Ql012_web

Cena 80 din.
Maj 2008.
Ivan Veličković – Unutrašnji vrisak Intervju – Miroslav Lazendić
Milan Lakobrija – Podrum strave I gospodari maski
Ekskluzivni intervju – Ognjen Popović

2 | | Broj 012 | Maj 2008.
KUĆNA DOSTAVA SVEŽE I PEČENE RIBE
...I DALJE PRVI!PRVI SMO POČELI...
ZELENA PIJACA PANČEVO; 013/ 334 006; 064/ 14 27 524
O S l i ć S m u đ
G i r i c e
Dagnje i Gambori
Fileti Oslića
Škarpina
L i g n j e
Pomfrit
Pečurke
na žaru
Riblja
čorba
Krabe
S k u š a
Kroketi Oslića
L o s o s
P a s t r m k a
Kroketi Lignje

| Broj 012 | Maj 2008. | 3
Sve budućnosti imaju jednu zajedničku vrlinu – nikada ne izgledaju onako
kako ih zamišljamo...
To ne znači da ne treba planirati, već da treba računati na to da su
iznenađenja neizbežna. No, ona nisu nužno neprijatna, naprotiv. Mi vam
takođe spremamo jedno. I to ubrzo. Naravno, nećemo vam reći o čemu se
radi. Budite malo pronicljivi, strpljivi, dobro prelistajte magazin i… verujemo
da ćete se obradovati i uživati.
A možda to upravo i radite, ovog trenutka.
Ako je tako, samo nastavite…
Glavni i odgovorni urednik
Ivan Kolarik
Tehnički urednik
Zoran Ljubinković
Dizajn i fotografija
Dalibor Vinkić
Marko Abramović
Redakcija
Marko Martinović
Nadežda Lakić
Miloš Bojat
Nemanja Stanojević
Ana Bretšnajder
Kristijan Balteanu
Lektor
Svetlana Popa
Saradnici
Dušan Kuzmanov
Branislav Radovanović
Tatjana Krstevski
Adrijana Vamos
Tanja Beljanski
Paggi G.
Ljubomir Stojković
Dejan Petronijević
Virdžinia Đeković
Dušanka Šešlija
Vladimir Palibrk
Kristijan Balteanu
Tatjanja Kovač
Nikola Dragaš
Nemanja Kranjc
Dominik Florijan
Goran Stojković
Maja Stajić
Radiša Nikolić
Đorđe Panić
Nebojša Dragojević
Bosko Štulić
Vladimir Jovanović
Hana Paraušić
Aleksandar Palić
www.happznovisad.co.yu
www.pancevo.org
Pravni savetnik
Slobodan Kocoljevac
http://www.quicklook.co.yu
http://forum.quicklook.co.yu
redakcija@quicklook.co.yu
Izdaje: Quick look D.O.O
Štampa: DDesign
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
79
Quick Look magazin /
glavni i odgovorni urednik Ivan Kolarik.
- 2006, br. 1 . -
Pančevo (Humska 28) : Quick Look, 2006-
(Pančevo : Partija). - 28cm
Mesečno
ISSN 1452-7928 = Quick Look magazin
COBISS.SR-ID 138016268
Sadržaj:
QL special:
Ivan Veličković – Unutrašnji vrisak 6
Intervju – Miroslav Lazendić 8
Milan Lakobrija – Podrum strave I gospodari maski 11
Ekskluzivni intervju – Ognjen Popović 18
Rubrike:
Ekologija – Energija vetra /“čista”energija 22
Grad na vodi – Zašto pančevci ne mogu da se kupaju u Tamišu? 28
Sex – Polna moć II 30
Enterijer – Potkrovlje 32
Muzika – Fantazija na harfi 34
Putovanja – Večni grad boginje mudrosti 44
Strip – Aleksandar Zograf / Srećan što sam živ
Gradski informator:
Servisne informacije 54
Centar za kulturu 56
Mapa Pančeva 74

