1. Cena 80 din.
Septembar 2008.
Kultura – Repeticija zmajeva sa planete Haći
Ekologija – Arhus centar u Pančevu?
Pančevački karneval – Urban Jungle
Muzika – Pleši jer si slobodan
Putopis – Dobrodošli na Hvar
Intervju – Vanja Lazin
Moda – China Blue

3. QL special
Kultura – Repeticija zmajeva sa planete Haći 4
Pančevački karneval – Urban Jungle 6
Intervju – Vanja Lazin 18
Muzika – Pleši jer si slobodan 32
Rubrike:
Ekologija – Arhus centar u Pančevu? 22
Grad na vodi – Smanji gas majmune 28
Moda – China Blue 48
Putopis – Dobrodošli na Hvar 50
Gradski informator:
Servisne informacije 58
Najave gradskih dešavanja 60
Mapa Pančeva 74
Dragi sugrađani,
verujemo da Vam je odmor prijao. Možda ste otpu-
tovali nekud gde nikad niste bili, možda ste se odlučili za
oprobane varijante, a možda ste pak igrom slučaja ostali u gra-
du i bili „primorani“ da ispratite neke od dešavanja koji uopšte
nisu bili nezanimljivi, naprotiv (vidi ovaj broj). Kako god, sigurni
smo da ste slobodno vreme iskoristili na najbolji mogući način, da
vam je bilo lepo – jer, leto je ipak leto – i da pomalo žalite što se sve tako
brzo odigralo i još brže prošlo. Što se nas tiče, ako postoji i jedan jedini
razlog da se radujemo septembru, onda je to svakako – novi broj Quick
Look-a, nakon letnje pauze. Podelite sa nama ovaj osećaj, podsetite se
proteklih doživljaja, pogledajte šta ste u međuvremenu propustili,
pripremite se za uzbuđenja koja dolaze i neka Vam naš magazin
bude samo jedan od užitaka koje vas čekaju...
...do novog broja.
Vaš QL
Glavni i odgovorni urednik
Ivan Kolarik
Dizajn i fotograija
Dalibor Vinkić
Redakcija
Nadežda Lakić
Marko Martinović
Miloš Bojat
Nemanja Stanojević
Kristijan Balteanu
Lektor i korektor
Svetlana Popa
Komercijala
Đorđe Panić
Nebojša Dragojević
Saradnici
Dušan Kuzmanov
Branislav Radovanović
Tatjana Krstevski
Adrijana Vamoš
Tanja Beljanski
Čeda Vasilić
Danijel Vesić
Aleksandar Zograf
Virdžinia Đeković
Paggi G.
Dušanka Šešlija
Ljubomir Stojković
Nemanja Kranjc
Vladimir Vinkić
Ljubiša S. Miletić
Miloš Salapura
Ivana Popa
Bojan Todorović
Goran Jelesijević
Goran Mihajlovć
Maja Medić
Aleksandar Trbović
www.happynovisad.co.yu
www.pancevo.org
Pravni savetnik
Slobodan Kocoljevac
http://www.quicklook.rs
http://forum.quicklook.rs
redakcija@quicklook.rs
Izdaje: Quick look D.O.O
Štampa: AMD Sistem
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
79
Quick Look magazin /
glavni i odgovorni urednik Ivan Kolarik.
- 2006, br. 1 . -
Pančevo (Humska 28) : Quick Look, 2006-
(Pančevo : Partija). - 28cm
Mesečno
ISSN 1452-7928 = Quick Look magazin
COBISS.SR-ID 138016268
Sadržaj:
Grad Pančevo

4. očev od njenih
prvih radova, koji
su bili realistični po formi, ple-
nili svojom tehničkom realiza-
cijom i atraktivnim izgledom, pa do posled-
njih radova sa njene Magistarske izložbe,
ponavljala se vertikalna linija koja je ja-
sno govorila da ima nameru da okonča
negde u beskonačnosti, zadržavajući
čvrstu vezu sa tlom, odakle počinje
život figure, a završava se tamo
negde daleko, dokle naša mašta
doseže.
Dinamičan rast elemenata
njenih figura, koje čine jedan za
oko uzbudljiv niz, čine sa pravil-
no odabranim bojama estetski
harmonično jedinstvo. Linija,
koja se ponavlja od prvih do po-
slednjih radova, daje im vertrikal-
nu eleganciju i definitivno je ma-
terijalno izrazila njenu ideju, tako
blisku ljudskoj mašti, ideju i želju da
se dosegne beskonačnost. Dinamič-
nost njenih figura pojedinačno, a i kao
idejno jedinstvene grupe, postignuta je
promenom odnosa elemenata po veli-
čini ili intezitetu boja. Sklad i jedinstvo
izraza nisu narušavali dinamičnost njenih
figura, što je kao krajnja konsekvenca re-
zultiralo zapaženim vizuelno-estetskim za-
dovoljstvom posmatrača.
Jedinstvo ideje koje se pretočilo u njen
prepoznatljiv stil je postignuto dominacijom
boje, linije i vertikale. Nije teško zapaziti da
njen izraz i težnja imaju elemente japanske
keramike, koja je na neki način uzor svakom
mladom umetniku koji još nije potpuno de-
finisao sopstveni stil i izraz.
Pomalo neuobičajeni naziv izložbe naše mlade sugrađanke Jelene
Miletić, REPETICIJA ili PONAVLJANJE, jednostavnije rečeno, sadr-
ži osnovnu ideju njenog sveobuhvatnog razvojnog puta, koji je re-
zultirao velikim brojem radova za relativno kratak period od njene
pojave u svetu keramike.
Repeticija zmajeva sa
planete Haći
P
4 | | Broj 014 | Septembar 2008.
Tekst: Ljubiša S. Miletić
Foto: Vladimir Vinkić
Qltura

5. Jelena Miletić diplomirala je 2005. godine na
Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna na
odseku za keramiku u Beogradu, a magistrirala
je ove godine u klasi profesora Velimira Vukiće-
vića. Član je ULUPUDUS-a. Pored mnogobroj-
nih grupnih, imala je i tri samostalne izložbe:
„REPETITION ”, Galerija Savremene Umetnosti
Pančevo, „Ponavljanje kao likovni element i mo-
gućnosti variranja”, Magistarska izložba, Muzej
Primenjene Umetnosti Beograd, „Zmajevi sa pla-
nete Haći”, Galerija Mali Singidunum Beograd.
Izložba skulptura Jelene Miletić

6. ančevo je definitivno opravdalo status EVROPSKOG KARNEVALSKOG
GRADA, u kojem se 20. i 21. juna održao Peti Internacionalni pančevački
karneval, u kojem je učestvovalo oko 2500 karnevalista iz preko deset zema-
lja. Tradicionalnom i simboličnom predajom ključeva grada gradonačelnika
Pančeva u ruke maestru karnevala, gradom su zavladali karnevalisti. Ovaj najprestižniji
karneval u Srbiji, pratilo je oko sto hiljada posetilaca i veliki broj visokih zvaničnika,
među kojima i ambasador Evropske komisije u Srbiji, g. Josef Ljoveras, ambasador Ve-
like Britanije Stiven Vodsvort, ambasador Makedonije Aleksandar Vasilevski, zamenik
direktora Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije, podpredsednik FECC za
jugoistočnu Evropu i Balkan, predsednik FECC za Srbiju, predstavnici Privredne komo-
re Srbije, zamenica gradonačelnika Beograda, gradonačelnik Pančeva, kao i drugi gra-
donačelnici i delegacije iz Rumunije, Bugarske, Slovenije, Italije, Makedonije, Hrvatske,
Crne Gore, Srbije. Direktan internet prenos velike međunarodne karnevalske povorke,
petog po redu Pančevačkog karnevala, pratilo je oko petsto gradova iz celog Sveta.
P
Pančevački karneval
6 | | Broj 014 | Septembar 2008.
Foto: Danijel Vesić Daša

7. Pančevački karneval održan je u organizaciji asocijacije ’’Prijatelji Pančeva’’ pod pokrovi-
teljstvom Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije, Privredne komore Srbije i opštine
Pančevo.
Podsećanja radi, ovo je prvi međunarodni karneval u našoj zemlji koji je ucrtao Srbiju na
svetsku turističku kartu karnevalskih zbivanja i uveo je u Federaciju Evropskih Karnevalskih
Gradova (FECC), čiji su članovi od 2004. godine, da bi zatim ’’karnevalsko ludilo’’ preneli i na
druge gradove u Srbiji. Pančevo je sedište ove prestižne evropske federacije za Srbiju, sa zvanič-
nom titulom evropskog karnevalskog grada, a organizator manifestacije Internacionalni panče-
vački karneval je dobitnik međunarodnog priznanja i plakete za najbolju karnevalsku manife-
staciju u Srbiji. Povodom petogodišnjice Pančevačkog karnevala, međunarodni odbor Federacije
evropskih karnevalskih gradova uručio je počasnu medalju Zorani Vladu, predsednici FECC
Srbije, za doprinos u povezivanju zemalja Evrope i širenja karnevalske ideje u Srbiji.
Šesti Internacionalni Pančevački karneval održaće se u Pančevu, 19. i 20. juna 2009. godine.
| Broj 014 | Septembar 2008. | 7

8. 8 | | Broj 014 | Septembar 2008.
KONKURS
Quick look objavljuje foto konkurs na temu ”Prava i položaj žena u 21. veku u Pančevu“.
Vaše fotografije možete slati putem interneta na adresu konkurs@quicklook.rs. Konkurs se
odnosi na sve stanovnike grada Pančeva bez obzira na pol, starosno doba, versku, nacionalnu
ili drugu pripadnost. Najbolje fotografije će biti nagrađene vrednim nagradama.
TAKE A LOOK-KULTURA ON LINE
“Kultura on-line“ još jedan je projekat u nizu Take a look projekata iz kuhinje Quick look
magazina.
Cilj ovog projekta je pravljenje jedne kompleksne baze podataka i virtuelne on-line prezen-
tacije o umetnicima/umetnicama Pančeva i njihovim ostvarenjima, koja bi na najbolji mogući
način prezentovala kulturu i kulturno nasleđe našeg grada, čitavoj Srbiji, Evropi i Svetu. Pro-
jekat je namenjen svim građanima Pančeva i Srbije koji žele da se upoznaju sa kulturnim stva-
ralaštvom u našem grada, kao i umetnicima koji su svoje prve korake u umetnosti napravili u
Pančevu, bez obzira na pol, starosnu dob, nacionalnu, versku ili političku pripadnost. Kreiranje
internet sajta na kome će biti predstavljeni umetnici/ce Pančeva i njihova dela, samo je jedan
od načina da se još više promoviše kulturni i umetnički život vezan za Pančevo, kao i način da
se na neki način odužimo svim sugrađanima, koji su Pančevo obeležili na kulturnoj mapi Srbije,
Evrope i Sveta.
POZIV
Svi zainteresovani sugrađani koji žele da se na neki način uključe u realizaciju projekata
koje će u narednom periodu realizovati Quick look magazin i na taj način doprinesu kvalitetu
realizacije, mogu se javiti putem interneta na mail-ove: ivan.kolarik@quicklook.rs ili na mail
nemanja@quicklook.rs ili putem telefona na 064/318-9-440.
TAKE A LOOK—POLOŽAJ I PRAVA ŽENA U 21. VEKU
Quick look magazin će u narednom periodu realizovati Projekat Take a look – Položaj
i prava žena u 21. veku u lokalnoj zajednici. Projekat je namenjen svim članovima lokalne
zajednice, a radi širenja svesti u društvu o potrebama i pravima žena u 21. veku, kao i uka-
zivanja na konkretne probleme sa kojima se sreće savremena žena.
Projekat ima za cilj podizanje društvene svesti o položaju, potrebama i pravima žena u
lokalnoj zajednici u 21. veku. Takođe, cilj projekta je i unapređenje i zaštita ženskih prava u
lokalnoj zajednici. Ovim projektom ćemo pokušati da istražimo i mapiramo položaj žena (ma-
terijalni, pravni, zdravstveni, socijalni), zastupljenost žena u lokalnim organima samouprave,
u javnim preduzećima, u kulturnim institucijama, u sportskim klubovima i organizacijama,
eventualnoj ugroženosti, potrebama za psiho-socijalnom ili bilo kakvom drugom vrstom po-
moći, nasilje nad ženama (koristiće se podaci SUP Pančevo i zvaničnih institucija). Ovo istra-
živanje ujedno čini prvu fazu projekta. Druga faza projekta obuhvata foto i literarni konkurs
na temu: Žene u 21. veku. U poslednjoj fazi, biće organizovana izložba fotografija i svojevrsno
sumiranje rezultata i podataka do kojih smo došli tokom realizacije. Sve podatke do kojih
budemo došli objavićemo u narednim brojevima Quick look magazina, na našem sajtu (www.
quicklook.co.yu) i na našoj zvaničnoj myspace prezentaciji.
Projekti su finansirani od
strane grada Pančeva
Projekti

10. Zamenila noćna ludovanja i izlaske sa noćima ispunjenim plačom i dečijim pesmicama.
Dane obojila gukanjem, koracima, smehom i zagrljajima, ljubavlju.
Ograničila moju svest na flašice, pelene, varalice i kašice, osećaje za brigu ili uživanje, u stvari, pre bih
rekla na „traženje mere”.
Usmerila svoje misli samo na tebe, na tvoje dečije carstvo.
Naučila me da oblaci mogu biti i crveni i zeleni, boje nisu važne da bi nam se nešto dopalo i da upornost
pobeđuje, ako zaista želimo.
Naučila me da odgovaram na ista pitanja bezbroj puta, bez imalo dosade.
Svašta sam naučila za ove tri godine, koliko postojiš.
Često se pitam kako sam uopšte znala živeti bez tebe, prva jutarnja misao i poslednja slika pred očima
pre nego što usnim si ti.
Mada, moram priznati, ušunja se tu i Lino, onako vreba iz prikrajka, čekajući da nam padne u zagrljaj i
da se svi ljubimo, prvo tebe, pa mamu, pa njega i tako bezbroj puta u krug.
Hvala ti na svoj svojoj bezuslovnoj ljubavi, jer znam kako je teško odoleti kinder jajetu.
Naravno, moram se zahvaliti i Linu na ovom preokrenutom životu, jer bez njega ni ti ne bi bila ti, tako
savršena.
Još bi sve i svašta mogla pisati o tebi, ali kažu da za najjača osećanje ne postoje reči. Zato, ostajem bez
teksta.
Mama
Okrenula si mi život naopačke ili na
pravi put, zavisi sa koje strane gledaš
Mladi roditelji
10 | | Broj 014 | Septembar 2008.

