More Related Content
More from Knjazevac
More from Knjazevac (20)
Decentralizator broj 11
- 1. Decentralizator ISSN 1821-486X broj 11 l novembar/decembar 2011. l godina II www.decentralizacija.gov.rs Velibor Petković strane 4. i 5. Mozaik kameleonovog oka мр Дејан Вучетић стране 6. и 7. Децентрализација на стартној позицији Боривоје Радић страна 11. Војни објекти ометају урбанистичко сређивање Драгица Павлов Крстић стране 14. и 15. Из Пирота правац за Правец
- 2. DOBRO DOŠLI U DECENTRALIZATOR PRVE REČI Decentralizator Aktivnosti KNSD RS Nekoliko pasusa o granici kao dijalektičkoj pojavi iz sadržaja Нада Будимовић Прилика да се о Podrška reformidržavne uprave P odrška reformi državne uprave Republike Srbije, 2010–2013. jeste trogodiš- plementaciju Akcionog plana za sprovođenje reforme državne uprave u Republici Srbiji u perio- ska agencija za međunarodnu raz- vojnu saradnju (Sida). Kancelarija Nacionalnog saveta Blokadе iz glave “ Državne granice su vidljive samo na zemljopisnim mapama i na Google Earthu, to su локалним nji projekat u okviru bilateralnog du od 2009. do 2012. godine. za decentralizaciju Republike Sr- žicama i tarabama? Za početak je linije do kojih je „naša“ stvarna zamišljene linije do kojih je проблемима aranžmana Ministarstva za ljudska Početna sredstva za projekte, bije (KNSD RS) planira da pro- dovoljno da se uvažavamo, možda vojska stigla, do onog mesta gde i manjinska prava, državnu i lo- koji će se finansirati iz Projektnog jektom izrade studije Primena ćemo kasnije pitati jedan drugog je uspela da pobode zastavu. Pošto „naša“ stvarna vojska stigla, одлучује у локалним kalnu samoupravu Republike Sr- fonda, u iznosu od principa supsidijarnosti u Srbiji za zdravlje i popiti pivo zajedno, su, dakle, sve granice ovog tipa be- do onog mesta gde je uspela срединама..................8-9 bije i Švedske agencije za među- oko 700.000 evra, konkuriše u ovom projektnom ci- pogotovo ako su to radili i naši sta- smislene, u načelu, ljudski i filo- da pobode zastavu narodnu razvojnu saradnju (Sida), obezbedila je Šved- klusu. Planirano je da projekat tra- Piše: ri, pogotovo ako imamo i rođake zofski, zbog kojih konkretnih raz- Opštine i gradovi osmišljen s ciljem da unapredi je devet meseci, a krajnji ishod Nenad Živković koji su se u međuvremenu malo loga treba da radimo na njihovom predstavili resurse i vladavinu prava i odgovorno- će biti izrada studije o mo- udaljili... ukidanju? Uzmimo, na primer, Ba- oni doprinose jačanju kapaciteta sti, transparentnost, efektiv- gućnostima primene princi- Od kada se rodila ljubav između nat, severni deo: zato da bi voz, lokalne zajednice, pomažu joj da potencijale ....................10 nost i efikasnost državne pa supsidijarnosti u Srbiji u Dragana i Žane, stvari su se pomalo kad stigne u Kikindu, nastavio za osvoji nova znanja i veštine i – ot- uprave u Srbiji. kontekstu planiranja procesa pomerile u korist Srbije. Prošlo je, Segedin, Arad i Temišvar a ne sa- varaju prostor za nove projekte. Ljudska prava na decentralizacije i za po- doduše, desetak godina tokom ko- mo za Žombolj; zato što je Nako- Što više sarađujemo sa partnerima lokalnom nivou..........16 Ка Европској унији: trebe izrade strategije de- centralizacije RS, a šire po- smatrano u smislu reforme dr- žavne uprave u skladu sa zahte- E vropa je uvek imala pro- blema s granicama – reče mladi službenik Mini- starstva spoljnih poslova Republi- jih smo kao građani (i kao društvo) sazreli toliko da smo, iz političkih razloga, dobili mogućnost a, na osnovu procene evropske bezbed- vo udaljeno od Lunge 3200 me- tara, zato što od Crne Bare do Val- kanja ima 10,5 kilometara ravnice, a sa obe strane granice sve je – na- na ostvarenju zajedničkih interesa, što se više upoznajemo i razume- mo, tim smanjujemo šanse da se mlatimo zbog razlika koje bi io- Развој локалне vima procesa pridruživanja Srbije ke Francuske, nevoljno odbijajući nosne zajednice, stekli i pravo da u rodi, arhitektura, istorija, kultura, nako