Piše: V. Đeković
a male i velike glumce, daske “Ateljea mladih“ u Pančevu
uvek su bile spremne i otvorene. Na pozornici u Domu
omladine recitovalo se, glumilo, pevalo. Danas, jednima
su to lepa sećanja, a drugi Atelje s ponosom navode u
svojim biografijama kao početak karijere. Svi ti ljudi, uglavnom
Pančevci, uspeli su da stanu u monografiju ovog amaterskog
pozorišta, koju je priredio Zoran Rotar.
Kada se sve sumira, brojke nisu nimalo zanemarljive, jer
odigrano je preko 120 predstava i obeleženo 45 godina postojanja
pozornice koja je odredila mnoge
živote.
Krajem marta u foajeu Kulturnog
centra upriličena je i svečanost
povodom promocije knjige u kojoj
su se našla imena svih onih koji
su na bilo koji način učestvovali u
realizaciji predstava, od reditelja do
glumaca, od scenarista do gostiju.
Miroslav Žužić, naš glumac, čije je
ime jedno on najčešće pominjnih
na ovim stranama, potrudio se
da prisutnima, na pravi način, te
večeri dočara atmosferu koja je svih
ovih godina postojala u jednom
malom pozorištu koje je na scenu
iznelo mnoge velike predstave. Pored njega publiku je kroz istoriju
Ateljea vodio i Zoran Rotar, koji je najviše zaslužan što je ova priča
zabeležena i ukoričena.
Kako u monografiji, tako i na samoj promociji, bilo je
podsećanja na razne zgode i nezgode svih koji su ovu priču
živeli. Uručena je i zlatna plaketa predsedniku Upravnog odbora
Dragoslavu Ćurčinu za veliki doprinos razvoju amaterizma,
pozorišta i kulture. Nagradu mu je uručio sekretar Saveza amatera
Srbije Stojan Boškov. Prikazan je i kratki film “Proleće je ušlo
u stan mog brata Čarlija“, koji
je nagrađen čak osamnaest puta
na internacionalnom festivalu
amaterskih pozorišta na Hvaru.
Publika je videla i delove predstava
“Votka stori“ i “Radojeve dange“, koje
su zabeležene video zapisom.
Ovakvo jedno veče pokrenulo
je svakako mnoga lepa sećanja i
nadamo se probudilo one koji bi
mogli da doprinesu ponovnom
obnavljanju našeg pozorišta i vraćanju
nekadašnjeg ugleda. Ružno bi bilo
prekidati tradiciju i dozvoliti da se
današnji klinci iz detinjstva sećaju
samo video igrica!
Z
Daske koje život određuju
OBJAVLJENA MONOGRAFIJA ATELJEA MLADIH
Svakom od nas se makar jednom dogodilo da pomislimo kako je gluma ono čime bismo se bavili...Neki
su ostvarili taj san, a neki se samo okušali u toj dečijoj maštariji.
4 | | Broj 012 | Maj 2008.
Qltura

6 | | Broj 012 | Maj 2008.
pak, iza jednostavne najave stoji čitav svet koji je Veličković
stvorio vizualizirajući afektna stanja svesti. Posmatranjem
ovog spektra uokvirenih osećaja i prepoznavanjem s
ličnim, galopirajuća agonija u svakom od nas je neizbežna.
Prepoznavanje i poistovećivanje s licima, koja su naizgled
nedovršena u svom pokušaju, je neibežna i navodi nas da se i sami
podsetimo kako je kada se želi pobeći sa sopstvenog “platna“.
Veličković svojim likovnim postupkom na maestralan način, skoro s
fotografskom preciznošću, dočarava posebnost trenutka u kojem se
unutarnje telo nalazi.
Ovi portreti urađeni u tehnici presovanog ugljena otelotvoruju
unutrašnju dramu likova, koje kao da posmatramo u nemoj
pozorišnoj predstavi.
Po rečima Maje Trišović, čiji se tekst nalazi u katalogu
izložbe, umetnik je manje zaokupljen analitičnošću i odbacujući
deskriptivno i suvišno on koristi valerijsku skalu, doprinoseći čistoti
ideje i njenoj prezentaciji, gde je odražen snažan stav, sugestivnost
na nekoliko nivoa.
U skladu sa svedenim likovnim izrazom i izložba je otvorena
bez popmpeznosti i suvišnih pretencioznih govora umetnika ili
kritičara. Radovi su govorili sami za sebe i to je bilo dovoljno.
Oživljenost zidova galerije uputila je na jake doživljaje viđenog
i produbljivanja priče koju radovi plasiraju, kao ideju o
samoistraživanju sopstvenih sloboda. Ponuđena stvarnost davala
je sliku ličnih ogledala svakodnevice koju proživljavamo neretko
u duhovnom grču. Snažani utisci su svakako ono što ostaje nakon
susreta s ovakvim radovima.
Veličković je diplomirao slikarstvo 2006. godine na Fakultetu
likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Jasmine Kalić. Učesnik
je više grupnih izložbi i likovnih kolonija, a dosadašnje samostalne
izložbe uglavnom su priređivane u off room prostorima uz pratnju
andergaund bendova. Od ove godine je i član ULUS-a.
IZLOŽBA CRTEŽA IVANA VELIČKOVIĆA
Piše: V. Đeković
UNUTRAŠNJI VRISAK
Slikar i naš sugrađanin Ivan Veličković sredinom marta izložbom u
galeriji “Dvorište“ upoznao je Pančevce sa svojim radom. Svako ko
se te večeri našao u ovom prostoru bio je u prilici da uz muziku i u
neobičnoj atmosferi razbijene galerijske uštogljenosti vidi tridesetak
radova kojima se slikar predstavio. Izložba nosi kratak i neotkrivajući
naziv “Crteži“.
I
Qltura