11. | Broj 014 | Septembar 2008. | 11

12. GDE SMO BILI?
NIGDE.
ŠTA SMO VIDELI?
SVAŠTA!
Na samom izmaku leta i pred plani-
rane septembarske početke, nove škol-
ske godine i kupovine jesenje obuće, nije
zgoreg napraviti retrospektivu kulturnih ku-
kičarenja na preko trideset stepeni. Fakat je da
dobre zabave ne manjka početkom i krajem naj-
toplijeg godišnjeg doba, ali kada „ugreje zvezda”
čini se kao da i najveći entuzijasti posuštaju
pred pokušajem organizacije kulturnog leta
u Pančevu. Ipak, možda i nije sve baš
tako kako nam se čini.
JUN U ZNAKU KULTURE
Otvaranje sezone sandala i limunada proteklo je u znaku
pozorišta. Mališani su uživali u predstavama igranim u
okviru Dečjeg bijenala umetnosti (Kulturni centar Pan-
čeva), dok je nešto starija publika skoro u istoj nedelji
imala priliku da pogleda dostignuća alternativne pozo-
rišne scene u nas i to sve zahvaljujući već tradicional-
nom Ex-teatar festu (Dom omladine). Tih dana nije bilo
izgovora pod kojim biste propustili performans Ljiljane
Tasić u Muzeju ili nenadmašan dvojac Gorana Jevtića i
Igora Tomića u predstavi „Okamenjeni princ”. Do kraja
juna ljubitelji umetnosti bili su u prilici da isprate još
samo nekoliko dešavanja, od kojih izdvajamo gostovanje
Rastka Ćirića u Domu omladine, književno veče Marti-
ne Malešev i prvi rege festival u Pančevu. Rad i važnost
onoga o čemu je Ćirić govorio ne bi trebalo posebno na-
pominjati, te ćemo samo skrenuti pažnju da ko još uvek
nije, obavezno poseti www.rastkociric.com. Isto tako,
naš pledlog je da ukoliko više preferirate pisanu reč,
obiđete biblioteku i potražite prvi roman Martine Ma-
lešev. Mlada spisateljica iz Pančeva je na promociji svoje
knjige „Da li znaš šta je najlepše na svetu?” ostavila bez
daha retko punu čitaonicu gradskog čitališta. Odabirom
ozbiljne teme i ličnim darom za pisanje ova sedamna-
estogodišnjakinja podigla je standarde književnosti za
mlade na znatno viši nivo.
Tekst: Virdžinia Đeković
Foto: Danijel Vesić Daša & Dalibor Vinkić Dača
Leto u gradu
12 | | Broj 014 | Septembar 2008.

13. VRELI JUL I RASHLAĐUJUĆE MUZIČKE VEČERI
Sam kraj prvog letnjeg meseca obeležio je prvi rege
festival u Pančevu. Dredovi, šljampava odeća i pomirlji-
vi osmesi preplavili su grad. Prvo veče na keju i drugo
na terenima kod takozvane „Pivnice 22” ostaće još dugo
da se pamte po mnogobrojnoj publici i gostima, rege
majstorima različitih rasa i godina. Još jednom, muzika
je izbrisala granice pomirivši različitosti.
Gost grada bio je i Vlatko Stefanovski. Zaboravljeni
prostor Doma vojske i nezaboravne melodije ovog mu-
zičara učinili su da asfalt poprimi novu boju leta. Nakon
emotivnog Makedonca i razdraganih rastafarijanaca,
preko tamiškog mosta na travnjak na keju, u koži i na
paklenim mašinama pri neslućenim brzinama „dofu-
rali” su bajkeri da podgreju leto. Tri dana kampovanja,
ispijanja piva, svetlucanja metala i nezaboravne svirke,
učinili su da svaki Pančevac oseti makar malo tog „ve-
tra u kosi”. Utihnuo je grad kada je i poslednji motor
isturirao na nekom od gradskih sastajališta „opasnih
momaka i dugokosih cica s kacigama”. Tradiciju dobrih
svirki održao je definitivno i Kulturni centar, privlačeći
pažnju radoznalih šetača legendarnim korzoom. Uvek
nešto novo i za svačiji ukus, muzika za uz hladno pivce
ili limunadu, taman za toliko da vam ne bude žao što
niste na Jadranskom, već Panonskom moru.
AVGUST JE ZA PREPLANULE OSMEHE
I dok smo se okrenuli, uz red kiše i dva reda sunca, došlo vreme za kabanice i ozbiljniju
literaturu od one „za plažu”. Avgust uvek nekako bude najlepši mesec leta, za prepričavanje
odmora, pokazivanje fotografija i još malo napora da se iskoriste čari toplih predvečerja.
Ovo je vreme rezervisano za još po koju svirku na otvorenom, seoske slave i već tradicio-
nalni rock fest u Pančevu. Nikako ne bi trebalo izostaviti ovogodišnje „Dane druženja” u
Starčevu i tradicionalni festival amaterskog filma „Žisel” u Omoljici. Ovi događaji iz kul-
ture uspevaju da i pored svih poteškoća male sredine održe kvalitet vredan pažnje publike
iz Pančeva, ali i Beogarda.
I za sam kraj, ne možemo da ne napomenemo i sedmi po redu rok fest u Pančevu. Na
platou iza Doma omladine u dva dana nastupali su Darkwood Dub, Jewy sabatay, Auto-
park, Partibrejkersi, Starfuckers, Valhala i Marienfild. Uživajte u septembarskom suncu i
vraćanju u redovne kulturne tokove grada.
| Broj 014 | Septembar 2008. | 13

14. Odmetnuti su vratoloman crnohumorni strip,
nadrogirani politički triler, čudni vestern, ep-
ska porodične saga kroz mitologiju podze-
mne Amerike: ”road-movie” otkrivanja sebe
kroz koga prolazi protagonist, 100 godina star
šund-pisac Story Johnson koji je pola pameti
izgubio dok mu je druga polovina smućena.
Nakon dvadeset i pet nestalih godina u Vijet-
namu, on se vraća kući kako bi proverio je li
se ”američki duh” njegove čudačke porodi-
ce uspeo odupreti tiraniji ”američkoga sna”.
Zabavno je pratiti jadnog, poludelog Storyja
SAD-om na njegovoj odiseji u kojoj se činje-
nice mešaju s maštom dok on sreće člana po
člana svoje čudačke familije - od zlog polu-
brata Kida Glovesa, megalomanskoga oca
Ase Arizone, do ostavljene ljubavnice, hi-
pika Ruth Hoag - kako bi podgrejao svoju
izgubljenu veru u delotvornost reči i otkrio
kako se drevni johnsonovski način života
prilagođava da bi se odupro novim grani-
cama što ih 21. vek postavlja neslaganju.
Scenario za ovaj strip napisao je Jamie De-
lano, a sjajno su ga nacrtali Goran Sudžuka
i Goran Parlov, dok je Sebastijan Čamaga-
jevac učestvovao u tuširanju jednog dela.
Odmetnuti [Libellus]
Žanr: Akcija
Trajanje: 152 min
Glavne uloge:
Christian Bale
Heath Ledger
Aaron Eckhart
Maggie Gyllenhaal
Gary Oldman
Michael Caine
Morgan Freeman
Scenario: Jonathan Nolan
Režija: Christopher Nolan
Sinopsis:
Batman (Christian Bale) nastavlja svoj rat
protiv kriminala u filmu Christophera Nola-
na Mračni vitez. Uz pomoć poručnika Jima
Gordona (Gary Oldman) i okružnog tužioca
Harveyja Denta (Aaron Eckhart), Batman po-
kušava da rasturi preostale kriminalne organi-
zacije koje još prljaju ulice grada. Partnerstvo
se pokazuje kao plodno, ali oni uskoro postaju
plen vladavine haosa koji prouzrokuje novi
zločinački genije poznat prestrašenim građa-
nima Gotama kao Joker (Heath Ledger).
THEDARKKNIGHTFILM
STRIP
Enigmatični slučajevi i misteriozne okolnosti,
inteligentni umovi i prefrigane spletke, savr-
šeni dramski obrti neke su od sintagmi koje
se jednostavno lepe na opise štiva ovog tipa.
Konačno prevodom na srpski jezik naše či-
talačko tržište postalo je bogatije za jedan od
najznačajnijih romana u razvoju žanra špijun-
skog trilera, u pitanju je neobimno delo Džo-
na Bakena jednostavnog naziva 39 stepenica.
Značaj ovog romana u svetu književnosti
proizilazi iz Bakenove sposobnosti uspešnog
prevazilaženja zamki petparačke literature,
u kojoj skončaju mnogi pisci smišljajući
fabulu interesantnog trilera. Baken je, na-
ime, svoje uzore pronalazio među autorite-
tima visoke književnosti, poput neprevazi-
đenog Poa ili izuzetnog Čestertona, i tako
nastavio tradiciju beletristike sa kraja XIX
i početka XX veka. Enigmatični slučajevi i
misteriozne okolnosti, inteligentni umovi i
prefrigane spletke, savršeni dramski obrti
neke su od sintagmi koje se jednostavno
lepe na opise štiva ovog tipa.
39stepenica DžonBaken KNJIGA
Copyright © 2008 Quick look | www.quicklook.rs | powered by Happynovisad | www.happynovisad.co.yu
Medija

15. Belgrade Coffee Shop konačno je dočekao svo-
je osmo izdanje. Kao što znate ove kompilacije
predstavljaju jedinstven spoj aktuelne produk-
cije kako klupske tako i elektronske uopšte,
koja je obeležila period između dva nastavka u
serijalu. Pored velike žanrovske širine na ovom
izdanju bićete u prilici da čujete i zvuk noć-
nog programa radija B92 i tematskih emisija
o elektronskoj muzici, pre svega Stereo Freeze
koja se emituje četvrtkom od 22h. Muzika sa
Nakon predhodnih albuma Parachutes i A Rush Of
Blood To The Head Coldplay se ovoga puta pojav-
ljuju u sasvim drugačijem izdanju. Za producenta
ovog albuma angažovan je Brian Eno što je svakako
doprinelo drugačijem produkcijskom omotu i uvo-
đenju nekih novih instrumenata. Prepoznatljivi su
severno-afrički žičani instrumenti u numeri ”Yes”
koji joj daju pomalo hipnotičan element. Ritmič-
na i dinamična ”Lost! ” puna je pozitivne energije
i poletnosti. Slično je i sa instrumentalnom ”Life
In Technicolor”, koja otvara album i čija je jedina
mana što traje svega dva minuta i trideset sekundi.
Nakon nje sledi ”Cemeteries Of London ” , letargič-
na i pomalo morbidna svoje je mesto mogla sačuva-
ti za kasniji deo albuma. Jedan od stihova koje ćete
zasigurno upamtiti je ”Those who are dead are not
dead they just livin’ in my head ” , numera koja meša
etiketa Vakant, Disko B, Factor City, Deso-
lat, Traffica... deep house i lounge elektro-
nika ali i dubstep i minimal techno. Ovde
su svoje mesto zajedno pronašli i debitanti
i svetske zvezde - Jan Nemeček, Marko Na-
stić (alias Fat Boy Jr), Miloš Pavlović, Miss
Kittin, Onur Özer, Matthew Styles, Gebrü-
der Teichmann, Pole/Shakleton i drugi.
raspoloženja,boje instrumenata i promene
tempa, zanimljiva,nepredvidiva i veoma lepa.
”Lovers in Japan/Reign of Love” takođe je
jedna od numera koja svojom melodijom po-
pravlja raspoloženje. Brz uvod i klavirske deo-
nice teraju vas da je poslušate do kraja. Nakon
nje sledi naslovna numera ”Viva La Vida” a
album se završava sa naslovom povezanom
numerom ”Death And All His Friends”. Ono
što je više nego očigledno za poslednji album
sastava Coldplay jeste da odiše skladom, po-
letom, sumornošću i bezvoljnošću ali ne zbog
nedostatka kvaliteta, već upravo zbog želje da
zvuči ovako kako ga imamo prilike čuti. Eno,
Martin, Beryman, Buckland i Champion na-
pravili su odlican posao i ostaje nam samo da
se nadamo da će se saradnja nastaviti kako na
njihovo tako i na naše zadovoljstvo.
THEX-FILES:IWANTTOBELIEVE
Coldplay
VivaLaVidaorDeathAndAllHisFriends
CD
CD
Shine a light
(SAD / Velika Britanija, 2008.)
Žanr: Drama / Misterija
Trajanje: 104 min
Glavne uloge:
David Duchovny
Gillian Anderson
Režija: Chris Carter (”The X-Files” TV serija,
1998.)
Sinopsis:
The X-Files: I Want to Believe zasebna pri-
ča u maniru nekih od napriznatijih i najo-
miljenih epizoda iz serijala, koja će odvesti
komplikovani odnos između Foxa Mulde-
ra i Dane Scully u neočekivanim pravcima.
Muder nastavlja svoju neuništivu poteru
za istinom, dok Scully, pasionirani, intele-
gentni forenzičar, ostaje neopozivo vezana
uz Mulderove potrage.
BelgradeCoffeeShop2008
FILM

