La Banlieue est au coeur du débat politique depuis plus de 30 ans et ne l'a jamais quitté.
Elle constitue l'une de ces passions françaises alors pour que la réalité affleure et que d'autres voix imposent leur avis, leurs humeurs ou leur accent, celles des habitants des banlieues.
Militantisme, Indignation,Actions collectives,Graffitis,Humour sont quelques-unes de ces prises de parole.
La Banlieue est au coeur du débat politique depuis plus de 30 ans et ne l'a jamais quitté.
Elle constitue l'une de ces passions françaises alors pour que la réalité affleure et que d'autres voix imposent leur avis, leurs humeurs ou leur accent, celles des habitants des banlieues.
Militantisme, Indignation,Actions collectives,Graffitis,Humour sont quelques-unes de ces prises de parole.
Jedanaesti, novembarsko-decembarski, broj časopisa Decentralizator pripremljen za štampu. U prilogu ćete pronaći digitalnu verziju časopisa, a štampani primerci će vam stići u prvoj polovini sledeće nedelje na poštanske adrese.
Vašoj čitalačkoj pažnji preporučujem tekstove niškog novinara Velibora Petkovića, koji piše o decentralizaciji medijske scene u Srbiji, u tekstu pod naslovom „Mozaik kameleonovog oka“, kao i prilog asistenta na niškom Pravnom fakultetu mr Dejana Vučetića, koji u tekstu „Decentralizacija na startnoj poziciji“ analizira karakteristike dobro izvedenog procesa decentralizacije. O rezultatima istraživačkog projekta „Decentralizacija u Srbiji“, koji je imao je za cilj da ispita stav lokalnih zajednica u Srbiji, njihovih političkih, kulturnih i stručnih javnosti, ali i građana, o konceptu i efektima decentralizacije a koji su sproveli novinari u petnaestak lokalnih medija, piše u tekstu „Prilika da se o lokalnim problemima odlučuje u lokalnim sredinama“ Nada Budimović, urednica ovog serijala i urednica u listu Grad iz Kruševca. Borivoje Radić, predsednik kragujevačkog Foruma za regionalizam, u tekstu „Vojni objekti ometaju urbanističko sređivanje“ opisuje probleme sa kojima se susreće gradska uprava u ovom gradu zbog, kako kaže „bezdušne centralizacije“.
U ovom broju Decentralizatora objavljene su i informacije o Trećem sajmu lokalne samourpave, o uspešnoj realizaciji IPA projekata u Pirotu, rezultatima Evropske nedelje lokalne demokratije i 39. Skupštini stalne konferencije gradova i opština.
Decentralizator izveštava i o četiri prezentacije priručnika Pojmovnik decentralizacije koje je Kancelarija organizovala tokom ova dva meseca u Užicu, Zrenjaninu, Subotici i Somboru, iz dnevnika Politika prenosi tekst o regionalnim razlikama koje su dostigle dramatične razmere, a tu je i „raport“ sa studijskog putovanja za novinare nagrađene na konkursu za najbolji prilog iz oblasti lokalne samouprave koji je organizovao Savet Evrope.
U istorijskim crticama su ukratko prepričane odredbe Austre-ugarske i Hrvatsko-ugarske nagodbe a predstavljene su i nadležnosti čeških regiona i opština.
3. Rgoška banjica
U Rgoško – Niševačkoj
termalnoj zoni, Knjaževačka
banjica pripada
hidrotermalnom regionu
Tresibabe (787m).
4. Rgoška banjica
Lokacija
Od glavnog grada, Beograda,
Rgoška banja je udaljena 287
km.
Od Niša 65 km.
Od Zaječara 45 km.
5. Rgoška banjica
Turističko – geografski
položaj
5 km jugozapadno od Knjaževca
U podnožju planine Tresibabe
(787m)
Na obali Svrljiškog Timoka
1 km od magistralnog puta Niš –
Knjaževac - Zaječar
U blizini sela Rgošte, po kome je
banja i dobila naziv
6. Rgoška banjica
Prirodne turističke vrednosti
Nadmorska visina 240m
Subalpska klimatska zona
Subtermalna banja
Reka Svrljiški Timok
Tupižnica
Svrljiška klisura (poznata po 36 tunela i 19 gvozdenih mostova)
7.