sim dugogodišnje karijere strip umetnika i zapaženog
broja strip radova objavljivanih i izlaganih u zemlji
i inostranstvu, aktivan si u poslednje vreme i kao
dizajner grafičkih rešenja za majice i odeću u jednoj
popularnoj domaćoj firmi. Na koji način ovi segmenti tvog rada
korespondiraju jedan sa drugim? Da li su neki od njih možda u
sukobu sa ostalima?
Pa, ono što radim na poslu je nešto što sam tokom cele svoje
karijere pokušavao da izbegnem, tako da ispada da sam se prodao za
sitne pare! Tešim se time da je to samo privremeno, dok ne skupim
dovoljno početnog kapitala i sredstava za rad da mogu samostalno
da nastavim dalje, čitaj: radim šta, kad i koliko hoću. Problem sa
fiksnim radnim vremenom, osim toga što radim ”komercijalu”, je i
taj da posle osam sati radnog vremena često nemam volje da radim
bilo šta kreativno, tj. zapostavljam svoj lični umetnički opus, što
dovodi do osećanja frustracije.
Kako izgleda prosečan čitalac tvojih stripova?
Ima dve glave, sluzav je, gnojav i smrdljiv, čita Men’s Health i
sluša emo post pop rock. Šalim se, izgleda otprilike kao ti.
Ko nosi tvoje modne (mislim ”modne”) kreacije?
E to su već pravi mutanti.
Šta bi mogao da navedeš kao glavne uticaje koji su formirali
tvoj grafički stil?
Eh...
U čemu najčešće nalaziš inspiraciju za svoje radove?
U svemu najgorem što čovek može da napravi, živom svetu,
mutantima, optičkom naponu, svakodnevici, itd.
Komercijalna umetnost?
Može, ali treba nametnuti sopstveni stil, a ne prilagođavati se
trendovima. Ne kažem da meni to polazi za rukom, ali radim na
tome.
Angažovana umetnost? Na koji način?
MODNE KREACIJE ZA MUTANTE
Strip autor, ilustrator, grafički dizajner, street art umetnik i
ljubitelj ekstremnih sportova, Miroslav Lazendić je jedna kompletna
i uvek nasmejana pojava. Uhvatili smo ga na godišnjem odmoru u
sred procesa odvikavanja od cigareta. Sa zaraznim entuzijazmom i
osmehom na licu je prihvatio poziv na intervju. Pa da počnemo...
Piše: Vladimir Palibrk
O
Qltura
8 | | Broj 012 | Maj 2008.

Naravno, što više to bolje, samo da ne smara, nego da bude
direktna, surova, iskrena, duhovita...
Šta voliš da radiš u slobodno vreme? (vreme kada ne crtaš)
Vozim bajk, pijem pivo, blejim, spavam... kao i sav normalan svet
.
Šta bi preporučio za slušanje?
An Albatross, Automatized Cyborg Death, Gardens of
Hiroshima, Gnaw Their Tongues, Goretex, Ladyscraper, Locust,
Ministry, Preschool Tea Party Massacre, Prostitute Disfigurement,
Septic Mutation, Skullhog, Smallpox Aroma, Suicide Silence,
The Day Everything Became Nothing, Time Has Come... (to
su uglavnom bendovi koje sam u poslednje vreme pokupio na
myspace-u)
Za čitanje?
Poslednje na repertoaru: ’’Piratske utopije’’, Do or Die, ’’Religijska
kuga i drugi spisi’’, Johan Most, ’’Miljenici kralja Mide i druge priče’’,
Džek London (u izdanju CLS-a), ’’Uvod u propagandu’’, Zlatko
Isaković, ’’Moskva-Petuški’’, Venedikt Jerofejev...
Koji ti je omiljeni film?
Nemam omiljeni, ali u poslednje vreme su mi se svideli ’’Cook,
Thief, His Wife and Her Lover’’, ’’Slacker’’, ’’The Holy Mountain’’,
’’Turtles Can Fly’’, ’’Dr Strangelove’’, ’’New World Disorder 8’’...
Sport? Baviš li se nekim sportom i na koji način?
Rekreativno se bavim MTB FREERIDE-om
(street&dirt)
Čime bi još voleo da se baviš u životu?
Postoji li nešto što bi voleo da probaš?
Ovo je stvarno teško pitanje, mogao bih
tu da nabrajam do prekosutra, tako da ću
preskočiti ovo pitanje...
Kad si bio mali, šta si želeo da budeš kad
porasteš?
Doktor, Pilot, Pandur (verovali ili ne)
Da li se obistinilo?
Samo ono: doktor
Najbolje mesto za vođenje ljubavi?
Svugde može biti najbolje
Gde bi voleo da otputuješ?
Kalifornija, Japan, Kuba, Madagaskar, Francuska
itd.
Šta te je naročito obradovalo u skorije vreme?
To što sam na godišnjem odmoru i što nemam AIDS
Da možeš nekome da čestitaš ovom prilikom, kome bi uputio
te čestitke?
No Comment.
Šta ti se nije dopalo u poslednje vreme? Iskritikuj nekoga.
Mnogo toga, nije vredno komentara.
Da si profesor Baltazar, šta bi izmislio? Zašto?
Izmislio bih način da uništim pohlepu, zato što je pohlepa izvor
svog zla na ovoj planeti ako ne i šire.
Šta, po tvom mišljenju, danas najviše nedostaje mladima u
Srbiji?
Pa nedostaje nam svašta, ali bih izdvojio kreativnost, vize, kintu,
racionalniji sistem vrednosti, više mogućnosti uopšte
Quick-upitnik:
Naočare ili sočiva?
-Naočare.
Tufne ili štrafte?
-štrafte
Kaiš ili tregeri?
-Kaiš
Kondom ili pilula?
-Kondom
Hevi metal ili hard core?
-hard core
Industrial ili elektro?
Industrial
Skejt ili roleri?
- Bajk.
Naučna ili epska fantastika?
-Naučna
Boban Zdravković ili Miroslav Ilić?
Obojica su mi na crnoj listi
-Crnke ili plavuše
Sve redom
www.myspace.com/drgnoj