16. 16 | | Broj 014 | Septembar 2008.
eško je zamisliti kojim nadljudskim naporima se
svakog avgusta poslednjih šesnaest godina u Bu-
dimpešti obezbedi dolazak uvek aktuelnih i uvek
najboljih (najvećih, najpopularnijih) muzičkih
zvezda. Čast da zvanično otvore festival imali su nepriko-
snoveni vladari HM zvuka – Iron Maiden, verovatno prvi
stranci u istoriji festivala koji su svirali „nultog dana“. Go-
tovo dva sata svirke, kožnih jakni, pantalona i rukavica,
potpomognuto je jarkim svetlima (standarno HM-kič)
pirotehnikom i ovacijama oduševljene publike. Gospo-
din Dikinson je sa sobom poveo i podmladak u vidu
Lauren Harris, ćerke čuvenog basiste Iron Maidena,
koja je, ako je suditi po energji i muzici koju prezentu-
je, definitivno tatina ćerka.
Narednih pet dana na glavnoj bini su se ređali
sve bolji od boljih: Alanis Morisette, devojka prelepog
i snažnog glasa, kojoj se ne može zameriti što još uvek
peva hitove od pre desetak godina, jer bude dosta emocija
i lepih sećanja iz tinejdžerskih dana; R.E.M. surovi profesi-
onalci koji su odsvirali sat i po bez greške, ali i bez emocija;
zatim niz trenutno aktuelnih britanskih bendova: The Kooks,
Kaiser Chiefs, The Cribs, The Wombats, Babyshambles (ima-
li smo utisak da je većina ljudi došla da vidi tog Pita Doertija
nadajući se da će odnegde iskočiti Kejt Mos ili Ejmi Vajnhaus;
mi priznajemo da nam je to bio jedini motiv); tu su bili i MGMT,
Serj Tankian, bivši frontmen mega-popularnog benda System of a
Down, sada solo izvođač koji očigledno ima problem sa pronalaže-
njem svog scensko-muzičkog identiteta, The Killers (već drugu godi-
nu za redom na Szigetu uz očiglednu podršku i oduševljenje publike);
zombi-penzioneri Sex Pistols, anahroni kako god obrnete, paradoksal-
ni do apsurda, sa bednim pokušajima kvaziantibušovske retorike (čik
reci nešto protiv kraljice i svog premijera sada, kada zarađuješ milione,
plaćaš porez i u isto vreme propovedaš nekakvu anarhiju!) i estetikom
kakofonije koju proizvode basnoslovno skupe gitare i bubnjevi, na per-
fektnom ozvučenju i osvetljenju! Holandski deo publike (najbrojniji
posle Francuza) imao je čast da vidi izrazito veseo i pozitivan nastup
svojih sunarodnika Ziggy & The Renaissance Band, holandske verzije
Gentlemana. Najlepši i najveselji nastup priredio je Jamiroquai, narav-
no. Iako su odsvirali (relativno) mali broj pesama, svaka je trajala po
Posle gotovo godinu dana nagađanja, konačno je bilo jasno – Sziget festival jeste
skraćen sa dosadašnjih 7 na „samo“ 5 dana, ali je sve verne posetioce dočekala i
utešna vest – pored regularnih pet, organizator nam je priredio i dva dodatna dana:
„nulti“ dan, rezervisan, kao i uvek, isključivo za mađarske izvođače, a njemu je
pridružen i „nulti minus“ dan, dan otvaranja kampa i početak zabave.
We are you friends!
Tekst: Ivana Popa
Foto: Bojan Gajić
Festival
T

17. | Broj 014 | Septembar 2008. | 17
desetak minuta, varirana na najrazličitije načine (npr. Love Fool prvo izve-
dena gotovo a capella kao balada, a zatim i u orginalu u celini). Jason Kay
je, kao i uvek, skakao i đuskao po bini kao čigra, sa nezaobilaznom kapom
na glavi (ovog puta bila je to drečavo zelena zimska kapa) i adidas patikama.
Poslednja žena na glavnoj bini bila je Roisin Murphy, kojoj nije smetao ni jak
vetar, ni činjenica da joj je koncert bio zakazan u sred bela dana (oko
18 h) – ona je očigledno uživala prezentujući svoj poslednji album,
presvlačeći se za svaku pesmu u najluđe modne kreacije. Jedino
razočaranje glave bine bio je otkazan nastup Penduluma, ali im
to ostavljamo da nadoknade sledeće godine.
Na ostalih dvadesetak bina program je bio više nego ra-
znovrstan. Hammerworld stage je ugostio Pro Pain i Exo-
dus (oba nastupa izuzetno slabo posećena), u Roma tentu
je Goran Bregović napravio lom (bar nam tako kažu – iz
nekog razloga stranci otkidaju na našu plehanu muziku –
potvrdu imamo i u prošlogodišnjem nastupu grupe Kal);
Maceo Parker je nastupio na Klubradio jazz bini, suviše
maloj da primi sve koji su želeli da ga čuju; posetioci
World music bine su imali čast da vide nastupe Ky-Mani
Marleya, koji je doveo publiku u trans svirajući i peva-
jući očeve pesme, a, osim njega, tu je bio i Lee Scratch
Perry, živahni dedica, majstor regea.
Posetioci Party arene su do jutarnjih časova đuskali uz
d’n’b magove Chase & Status, euro-proggy Ferryja Corstena,
Johna Digweeda (koji je „ukočio“ umesto Carla Coxa, koji je u
poslednjem trenutku otkazao nastup), a tu je bio i Vitalic live
(gotovo isti set kao i nedavno u Beogradu). Apsolutno najveće
zvezde i (po našem skromnom mišljenju) najbolji nastup ce-
log Szigeta priredili su francuski megahit dvojac Justice. Njih
dvojica su fenomenalnim live nastupom izazvali kolektivni dvo-
časovni delirijum publike od oko deset hiljada ljudi u Areni, svi
su uglas pevali „We are your friends, you’ll never be alone again!“,
vrištali, skakali, grlili se, verali po čeličnim konstrukcijama... Zaista
osećaj koji se ne može rečima opisati.
Kome je muzike bilo preko glave, mogao je da preko dana uživa na
časovima salse, kapuere, aerobika; da gleda celodnevne nastupe teatarskih
trupa iz cele Evrope; da testira hrabrost na bandžiju; da se tetovira, radi
pirsing; da igra stoni fudbal ili omiljene kompjuterske igre, uči sito-štampu,
slika, vaja, gleda kabare nastupe nemačnih i američkih transvestita (sve za
DŽ, podrazumeva se), takmiči se u karaokama ili konkuriše u wet t-shirt
takmičenju, ili jednostavno legne na lazy bag ili ligeštul i ispija svoj omiljeni
koktel negde u hladovini jednog od desetine barova.
I tako tih 5 (+2) dana brzo prođe i ostaje nam da sa nestrpljenjem čeka-
mo sledeće leto i sledeći Sziget.

18. 18 | | Broj 014 | Septembar 2008.
GLUMAC ZARAŽEN
TELEVIZIJOM
ina Čolić, jedna od naših najpoznatijih voditeljki, mu je
još kao dvadesetogodišnjaku predvidela uspešnu karijeru
prezentera vesti. Iako je posle srednje škole upisao glumu
na Akademiji umetnosti Univerziteta „Braća Karić’“, na
kojoj je 2000. godine i diplomirao, protagonista ove priče je tokom
čitavog studiranja bio vezan za televiziju: najpre je bio zaposlen u
produkciji, a kasnije je radio i kao animator u dečijem programu BK
televizije. Ipak, čini se da je svojih pet minuta dočekao u martu ove
godine kada je počeo da radi kao novinar i prezenter vesti na B92
Info kanalu. Iako pre toga nije bio neko ko redovno prati vesti, sada
je do te mere posvećen informativnom programu da sanja Kondoli-
zu Rajs, a mobilni mu zvoni kao uvodna špica za vesti B92!
Pored autentične pojave (sam za sebe kaže da više liči na Turčina
nego na nekog sa ovih prostora) i karakteristične boje glasa, ovo TV
lice poseduje i neverovatnu neposrednost – toliku da u razgovoru
sa njim stičete utisak kao da pričate sa drugarom iz školske klupe.
Sa mrštenjem je odgovorio da prezire standardno novinarsko pita-
nje „kako objašnjava činjenicu da ima sve više glumaca koji se bave
voditeljskim poslom?“, ali je isto tako sa neverovatnim ushićenjem
pričao o tome koliko voli dobermane, rad sa decom i pančevački
karneval. Otvoreno je govorio i o svojim gafovima, ali nije spome-
nuo ono što je kasnije „usko grlo“ odalo, a to je da na wikipediji,
najvećoj svetskoj enciklopediji, o njemu postoji tekst, kao i to da je
već osam godina dobrovoljni davalac krvi. Poštovani čitaoci, ovo
nisu ekskluzivne vesti B92, ali jeste intervju sa trenutno „najgleda-
nijim“ Pančevcem širom Srbije, Vanjom Lazinom.
D
Intervju
Tekst: Adrijana Vamoš
Foto: Maja Medić

19. | Broj 014 | Septembar 2008. | 19
Po profesiji si glumac. Po čemu ćeš pamtiti svoje studiranje?
To je bio jedan od najlepših perioda u mom životu što se tiče rada,
učenja i atmosfere koja je na Akademiji vladala. Profesor Dejan Čavić,
koji je moje kolege i mene učio glumi, je od nas tražio da budemo
jasni, iskreni i da sve što radimo, radimo čestito i profesionalno. Van
Akademije, pomoć i znanje su mi pružili Sonja Savić, Ljuba Tadić i
Dina Čolić i na tome sam im beskrajno zahvalan. Zaista sam uživao
tokom studija, ali je ta čarolija prekinuta završetkom akademije i suo-
čavanjem sa realnim životom.
Iako si prve glumačke korake napravio u tragedijama i vodviljima,
stiče se utisak da više voliš da učestvuješ u predstavama za decu. U
poslednje vreme, pančevački mališani su mogli da te vide u pred-
stavama ,,Pođi tuda, neznano kuda’’, ,,Čarobnjak iz Oza’’ i ,,Eko
bajka’’.
Volim rad sa decom zato što su oni jako spontani i beskrajno iskreni.
Zbog nedostatka vremena, sada samo povremeno radim sa najmla-
đima, a poslednji put sam sarađivao sa senzorno invalidnim licima
oštećenog sluha, pre dva i po meseca. Pošto se neizmerno radujem
radu sa mališanima, planiram da od septembra nastavim da vodim
Dečiji kreativni centar u Domu omladine.
Da li ti je žao što trenutno nisi više angažovan u pozorištima Sr-
bije?
Volim rad sa decom zato što su oni jako spontani i beskrajno iskreni.
Zbog nedostatka vremena, sada samo povremeno radim sa najmla-
đima, a poslednji put sam sarađivao sa senzorno invalidnim licima
oštećenog sluha, pre dva i po meseca. Pošto se neizmerno radujem
radu sa mališanima, planiram da od septembra nastavim da vodim
Dečiji kreativni centar u Domu omladine.
Od pre šest meseci imamo priliku da te vidimo u ulozi prezentera
vesti na B92.
Da. U decembru prošle godine sam se prijavio na konkurs i od 1200
kandidata, nas dvadeset je dobilo priliku da radi na B92 Info kana-
lu. Moram da napomenem da su zaista svih devetnaest kolega koji
su dobili posao kad i ja to i zaslužili, jer su profesionalni i vredni, baš
kao i većina ljudi na B92. Recimo, meni se jako dopada to što starije
kolege žele da nama, „gušterima“, pomognu, objasne i izađu u susret.
Što se vođenja vesti tiče, deluje da je jednostavno, ali nije. Naime, od
prezentera se zahteva da čita vesti i da istovremeno bude sinhroni-
zovan sa kamerom, a ako je potrebno i sa instrukcijama koje dobija
kroz slušalicu. Takođe, pravljenje grešaka nije dozvoljeno jer nastaje
dezinformacija.
Po čemu se B92 izdvaja od ostalih televizija?
Pre svega, po profesionalizmu i kvalitetu rada. Na osnovu svog isku-
stva, koje sam još ranije stekao na BK, Politici i Televiziji Pančevo,
mogu slobodno da kažem da se ovde dosta radi i da nema lenjosti, već
su kolege spremne da utrče i urade ono što i nije njihov deo posla. Od
nas se zahteva da napišemo i prezentujemo vesti, napravimo priloge, a
po potrebi i da se sami našminkamo i obučemo. Što se B92 Info kanala
tiče, to je prvi program takve vrste u Srbiji, koji gledaocima omoguća-
va da iz časa u čas prvi saznaju najnovije vesti.
Šta ti se sviđa, a šta ne voliš u svom poslu?
Dopada mi se to što je posao dinamičan i što sam stalno na izvoru
informacija. Takođe mi se sviđa i to što mogu da „pređem rampu“
i budem tamo gde većina ljudi ne može – recimo, u prvom redu na

20. 20 | | Broj 014 | Septembar 2008.
koncertu U2 ili u šminkernici sa Tinom Tarner! Zbog same činje-
nice da rad u informativnoj redakciji zahteva veliku odgovornost i
ne dopušta objavljivanje bajatih vesti, koje mogu biti stare i samo sat
vremena ali nisu prvi put puštene u javnost, ovaj posao zna da bude
itekako stresan i to je ono što mi se ne sviđa.
Koji su tvoji aduti koje poseduješ kao prezenter vesti?
Mislim da su to način na koji govorim, specifična pojava i to što mi se
veruje. Još su mi i profesori na Akademiji govorili da na sceni nikada
nisam nezapažen, pa mi se čini da mi je tako i na televiziji.
Čiji rad i kog kolegu ceniš?
Sviđa mi se kako Zoran Baranac sa televizije Fox vodi vesti. Kada je
bilo hapšenje Karadžića, on je radio u studiju i zaista je bio na visini
zadatka. Na B92 svaki moj kolega drugačije prezentuje vesti, ali veru-
jem da svako radi najbolje što zna. Trudim se da vodim vesti na „svoj
način“, a ne da kopiram kolege. Samokritičan sam, pa često gledam
svoje snimke kako bih pronašao greške i u budućnosti ih ispravio.
Kakva je medijska scena u Srbiji?
Katasrtofalna! Ima malo kvalitetnih sadržaja i previše reklama. Što
se serija tiče, non-stop se repriziraju psihosocijalne tragedije, a ja
smatram da ne treba da gledamo ono što smo preživeli, već da treba
ponuditi sadržaj koji će da nas oraspoloži. „Otvorena vrata“ je serija
koja je beskrajno duhovita i zanimljiva, ali i ona govori o nekim vre-
menima koja su iza nas.
Tvoj odabir serije je atipičan za naše okruženje, baš kao i tvoj do-
življaj prijateljstva...
Pa da... Bez obzira što se pod pojmom prijatelj podrazumeva neko
ko te voli i poštuje, smatram da prijatelj ne treba da bude nužno non-
stop tu za tebe. Nije to kondomat u koji ubaciš novčić i kondom se
pojavi! U mnogim teškim situacijama mene je samo razmišljanje o
prijateljima koji imaju veće probleme u životu i uspevaju sa njima da
se izbore, olakšalo težak trenutak i pomoglo mi da idem dalje. Sma-
tram da je već samo postojanje prijatelja i prijateljskih odnosa u neči-
jem životu dovoljno da čoveka osnaži i oplemeni.
Šta je to što najviše ceniš kod ljudi?
Dobronamernost, posvećenost nečemu i stalni rad na sebi.
S obzirom na stresan posao kojim se baviš, kako se opuštaš?
Moram da spomenem da sam lokal-patriota i da, bez obzira što volim
da odem u Beograd, Vojvodina je moja Meka! Čim pređem most,
osetim da sam iza sebe ostavio gungulu i došao među neki fini i mirni
svet. Na takav svet najviše nailazim u „Vozu“, tako da tu sedim posle
posla i odmaram. Dok sam bio mlad izlazio sam uveče u grad, a sada
to slabo praktikujem. Volim da vozim bicikl i da odlazim u prirodu.
ILI...ILI
Pančevo ili Beograd?
Pančevo.
Džon Mekejn ili Barak
Obama?
Barak Obama.
More ili planina?
More.
Trubači ili tamburaši?
Tamburaši.
Jelena Janković ili Ana
Ivanović?
Ana Ivanović.
Nacionalna geografija ili
Politikin zabavnik?
Politikin zabavnik.
Slatko ili slano?
Slano.
Eurokrem ili Nutela?
Eurokrem.
Pivo ili pelinkovac?
Oba! Počnem s pelinkovcem, a
završim sa pivom.
Intervju