trebalo da budu „hrana“ za самоуправе после Evropskoj uniji. Potpisiva- molbu bivše devojke da joj „sredi uređene evropske zemlje putujemo kuhinja, običaji, jezici... – isto, sa- obostrani duhovni rast, umesto nje ugovora se očekuje u papire“ za novog mladića u koga preskačući samo preko jednog zida, mo su suvereniteti različiti. Ili zato što su, prečesto dosad, bile povod нових избора.............17 Projektni fond za institucio- drugoj polovini januara je sada ludo zaljubljena, u Dragana onog podignutog Šengenskim spo- što u srednjem Banatu reka ne zna za sukobe. Prevazilaženje svih nalni razvoj (PROFID), koji 2012. godine. iz Srbije, koji ima zlatne ruke, srce razumom. Dalje evropske integra- gde prestaje da se zove Timiš a po- konflikata sa susedima i živu re- Doprinos su formirali Ministarstvo puno nežnih osećanja za Žanu i razjašnjavanju i Sida, raspisao je u no- veliki talenat za slikarstvo, ali ne i pojmovne zbrke........18 vembru 2011. go- boravišnu dozvolu. Činovnik je dine konkurs s imao ljudsko razumevanje za ile- namerom da galnog imigranta sa Balkana, pa Александар Микавица podrži im- „njegov slučaj“ nije prijavio kole- Регионалне разлике gama nadležnim za ovu vrstu ne- prihvatljivog ponašanja, ali nije ni, – јабука раздора..20-21 poštujući pravila službe, važeće za- kone i osećanje lojalnosti, smutio nešto. Ni na najudaljenijem rubu pameti nije mu bilo da zloupotrebi Kontakti zaposlenih položaj, iskoristi priliku, zatraži protivuslugu, da bude dobar za iz- u Kancelariji NSD RS vesnu sumu novčanih jedinica, da ponudi „učlanjenje u stranku“ ili Kancelarija Nacionalnog saveta za intimni vikend. Drugim rečima, decentralizaciju Republike Srbije nije se odao užasima korupcije, a (KNSD RS) nalazi se u Palati „Srbija“ u korupcija je svaki odnos u kome cije Srbije činiće provizornim i dru- činje da se zove Tamiš, ali kad voda gionalnu saradnju i Evropska unija Ulici Mihaila Pupina 2 na Novom Beo- je nešto trulo. ge prepreke, sve dok ih ne budemo nadođe, ona plavi zemljište ne ha- je prepoznala kao jedan od uslova gradu (bivši SIV) i radi svakog radnog I njemu je bilo jasno da je gra- potpuno uklonili. Moramo sami jući čija je ono teritorija; zato što za integraciju u svoje okrilje. Kada dana od 9 do 17 sati. nica jedna dijalektička pojava, kao da se potrudimo, moramo dalje da takva hermetizovana situacija ote- duh decentralizacije bude p(r)otre- Internet prezentacija Kancelarije i dilema da li je čaša puna do pola rastemo kako bismo dostigli stan- žava ili potpuno onemogućuje sao jedinice lokalne samouprave, www.decentralizacija.gov.rs ili prazna od pola: granica jeste li- darde koje pred nas postavljaju ev- protok ljudi, robe, kapitala i ideja... kada one budu imale veće nadle- Kancelarijom rukovodi direktorka nija na kojoj se mnogi svetovi za- ropski partneri. Jer, zaista, niko nije što znači slobodu; zato što takvih žnosti i imovinu kojom će samo- Nataša Čorbić (011/301-4107, nata- vršavaju, kao što je i linija od koje ušao u Evropu pod svojim uslovima. primera ima bezbroj, duž cele gra- stalno raspolagati, kada Srbija bude sa.corbic@knsd.gov.rs), koja ujedno bezbroj odnosa počinje. Odavno Ne možemo da igramo fudbal bez nice, preko južnog Banata, pa stekla status kandidata za članstvo obavlja i dužnost sekretarke Saveta. je poznato da svaku granicu u fi- lopte; ili ćemo za tu igru morati da ukrug do Horgoša i Đale... u EU, tada će se prekogranična sa- Zamenica direktorke KNSD RS je Mari- zičkom svetu podižu blokade u se jako natripujemo i da se loptamo Iz svih ovih praktičnih, ali i radnja intenzivirati, pojačana i dru- nika Čobanu (011/301-4117, marini- ljudskim glavama, te ih, sledstveno, sa sebi sličnim iluzionistima na po- mnogih moralnih razloga, nepro- gim pretpristupnim fondovima ka.cobanu@knsd.gov.rs), a pomoćnici samo samopodešavanje reda veli- moćnom terenu i na utakmicama cenjiv značaj za upristojavanje Sr- evropske megastrukture. To je bu- su Dragan Vujčić (011/301-4104, čina