Predstava za decu “Alisa u zemlji čuda“ je četvrti pozorišni komad rađen u produkciji dečije scene “Pođi tuda...“ Kulturnog centra
Pančeva.
Priča o Alisi u zemlji čuda je duboko ali blago satirična, uzbudljiva zahvaljujući maštovitom zapletu i brilijantnoj upotrebi besmislenosti
dok opisuje Alisine avanture u bizarnoj, naopakoj podzemnoj zemlji. Tamo ona sreće plejadu čudnih likova i fantastičnih životinja,
uključujići i Belog zeca, Ludog zeca, Ludog šeširdžiju, pospanog Miša i Mačku koja se smeje, Kornjaču, strašnu Kraljicu i mnoštvo drugih
neobičnih stvorenja. Zahtevima ove čudnovate-fantastične priče koja je pokrenula revoluciju u dečjoj književnosti odgovorila je glumačka
ekipa u sastavu: Jelena Trkulja, Marina Vodeničar, Jovan Popović, Ana Bretšnajder, Alisa Lacko, Nina Lazarević i Branislav Radovanović,
muziku je komponovao Ivan Aleksijević, songove Iskaz i Svedoci, lutke je izradio Zoran Misita, a scenografiju i kostim Jelena Naumovski.
U ponedeljak, 21. aprila u 19.00 sati, publika je premijerno videla “Alisu u zemlji čuda“, po tekstu
engleskog pisca Luisa Kerola u režiji Nenada Gvozdenovića.
Pozorište
10 | | Broj 012 | Maj 2008.

akon dojave (koju sam dobio iz poverljivih izvora) o
čudnim zvucima i dešavanjima koji su uznemiravali
stanare ove zgrade, otišao sam da proverim o čemu
se radi. Prizor koji sam zatekao ledio je krv u žilama.
Odsečene ljudske glave, razbacani delovi ljudskih udova, kosturi,
obezglavljena ljudska tela, krv, mnoštvo oruđa kojima su počinjena
ova zlodela i simpatična ekipa mladih ljudi koja me je dočekala
sa osmehom na licu. Oni su umetnici, majstori, vizionari, vajari,
šminkeri... Oni su gospodari specijalnih efekata i u Srbiji su daleko
ispred svih. Jednom rečju: NAJBOLJI! Dok pišem ove redove
oni upravo kreiraju maske za film “ZONA MRTVIH“ koji će se
snimati u Pančevu. Ekipu je okupio Milan Lakobrija koji, iako ima
samo 31 godinu, ima iza sebe i veoma uspešnu karijeru. Filmovi
poput: ”TT Sindroma“, “Krojačeva tajna“, “Život i smrt porno
bande“, Sveti Georgije ubiva aždahu“ i mnoštvo drugih, bili su nam
odlična preporuka da ga posetimo. Ostali članovi tima su: Gajić
Nenad (doskora naš sugrađanin), Branislav Crvenković, Svetlana
Radenković, Darko Pajčin, Samir Bastoni, Nikola Marković,
Dragana Novaković i Katarina Stojanović. Neke od njih smo zatekli
u njihovom studiju, i evo šta su ispričali za Quick look magazin.
Nedaleko od strogog centra Beograda, u Resavskoj ulici br.86,
nalazi je jedan podrum i u podrumu stan. Ali to nikako nije običan
podrum sličan onima u kojima se skladište kace sa kiselim kupisom i
kojekakva starudija. Naprotiv. Ovo je podrum strave i užasa...
N
i
PODRUM STRAVE
GOSPODARI MASKI
Film
| Broj 012 | Maj 2008. | 11
text i fotografija: Ivan Kolarik