21. | Broj 014 | Septembar 2008. | 21

22. rvi in-
forma-
cionicentar
za pitanja ži-
votne sredine u Srbiji, „Arhus
centar“, osnovan je 17. juna 2008.
godine u opštini Vračar. Usmeren je ka
boljoj informisanosti građana i saradnji građa-
na i lokalnih vlasti u iniciranju i donošenju odluka o pitanji-
ma životne sredine. Projekat „Arhus centar“ Vračar podržava misija
OEBS-a u Srbiji, a partnerska organizacija u implementaciji projekta
je NVO „EkoForum“. Nazvan je Arhus centar po Arhuskoj konvenciji
o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i do-
stupnosti pravosuđa u vezi sa pitanjima koja se tiču životne sredine.
Usvojena je 25. juna 1998. godine, na četvrtoj ministarskoj konferen-
ciji „Životna sredina za Evropu“, održanoj u Danskom gradu Arhu-
su, pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za
Evropu (UN/ECE).
Osnovno pitanje koje Arhuska konvencija reguliše jeste pitanje prava
čoveka na adekvatnu životnu sredinu, dakle prava čoveka da živi u
sredini koja obezbeđuje zdravlje i dobrobit. Ova konvencija takođe
obavezuje da se životna sredina čuva i unapređuje u interesu sadaš-
njih i budućih generacija. Konvencija ovo bazično pravo nadgrađuje
učešćem u donošenju odluka i zaštitom pred nadležnim državnim
organima, a pre svega pred organima uprave i pravosuđa. Tako se kre-
iraju nova prava čo-
veka vezana za život-
nu sredinu i ako ona po
sebi i nisu novina. Tačnije,
to su opšta ljudska prava (pravo
na informisanost, pravo na učešće u
odlučivanju, pravo na sudsku zaštitu) koja su
odavno našla mesto u najvažnijim međunarodnim
dokumentima u oblasti ljudskih prava. Novina je što se ona ovom
prilikom vezuju za životnu sredinu.
Inicijativu za formiranje jednog ovakvog centra u Pančevu, gradu
koji decenijama vodi borbu sa zagađenom životnom sredinom, po-
krenula je građanska organizacija starijih Pančevaca „Savet panče-
vačkih seniora“: „Na ovaj način bi se poboljšalo informisanje građana
o stanju životne sredine, te bi se omogućilo njihovo uključivanje u
proces aktivnog učešća u predlozima i donošenju odluka po pitanju
zaštite životne sredine. Ovakav centar bi imao ulogu organizovanja
javnih tribina, kontakta građana sa nadležnima i predstavnicima za-
gađivača, gde bi se organizacijom tematskih okruglih stolova dolazilo
do novih rešenja. Organizovana komunikacija, putem Arhus centra,
bi takođe omogućila bolju efikasnost svih struktura koje učestvuju
u praćenju uticaja na životnu sredinu, a posebno pomogla boljem
planiranju sistema zaštite u odnosu na buduća dešavanja kao što je
predstojeća privatizacija NIS-a“.
D.Š.
Arhus centar u Pančevu?
Ekologija
P
22 | | Broj 014 | Septembar 2008.

23. | Broj 014 | Septembar 2008. | 23
vropski dan bez automobila obeležava se svakog 22. sep-
tembra u više od hiljadu gradova u Evropi i svetu, sa ciljem
skretanja pažnje na štetno dejstvo motornih vozila, koja
predstavljaju jedan od vodećih izvora zagađenja. Obele-
žavanje ovog dana započela je Francuska 1998. godine nacionalnom
akcijom „U grad, bez automobila!”. Tada je u ovoj akciji učestvovalo
34 naseljenih mesta. Evropska komisija je prihvatila ovo kao veoma
dobar način da se ukaže na probleme energetske neefikasnosti u sao-
braćaju i već 2000. godine ustanovljena je inicijativa za obeležavanje
ovog dana na nivou Evrope. Iste godine ustanovljena je i „nedelja mo-
bilnosti”, a „dan bez automobila” predstavlja ključni događaj u okviru
te manifestacije u Evropi. Nedelja mobilnosti je podržana od strane
Evropske komisije, Ujedinjenih nacija, vlada većine evropskih zema-
lja i brojnih javnih ličnosti.
Godine 2001. evropskim gradovima priključio se Toronto, a po-
kret se proširio duž cele Severne Amerike. Dan bez automobila obe-
ležava se različitim akcijama: biciklističkim i pešačkim dešavanjima,
seminarima, okruglim stolovima, kulturnim programima itd, a sve sa
ciljem da se podrži i razvije ponašanje saglasno održivom razvoju,
naročito u smislu zaštite kvaliteta vazduha i smanjenja prenaglaše-
nog efekta staklene bašte; da se građanima pruži mogućnost da uvide
da osim automobila mogu da koriste i druga sredstva prevoza, javni
gradski prevoz, bicikle, ili da budu pešaci i da shvate pozitivne strane
zaštite životne sredine.
Pančevo se 22. septembra 2008. priključuje velikoj grupi gra-
dova, jer će u njemu biti obeležen Evropski dan bez automobila u
organizaciji udruženja građana “Eko-energija”, u saradnji sa Pla-
ninarsko-smučarskim društvom “Železničar-Jelenak”, revijalnom
biciklističkom vožnjom. Tačno vreme i mesto polaska biće naknad-
no objavljeni u sredstvima javnog informisanja. Pozivamo građa-
ne Pančeva koji voze bicikle, rolere ili pešače, da se odazovu ovoj
akciji, kao i da tog dana na posao odu peške ili biciklom. Time će se
pridružiti velikom broju ljudi u svetu koji svojom dobrom voljom,
makar na jedan dan, aktivno učestvuju u smanjenju emisije štetnih
gasova, ali i doprinose svom zdravlju zdravijim načinom kretanja.
Korisni linkovi:
http://www.mobilityweek-europe.org/
http://www.car-free-days.org/
http://www.carfreeday.ca/
http://www.worldcarfree.net/
Najčešće aktivnosti u okviru Nedelje mobilnosti su sledeće:
• promotivne vožnje
• crtanje na ulici
• muzički program
• merenje buke i aerozagađenja
• brojanje vozila
• šahovsko takmičenje na otvorenom
• košarka na otvorenom
• takmičenje za najbolji dečji crtež
• predlog novih pešačkih zona
• slobodan ili jeftiniji gradski transport
• anketiranje građana
• besplatna popravka bicikla zainteresovanim građanima
• promocija bicikala i proglašenje najstarije bicikle i najstarijih biciklista
22. SEPTEMBAR – Evropski dan bez automobila
Tekst: Goran Jelesijević
E

24. 24 | | Broj 014 | Septembar 2008.
Eko - tehno
Everex Cloudbook P40
Američka kompanija Everex, proizvođač ultra jeftinih PC-eva
baziranih na Linux-u, izbacila je novi proizvod pod nazivom
Cloudbook. Ovo je super kompaktni laptop čija baterija traje pet
sati, zahvaljujući niskonaponskom procesoru iz Tajvanske kom-
panije “Via”.
Zeleni utikač
Mala kompanija zvana Green Plug razvila je teh-
nologiju za koju tvrde da omogućava uređajima da
“komuniciraju” sa izvorima energije u cilju posti-
zanja energetske efikasnosti. Superpametni utikač
računa potreban napon između uređaja i izvora, i
tako staje na kraj “fantomskom naponu”.
USB Earthdrive
Napravljen od recikliranih materijala, a može se i dalje reciklira-
ti. Deo novca od prodaje ovog USBa kapaciteta do 8 Gb biće do-
niran fondaciji za spašavanje američkih šuma. Osim toga, sa-
svim je vodootporan, pa vas može pratiti u svim avanturama.
Slatki i biorazgradivi, šareni kompjuterski
accessories. Ko bi rekao da je to potpu-
no funkcionalna web-kamera i USB hub.
Umesto plastike, opredelite se za pliš.
Cena iznosi 17.99£. Savršen poklon za ne-
kog tree hugger-a u vašem životu.
najpoželjniji eko-gedžeti
United Pepper webcam

25. | Broj 014 | Septembar 2008. | 25

26. 26 | | Broj 014 | Septembar 2008.
vo, na primer, počnimo od Exita. Igrom srećnih okolnosti,
ovogodišnji festival sam proveo radno i mogao da ispratim
ceo festival sa „one“, organizatorske strane. Imao sam priliku
da vidim hiljade presrećnih Brirtanaca koji mirišljavi, čisti,
kulturni i nasmejani dolaze u Novi Sad. Odlaze u kamp, ni ne sluteći
hajdučiju koja će se tamo zbiti. Na njihovu nesreću, pored njih sedam
hiljada, u kampu je još bar upola toliko gostiju festivala iz Srbije i regio-
na. Nesretnici su ubrzo shvatili pravo, tragično, značenje reči Hejsel. Za
nepuna dva dana većina ih je opljačkana, neki malo i prevaspitavani jer
su se drznuli pričati stranim jezikom u Srbiji (svi znamo vaspitno-obra-
zovne metode Obraza). I gle čuda, vaspitna mera je dala rezultate. Nema
više onih prelepih osmeha, nema parfema, samo skorelo blato i prašina
i alkoholni zadah koji vuče na starinu od pre par dana. A onda Britanac
postaje veći Srbin čak i od samog doktora Dabića! Samo gleda kako da
prevari, da mazne nešto, da se ogrebe za neki alkohol. Oči bi ti iskopali
da se domognu ulaznice koja mu je na pravdi Boga ukradena. Još samo
da uzmu gusle u ruke i odu u neku od staničnih birtija da zagude hvalos-
peve o staroj i novijoj ratnoj istoriji Srbije, pa da ova groteskna slika bude
potpuna. Ali i to se nekako svršilo...
A onda – Guča! Mesto gde vegeterijanac postaje Tiranosaurus Reks
(okreće se planeta, okreće se tura, pa šta fali da se malo i jagnje okre-
ne), gde smerne mamine devojke postaju trbušne plesačice, gde se to-
talni antialkoholičari danima valjaju i tumaraju ophrvani višednevnom
pivo-rakija-pivo seansom. Šta ćete, ponela ih truba... Stranci oduševljeni
zabavom, shvataju da je EU bezveze, da je robovanje sopstvenim (i tu-
đim) strastima mnogo zabavnije od robovanja sistemu. Neke devojčice
iz Francuske oduševljeno objašnjavaju kako su u Guči pronašle ljubavi
svog života i kako će se neizostavno preseliti u Srbiju, jer su momci ovde
lepi i pravi džentlmeni. Ne shvataju nesretnice da su samo jedna crtica na
traktoru mladog zemljoradnika, još jedna preorana brazda, malobrojna
satisfakcija zbog niske otkupne cene malina i žita.
Nije prošlo ni desetak dana, a festival piva je oborio sve dosadašnje
rekorde. Padali su rekordi, ali i bilbordi, pa je nekoliko nesretnika zavr-
šilo u urgentnom. A onda su se kako na traci ređali Green Beat, karneval
brodova, roštiljijada u Leskovcu, Jelen fest...
Na svu sreću, uspeo sam da većinu ovih letnjih ferija elegantno iz-
begnem, nameran da se valjano odmorim i uživam u Olimpijadi. Ali,
medijski javni servis gluposti je došao na kretensku ideju da svoju olim-
pijsku emisiju nazove ŠESTI KRUG! Šesti krug Pakla, pre bih rekao. Po-
što smo pre olimpijade prošli one prethodne slojeve Pakla rezervisane za
nekrštene, pohlepne, proždrljive, lakome, srdite, ovaj jeretički, šesti, krug
je došao kao instant lakrdija za mamurlukom ophrvan mozak. Prosto mi
je neverovatno da se neko drznuo da one morone od komentatora (čast
izuzecima) šalje u Peking i plati im za gluposti koje su lupetali danima.
Kakvi komentatori, takvi i sportisti. Kako su se naši sportisti proveli na
olimpijadi, već je poznata i ispričana stvar. Evo na primer naši fudbaleri.
Oni su očigledno promašili termin – paraolimpijada je događaj koji nji-
ma više priliči. Ali avaj, njihov invaliditet je u glavama, a to nije dovoljan
uslov za učešće na ovoj manifestaciji. Nemojte me pogrešno shvatiti, sva-
ka čast našim paraolimpijcima koji su otišli put Pekinga da brane boje
zemlje Srbadije.
Ja sam celu tu olimpijsku lakrdiju posmatrao sa mojim dragim kole-
gama koji su namerni da se odmore od, tobož, ogromnog posla koji je iza
njih pratio na Zlatiboru. Olimpijada i velika vrućina bila je nebeski dar
i odličan izgovor da se krevet i fotelja peglaju do granica iznemoglosti.
Pomisao na šetnju i disanje čistog vazduha bio je jednak stajanju pred
streljačkim vodom. Ali je zato ćevap bio više nego dovoljan motiv da Tu-
tankamon i Nefertiti izađu iz večne tame spuštenih šalona i dima od ciga-
reta i obru se među razdraganim debeljucama koje, znojave od pentranja
po Zlatiborskim brežuljcima, hitaju ka snovima o postajanju manekena i
top modela. Ali miris roštilja snove neumitno rasprši, a holesterol ubrzo
zadaje odlučujući udarac.
Ako bih želeo da opevam sve ono što se dešavalo ovog leta, ili što se
trebalo desiti a nije se desilo, stalo bi možda u onaj narodnjački gas-be-
ton stih: „Prođe leto trideseto, godina mi žao nije.“ Skrckao sam u prkno
preko trideset leta i to, bezmalo, svih trideset u Srbadiji, zemlji dembeliji.
I zamislite, nije mi žao! Sve će biti da je moja urođena šašavost konačno
počela poprimati teži oblik umobolnosti. Ali da ne bude sve tako crno po
mene i meni sličnima, utehu nam nudi Sveto pismo i ona mudra „bla-
ženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko“. Carstvo srpsko,
carstvo nebesko, ja sam dvojno državljanstvo sredio, ali za vizu još uvek
stojim u redu. Sve će biti da nisam jedini.
nEUrastenici
NEURASTHENIC - A person suffering a nervous breakdown. Verovali ili ne, reč neurastenik se na svim
evropskim jezicima skoro identično piše, pa čak i slično izgovara. Narodi različiti, jezici drugačiji, ali je
slom živaca uvek isti, samo se uzroci razlikuju. Skoro da sam se mogao opkladiti da je ova reč zapravo
izvorna srpska reč koja objašnjava stanje svesti u Srbalja kada počne leto, kada se Guča nadoveže na Exit,
a kojekakve roštiljijade i karnevali na Guču. Kada zvezda upeče, rakija zamuti pogled, jezik zadeblja, a
strasti se raspale...
Tekst: Inspektor BLIZZARD-a
E
Kolumna