8. Osobine vode
Voda je bez mirisa i ukusa
Temperatura: 27,2°C što je svrstava u grupu hipotermalnih voda
PH vrednost: sa pH 7,1 ova voda daje neutralnu reakciju
Mineralizacija: pripada grupi slabo mineralizovanih, oligo-mineralnih
voda
Sadrži magnezijum u iznosu od 17,6 mg/lit
Sadrži fluor u iznosu od 0,2 mg/lit
9. Katjoni: joni kalcijuma 72,64 milival%, joni magnezijuma 24,15
milival%, joni natrijuma 2,5 milival%.
Anjoni: najzastupljeniji su joni hidrokarbonata
Slabi elektroliti: metasilicijumove (0,0112) i metaborne kiseline
(0.00012)
Rastvoreni gasovi: minimalna količina ugljen-dioksida <0,030 g/l
i vodonik-sulfida 0,00071 g/l.
Kategorizacija: ispitivana voda sa izvora “Banjica” pripada
kategoriji kalcijum-magnezijum-hidrokarbonatnih, slabo
sulfidnih, oligomineralnih hipotermi
10. Terapijski efekti
Terapijski efekti se postižu kupanjem u kadama ili bazenima, a
ređe korišćenjem mineralne vode za piće
Gas radon je prisutan u nekaptiranim izvorima u vidu mehurova
koje kupači udišu i tako se vrši inhalacija disajnih organa
Magnezijum blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem
(17,6 mg/l)
Fluor štiti zube od karijesa i daje čvrstinu kostiju (0,2 mg/l)
Mangan deluje na zarastanje rana i ogrebotina na koži
13. Sporedni efekti balneoterapije
manifestuju se kod:
Akutnih bolesti
Infektivnih bolesti
Tuberkuloze pluća
Malignih oboljenja
Hroničih oboljenja
Veneričnih bolesti
Parazitnih oboljenja
Krvarenja
Trudnoće
Srčanih oboljenja
14.
15. Kupatila
Od termalnih uređaja u upotrebi su 2 manja kupatila i
česma za piće
Oko 1910. godine izgrađeno je kameno kupatilo sa jednim
bazenom
Kupatilo sazidano kamenom ima 2 manja bazena (2,5 x
3m) i 2 kade
Kupatilo sa većim bazenom (5 x 2,5m) je izgrađeno 1948.
godine
16.
17. Bazen “Banjica”
Sportsko-rekreativni centar “Banjica”
Bazen “Banjica” je olimpijskih dimenzija: dužine 50m, širine 25m,
dubine od 2,2m do 1,6m (10 plivačkih staza).
Koristi termo-mineralnu vodu
Temperatura termalnog izvora je 30,5°C, ali u bazenu je 28°C
Bazen je prelivnog tipa, stalno snabdevem svežom vodom 80,8 l/s
20. Kapaciteti javne komunalne
infrastrukture
Prva celina (okolina izvorišta) vodovodnom mrežom je
priključena na glavni vodovod iz “Sinjeg vira” - sistem je
gravitacioni
Druga celina (okolina bazena) je priključena na transportni
cevovod “Sinji vir – Jezava”, na mestu pumpne stanice “Jugopetrol
– Suva”
Snabdevanje bazena termalnom vodom odvija se sa izvorišta
“Banjica” preko posebno izvedenog vodozahvata
Fekalne vode se bez posebnog tretmana ispuštaju u recipijent –
Svrljiški Timok
21. Vrednost izvedenih radova
U periodu od 2003 – 2009. godine vrednost izvedenih
radova na regulaciji korita Svrljiškog Timoka je 61.000.000
dinara
U 2010. godini vrednost radova na regulaciji kanala kod
samog izvorišta je bila 2.200.000 dinara
