Francuska i njen glavni grad, Pariz, uvek su kroz istoriju bili zanimljivi i intrigantni za analizu, opservaciju, imaginaciju. Francuska se dugo smatrala prestonicom svetske kulture, mode, umetnosti. Pariz je svojom otvorenošću i kosmopolitskim duhom privlačio umetnike i stvaraoce iz celog sveta, oni u njemu nisu našli samo utočište i put ka slavi, već i veliku inspiraciju. Duh Pariza bio je njihovo nadahnuće. A takav pogled budi imaginaciju i želju za pričom.

2. KOSMOPOLITIZAM I FRANCUSKI
ŠARM
• Pariz – grad svetlosti, umetnosti, mode, ljubavi, čežnje, nade, susreta i rastanaka,
boemije, avanture, strasti, grad bogatstva i bede – grad lepote.
• Kosmopolitska metropola koja je upravo zahvaljujući toj mešavini jednog
univerzalnog, svetskog, kosmopolitskog duha, u onom najboljem izdanju, i
francuskog šarma koji je dugo, dugo bio neodoljiv (i još uvek je) – i sama neodoljiva.

3. IZ PARIZA KA SVETSKOJ SLAVI
• Grad u kome su najbolji umetnici iz celog sveta nalazili utočište, a mnogi od njih i
počinjali, da bi im upravo Pariz dunuo snažan vetar u leđa na putu ka svetskoj slavi.
• Neki su u Parizu ostali, a i oni koji su otišli, često su se vraćali, ako ne fizički, onda u
svojim delima.
• Ne zaboravlja se parisko iskustvo.

6. ETIKA I TOLERANCIJA
• Takođe je Pariz grad Arsena Lupena koji je, iako sa druge strane zakona, imao svoj
poseban etički kodeks čime je doprineo tom tako jedinstvenom pariskom šarmu.
• Koji je kroz istoriju krasila širina i duh tolerancije, nikako uskogrudost.
• Naravno, ne tolerancije za glupost ili primitivizam.
• Ne treba zaboraviti Anrija Šarjera, Leptira, po čijem je delu snimljen film, o koga su
se francuske vlasti ogrešile, ali koji je kasnije, na mučnoj robiji, kako reče jedan
američki kritičar, demonstrirao inteligenciju, snagu i etiku stečenu na pariskim
ulicama.

9. PRINC SE UDVARA SARI BERNAR
• To je grad u kome su se, kao nikad i nigde pre, brisale granice između takozvane
elitne kulture i one pučke, grad u kome je tango postao svetski popularan pre nego
u Argentini, grad u kome su gosti jednog kabarea, kao što je Mulen ruž, nekada bili
prinčevi i budući vladari najmoćnijih imperija.
• Grad u kome se jedan princ, koji će kasnije postati kralj najveće imperije u istoriji, u
kojoj sunce nikada ne zalazi, udvarao kraljici pozorišta, Sari Bernar.

15. NOSTALGIJA I IMAGINACIJA
• Lepa prošlost ka kojoj nas vuče nostalgija, poželimo nekad da se vreme vrati malo
unazad. Tragamo za vremeplovom.
• Grad u kome strastven čovek, u prolazu, teško da može zaspati.
• Grad koji možda danas čeka jednog pisca snage Viktora Igoa ili Balzaka da nam
dočara njegove toponime, a da to duboko dirne naše emocije i neprimetno nas iz
sveta realnosti uvuče u svet imaginacije.
• Grad u kome ima sjaja, ali ima i bede, danas kao i u prošlosti.

17. NISU DOVOLJNE ŽELJA I MAŠTA
• Grad koji je danas veoma skup za jednog skromnog Evropljanina, pogotovu onog sa
Balkana, koji bi da ga pomiluje dah Pariza i možda samo jednom u životu doživi
nešto nesvakidašnje.
• To je, čini se, tridesetih, šezdesetih, pa i sedamdesetih godina bilo mnogo lakše.
• S tim što je tridesetih bilo nekako najzanimljivije.

19. GDE JE BILA BOEMIJA, SADA JE…
• Danas su, uostalom kao i svuda, nekadašnja boemska mesta za lutalice i umetnike
sa velikim idejama i praznim džepovima, postala elitna mesta.
• Ne u kulturnom, nego u finansijskom smislu. Što nekad čak može da se poklopi, ali
ne tako često.
• Jer kad umetnici postanu elita, ako za života to i dostignu, više nisu u godinama
kada bi mogli biti boemi iz “Agilnog zeca” ili iz kruga “izgubljene generacije”, kako je
američke pisce dvadestih i tridesetih godina nazvala Gertruda Stajn.

21. POGLED SA VRHA MONMARTRA
• Da li i danas ima mladih i sposobnih mladića koji bi, gledajući ogromnu metropolu
punu svetla, možda sa vrha Monmartra, ili još bolje sa Ajfelove kule, koje u
Balzakovo vreme nije bilo, poželeli da srastu sa tim gradom i da ga na svoj način
osvoje, poput de Rastinjaka?
• Verovatno da, iako su vremena mnogo drugačija.

23. INSPIRACIJA ZA SNOVE
• Ono što je u novim vremenima dobro, to je da, zahvaljujući društvenim mrežama,
češće možemo da sanjamo.
• “Život je san” – rekao bi Kalderon de la Barka.

25. PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