27. | Broj 014 | Septembar 2008. | 27

28. 28 | | Broj 014 | Septembar 2008.
SMANJI GAS MAJMUNE!
erujem da će neki čitaoci ovaj tekst protumačiti mojom
zavišću ili ljubomorom zbog mog sporog čamca i Tomo-
sove četvorke koja tandrče kao krunjač kukuruza sa po-
četka XX veka. Međutim, zaista me nije briga šta će neko
pomisliti. Brz čamac i jak motor je prednost samo za one koji poštuju
i poznaju reku, koji vode računa o ostalim učesnicima u saobraćaju,
za one koji su vaspitani i umeju da uživaju u reci bez tendencije da
drugima kvare ugođaj. Možda ovaj tekst i ne bih pisao da sam pre
nekoliko dana poginuo, a malo je falilo. Elem, zbog neprilagođene
brzine, smanjene vidljivosti (već je uveliko pao mrak), čovek umalo
nije naleteo svojim gliserom na mene. Mislite da se zaustavio da se
izvini, da prizna svoju glupost i nepažnju? Ma jok! Verovatno je bio
svestan da bi mu moje veslo završilo na leđima, grehota je mlatiti ga
po glavi, ionako mu je mozak veličine pilećeg. Nema veze, zapamtio
sam gliser... Ali ima nečega još goreg! Klinci treniraju veslanje, mnogi
od njih tek čine svoje prve nestabilne zaveslaje na reci. I umesto da
budaletine smanje gas kada prolaze pored njih, da im pomognu u nji-
hovim nastojanjima da ovladaju veštinama ovog sporta i jednog dana
možda postanu olimpijski šampioni, oni bahato jurcaju ne vodeći ra-
čuna da li će se neko od njih prevrnuti, ili će, ne daj Bože, nekoga
od njih ubogaljiti. A zamislite tek sada ovu situaciju: prolazite kroz
prevodnicu (koja je široka svega desetak metara) i odjednom vam
se sa leđa stvori magarac koji vas obilazi pod punim gasom! Niste u
prilici da ga čujete, ne vidite ga, i da ste slučajno skrenuli jedan metar
u stranu, sudar bi bio neminovan. A da ne pominjemo one koji su
juče prvi put seli u čamac, pa još gliser. Misle da je Dunav isto što i
more, sedneš i teraš. E pa nije! Dunav je prepun panjeva koji jedva da
vire iz vode, peščanih sprudova gde dubina ne prelazi 30 santimetara.
Možete samo da pretpostavite šta bi se sa dotičnim desilo kada bi
„najašio“ na ovakav sprud pri velikoj brzini. Vrlo je verovatno da bi
postao hrana za somove koji ovakvu poslasticu ne bi odbili. Nekada
je na Tamišu na potezu od prevodnice (brane) pa do gradske plaže
(restoran Šaran) bilo zabranjeno voziti pod punim gasom u slučaju
da posedujete gliser. To pravilo verovatno i dalje važi ali ga se niko ne
pridržava jer je očigledno da ne postoji institucija koja bi se sa ovim
problemom uhvatila u koštac.
Neki psiholozi smatraju da je dužina i brzina automobila koji po-
sedujete odraz vaše potentnosti, veličine penisa i seksualnog umeća,
po principu: veći i brži auto, veći seksualni patuljak. Ako bi ovakvu
formulaciju preneli sa automobila na plovila, postaje jasno o čemu se
ovde zapravo radi. A pamet? Na žalost, ona već duže vreme ne obitava
na ovim prostorima. Čast izuzecima koji samo potvrđuju pravilo.
Neverovali ili da, divljanje sa naših drumova se preselilo i na reke, i stvarno mi nije jasno da li ima nekoga u ovoj
nakaradnoj zemlji ko reguliše ovu bahatost ili je sve prepušteno slobodnom izboru gospodi koji poseduju brze čamce i
njihovom (ne)vaspitanju.
Foto: Dalibor Vinkić
V
Grad na vodi

29. Najgori soj ljudi koji se mota po rekama su svakako oni koji
strujom, plinom i kojekakvim drugim nedozvoljenim sredstvi-
ma uništavaju riblji fond i beskrupulozno kradu ribu. Na njih
ne treba trošiti energiju u vidu reči, njih treba na dugogodišnju
robiju! Ali ima i onih koji ne rade nedozvoljene radnje, ali su po
načinu razmišljanja, delanja i moralnim načelima veoma bliski
onim prethodno pomenutim. Ja ih zovem: lešinari. To je ona
vrsta ljudi koja vas uporno proganja po reci, gleda gde pecate,
kako pecate i koliko upecate. To ide otprilike ovako: vide vas
da danima pecate na jednom mestu (što je jasni pokazatelj da
na tom mestu hvatate ribu, inače biste sigurno promenili me-
sto), zatim se parkiraju nedaleko od vas i gledaju koliko ste riba
upecali, a onda studiraju gde zabacujete i na šta pecate. I narav-
no, ako vide da imate uspeha, sutra će vam bezobrazno zauzeti
mesto. Doduše, nigde ne stoji tabla na kojoj piše da je to mesto
vaše, ali ima nekih nepisanih pravila lepog ponašanja kojih se
valja pridržavati. Pitanje je, kako se postaviti u situaciji kada vas
napadne lešinar? E, to je već nešto što zavisi od karaktera i od
toga da li ste taj dan ustali na levu nogu. Jedno je sigurno, ne-
mojte propustiti priliku da mu kažete da je lešinar!
Ovo leto
je na lica pecaroša
izmamilo grimase koje
su najsličnije onima kada
dobijete napad dijareje u grad-
skom prevozu, ili kada saznate da vas
je voljena žena prevarila sa nekim žvalonjom.
Očaj zbog slabih ulova „upalio“ je odbrambene me-
hanizme, pošto je boravak u prirodi ipak prioritetniji od
ulova i kako je potrebno biti uporan. Ali se upornost baš i
nije isplatila. Dobro je „radio“ samo som, i to komadi od 3kg pa
do 25kg komad! Vodostaj se često menjao, a svoj maksimum je doživeo
sredinom jula. U tom periodu je taman riba krenula da „radi“, a onda je voda
počela naglo da opada i pritom je Tisa jako zamutila Dunav, pa opet nije bilo peca-
nja desetak dana. Međutim, kraj avgusta je donekle doneo malo melema na napaćenu
dušu mnoštva pecaroša. Smuđ je počeo da se javlja, a sve češće se zaleti i poneki šaran.
Sada konačno možemo da odahnemo i da se pripremimo za jesen koja dolazi. Elem,
šaran se po svoj prilici ove godine dobro izmrestio i trebalo bi polako da počne da se
tovi pre nego što se ukrtoži i spremi za zimski san. Prvo veliko zahlađenje se očekuje sredi-
nom septembra i to bi trebalo da na neki način označi početak sezone na smuđa i štuku. Po
dugoročnim prognozama, ne bi trebalo da bude jako velikih padavina, pa se očekuje i relativno
stabilan vodostaj. Zato, pripremite svoj pribor i naoružajte se strpljenjem i upornošću. Samo se
nadamo se da nam na usnama neće lebdeti ona narodna: „O tugo jesenja!“
I.K.
JESENJA
NADA
REČNI LEŠINARI
| Broj 014 | Septembar 2008. | 29

30. Sex
30 | | Broj 014 | Septembar 2008.
E r o t s k i r e č n i k
F i G
FEROMONI
Feromoni su hemijske supstance koje izlučuju neke životinjske vrste, a uzrokuju reakciju pripadnika iste vrste, obično suprotnog pola.
Razlikuju se od hormona, koji su hemijske supstance proizvedene u organizmu kako bi uzrokovale reakciju u nekom drugom delu matičnog
organizma. Izuzetno male količine feromona koje proizvodi ženka nekih vrsta insekata mužjak uočava s velike udaljenosti, što ga podstiče
da potraži ženku i pari se s njom. Mužjaci zauzvrat proizvode feromone koji podstiču ženke na parenje.
FRIGIDNOST (lat. frigidus - hladan)
Neprecizan i proizvoljan izraz za nesposobnost doživljavanja seksualnog uzbuđenja ili zadovoljenja; tradicionalno se pripisuje ženama.
FSH
Hormon koji stimuliše folikule, a luči ga hipofiza - stimuliše sazrevanje jajne ćelije u jajniku i lučenje estrogena.
G TAČKA
Područje smešteno iza prednjeg zida vagine između kraja pubične kosti i vrata materice.

31. | Broj 014 | Septembar 2008. | 31
aučnici su došli do sledećih rezultata, koji više podsećaju
na Pikado i Ruski Rulet nego na život. Naime, u Americi
svaka treća žena je zaražena nekom polno prenosivom
bolešću. Znači, vaše šanse su 33% da se nezaštićeni stvar-
no fantastično provedete sa nepoznatom devojkom. Da li su vam ve-
like šanse?
Naravno, na prvom mestu nalazi se HIV, gde su šanse za dobijanje
1:36. Za ovu bolest nema leka, a najbolja zaštita je kondom, mada se
kondom mora koristiti i prilkom oralnog seksa ako želite da se 100%
zaštitite. Ova bolest se i dalje sumanuto širi po svetu. Ipak, postoje ra-
zni lekovi koji usporavaju aktivnost HIV virusa, i na neki način vam
produžavaju život! Nažalost, svi znamo kako se ova bolest završava.
HERPES — šanse za dobijanje su 1:9, što znači da će jedna od
devet žena sa kojima budete spavali imati herpes. To je najčešća pol-
na infekcija i ima je oko 45 miliona Amerikanaca. Nije smrtonosan
i spoljne manifestacije su izlečive. Jedini problem je to da kada ga
jednom dobijete, imaćete ga zauvek, a žene će odbijati da spavaju sa
vama isto tako zauvek! Što se zaštite tiče, kondom pomaže ali ne uvek,
jer svaki dodir sa inficiranom kožom koja nije pokrivena gumicom
može biti dovoljan da se infekcija prenese. Tako je najbolje da batalite
seks ako partnerka ima herpes.
Sledeća bolest na spisku je SIFILIS. Šanse za dobijanje su iste kao
i kod infekcije HIV virusom. Leči se jednom dozom penicilina ako je
još u ranoj fazi, znači do godinu dana. Lako se otkriva i nije posebno
raširen, mada neke zapadnoevropske zemlje imaju zdrvstvene pro-
grame za iskorenjivanje ove bolesti. Broj zaraženih sifilisom je pet
puta veći na jugu Evrope nego u zapadnom delu! Najbolja zaštita —
KONDOM!!!
HEPATITIS B — Ista verovatnoća dobijanja, znači 1:36. Naučnici
kažu da ako zakačite ovaj virus, u 6% slučajeva on prelazi u hronič-
nu infekciju, a od tih 6% četvrtina umire od oboljenja jetre. Postoji
verovatnoća da ako je partnerka zaražena i vi koristite njenu četkicu
za zube — možete dobiti smrtonosno oboljnje jetre. Zašto? Zato što
kada je neko zaražen ovim virusom on se nalazi u svim njihovim te-
lesnim tečnostima. Zaštita je vakcinacija, i koliko sam obavešten, u
planu je redovno vakcinisanje dece protiv ove bolesti.
HUMANI PAPILOMA VIRUS, poznatiji kao HPV, sa verovatno-
ćom da se zarazite od nekih 1:12. Većina žena i ne zna da su zaražene
i pretpostavljaju da je to prolazno i da će ga imuni sistem sam izbaci-
ti pre nego što stvori komplikacije. Kako kažu brojke, čak 46% žena
ispod 25 godina je HPV pozitivno. Zaštiti se kondomom, ali kao i u
slučaju herpesa, kondom štiti ono što pokriva!
GONOREJA — Posle Drugog Svetskog rata svi su pomalo za-
boravili na ovu bolest, mada je još prisutna i izaziva peckanje dok
urinirate. Javlja se kod devojkaka u tinejdžerskim i ranim dvadese-
tim godinama. Kod muškaraca gonoreja je praćena epididimitisom
— bolnim oboljnjem testisa i problemima sa prostatom. Lečenje se
sprovodi jakim antibioticima.
Naravno, ovo nisu sve polno prenosive bolesti, pored ovih ima još
nekih dvadesetakak koje se prenose seksom. Sve u svemu — KORI-
STI KONDOM! Sada dobro razmislite hoćete li posle upoznavanja
pozvati nepoznatu devojku kod vas na piće i zavrteti revolver za ruski
rulet.
Dobro razmislite hoćete li odmah posle upoznavanja pozvati nepo-
znatu devojku kod vas na piće.
One night stand — Ruski Rulet zdravlja
Sigurno vam se dešavalo da jednog petka ili subote odete u vaš omiljeni klub sa drugarima, a kući se vratite sa prelepom devojkom
koju ste upoznali to veče. Desilo se jednostavno da ste je upoznali i pozvali kod vas na piće. Ne znate ništa o njoj, pričate o nekim bezve-
znim stvarima i šta se dalje dešava — svi znamo. I naravno sutra ćete pričati drugarima kako je bilo fantastično, ali kolike su šanse da
je to bilo zaista fantastično?
N
Priredio: Dominik Florijan
preuzeto sa sajta www.dildo.co.yu