vrednosti može i ukloniti. koje nisu registrovane; a još ako bije ima saradnja graničnih opština dućnost kojoj treba da stremimo: dragan.vujcici@knsd.gov.rs), Nataša Granice podižemo da bismo po- budemo poželeli da ubedimo Uefu i gradova sa susedima s druge stra- nasuprot njoj stoji samoizolacija, Dragojlović (011/301-4104, kazali dokle je „naše“ i dokle neko i Fifu da su njihova pravila lažna, ne, sponzorisana novcem iz fon- nestanak i zaborav... natasa.dragojlovic@knsd.gov.rs), Ne- stran „sme da priđe“. Metaforički a naša izvorna i jedina prava, e onda dova EU ili „samonikla“. Podele Film Žan-Marka Bara iz 1999. go- bojša Vrebalov (011/301-4105, ne- govoreći, ali i stvarno, ako „ja“ ne- smo u velikom problemu... ljudima kvare nivo kvaliteta života, dine zvao se Ljubavnici, a Draganov bojsa.vrebalov@knsd.gov.rs) i Nenad mam nameru da kradem komšijine Državne granice su vidljive samo saradnja ga podiže – ne samo da lik je tumačio Sergej Trifunović. Živković (011/301-4105, nenad.ziv- kajsije, a „on“ nema nameru da tru- na zemljopisnim mapama i na iza tih prekograničnih projekata kovic@knsd.gov.rs). je moga psa, zašto bismo se delili Google Earthu, to su zamišljene ostaju tragovi u fizičkom svetu, Autor je urednik Decentralizatora 2 DECENTRALIZATOR | Broj 11 l novembar/decembar 2011. g. novembar/decembar 2011. g. l Broj 11 | DECENTRALIZATOR 3
- 3. ZAŠTO JE CENTRALIZAM LOŠ ?letopis Medijska decentralizacija Srbije nn Fisija, fuzija, “ sa sopstvenim programom. To im gde je čovek, građanin ili rob, tu radiodifuzija ne smeta na putu u Evropsku uni- je centar njegovog svemira. Ali, Mozaik Osnivanje – Gde su mediji u toj priči? – ju, očigledno!) ako je cela Srbija tretirana samo XI 2011. g. kako bi to rekao naš jedini filmski Neki, kao rahmetli (pokojni) Republičke radiodifuzne kao „unutrašnjost“, njenu „spolja- reditelj sa dve Zlatne palme i jed- Radio Niš, pokušali su da se tome agencije, predviđeno šnjost“ čine centri moći u Beogra- Ruma nim Zlatnim lavom, naturalizovani suprotstave svim zakonskim sred- zakonom, učinilo je da du, koji su – filozofski rečeno Saradnja sa Hrvatskom Srbijanac Emir Kusturica, kontro- stvima, uključujući i štrajk, i bili su „ospoljeni“, a ne ceo glavni grad i verzan kao i regionalizacija i de- drastično kažnjeni. Najpre tako što poverujemo u mogućnost njegovi žitelji. Mediji tako čine, a U okviru prekograničnog programa centralizacija Republike Srbije. Za- je u leto 2003. godine otpu- objektivnosti, ali odluka da većina zaposlenih u njima uop- Srbija–Hrvatska, Regionalna razvoj- kon o radiodifuziji uredio je uslove štena polovina zaposlenih, 40 da nacionalne šte na to i ne pomišlja, da se efika- na agencija Srem učestvovala je sa i način obavljanja radiodifuzne de- od 80, uz asistiranje tadašnjeg sno sprovodi proces pretvaranja ukupno šest projekata, od kojih je u latnosti, u skladu sa međunarod- premijera Republike Srbije frekvencije dobije, građanina u pasivnog konzumenta jednom projektu glavni aplikant a u nim konvencijama i standardima. Zorana Živkovića, a zatim u uz Javni servis medijskog (uglavnom televizij- ukupno pet projekata partner. Uredio, ali i uvredio, pre svega me- još dva talasa otpuštanja, RTS-a, i pet skog) programa. Tako dobijamo Saradnja je realizovana sa opšti- dije koji pokušavaju da egzistiraju u jesen čoveka koji nije u stanju da razli- nama Ruma, Pećinci, Šid i Irig, ali i izvan Beograda. beogradskih kuje ekonomsko-propagandni od sa drugim institucijama u regionu Osnivanje Republičke radiodi- televizija, ne ekonomsko-političkog programa, kao što su Nacionalni park Fruška fuzne agencije, predviđeno zako- samo da je a razlika između vesti i reklame gora, Agencija za ruralni razvoj opš- nom, učinilo je da poverujemo u postepeno se briše, na ekranu i u tine Inđija, Poljoprivredna škola u mogućnost objektivnosti, ali odlu- sporna, nego je glavama gledalaca. „Glasaću za Rumi, Poljoprivredno-savetodavna služba u Rumi i „Zekin salaš“. U prekograničnom regionu