12 | | Broj 012 | Maj 2008.
Ql: Kako je sve počelo?
Lakobrija: Sve je počelo tako što sam na low-fi festivalu osvojio
nagradu za specijalne efekte u mom kratkom trash-core filmu. Tada
sam privukao pažnju publike i režisera. Nakon toga je usledio poziv
režisera Dejana Zečevića da radim specijalne efekte za film “TT
Sindrom“. Tada se moj drugar sa akademije Sandi Kumalakante (koji
je Indonežanin) ozbiljnije okrećemo specijalnim efektima. I tako se
zavrteo točak...
Ql: Koliki ti je bio honorar za film “TT Sindrom“?
Lakobrija: Honorar je bio jako smešan u to vreme, bolje da ne
kažem (smeh). Ali dobro, bilo je to prvo veliko iskustvo, prvi veliki
film. Puno toga sam naučio sarađujući sa pravim profesionalcima.
Ql: Kako su se stvari odvijale posle toga? Jesi li ti još uvek jurio
poslove ili su poslovi nalazili tebe?
Lakobrija: Paaa... Uglavnom poslovi nalaze mene. (smeh)
Ql: Kako si okupio ekipu?
Bane: Pa ja sam stara kajla! (smeh) Nas dvojca smo sarađivali
još ranije, praveći zajedno low-fi filmove. Nakon nekog vremena,
Lakobrija se više posvetio specijalnim efektima, dok sam se ja više
bavio stripom. Međutim nakon poziva za film “Sveti Georgije ubiva
aždahu“ koji je bio ogroman i veoma zahtevan projekat, Lakobrija je
bio primoran da sastavi veći tim. Bilo je logično da me pozove.
Ql: Nenade, otkud ti u ekipi, s obzirom da si završio grafički
dizajn?
Nenad: Ja sam tu igrom slučaja. Radio sam diplomski na
fakultetu i pošto je dizajn prestao da me privlači, isto kao i Baneta
vajarstvo, odlučio sam da se time neću baviti. Hteo sam da se bavim
crtanjem, slikanjem ili vajarstvom. Za diplomski sam želeo da
uradim neki filmić o vukodlacima. Kontaktirao sam Lakobriju jer je
on jedini mogao da mi pomogne u mojim zamislima. Tako smo se
upoznali. Posle toga smo se slučajno sreli kod zajedničkog prijatelja
na rođendanu, i on me je pozvao da mu asistiram na trejleru za film
ZONA MRTVIH. Nakon toga smo nastavili da radimo za film “Sveti
Georgije ubiva aždahu“, i evo još uvek radimo zajedno.
Ql: Kako je proteklo snimanje filma “Sveti Georgije ubiva
aždahu“? Da li je bilo naporno?
Lakobrija: Nije bilo preterano naporno.
Bane: Kako kome. (smeh)
Mladen: Pa njemu nije, mi smo radili za njega... (smeh)
Ql: Da li je bilo naporno istrajati u ovom poslu, s obzirom da ste
vi na neki način pioniri specijalnih efekata u Srbiji?
Lakobrija: Paaa... Jeste, onako, bilo je teško.
Bane: Ali njega spasava to što je radoholik, teški ovisnik o radu.
(smeh) Čovek radi svaki dan, radi i nedeljom, dok ja hvatam krivine.
(smeh) Mladen isto. (smeh)
Ql: Kaća, kako ti opstaješ sa njima u ekipi?
Kaća: Jooj, pa ja sam ovde tek dva dana... (smeh). Ja se dobro
snalazim, moj posao je da šminkam maske, ja samo ćutim i radim,
a oni mi prave nešto iza leđa... (smeh) Ja sam ovde sasvim slučajno,
dobila sam poziv da asistiram i pomognem...
Ql: I kako ti se čini sve ovo?
Kaća: Meni je ovo super!
Ql: Koji su vam planovi za budućnost?
Lakobrija: Da radimo.. (smeh)
Mladen: Ali je potrebno da ljudi shvate da je za ovaj posao
potreban prostor, vreme, zalaganje, trud, da ovo nije samo
za**bancija i malo šminkanja koje može svako da uradi. Ovaj posao
je veoma zahtevan — tehnički, kreativno, zanatski, u svakom smislu.
Ql: Jeste li nekada bili u Pančevu?
Lakobrija: Jesam.
Bane: Jesam, najzanimljivije mi je bilo u Vojlovici! (smeh)
Ql: S obzirom da će se film ZONA MRTVIH snimati u Pančevu,
da li se bojite zagađenja?
Bane: Ma zagadili smo se mi ovde u ovom studiju. Materijali su
takvi da ću u Pančevu prodisati punim plućima. (smeh)
Nenad: Ja sam živeo u Pančevu, meni je mutacija prirodno stanje
stvari. (smeh)
Ql: Šta bi poručili čitaocima Quick look magazina za kraj?
Bane: Jedina razlika između vas Pančevaca i mutanata u filmu
ZONA MRTVIH je ta što ovi u filmu brže mutiraju! (smeh)
Film