32. 32 | | Broj 014 | Septembar 2008.
irko Miljuš, organizator festivala, koji je inicirao podizanje spome-
nika legendi regea, izjavljuje sledeće: ,,Mislim da mi kao mala sredi-
na imamo pravo da kažemo: ovaj čovek je bio ljudska veličina kakvoj
mi svi kao pojedinci treba da težimo. Svako ko prepozna Marlijevu
filozofiju nenasilja i ljudske kreativnosti može i da prisvoji te postulate. To ka-
žem kada me pitaju za značenje spomenika. Ovaj ,borac za mir sa gitarom u ruci’
podsećaće nas da se svi konflikti mogu rešavati mirnim putem i da je muzika
univerzalni jezik koji povezuje sve ljude sveta“.
Skulpturu Bob Marlija je izradio akademski vajar Davor Dukić. Opredelio se
da skulptura bude oko 190cm, iako je poznato da je Bob Marli bio visok 168cm.
Skulptura je urađena od posebnog materijala koji je obložen poliesterom. Davor
je rođen 1979. godine u Karlovcu, Hrvatska, a 2004. diplomirao je na Fakultetu
likovnih umetnosti u Beogradu. Prvu samostalnu izložbu ,,Idoli i igračke” imao
je 2006. godine u Domu omladine u Beogradu. Učestvovao je na više izložbi i
spada među najpersprektivnije srpske vajare. ,,Ovo je za mene prilika i čast koja
se retko ukazuje i znatno poznatijim umetnicima” rekao je Davor, pošto je iza-
bran među više kandidata.
Ovim povodom oglasio se i jamajčanski ministar informacija, omladine i
kulture Olivia Grange: ,,Pokret naroda (Movement of Jah People) raširio se po
celom svetu i inspirisao ljude da slede Marlijev Rastafari životni stil i verovanja.
Govoreći u ime naroda Jamajke, mogu reći da se osećamo počastvovanima jer,
ukazujući počast Bob Marliju, vi ukazujete počast svim Jamajčanima”.
PLEŠI JER SI SLOBODAN
Počelo je podizanjem spomenika Rokiju Balboi (Silvester Stalone) u Žitištu, zatim Brus Liju u Mostaru, a zamalo da i Samanta Fox dobije
spomenik u Čačku! Rekli bi pomodarstvo, ali otkrivanje spomenika ovom čoveku je nešto sasvim drugo. U Banatskom Sokolcu, selu sa jedva 300
stanovnika, organizatori ,,Rock Village” festivala podigli su spomenik, bolje rečeno skuplturu, najboljem muzičaru dvadesetog veka (Times) i borcu
za slobodu i ljudska prava, Bobu Marliju!
Tekst: Nemanja Kranjc
Foto: Nemanja Kranjc i Bojan Todorović
M
Festival

33. | Broj 014 | Septembar 2008. | 33
Ovogodišnji Rock Village festival počeo je 26. avgusta, a publika je jedva sta-
la u dvorište osnovne škole u Banatskom Sokolcu. U potpuno rokerskoj atmosferi
nastupili su bendovi: Magma, Atomsko Sklonište, Van Gogh a posle ova dva benda
nastupila je Irina & Storm. Prvi festivalski dan zatvorili su Aria Aeterna iz Niša.
Druge večeri ritam se malo smirio, dok su se pozitivne vibracije širile vojvođanskom
ravnicom. YU Naopako su prvi nastupili sa repertoarom roots, rock i ska u dobroj
kombinaciji kao uvertira Del Arno Bendu. Pred sam festival, Del Arnu su ponovo
prilepili epitet najboljeg srpskog rege benda, te nisu imali prostora za vrdanje, što se
čulo u njihovoj svirci. Ras Abraham i Irie Vibes, koji su sa Jamajke došli zbog otkri-
vanja spomenika, pošteno su odsvirali Marlijeve stvari, ali i pesme sa svog albuma
,,Kasha” objavljenog 2001. godine. Totalni rootsrock stil, izvanredno! Ras Abraham
(vokal) činio je prvu postavu legendarnih Slikcersa, koji su prvi objavli stvar ,,Joh-
nny too bad” koju smo svi slušali u filmu sa Jimmy Cliff-om, „Harder they come”!
On je takođe istako kako je počastvovan da prisustvuje podizanju prvog spomenika
Bobu Marliju na tlu Evrope. Takođe je dodao: ,,Prvi put sam u Srbiji, a imam osećaj
da sam ovde već deset godina, naši narodi su toliko slični; osećamo istu patnju i istu
sreću, veruj mi čoveče! Ovo me je podsetilo na moj susret sa Bobom još dok sam bio
mlad muzičar, sećam se kako me je ohrabrivao i davao savete, zato imam osećaj da
ja i moj bend to radimo u Srbiji, ohrabrujemo reggae scenu. Big Up!!!”.
Meni kao svedoku ovog događaju baterije su napunjene pozitivnom energijom
za dug period, pa stoga neću zaboraviti Bobove stihove: „Osećaš se kao da bi plesao,
pleši jer si slobodan...”. Banatski Sokolac je od Pančeva udaljen svega 45 minuta vo-
žnje, idite i odajte počast Legendi! Jah Rastafari!

34. 34 | | Broj 014 | Septembar 2008.
Festival
Prvog dana festivala, na Tamiškom keju, okupilo se više od tri hiljade
ljubitelja reggae muzike, koji su do 04h imali priliku da uživaju u
sledećim bendovima i soundsystemima:
ZAA (Kruševac)
Mašta Bašta (Beograd)
Mad Red (Novi Sad)
Irie FM (Beograd)
Smoke’N’Soul (Beograd)
Fiyah Burn Sound (Rumunija) & General Trix (Rumunija)
Positive Airline Sound: Asher Selector (Švajcarska) & Prince Alla
(Jamajka) & Sylford Walker (Jamajka)
Trenchtown Rockers (Pančevo/Zemun) & MC Milovan (Zemun) & MC
Kojot.
Drugi dan festivala održao se na terenima KK Tamiš u centru grada.
Veče je bilo rezervisano za soundsysteme i može se reći da je mali
soundsystem balkan miting u potpunosti uspeo.
Nastupili su:
Jah H Selecta (Italija)
Shone Alcapone (Beograd)
Natty Fat selectors (Pančevo)
JahMessenJah sound (Gornji Milanovac)
Active Rasta Selectors (Makedonija)
Ursha & Countryman (Slovenija)
Ohoroho (Slovenija).
Festival su pomogli pančevački sponzori: Hotel Tamiš, Passage
group, ZNAK Pančevo, Kafana Šaran i TRENCHTOWN ROCKERS
SOUNDSYSTEM. Ulaz na oba dana festivala bio je besplatan!
Atmosfera na festivalu bila je fantastična. Organizator, Dom omladine
Pančevo, je obezbedio i kamp za posetioce koji nisu iz okoline Pančeva.
Festival, kao i kamp, su posetili turisti iz Makedonije, Slovenije, Italije,
Crne Gore i Hrvatske, čime festival premašuje okvire muzičke priredbe i
postavlja se kao ozbiljan turistički potencijal grada Pančeva.
Reakcije učesnika, ljudi iz organizacije i mnogobrojnih posetilaca mogle
su se pratiti na mnogobrojnim forumima i sajtovima nedeljama po
završetku festivala. Svi su se složili u jednom, festival je uspeo.
Pripreme za naredni festival su u toku, nadamo se da će podrška grada
biti bezrezervna i naredne godine, sponzori brojniji, a Dom omladine će
se potruditi da se na muzičkoj mapi Srbije grad Pančevo prepozna kao
Reggae grad.
U organizaciji Doma omladine Pančevo, a pod pokroviteljstvom
SO Pančevo, 28. i 29. juna 2008. godine održao se REGGAE
SERBIA fest 2008 - prvi pančevački reggae festival.
Foto: Danijel Vesić Daša

35. | Broj 014 | Septembar 2008. | 35

36. 36 | | Broj 014 | Septembar 2008.
Već osam godina Exit festival nas uveseljava i služi kao svojevrsna uvertira za mesec
Jui, odavno proglašen u hedonističkim krugovima za mesec hedonizma, opuštanja
i razuzdanosti. Za mnoge, leto upravo počinje prvog dana festivala, a završava se
onog trenutka kada obaveze pokucaju na vrata ili kada prazni džepovi podsete da je
novac potrebno zaraditi kako bi se imala prilika za njegovo trošenje.
I DALJE NAJBOLJI?
Festival Tekst: Ivan Kolarik
Foto: Dalibor Vinkić
EXIT 08

37. | Broj 014 | Septembar 2008. | 37
svakom slučaju, verni posetioci ovog festivala svaki na-
redni upoređuju sa prethodnim, tražeći propuste ili una-
pređenja vezana za line-up, organizaciju, infrastrukturu.
S obzirom da su ovogodišnji festival organizatori pripre-
mali sa velikim bremenom, ali i laskavom titulom najboljeg evrop-
skog festivala, pred njima je bio prilično težak zadatak da tu titulu
opravdaju. Da li su u tome uspeli?
LOŠA GODINA ZA FESTIVALE
Ova godina je za muzičke festivale bila lošija nego prethodne go-
dine. Za razliku od prethodnih godina, kada su najveći muzički fe-
stivali bili rasprodati mesecima unapred, a festivali generalno bili u
modi, ova godina je na globalnom planu donela izvesne promene. U
prilog tome ide i činjenica da Glastonbury Festival, najbolji britanski
muzički festival i jedan od najboljih muzičkih festivala u svetu, ove
godine po prvi put nije bio rasprodat i pored fenomenalnog line-upa!
Slična stvar se dogodila i sa popularnim danskim Roskilde Festiva-
lom. Šta je uzrok ovoj pojavi? Najverovatniji uzrok je veliko poveća-
nje prodaje turističkih aranžmana prema raznoraznim destinacijama
(uglavnom morskim). Veliki broj ljudi se jednostavno odlučio da svoj
novac ove godine utroši na putovanja na egzotična mesta, valjanje na
sunčanim plažama ili neki od ekstremnih vidova odmora (raftinzi,
pentranje po najvišim svetskim vrhovima, safari). Međutim, ovo glo-
balno festivalsko „zahlađenje“ kao da je obišlo EXIT u širokom luku,
a gospoda koja su odlučila da deo svoje ušteđevine potroše na EXIT-u
nisu imala za čime da žale.
BOLJI ILI LOŠIJI?
Naravno, nakon svakog EXITA, armija festivalskih poklonika se
odmah „baci“ na poređenja sa prethodnim. Odmah se napravi neko-
liko obaveznih tabora razvrstanih u tri kategorije: pljuvači, beskom-
promisni branioci i neutralci. Meni, lično, nijedna od ovih kategorija
nije bliska jer svake godine festival donese neku specifičnu energiju,
neka nova iskustva, nešto novo čega ću se sećati ceo život. A ove go-
dine je toga bilo na pretek.
Elem, ovogodišnji festival je opet bio izuzetno posećen od strane
Britanaca koji su bili najbrojniji među inostranim posetiocima. Za
potrebe tako velikog broja Britanaca, u kampu je čak otvoren privre-
meni britanski konzulat, predviđen da rešava eventualne probleme
posetilaca iz Britanije. Po brojnosti, odmah iza Britanaca su bili ljudi
iz regiona, pa tek onda Francuzi, Italijani, Nemci. Što se tiče organi-
zacije, ona je bila na izuzetno visokom nivou. Ove godine je odlično
funkcionisala zamena vaučera za ulaznice, čime su izbegnute gužve
na ulazima. Ulazi i sama tvrđava su bili kvalitetno izbrendirani, tako
da vam se nije moglo desiti da se osvrćete u nedoumici da li treba ići
levo ili desno. Osoblje zaduženo za obezbeđenje ulaza je bilo izuzetno
ljubazno i izlazilo je u susret problemima posetilaca. Ono što je mož-
da i najjači utisak festivala je izuzetno poštovanje najavljene satnice,
tako da ste zaista mogli vrlo precizno planirati šta ćete u koje vreme
gledati. Prostor predviđen za NVO je bio odlično uređen, ozvučenje
i rasveta standardno dobri. Sve u svemu, i ove godine je vidan napre-
dak što raduje i raspaljuje maštu pred naredni festival.
Pa šta onda nije valjalo? Pre svega nedovoljan broj Toi-Toi nuž-
nika. Ne znam po kojim kriterijumima organizatori određuju njihov
broj, ali je čak i laiku uočljivo da taj broj nije dovoljan. Upravo zbog
toga su neki zidovi služili kao „urinarni bedemi“ a bare od urina i ne-
snosan smrad koji se širio su ozbiljan nedostatak kojem je potrebno
posvetiti mnogo više pažnje. Jer svi znamo da tiha voda breg roni.
Čist, uredan i opskrbljen toalet je civilizacijska norma koja se ima
apsolutno poštovati! Ono što je bio veliki nedostatak ovogodišnjeg fe-
stivala je mali broj odštampanih line-upova sa satnicama za posetioce
festivala. Dešavalo se da na promotivnim štandovima devojke daju
uvid u program i satnicu, ali nisu u prilici da vam daju program jer im
je to jedini preostali primerak. I poslednja, možda i najveća, zamerka
nije vezana za samu tvrđavu i festival, već za EXIT-ov kamp. Stiče se
utisak da je organizacija u kampu ponajviše zatajila. Veliki broj krađa
u kampu, nehigijenski uslovi i veliki broj prebudž varijanti, vrlo su loš
PR za sam festival, a takav PR EXIT zaista ne zaslužuje.
CENE I LINE-UP
I ono oko čega su se koplja možda najviše lomila jeste upravo line-
up festivala. Mnogi su ove godine bojkotovali festival jer su karte za
festival bile jeftinije u regionu negoli u Srbiji, a zatim su svoj neod-
lazak dodatno potkrepljivali činjenicom o navodno lošem line-upu.
Besmislica! Prodaja ulaznica u Srbiji je počela još pre Nove Godine
po više nego povoljnim cenama. U tom periodu su ljudi imali mo-
gućnost da po „smešnim“ cenama kupe ulaznice. Mnogi su konsta-
tovali da je to „mačka u džaku“, jer kupuju ulaznice a ne znaju ko su
izvođači. Meni je prosto neverovatno da još uvek postoje ljudi koji
veruju da je moguće da se desi da od tolikog broja izvođača i stejdže-
va neće postojati ama baš ništa što će im se svideti?! Cene ulaznica
su postepeno rasle, a svoj maksimum nisu dostigle nakon objavljiva-
nja spiska izvođača, već neposredno pred početak festivala. Ali to je
praksa svuda u svetu — nećemo valjda mimo sveta? Što se tiče spiska
izvođača, diskusije na tu temu zaista zadiru u stvar ukusa! Jedino što
se sa sigurnošću može reći jeste da je i ovogodišnji EXIT, kao i mno-
go puta pre, ponudio pregršt dobre muzike i kvalitetne zabave. Ja sa
nestrpljenjem očekujem sledeći! A vi?
U