Hrvatske projektna saradnja uspostavljena je sa upravnim organima Vukovarsko- kameleonovog oka ka da nacionalne frekvencije do- bije, uz Javni servis RTS-a, i pet beogradskih televizija, ne samo da je sporna, nego je i deprimirajuća. U trenutku kada su Pink i B92 već 2007. i poslednjeg dana 2009. godine, tako da je broj zaposlenih sveden na dese- tak. Konačno, 22. marta 2010. go- i deprimirajuća veoma mnogo medija, po mišlje- nju stručnjaka iz Evropske unije, onog lepog ili možda za onog do- maćina“, razmišlja pasionirani i pa- sivizirani gledalac, slušalac, čitalac, kuvan i pečen na vatri toplo-hlad- nih medija, a Maršal se smeška. Ne uveliko emitovali program i njime dine, natčovečanski napori zapo- ima ih previše. (Ne stručnjaka, ne- Tito, nego Makluan! “ se preporučivali ili diskvalifikovali slenih u Radio Nišu da održe pro- go medija, da ne bude nesporazu- O svemu tome nas izveštava Ja- S rbija je zemlja sa dve po- krajine, od kojih jedna nije njena.“ Ovaj aforizam uvo- di nas u teškoće koje kod građana izazivaju pojmovi decen- To što najveći broj oblasti Srbije nema svoje posebno ime, već strane za nacionalnu pokrivenost, elimi- nisana je niška TV 5, kao i neke druge iz zapadne Srbije i Vojvodi- ne, a favorizovana frankenštajnov- ska verzija spajanja nespojivog, TV gram od ranog jutra do kasnih ve- černjih sati (najpre od 5 do 24, a zatim od 6 do 22 h), presečeni su naredbom tehničke službe Radio Beograda da se ukine prenos signala ma! Stručnjaka i „eksperata“ nikad dosta.) Izdrobljena Srbija, umesto de- centralizacije, ima usitnjene me- dije, sa malom pokrivenošću pro- vni servis, uredno ispostavljajući račun za pretplatu, koji većina od- bija ili ne može da plati, proklinjući dan kada je Nikola Tesla odlučio da se bavi naukom, umesto da po- tralizacija i regionalizacija. U za- sveta služe kao orijentir, Košava i TV Happy! Nacionalnu od radio-stanice u Ulici Lole Ri- stora i malim uticajem. Sabrana, stane sveštenik. (Ovo je, naravno, Piše: visnosti od partijske opredeljenosti argument je protivnika frekvenciju dobile su i dve „papir- bara 7 A, do predajnika na Gorici, ta mala moć srpskih medija pod- ozbiljna šala!) Lokalni mediji se Velibor Petković i političkih simpatija, jedni su odu- regionalizacije, koji tvrde da nate“ televizije, odnosno one koje iznad grada. Tako je 65-godišnje seća na oči kameleona, mozaike trude da zadovolje želje svojih vla- ševljeni idejom da barem delimi- ovaj proces predstavlja su u tom trenutku samo na papiru postojanje Radio Niša pohranjeno od umnoženih ekrana, na kojima snika, bilo da su u privatnim ili op- čno odlučuju o životu svoje lokal- imale programsku šemu, Avala i u istoriju. Katil-ferman stigao je na apatični građani prate svoje lo- štinskim rukama, a oni nacionalni -srijemske županije, sa Regionalnom ne zajednice sami, makar prividno, prisilno rasparčavanje Foks. Slučaj Foks je zaključen tako Mladence, nije pomoglo ni to što kalne i nacionalne heroje. Kame- balansiraju između privida objek- razvojnom agencijom Vukovarsko- dok se drugima „diže kosa na glavi“ jedinstvene celine! što je televizija koja se i u SAD-u je Radio Niš program započeo sim- leon ima čulo vida savršenije od tivnosti i uvek i svuda „viših“ in- -srijemske županije, sa gradom od mogućnosti da glavni grad iz- smatra bastionom konzervativnih bolično proamerički, iz kafane Nju- čoveka jer se njegove mozaične teresa države i društva, a to je danas Vinkovci, gradom Vukovarom i gubi delić svojih prerogativa, uve- republikanaca, promenila vlasnika jork na Trgu oslobođenja (sadašnji oči pokreću nezavisno jedno od PUT U EU, baš kao nekada PUT Poljoprivrednim fakultetom u Osi- reni da to neminovno vodi u dalje statističke regione dovela je do po- i sada je to Prva srpska TV, da se Trg kralja Milana), na dočeku „Sre- drugog, čime je u stanju da po- U KOMUNIZAM. jeku. Kroz projektne aplikacije naj- rasparčavanje Srbije, u okviru tran- lemika, ne samo o centrima već i našalim u skladu sa televizijskom