| Broj 012 | Maj 2008. | 13
redinom maja u Pnčevu počinje snimanje filma “Zona mrtvih”. Ovaj film će biti jedan od najozbiljnijih projekata u novijoj
Pančevačkoj filmskoj istoriji. Scenario su napisali naš sugrađanin Milan Todorović, Milan Konjević i Vukota Brajović, a režiju
potpisuju Milan Todorović i Milan Konjević. Direktor fotografije je Britanac Stiv Bruk Smit, koji je radio na filmovima “Da Vinci
Code”, “Harry Potter 4”, “Sahara”, “Tomb Rider” i mnogim drugim. Međutim, ono što će obradovati sve ljubitelje horor filmova o
zombijima je činjenica da glavnu ulogu u filmu tumači američki glumac Ken Foree, koji je pre tačno 30 godina igrao u najpoznatijem zombi
filmu “Dawn of the dead”. On je legenda horor žanra. Postoji čak i festival napravljen njemu u čast — Foree Fest. Nosioci ostalih glavnih
uloga su: Kristina Klebe, koja je igrala jednu od glavnih uloga u rimejku “Noć veštica” iz 2007. koji je bio veliki hit prošle godine i Emilio
Roso, Amerikanac španskog porekla. Veći deo filma će se snimati na raznim lokacijama u Pančevu, a ostatak će biti sniman u Beogradu.
Radnja filma se dešava u Pančevu, u jednoj noći u kojoj se dogodi ekološka katastrofa usled koje stanovništvo mutira i počinje da
napada sve one koji nisu zaraženi. Naši junaci, agenti Interpola na tajnom zadatku, koje igraju Ken Fori, Miki Krstović i Kristina Klib,
tokom transporta zatvorenika nailaze na apokalipsu u Pančevu. Ubrzo se
nalaze u epicentru katastrofe i moraju da se udruže sa misterioznim
zatvorenikom, kojeg igra Emilio Roso, da bi izbegli nadolazeći
Armagedon. U filmu se pojavljuje i Vukota Brajović u ulozi
poludelog monaha koji se naoružava u Army shopu i
pokušava da spreči smak sveta koji je predvideo.
Za produkciju su zadužene producentske kuće Talking
Wolf Productions (Pančevo), Pink Film International
(Beograd), Viktorija Film (Beograd), Trees Pictures
(Rim) i ABS Production (Barselona).
Nissan je sponzor filma, a podržan je od strane
Izvršnog veća AP Vojvodine, Gradskog sekterarijata
za kulturu Grada Beograda i Opštine Pančevo.
Ovaj film, pored toga što obećava dobru
zabavu, biće još jedna odlična prilika da se
naš grad pohvali umetnicima koji u njemu
stasavaju, ali i da skrene pažnju sveta na
preveliko zagađenje koje vlada u našem
gradu. Ekipi filma želimo sve najbolje,
a u sledećem broju magazina ćemo
Vam ekskluzivno preneti atmosferu
sa snimanja filma, kao i intervjue sa
glavnim akterima ovog filma.
Z O N A M RT V I H
S

Dolaze teški dani za porodicu Centobucchi.
Crna nedelja na njujorškoj berzi je duboko
potresla celu zemlju i prouzrokovao krizu
koja ni njih neće zaobići; nemi film je na
zalasku i neke će se zvezde odjednom opet
naći na početku; u policiji baš ne cvetaju
ruže onima s previše skrupula; a sveštenik
Francesco, zahvaljujući braći i sestrama,
proživljava možda najteže trenutke u životu.
Izgleda kako samo Amerigu sreća nije
okrenula leđa. Filomena je trudna i to je
najbolja stvar koja mu se dogodila nakon
dugo, dugo vremena. Ili, možda, nije?
Treći nastavak sage o Centobucchijevima
donosi pregršt uzbuđenja i obrata iz
pera Carlosa Trilla i kista Dominga
Mandrafine, sjajnih argentinskih majstora
koji su toliko očarali domaću publiku da
su SPAGHETTI BROTHERS proglašeni
najboljim strip albumom na sajtu www.
stripovi.com
SpaghettiBrothers3 Fibra
DOOMSDAY The End is Nigh.
(Velika Britanija / SAD, 2008.)
Žanr: Akcija
Trajanje: 105 min
Glavne uloge: Rhona Mitra, Bob Hoskins,
Adrian Lester, Alexander Siddig, Malcolm
McDowell
Scenario i režija: Neil Marshall
U budućnosti, agresivni virus ”Reaper”
istrebio je većinu ljudske populacije
na Zemlji, i jedini način na koji vlasti
mogu da zaštite ostatak populacije jeste
da zagrade inficirana područja. Plan
uspeva sve do nekoliko godina kasnije
kada se virus pojavljuje i u neinficiranim
područjima. Tim specijalista preedvođen
Eden Sinclair (Rhona Mitra) primoran je
da uđe u inficirana područja i pronađe lek
pre nego što celo čovečanstvo nestane s
lica zemlje...
DOOMSDAY TheEndIsNigh.FILM
STRIP
Roman Roberta Cormier-a ”Ja sam taj
sir” predstavlja neku vrstu ”psiho-trilera“,
knjige koja se ne ispušta, dok se ne pročita
do kraja. Radnja se pripoveda na tri ravni.
Jedna je naratorovo viđenje, kako postepeno
saznajemo, veoma komplikovane ”situacije“
porodice Farmer. Oni zapravo i nisu pravi
Farmerovi, nego to prezime dobijaju
”zahvaljujući“ programu zaštite svedoka.
Do tog saznanja dolazimo kroz drugu ravan
pripovedanja – kroz razgovor najmlađeg
člana tročlane porodice Farmer (nekada
porodice Delmonte) sa psihijatrom. Usled
nesrećnog razotkrivanja programa zaštite,
mladi Adam (Pol Delmonte) video je smrt
svojih roditelja. Trauma ga odvodi u
instituciju za mentalno obolele - koja
je zapravo samo paravan za ”legalno”
uništenje dečaka, jedinog preostalog
svedoka ili, kako ga njegov psihijatar (i
sam umešan u proces likvidacije) naziva
”subjektom A“ . Treća ravan pripovedanja
jeste dečakovo imaginarno putovanje ka
ocu, opisano do nasitnijih detalja - da
bi se na kraju ispostavilo da je u pitanju
samo besmilena vožnja bicikla po
dvorištu institucije.
Knjiga je napisana stilski izuzetno vešto,
sa naglim promenama ravni pripovedanja
što čitanje čini vrlo dinamičnim.
Jasamtajsir RobertCormier KNJIGA
Copyright © 2008 Quick look | www.quicklook.co.yu | powered by Happynovisad | www.happynovisad.co.yu
Medija
14 | | Broj 012 | Maj 2008.