38. S Rubrika
Svake godine EXIT organizuje konkurs za honorarne saradnike, tako da pos-
toji mogućnost da na taj način dobijete vašu STAFF akreditaciju sa kojom
ćete moći da uđete na festival i da pride zaradite honorar koji će vam biti
odličan džeparac tokom festivala. Za posao možete konkurisati na EXIT-
ovom sajtu. Poslova ima raznih, a visina honorara zavisi od odgovornosti
koju povlači posao. Ako prođete na konkursu i dobro odradite posao, posao
vam je sledeće godine skoro izvestan. Tako da pamet u glavu, EXIT 09 nije
tako daleko kako se čini. U svakom slučaju, puno sreće!
POSAO NA EXIT-u
(ima i gorih stvari, ali nećemo sada baš hard core)
AKO STE MUŠKO (a niste gay): U sred više nego
prijatne konverzacije sa lepom devojkom (npr.
Britankom), dođe vaš pijani drugar i počne da
ubeđuje devojku da je on, zapravo, vaša devojka i
da pravi ljubomorne scene!
AKO STE ŽENSKO: Da se zaboravite i da sednete
na dasku od Toi-Toi!
NAJGORE ŠTO VAM SE MOŽEDESITI NA EXIT-u
38 | | Broj 014 | Septembar 2008.

39. Ovogodišnji program EXIT festivala bio je „pojačan“ bendovima iz Pančeva.
Bendovi„FancyFrogs“i„Iskazisvedoci“branilisučastpančevačkemuzičke
scene. Sa ponosom možemo istaći da su svojim nastupima u potpunosti
opravdali poziv organizatora ovogodišnjeg festivala. Prvo su, u petak 10.07.
na EXPLOSIVE stage-u, nastupali Fancu Frogs i svojom fenomenalnom
svirkom bacili senku na headlinere tog dana Rotting Christ, kao i na ostale
izvođače na tom stage-u. Odlična, čvrsta, konkretna svirka! U nedelju 13.07.
na EXIT MUSIC LIVE stage-u su nastupali Iskaz i svedoci. O njihovim
nastupima ne treba trošiti previše reči, momci i devojke „kidaju“ gde god se
pojave, a tako je bilo i ovoga puta. Verujem da nije daleko dan kada će za
njihov nastup biti rezervisan ako ne MAIN, onda bar FUSION stage.
Pančevci na EXIT-u
| Broj 014 | Septembar 2008. | 39

40. Napokon je i Pančevo dočekalo taj vikend kada su bajke-
ri iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Grčke pokazali šta umeju da
urade na svojim mašinama.
Mesecima unazad su članovi kluba ekstremnih sportova
„Freestyle” prikupljali papire, pravili nacrte, dovozili skaka-
onice iz drugih gradova, pravili zemljane skakaonice, mučili
se kako bi i Pančevci po prvi put mogli da vide šta je to u
stvari „ekstremni” biciklizam. Jedan od osnovnih razloga za
pravljenje ovakvog okupljanja je zbližavanje mladih iz regio-
na, razmena iskustava, upoznavanje drugih takmičara kako
bi i suprotna strana bila pozvana na neka od takmičenja u
drugim državama. Jedan od osnovnih razloga za ovakvu vr-
stu sportske manifestacije je ulazak BMX biciklizma na Svet-
ske Olimpijske igre, gde ćemo ovog leta imati prilike, po prvi
put, da vidimo na TV ekranima prenos BMX trka iz Pekinga,
na stazi dužine 400m.
Na Tamiškom keju kod ograde „Brodoremonta” su već u
petak (27. juna) počeli da pristižu bajkeri. Bilo je tu i desetak
članova kluba „Greenbike” iz Valjeva, koji su inače bicikli-
stičko-ekološko društvo. Iako se niko od njih nije takmičio,
ipak su uživali puna tri dana pored reke Tamiš.
Narednog dana (28. jun) je bio zakazan street-jam. Upr-
kos jakom suncu, bajkeri su odradili neverovatne trikove na
skakaonici u Pančevu kod Doma Vojske, koja je bila jedini
izvor novih ideja gde se mogla izvesti nova egzibicija na bici-
klu, sve dok nije napravljena ogromna zemljana skakaonica
kod ograde „Brodoremonta”.
BMX/MTB
Dan je, kao i prethodni, osvanuo vedar i sa viso-
kom temperaturom koja je pretila da prekine trku
koja je trebalo da se održi po prvi put u Pančevu.
Međutim, niko od takmičara nije želeo da odusta-
ne, pogotovo ne oni koji su prevalili veliki put samo
zbog ovih trenutaka adrenalina.
U prepodnevim satima je održana dečija trka za
klince od 6 do 14 godina. Zbog velike vrućine bio je
skroman odziv malih takmičara, tako da se pojavi-
lo svega njih šestorica. Ipak, oni su bili junaci dana
jer im je ovo prva trka u životu.
Freestyle takmičenje u Pančevu
40 | | Broj 014 | Septembar 2008.
Nedelja, 29.06.2008.
Sport
Tekst: Aleksandar Trbović
Foto: Mile Radoičić
Igor Uzelac
Nemojša Marković

41. Za 12h je bio zakazan start trke na 750m sa prepreka-
ma, za vozače starije od četrnaest godina, ali zbog tehnič-
kih problema start trke je kasnio, tako da su tek oko15h
počele kvalifikacije.
Takmičari su podeljeni po vrsti bicikla koji voze, tako
da smo imali kategorije BMX i MTB, s tim što se MTB de-
lio na dve podgrupe: Hardtail (MTB sa prednjim amortize-
rom) gde se pojavilo ukupno dvadeset dva takmičara i Fu-
ll-suspension (MTB sa oba amortizera), kojih je bilo svega
šestorica. Najbržih osam MTB Hardtail takmičara išli su
u osminu finala i borili se za ulazak u prvih četiri. Momci
iz Weekend Warriors CULT Team-a iz Osijeka su pokazali
pravo umeće prelaženja prepreka na stazi i zauzeli visoke
pozicije. Ipak, to nije bilo dovoljno za Osiječane, jer se na
stazi pojavio prebrzi Slovenac Tomaž Jeras iz Ljubljane,
koji vozi u profesionalnoj klasi za GT Team, tako da je on
sa vremenom 1.01min prešao celu stazu koja je u finalnoj
trci skraćena na 350m.
Nakon MTB Hardtail bajkera, nastupili su BMX-eri,
gde se na startu pojavilo devet takmičara. Gost iz Slovenije,
Tomaž Jeras, se odlučio prijaviti i u BMX trci, tako da je
on i u ovoj disciplini zauzeo prvo mesto, iznad Hrvata Ace
Romanovića iz Osijeka. Treće mesto je zauzeo Pančevac
Miloš Stajin. Na kraju smo imali kategoriju Full-suspen-
sion MTB.
Tridesetak MTB i BMX bajkera iz Srbije i okol-
nih zemalja su na zemljanoj skakaonici visine skoro
3m izvodili neverovatne egzibicije na svojim bici-
klima. Takmičari su bili podeljeni u dve kategorije
po vrsti bicikla — MTB i BMX. Svaka od ove dve
kategorije je bila podeljena na dve grupe, kako bi se
lakše došlo do finalista.
Tog dana smo imali priliku da vidimo jedan
stvarno neverovatan trik (backflip tailwhip) od
strane Pokija (Igor Vukadinović) iz Osijeka, koji je
inače bio prvi u vožnji u skejt parku i na zemljanim
skakaonicama prošle godine na takmičenju Panno-
nian Challenge, koje se održava svake godine u Osi-
jeku. Ni naši takmičari Miloš Stajin i Ivan Adamov
nisu puno zaostajali za njim, tako da su trikovima
kao što su 720 (okret od dva kruga oko svoje ose),
Superman seatgrab, Turndown, i Tailwhip, kojim
su izazvali najveće oduševljenje svih prisutnih. Je-
dan od najboljih poteza tog dana je bio neočekivani
skok u vodu sa skakaonice, koji je uradio Aco Ro-
manović iz Osijeka i to ne samo običan skok, nego
salto unapred, što je inače jako težak trik.
Celokupnu ovu manifestaciju su uveličali mom-
ci iz firme Sabotage koji su radili grafite, kao i Rale
padobaranac sa svoja dva prijatelja iz Padobranskog
kluba, koji su iskočili sa 1500m visine iz aviona i
na opšte iznenađenje publike razgrnuli ogromnu
zastavu Turističke Organizacije Pančeva i ispustili
flajere Bike-sk8 shopa Freestyle. Sudije na ovom ta-
kmičenju su bili Tomić Dejan – Toma iz Beograda,
Janko Maraš iz Kragujevca i Marko Karalić iz Osije-
ka. Na svu sreću, lekarska ekipa nije imala posla na
keju tog dana.
Celokupnu ovu manifestaciju je pomogla Op-
ština Pančevo, Sportski Savez, JKP Higijena, TOP,
„Zelenilo”, Vojska Srbije, splav Sidro (koji je pozaj-
mio struju), Probanat, a sponzori su bili RED BULL,
Planet Bike, Sabotage sprejevi, Freestyle bike-sk8
shop i Zerpo clothing.
| Broj 014 | Septembar 2008. | 41
Trka DIRT Contest

42. 42 | | Broj 014 | Septembar 2008.
a terenu Fudbalskog kluba Mladost u Vojlovici 3. avgu-
sta je održano drugo kolo Srpske Paintball lige. Ovaj tur-
nir je organizovan pod pokroviteljstvom Paintball kluba
„Adrenalin & Šarks“. Na takmičenju je nastupilo ukupno
jedanaest timova podeljenih u dve divizije. Sistem takmičena je bio
takav da u grupi svako igra sa svakim. Sve ekipe se poprilično dobro
poznaju, tako da su o pobedniku odlučivale nijanse u taktičkom nad-
mudrivanju.
U prvoj diviziji (elektronska divizija) takmičili su se: „Maratonci“
iz Aranđelovca, „Blek Devils“ iz Mladenovaca, „Mafija“ iz Pančeva,
„Žalosna sova i drugari“ iz Kruševaca, dok je ekipa iz Aranđelovca
„Target“ otkazala dolazak u poslednjem trenutku.
U drugoj diviziji (mehanička divizija) takmičile su se: „Severna zvez-
da“ iz Subotice, „Jakuza Alijans“ iz Kikinde, „Target Monte Negro“ iz
Berana, „Adrenalin bist“ iz Pančeva, „Tipman tim“ iz Leskovca, „Po-
godak“ iz Niša i „Maksimus“ iz Beograda.
Lista plasmana po divizijama:
Prva (elektronska) divizija:
1. „Mafija“ (Pančevo)
2. „Žalosna sova i drugari“ (Kruševac)
3. „Maratonci“ (Aranđelovac)
Druga (mehanička) divizija:
1. „Pogodak“ (Niš)
2. „Severna zvezda“ (Subotica)
3. „Jakuza alijans“ (Kikinda)
Ekipu „Mafije“ iz Pančeva na ovom turni-
ru predstavljali su: Igor Čkonjević, Predrag Suhi i Branko Dragojević,
koji je ujedno i predsednik Paintball kluba „Adrenalin“.
Svaka ekipa nastupila je u profesionalnoj opremi sa elektronskim
markerima i ovo je bila odlična prilika da se promoviše ovakva vr-
sta sporta u našem gradu, što i jeste osnovni cilj postojanja Paintball
kluba „Adrenalin“.
Očekivanja takmičara iz „Adrenalin Šarka“ za ovu godinu su osva-
janje jednog od prva tri mesta u elektronskoj diviziji. Naredno, treće
kolo Srpske Paintball lige biće održano sredinom septembra u Aran-
đelovcu.
PAINTBALL: Treće kolo Srpske lige
TRIJUMF PANčEVACA
Sport
N
Tekst: Goran Mihajlov
Foto: Danijel Vesić Daša