ćne Nove 1946. godine“. Preosta- krije gotovo celo vidno polje, čak Tako dobijamo kameleonsku Sr- više su bile zastupljene teme iz zicije u konačnu propast. o granicama regiona. Na jugu Sr- reklamom za iščezlo pivo: grčka, lim novinarima, dvojici ton-maj- 342 stepena od postojećih 360, biju, u kojoj mediji pokušavaju da oblasti razvoja turizma, primena ob- Izdrobljena Srbija, Tako se događaju dva paralelna bije, protivnici „beogradizacije“ a naša! stora i jednom muzičkom uredni- koliko čini pun krug. izveštavaju, emitujući društveno- novljivih izvora energije, zaštita ži- procesa: političari iz lokalnih sre- vajkaju se da će ih snaći dodatna Zakon o radiodifuziji je nepo- ku, ostalo je da rezignirano zaklju- Drugim rečima, mediji u Srbiji poželjan program, a političko vođ- votne sredine u oblasti održive umesto decentralizacije, dina izazivaju odijum jer slepo, a „nišizacija“ i da se samo povećava sredno i posredno doprineo da se če, kao u pesmi grupe Clash: „I figh pokrivaju gotovo sve događaje, a stvo zemlje, regiona, gradova, op- poljoprivrede i upravljanja svoje birače nagluvo, slušaju i spro- broj gospodara, odnosno posred- zapečati sudbina mnogih medija with law and law win“ („Borio sam onih tričavih 18 stepeni pripada ština i mesnih kancelarija (da ne građevinskim otpadom. Ukupna ima usitnjene medije, sa vode direktive iz partijskih centrala nika od građanina i lokalne samou- u Srbiji. Taj pravni akt predviđa se sa zakonom i zakon je pobedio“). intimi građana, slično kao što je zaboravimo i kućne savete!), traži vrednost projekata je oko 1,3 mil- u Beogradu, gde – u krajnjem cilju, prave do regionalnih ugnjetača i da se Javni servis – RTS formira i Zakon o radiodifuziji! Zakon koji i Vinston Smit, glavni junak Or- onu pravu „evropsku nijansu“ za iona evra. malom pokrivenošću vide svoju budućnost i krunu kari- prestoničkih vlastodržaca. Ružne da emituje program iz Beograda. je novinarske živote učinio difuz- velove 1984. otkrio delić prostora svoj imidž i stavove, kartu koja u jere, a istovremeno „sumnjivo lice“ reči ružne stvarnosti! U startu je napravljen previd, izo- nim. I konfuznim. u svom stanu u kome je mogao ovom trenutku sigurno dobija. ❚ prostora i malim postaje svako ko insistira Statističke regione mnogi su videli stavljena je mogućnost da se pro- da vodi tajni dnevnik a da ga ne XI 2011. g. na stvaranju regiona, pa kao začetak buduće političke, re- grami Javnog servisa mogu i de- nn Mediji – oči uoče kamere Velikog Brata, koji Autor je novinar iz Niša uticajem. Sabrana, ta čak i novih pokrajina gionalne podele Srbije, a zahtevi za centralizovati, emitovati iz gradova kameleona sve vidi i zna, jer „Big Brother is Vršac, Deta (ideja iz Niša). to najizraženiji su u Šumadiji, San- (zašto ne i sela?) širom Srbije, sa „Krv, suze i znoj“ devedesetih watching you!“ Osvetljavanje crkava mala moć srpskih Svojevremena džaku i Nišu. Istovremeno, javljaju Beogradom kao tehničkim cen- godina XX veka pogo- Međutim, slika ipak nije celovita gužva oko po- se i prve „separatističke“ težnje, od- trom mreže koja pokriva Srbiju. dovali su bujanju medija jer stanovnici bilo kog grada u unu- Saradnja između dve susedne opštine, medija podseća na oči dele Srbije na nosno, u Užicu i zapadnoj Srbiji pri- (Odličan primer je Hrvatska, u Srbiji, koji su kao pe- trašnjosti ne mogu da svoje lokalne Vršca i rumunske Dete, nastavlja se metno je nezadovoljstvo zbog či- sa Zagrebom kao cen- čurke nicali na pogod- slike upoređuju sa medijskim sli- zajedničkim projektom osvetljavanja kameleona, mozaike od njenice da nemaju sopstveni stati- trom i velikim gra- nom tlu ratnog bezako- kama drugih, zabačenih delova Sr- crkava u Vršcu i Deti. Projekat finansira stički region jer je područje zapadne dovima kao do- nja. Svako ko je poželeo, bije. Pri tome, izolovanost Crne Evropska unija, a planirano je da se u umnoženih ekrana, na Srbije spojeno sa Šumadijom. (To pisništvima osnivao je TV ili barem Trave i Babušnice