Nakon velikog uspeha prošlogodišnjeg
albuma pod nazivom ”Burial”, ovaj
perspektivni producent vratio se u velikom
stilu sa možda još i boljim albumom ”Untrue”.
Ovaj album fuzija je nekolicine pravaca:
soul, hypersoul, R&B, 2step garage i sve to
pomešano sa spektralnim ženskim vokalima.
”Untrue” ponavlja donekle atmosferu
prošlog albuma, ali takođe i objašnjava neka
nova Burialova zadovoljstva sa više sjajne i
improvizovane energije. Ono po čemu je ovaj
album karakterističan svakako su vokali u
numerama ”Archangel”, ”Near Dark” i ”Ghost
Nakon velikog uspeha prošlogodišnjeg
albuma pod nazivom ”Burial”, ovaj
perspektivni producent vratio se u velikom
stilu sa možda još i boljim albumom ”Untrue”.
Ovaj album fuzija je nekolicine pravaca:
soul, hypersoul, R&B, 2step garage i sve to
pomešano sa spektralnim ženskim vokalima.
”Untrue” ponavlja donekle atmosferu
prošlog albuma, ali takođe i objašnjava neka
nova Burialova zadovoljstva sa više sjajne i
improvizovane energije. Ono po čemu je ovaj
album karakterističan svakako su vokali u
numerama ”Archangel”, ”Near Dark” i ”Ghost
Hardware”. Ima posebnu energiju i to
se oseti. Mnoge naizgled mirne numere
postaju ”toksične” i doživljavaju potpunu
transformaciju usled rastućih bass linija.
Ono što možemo da zaključimo jeste da
je ”Untrue” nova vrsta muzike, kako za
Britaniju tako i šire. I kao što je slučaj i sa
vremenom tamo na momente je između
sivih oblaka a na momente veoma blizu
sunca. Tokom slušanja to zaista možete
da osetite, čak i kada prođe nekoliko
trenutaka...
Hardware”. Ima posebnu energiju i to
se oseti. Mnoge naizgled mirne numere
postaju ”toksične” i doživljavaju potpunu
transformaciju usled rastućih bass linija.
Ono što možemo da zaključimo jeste da
je ”Untrue” nova vrsta muzike, kako za
Britaniju tako i šire. I kao što je slučaj i sa
vremenom tamo na momente je između
sivih oblaka a na momente veoma blizu
sunca. Tokom slušanja to zaista možete
da osetite, čak i kada prođe nekoliko
trenutaka...
Burial-Untrue
DimitriFromParis
ReturntoPlayboyMansion
HyperdubRecords
Defected
CD
CD
Shine a light
(SAD / Velika Britanija, 2008.)
Žanr: Dokumentarni film
Trajanje: 122 min
Glavne uloge: Mick Jagger, Keith Richards,
Charlie Watts, Ronnie Wood, Christina
Aguilera, Buddy Guy, Jack White III
Scenario i režija: Martin Scorsese
Kultni reditelj Martin Scorsese režirao je
ovaj dokumentarni film o legendarnom
rok bendu The Rolling Stones. Usmerivši
većinom pažnju na njihova dva koncerta
tokom turneje ”A Bigger Bang”, film
takođe prikazuje arhivske snimke kojima
dočarava njihovu evoluciju. Ovo je prvi
dokumentarni film koji je otvorio Filmski
festival u Berlinu.
Shinealight FILM
| Broj 012 | Maj 2008. | 15