43. | Broj 014 | Septembar 2008. | 43
rotekle nedelje na Sportskom centru „Mladost” juni-
orski pogon pančevačkih „Pantera” otpočeo je pripre-
me za predstojeću sezonu. Juniorsko prvenstvo Srbije
u američkom fudbalu će se ove godine igrati po prvi
put. Ovo juniorsko prvenstvo je jedan od pokazatelja koliku je ek-
spanziju doživeo ovaj sport u nepunih pet godina koliko postoji u
Srbiji i u kom se pravcu razvija. Ekipa pančevačkih „Pantera” gaji
veliki optimizam i ambicije pred početak sezone, a mladi oklo-
pnici sa nestrpljenjem očekuju početak prvenstva, koje će početi
za mesec dana.
Igrački kadar pančevačke ekipe činiće uglavnom mladi igrači
iz seniorskog pogona, momci iz fleg pogona, kao i nekoliko novih
članova. Pravo nastupa u ovoj ligi imaju igrači starosti od 16 do 19
godina. Pored Pantera, u ovom šampionatu očekuje se učestvovanje
i beogradskih „Vukova” i „Plavih zmajeva”, „Legionara” iz Sremske
Mitrovice, „Divljih veprova” iz Kragujevca i još nekoliko ekipa.
Pančevci se nadaju da će već na početku takmičarske sezone
mnogima pomrsiti konce i ostvariti visok plasman. Ekipu juniora
FAF „Panteri“ Pančevo predvodi trener Blagoje Radić.
Svoj sedamdeseti rođendan, u petak 15. avgusta, obeležio je porodičnim okuplja-
njem naš najstariji veteran u bodi bildingu, Pančevac Milan Babin. Posle punih 35 go-
dina bavljenja ovim sportom, rešio je da se dogodine oprosti od aktivnog takmičenja.
Izuzetno temperamentan i raspoložen za priču posle obavljenog treninga, Babin je u
dahu rekao:
apunio sam sedamdeset godina i redovno treniram u teretani „Pro džim“
u hali sportova na Strelištu od kad je otvorena. Ovim sportom počeo sam
da se bavim u trideset petoj godini. Treniram četiri do šest puta nedeljno,
u trajanju od jednog i po do dva sata. Dnevno podignem između dvadeset
i četrdeset tona, u zavisnosti od vrste priprema. Nije mi teško, vežbam koliko mogu i
prezadovoljan sam dosadašnjim rezultatima. Poručio bih našoj omladini da se što više
bave sportom, a da manje konzumiraju alkohol. Teretana je pravo mesto za izbacivanje
suvišne energije — poručio je iskusni Babin.
Inače Babin je do sada, kako kaže, najveći rezultatski uspon imao u periodu izme-
đu pedesete i pedeset pete godine. Najdraža mu je bronzana medalja za veterane sa
Evropskog šampionata u Vršcu 2003. godine. Višestruki je prvak države i bio je najjači
Pančevac u kategoriji veterana do šezdeset pet godina starosti 2001. godine.
Jedini je uspeo da u svojoj kategoriji podigne 125kg u benč-presu, u čučnju 180kg, a
u „mrtvom dizanju“ čak 200kg. Mislim da svoju takmičarsku karijeru obeležim nastupom na tradicionalnom Kupu u Vršcu naredne godine.
Iako najstariji vežbač, Milan Babin je pokazao i dokazao mnogim mlađim sportistima kako treba trenirati — i uspeti. Veliko mu je zadovolj-
stvo što trenira zajedno sa svojim unukom Milošem, koji će možda jednoga dana nastaviti njegovim putem.
AMERIČKI FUDBAL: Počele pripreme Pančevaca
Juniori FAF-a,„Panteri”, žele vrh
BODI BILDING: Za uspeh godine nisu važne
Milan Babin - najstariji, a najjači veteran
N
P

44. 44 | | Broj 014 | Septembar 2008.
Foto: Dalibor Vinkić
Danijel Vesić Daša
Ivan Kolarik

45. | Broj 014 | Septembar 2008. | 45
www.quicklook.rs
www.quicklook.rs

46. 46 | | Broj 014 | Septembar 2008.
Rubrika
S

48. 48 | | Broj 014 | Septembar 2008.
Moda
Kao najveći problem današnjeg vremena, sudeći po onome
što vidim oko sebe, svakako bih izdvojila globalizaciju - proces
koji hrli nezaustavljivom brzinom brišući sve pred sobom. U po-
ređenju s njom, ovakvom kakvom se pokazala, izgleda da Cuna-
mi predstavlja manju opasnost.
e mislite li da multinacionalne korporacije daju sve od
sebe da što više kontrolišu naše živote? Srbija jeste novo
tržište i novo polje eksploatacije, što potvrđuju mnoge či-
njenice (dovoljno je samo otvoriti oči i načuljiti uši), tako
da nema razloga pitati se čemu ovaj i ovakav tekst i čemu on u mod-
noj rubrici.
Uz sve to, a nešto što me, između ostalog, svake godine iznova
uveri u ljudsku nepopravljivu površnost, je činjenica da Prvi maj –
Praznik rada i tri spasonosne osmice (8 sati rada, 8 sati odmora i 8
sati zabave), teško da iko (u našoj zemlji) doživljava kao nešto više od
Dana kotlića, roštilja i alkohola, iako u toj istoj zemlji, kao i na ovom
našem svetu, postoji alarmantan broj ljudi koji rade maratonske sme-
ne u fabrikama, kojima je čak zakonom zabranjeno udruživanje u
radničke sindikate, a štrajkovi se kažnjavaju i smrću; ljudi koji šiju
našu fancy garderobu, sklapaju naše kompjutere i mobilne telefone
i kopaju plemeniti tantalijum dok im deca umiru od gladi i gripa, a
sve sa ciljem da bi smo mi mogli da kupimo svake sezone novi model
stvarčica (tzv. poslednjih dostignuća tehnologije i poslednjih krikova
mode - za mene su ovi krici najviše nalik onom Munkovom!) bez
kojih se, navodno, savremeni život ne bi mogao zamisliti.
Afrika i Azija nisu tako daleko, pogotuvu kad se uzme u obzir
činjenica da ni Srbiju, izgleda, ne čeka baš mnogo svetlija budućnost.
Mega-ultra-giga-super-plus (samo im još krilca fale!) marketi za upu-
ćene su odavno alarmantna pojava. Postajemo li, na primer, Ameri-
ka? I da li uopšte ikoga to zabrinjava? Da li uopšte u našoj zemlji iko
išta preduzima i da li veruje da će time nešto postići?
Priča koja sledi je priča o onome što svesni (i odgovorni) pojedin-
ci iz drugih krajeva sveta po pitanju otpora i borbe preduzimaju.
Kada je Micha Peled odlučio da snimi film o istini koja se krije
iza nastajanja pantalona od džinsa, znao je dobro sa čim se hvata u
koštac. Da bi uspeo u nameri, morao je da prevaziđe veliki proj pre-
preka.
Kao najveći tekstilni i tehnološki proizvođač, Kina je svako bila
najbolja lokacija za priču o globalizaciji. Ali, da bi ste snimili film u
Kini potrebna vam je dozvola vlasti kojom se zahteva i to da gotov
materijal bude pregledan od strane vladinih činovnika. Kako bi iz-
begao kontrolu i cenzuru, režiser je sa ekipom u Narodnu Republiku
Kinu prošvercovao opremu. Međutim, policija ih je zaustavljala mno-
go puta, uhapsili su njegove kolege i konfiskovali trake. „Naša glavna
protagonistkinja, šesnaestogodišnja devojka, bila je zastrašivana, tako
da smo morali sve ponovo da snimamo sa novom protagonistkinjom.
Udruživanje radnika je takođe ilegalno u Kini, te smo sarađivali sa
andergraund mrežom radničkih aktivista koji su rizikovali svoju slo-
bodu da bi nam pomogli. Želeli su da svet vidi i sazna kako su radnici
u Kini eksploatisani.“ Tako je nastao
China Blue – film o istini koju ni ki-
neski poslodavci ni internacionale
kompanije ne žele da saznamo.
Film nas vodi u unutrašnjost
fabrike džinsa, gde dve tinejdžer-
ke, Jasmin i Orhid, pokušavaju da
prežive u surovim i ponižavaju-
ćim uslovima rada. Njihovi se ži-
voti presecaju sa životom drugog
protagoniste – gospodina Lama,
vlasnika fabrike i poslodavca.
Donoseći nam pogled kako sa
vrha, tako i sa dna fabričke hi-
jerarhije, ovaj film svodi kom-
pleksna pitanja globalizacije na
ljudski nivo.
Kaoimilioniprenje,Jasmin
napušta svoje selo u potrazi za
poslom u dalekoj fabrici. Nje-
na početna sreća što će moći
da pomogne svojoj porodici
vrlo brzo nestaje pri susretu sa
neprestanim prekovremenim
radom i zakasnelim platama.
Radeći u logorskim uslovima
za nadoknadu od 6 centi na sat,
njena jedina uteha je prijatelj-
stvo sa koleginicom.
Sa druge strane vidimo vla-
snika fabrike, gospodina Lama,
koji da bi dobio nove narudžbi-
ne od zapadnih klijenata, mora
da prihvati ekstremno niske cene
proizvodnje i veoma kratke roko-
ve isporuke. Kako bi nastavio s
radom, Lam smanjuje plate rad-
nicima i zahteva od Jasmin i nje-
nih koleginica da rade prekovre-
meno. Uplašeni da ih ne uhvate
kako od iscrpljenosti spavaju na
poslu, radnici štipaljkama pridr-
žavaju kapke. Kada njihova iz-
držljivost pređe sve granice mo-
gućeg, jedino što im preostaje je
štrajk. Ali, štrajk radnika u Kini
je ilegalna akcija!
Micha Peled je jedan od onih
retkih ljudi koji je u Ameriku
stigao stopom. Radio je svašta.
N
Istina uzvraća udarac: China BlueFilm by Micha X. Peled
Piše: Tanja Beljanski

49. | Broj 014 | Septembar 2008. | 49
Između ostalog, bio je: zatvorski
čuvar, freelance novinar, vodič
na avanturističkim putovanjima
po džunglama Tajlanda i Brazila,
menadžer pobedničke politič-
ke kampanje i izdavač malog
kompleta fantastike „Ribar i
Nimfa“.
1992. godine Micha je
snimio svoj prvi film. Will
My Mother Go Back to Ber-
lin? snimljen je za nemačku
televiziju, prikazan na Ber-
linskom filmskom festivalu
i osvojio nagrade sa obe
strane Atlantika. Micha je
tada napustio posao i po-
stao full-time filmadžija.
Njegov drugi film, Inside
God’s Bunker, prikazan
je na televiziji u petnaest
zemalja Evrope, SAD-a,
Australije i Japana. Ve-
rujući da je globalizacija
osnovni problem današ-
njice, Micha privodi kraju
svoj poslednji film u trilo-
giji vezanoj za ovu temu.
Prvi, Store Wars: When
Wal-Mart Comes to Town,
dobio je nagradu Golden
Gate na Internacional-
nom filmskom festivalu u
San Francisku. Drugi po
redu, China Blue (2005),
premijerno je prikazan na
Internacionalnom film-
skom festivalu u Torontu
i dobio Amnesty Human
Rights nagradu na IDFA
i PBS/Independent Lens
nagradu publike. Prikazan
je u bioskopima u Americi,
Nemačkoj, Holandiji i na
Novom Zelandu.
Michini filmovi osvojili
su dve Hugo nagrade i dve
Cine Golden Eagle nagrade.
Svi su prikazani na velikom
broju filmskih festivala ši-
rom sveta, uključujući i fe-
stivale u Roterdamu, Marse-
ju, Amsterdamu, Montrealu, Solunu, Buenos Airesu, Hong Kongu,
Manili, Vankuveru, Havajima, kao i na brojnim filmskim festivalima
u Njujorku koji se bave pitanjima ljudskih prava i životne sredine.
O svom filmu China Blue Micha kaže: „Snimio sam ovaj film jer
verujem da je pitanje golbalizacije najvažnije pitanje našeg vremena.
Multinacionalne korporacije ne brinu ni o čemu osim o svom kraj-
njem cilju, a to je da preuzmu što veću kontrolu nad našim životima.
Vladajući nad medijima, obezbeđuju da što ređe dođe do ozbiljnog
preispitivanja njihovih postupaka. Jedini adekvatan odgovor na to po
meni je snimanje filmova i obelodanjivanje onoga što oni ne žele da
vidimo. Moj prethodni dokumentarac, Store Wars, prati ono što se
dogodilo kada je mega prodavnica Wall-Mart došla u mali grad. Sada
sam želeo da snimim film o drugoj strani medalje – o tome kako to
veliki prodavci poput Wall-Marta postižu niske cene svojih proizvo-
da. Takođe sam želeo da istražim naše konzumentsko saučesništvo
u ovom pustošenju, ne samo kada je reč o našim životima, nego i o
životima ljudi sa druge strane planete.
Užasne uslove rada ipak ne kreiraju vlade, nego multinacionalni
prodavci velikih brendova. Oni su ti koji vrše pritisak na fabrike da
održe cene rada na nehumano niskom nivou i proizvodnju koja se
ni noću ne zaustavlja. Zahtevaju toliko niske cene rada da fabrike,
kako bi ostale u poslu, moraju da krše kineski zakon o radu koji ga-
rantuje minimalnu zaradu, nadoknadu za prekovremeni rad i dane
odmora. Prodavci nam govore da ukoliko radnici budu više plaćeni,
krajnje prodajne cene takođe će morati da se povećaju. Ovo zvuči
logično do onog momenta dok u filmu ne vidite da su radnici koji
šiju vaš džins plaćeni ukupno jedan dolar. Drugim rečima, cena rada
čini svega 2-3% prodajne cene proizvoda. Dakle, čak i da se plate rad-
nicima dupliraju, to bi imalo vrlo mali uticaj na konačnu cenu. Naj-
veći deo onoga što platimo ostaje prodavcu koji nam naplaćuje deset
puta cenu proizvodnje. Ovde su u pitanju iste one kompanije koje na
svojim sajtovima obećavaju socijalnu odgovornost i pristojne uslove
rada. Kako bi održali čitavu ovu šaradu, one zahtevaju od fabrika da
zabrane svaki pristup medijima pogonu. Za to zaista i imaju razloga,
jer kada jednom pogledate China Blue i upoznate Jasmin i Orhid, lju-
di koji prave vašu garderobu neće više biti bezlični stranci.“
http://www.teddybearfilms.com/chinablue
http://video.google.com/videoplay?docid=-9169455490161627258
Internet nudi mnogo. Prava informacija je strela u čelo laži. Raz-
mišljajte dok kupujete.
Neodgovornost izaziva bumerang efekat.
Pitanja za kraj: da li je iko od vas čuo za štrajk radnika u ovdašnjoj
sweatshop fabrici „Zamber“ iz Vranja (bivšem „Yumku“ – za one koji
se sećaju), a koja je vlasništvo britanske kompanije „Alena“ LTD, čiji
je vlasnik grčki biznismen sa Kipra (kako to „biznismenski“ zvuči!)
Jani Savas? Da li je bilo ko obratio pažnju na to da su radnici koji su
stupili u štrajk držani zaključani u fabrici? Da li bilo ko od vas zna
zbog čega su uopšte i stupili u štrajk? Zna li iko ishod štrajka? Mislite
li da je javnost dovoljno informisana? Vidite li bilo kakav problem u
svemu pomenutom?
www.ugledmagazine.com