i, recimo Srem- Vršcu osvetli Saborna crkva Svetog što najveći broj oblasti Srbije nema radio-stanicu, a oni pi- čice ili Rakovice, od glavnih tokova Nikole, Rimokatolička crkva Svetog kojima apatični građani svoje posebno ime, već strane sveta smeniji (nije baš nužno!) političkog odlučivanja, podjed- Gerharda i Rumunska pravoslavna služe kao orijentir, argument je pro- upuštali su se i u avanturu iz- nako je velika. (Razlika je crkva, dok je osvetljavanje objekata u prate svoje lokalne i tivnika regionalizacije, koji tvrde da davanja novina. I pored „zavo- samo u visini snega.) „Ži- Rumuniji već završeno – modernu ovaj proces predstavlja prisilno ra- đenja reda“ uz pomoć Zakona o vot je negde drugde!“, rasvetu dobili su hram Rumunske nacionalne heroje sparčavanje jedinstvene celine!) radiodifuziji, Srbija i danas ima iako zapravo nije, jer tu 4 DECENTRALIZATOR | Broj 11 l novembar/decembar 2011. g. novembar/decembar 2011. g. l Broj 11 | DECENTRALIZATOR 5
- 4. ЗА КОГА ЈЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА ДОБРА ?letopis Карактеристике доброг процеса децентрализације ти учешће самих територијал- них самоуправа, па онда грађана, ликом треба узети у обзир њи- хова историјска обележја, не за- сти управног особља на свим нивоима управног система неке риторијалне децентрализације који су подложни променама јесу: њихових удружења, приватног немарујући да су и саме локалне државе, није могуће рачунати на надлежности и задаци, јачање pravoslavne crkve i Romanokatoličke crkve u Deti i Pravoslavne crkve u mestu Opatica nadomak Dete, kao i Protivpožarni toranj, svojevrsni brend Децентрализација на сектора и тако остварити равно- тежу „одозго надоле“ (top down) и „одоздо нагоре“ (bottom up) приступа. Централни државни заједнице подложне променама, разградњи, ширењу итд. Без обзира на то што из дефи- нисаног типа државе произилазе успешност процеса децентрали- зације. Многе реформе су зака- зале, или пропале, због отпора који су пружали јавни службе- финансијске аутономије, јачање управних капацитета, учврш- ћивање политичке улоге јединица територијалне децентрализа- стартној позицији органи обезбедиће систематич- и нека вредносна опредељења, ници. Због тога успешна децент- ције, промене у централно–ло- ност, усклађеност, целовитост и приликом спровођења процеса рализација подразумева рефор- калним односима и промене у те- рационалност целог процеса док децентрализације не треба изгу- му државне управе, а пре свега риторијалној структури. ће локални актери додати ноту бити из вида да су одређене вред- службеничког система. С друге Територијалне промене обич- иновативности целом процесу. стране, за грађане су најважнији но нису популарне. Оне уносе ве- “ Исправан приступ децентрали- управни професионалци, руко- лику неизвесност и носе са собом зацији резултираће већом еко- Без подршке и водећи слој и службеници, људи ризик непоштовања постојећих номичношћу реформе, снижава- оспособљености управног који обављају локалне јавне по- локалних заједница. Ипак, оне њем трошкова и повољним од- слове и службе као свој посао. се често јављају као део процеса носом уложених средстава и ре- особља на свим нивоима Њихова образованост, струч- децентрализације, било да се ра- Које су исправне зултата постигнутих реформом. управног система неке ност, вештине и компетенције, ди о увођењу или преобликовању државе, није могуће мотивација и схватање јавног ин- појединог територијалног степе- карактеристике nn Три компоненте тереса, за управни капацитет су на, о смањењу или повећању броја Конкретно спровођење децен- рачунати на успешност подједнако важни као и добро локалних јединица, итд. Овде ће- процеса трализације може се рашчланити процеса децентрализације. организовање и квалитетан ме- мо само напоменути да ни пре- на три основне компоненте које Многереформесузаказале, наџмент локалних управних ор- велике ни премале основне једи- децентрализације је у сваком појединачном случају гана. У том сегменту нарочит на- нице територијалне децентрали- Dete. Opštine Vršac i Deta započele su потребно разрадити како би цео или пропале, због отпора гласак треба ставити на инова- зације нису пожељне и да је у сва- ovaj jednogodišnji projekat decembra које ће допринети процес имао успеха. То су: иден- који су пружали јавни ције у начинима обављања јавних ком конкретном случају потреб- 2010. godine. Ukupna vrednost pro- тификација и дефинисање осно- службеници послова и служби, увођење јав- но извршити анализу конкретне jekta je 865.855,62 evra, od čega je остваривању ва децентрализације, обезбеђи- ног менаџмента и предузет- ситуације на терену. У овом до- IPA fond finansirao 85 odsto, a ostalo вање институционалне и друшт- ништва, примену концепта ло- мену јављају се специфични про- je učešće opština. оптималних вене подршке и конкретно из- ности прихватљиве у различитим калне електронске управе, обли- блеми великих градова и метро- вршење децентрализације. типовима држава (правна одго- ковање механизама сарадње ло- полских подручја, урбанизације, резултата Формулисање темеља децент- ворност и правна заштита гра- калних јединица, посебно у изградње нових регионалних ин- 4. XI 2011. g. рализације значи да треба фор- ђана, владавина права итд.). Због условима уситњене територијал- ституција, улоге месне или сусед- мулисати и проверити визију и тога треба одабрати вредности не структуре, и слично. Важну ске самоуправе итд. Subotica, Segedin стратегију институционалног које су прихватљиве за највећи улогу у целом процесу свакако Аргументација коју смо до са- Svet zanata i rukotvorina развоја државе, основне вред- број грађана у моменту започи- имају и удружења локалних и ре- да изнели може нам помоћи да ности и циљеве децентрализа- њања процеса децентрализације. гионалних заједница, удружења сагледамо који су реални избори Fondacija Fokus i Fondacija Matriks iz ције, разрадити њен програм, грађана и експертске заједнице. који стоје пред нама. Ови избори Segedina uspešno su završile pro- проверити правни оквир и nn Циљеви и извршење Пре него што се приступи из- се не тичу толико питања да ли jekat IPA međugranične saradnje pod Пише: идентификовати претпоставке Циљеве треба одредити што вршењу пројекта децентрализа- треба децентрализовати уопште, nazivom WARC (Dobro došli u svet успешне, односно ризике не- прецизније, избегавајући употре- ције, пожељно је претходно про- већ више које функције, ког сек- starih zanata i rukotvorina) čiji je cilj мр Дејан успешне децентрализације. бу празних фраза, уз истовремено верити његову изводљивост и тора, и у којој области (подручју) oživljavanje kulturnog života za Вучетић Формулисати визију државе дефинисање показатеља који ће утврдити евентуалне недостатке, могу најуспешније бити децент- mlade u okolnim naseljima Subotice значи одредити врсту државе и омогућити праћење, проверу и путем друштвеног експеримента, рализоване. Даље, у многим слу- i Segedina. Nakon radionica, preda- њену социјалну улогу. Желимо корекције процеса децентрали- тзв. пилот-пројекта. Пилот-про- чајевима, право питање није да vanja, izložbi i druženja, projekat je zaokružen dodelom računara i kancelarijske opreme mesnim zajed- nicama uključenim u program. Is- С авремене поставке процеса децентрали- зације настале су и развиле се у оквиру доктрине (владајућих) управне доктрине. Управне реформе се дефинишу као значајније институционалне промене тренутног управног си- Децентрализација, као врста управне реформе која ће резул- тирати ефикаснијим вршењем јавних послова и јачањем леги- ли неолибералну минималистич- ки конципирану државу или државу са развијеним јавним службама, која би била инстру- зације. Циљеви су укључени у програм децентрализације у ко- ме мора бити описано и полазно стање на почетку процеса да би јекти се обично реализују само за део мера из пројекта децентрали- зације и на мањем подручју, како би се умањила евентуална штета ли одређену функцију треба да обавља државна, регионална или локална власт, јер услуга мора би- ти пружена уз учешће сва три ни- tovremeno je obezbeđeno mesto доброг управљања (good go- стема неке државе применом ме- тимитета, мора бити претходно мент социјалног или државног могла да се направи разлика из- и у реалним условима провериле воа власти, већ је истински иза- vernance), као скупа концепција ра структурног, функционалног, добро припремљена, пажљиво и капитализма? Да ли ће основна међу полазног стања и оног које претпоставке које се налазе у ос- зов проналажење адекватног на- о најбољим начинима регулиса- персоналног, финансијског и по- професионално спроведена. Ис- улога јединица територијалне де- је, у облику циљева, препознато нови програма децентрализације. чина организовања заједничког ња, управљања и организовања литичког карактера. праван приступ децентрализа- централизације у таквој држави као пожељно. Програм даље тре- Приликом извршавања про- вршења те службе. ❚ у јавном сектору. Циљеви доброг цији подразумева систематич- бити вршење комуналних и со- ба да садржи компоненте или фазе грама децентрализације потреб- “ управљања јесу снажнији управ- ност и целовитост, тј. усклађену, цијалних служби или подстица- реализације, средства и субјекте, но је водити рачуна о разлици Аутор је асистент на Правном ни капацитет јавних институција Децентрализација међусобно повезану и комбино- ње економског развоја свог под- временске оквире за сваку фазу, од- која постоји између компонена- факултету у Нишу и ојачан легитимитет јавне упра- вану примену политичких, прав- ручја? Тек након што се установе говорност за спровођење, основне та процеса децентрализације и ве, у чему локална самоуправа и не би требало да буде них, управно-техничких и других одговори на та питања, може се мере децентрализације, као и ме- сегмената система територијалне децентрализација имају незамен- једнократна„шок децентрализационих мера. Де- приступити изради стратегије ханизме праћења, контроле и ко- децентрализације који се децент- љиву улогу. Нагласак на добро реформа“, већ пажљиво централизација не би требало да децентрализације, као једне врсте риговања програма и мера у току рализацијом мењају. У прву гру- управљање, нарочито у новом буде једнократна „шок реформа“, плана који садржи одговоре на сва реализације. Кад се наброје мере пу спадају: детаљно планирање, миленијуму, стављају Европска припремљен и већ пажљиво припремљен и питања која се постављају при- које је потребно предузети, од- експерименти путем пилот-про- nazvano Art kutak, koje će ubuduće унија, ОЕЦД, Светска банка, правовремено започет, правовремено започет, посту- ликом стратешког планирања. реде њихове међусобне времен- јеката, правни оквир и регула- biti otvoreno za sve mlade ovih УНДП, сврставајући га међу ба- поступан, логичан след пан, логичан след фаза изврша- Следећи корак у овој фази ске и логичке везе, утврде субјек- ција, обликовање (или поновно opština i gde će svi zainteresovani зичне доктрине јавне управе. Из вања квалитетно припремљених процеса децентрализације, који ти и средства, поступци, методе, обликовање) сегмената система moći da se okupljaju i zajedno orga- доминантних управних доктри- фаза извршавања мера. При томе, без обзира на то је неопходно извести пре при- итд., постаје јасно да је приликом територијалне децентрализа- nizuju kulturne aktivnosti. Deset на проистичу управне реформе, квалитетно што се тим процесом руководи ступања њеној имплементацији, децентрализације импровизација ције, као и праћење, евалуација mesnih zajednica (Tavankut, Mala чији резултати, пак, повратно де- припремљених мера из центра државе, у процесу де- јесте одредити идентитет и сна- сигуран пут у неуспех. и корекције процеса децентра- Bosna, Stari Žednik, Ljutovo, Bajmok, лују на редефинисање владајуће централизације треба обезбеди- гу локалних заједница. Том при- Без подршке и оспособљено- лизације. Сегменти система те- 6 DECENTRALIZATOR | Broj 11 l novembar/decembar 2011. g. novembar/decembar 2011. g. l Broj 11 | DECENTRALIZATOR 7