Iz MInjInog dnevnIka
očela sam pozitivno da utičem na mamin
kvalitet života dok još nisam bila ni
embrion. Naime, “onaj pravi”, koji je
kasnije postao moj tata, joj je rekao: “Ako
hoćeš da pravimo bebu, nema više cigareta”. Izgleda
da joj je to bila odlična motivacija. Nakon par meseci
odlučili su da im se ja pridružim, te su bili vredni i
marljivi (a pre toga su puuuno vežbali). Tog januara,
kao što su i planirali, jednom stidljivom crticom sam
najavila svoj skori dolazak. Mama kaže da je tada
počela luda vožnja puna neizvesnosti i koječega još,
i da ako je suditi po bapskim pričama da mučninu
u trudnoći izaziva bebina kosa, ja sam trebala da se
rodim kao Jeti. Negde u vreme kada joj je stomak
postao toliki da ju je bilo lakše preskočiti nego
zaobići, krenula je na neke pripreme za trudnice.
Puno je šuštala i bila je sva vesela i euforična što
će mi baš ona pomoći da što brže i lakše izađem.
Međutim, ja sam puno volela da jedem, pa sam
porasla toliko velika da sam ipak morala da izadjem
kroz mamin stomak. Ona je bila ljuta i razočarana
zato što me je tata prvi video. Kada su mi ga
pokazali videla sam jednu zbunjenu facu, koja mi se
unezvereno nasmešila smeškom koji je govorio:”Au
bre… pa ja sam sad definitivno otac”. Zatim je, kao
i svi novopečeni očevi, otišao da se obilato počasti
alkoholom, kako bi mu na licu i dalje ostao taj isti
smešak od našeg prvog susreta. Iako sam se rodila
oko podneva, mami su me odveli tek oko 8 uveče. Ni
ona nije bila mnogo bolja. Posle mi je rekla surovu
istinu da nije verovala da to smežurano, crveno biće
sa ogromnom glavom i spljoštenim nosem može
da bude dete mog tate i nje, jer pobogu, oni su lepi.
Sad znam zašto je virila kod patronažne sestre da
vidi moje ortakinje koje je ova donela sa mnom.
Ipak, kaže, kada je videla ostale zaključila je da sam
ja najlepša. Kada smo napokon mama i ja stigle
kući, tata me je prvi put presvukao. Mama kaže da
je bio iznenađujuće vešt i nežan. Mnogo smo se
dodirivali, mirisali i posmatrali tih prvih dana, moji
roditelji i ja. Mama je jako mirisala na mleko, te
sam u njenoj blizini znala poprilično da odlepim.
Zbog toga je tata bio mnogo uspešniji u tome da me
umiri kada sam neraspoložena i da me uspava kada
mi je vreme za to. Iako je mama bila iznenađena
činjenicom da tata vrlo lepo peva uspavanke, stalno
ga je zezala kako se ja samo pravim da spavam ne bi
li on prestao. Kada se sada osvrnem, vidim da nam
je ta prva godina prošla nenadano brzo. Bila sam
pravi knjiški primer bebirona. Sa navršenih mesec
dana sam izbacila noćne podoje. Mama kaže da sam
bila ozbiljna i namrgođena bebironka, a tata kaže da
sam ustvari bila inteligentna još kao malecna i da
sam samo pomno posmatrala i proučavala svet oko
sebe. Kada su počeli da mi daju konkretniju klopu
bili su začuđeni kako sam je lepo prihvatila. Znala
sam za jedan obrok da smažem po dve banane i četiri
plazma keksa, pa za tri sata da opet budem gladna.
To su bili moji omiljeni trenuci, što se dalo primetiti
i po velikom kezu i uzbuđenom gukanju čim mama
spremi mikser i kašičicu.
Tog maja, kada sam išla prvi put na more (vodili
su baba i deda mamu i mene malo na čist vazduh),
imala sam skoro osam meseci i naučila sam neke
bitne stvari. Već kada sam ušla u autobus shvatila
sam da sam najmanja i najinteresantnija i da se od
mene mnogo očekuje. Sedela sam u prvom redu
i čim je šofer pokrenuo mašinu, popela sam se na
sedište, okrenula ka auditorijumu iza mene i svima
im se slatko nasmešila i mahnula. Tu sam ih oborila
s nogu i do kraja letovanja sam bila miljenica. Za tih
sedam dana sam naučila da se smejem ne samo kada
mi je nešto stvarno smešno ili vidim klopu koja mi se
sprema, već i kada se to od mene očekuje, ili kada bih
mogla da imam kakvu korist od toga. Kupala sam
se u bazenčiću sa morskom vodom jer je more bilo
P
Dečiji kutak
16 | | Broj 012 | Maj 2008.

još uvek prilično hladno. Spavala sam pod palmama i
slušala kako šumi more. Sve je bilo super, samo je tata
i mami i meni jako nedostajao. Kada smo se vratili sa
tog prvog letovanja svi su bili iznenađeni kako sam
postala pametnija i spretnija. Počela sam da brbljam
i proučavam fonetiku. Vrlo brzo sam i prohodala i
naučila da se penjem uz stepenice i na tobogan. U
avgustu sam opet išla na more, ali ovog puta je i tata
išao sa nama. I babe i dede i tetka, teča, seka Janja i
bata Vuk i druga teta i njen dečko su nam se pridružili,
pa smo bili jedan veliki, veseli cirkus. To je bilo vreme
prave uživancije, jer kada smo se vratili počela je jedna
nova i za mene tužna priča.
Mama je počela da radi, a ja sam krenula u jaslice.
Bila sam tužna i ljuta i nisam htela ni da je pogledam
kad se vrati sa posla. Toliko sam bila ljuta na nju, da
više nisam htela ni da izgovorim tu reč “mama”, pa je
tata cvetao od sreće sto sam stalno njega zvala. Krajem
septembra sam proslavila i svoj prvi rođendan, a mama
je bila divna i pustila je i mene i moje drugare da tortu
njupamo rukama. Dobila sam puno poklona ali mi je
omiljeni bio knjigica u kojoj se Žuća sakrio, pa ga je
mama tražila svuda. Dobila sam i puno kockica koje
sam vikendom slagala sa tatom. Divni su i kratki bili
ti vikendi. Bake su me uzimale iz jaslica jer su tata i
mama puno radili i dolazili su kući kada je već bio
mrak. Pošto smo provodili malo vremena zajedno,
ja sam odlučila da se družimo noću,
kada su kod kuće. Oni nisu baš
bili presrećni kada ih probudim
oko tri ujutru. U jaslicama je bilo
puno slinave dece, pa sam im se i ja
pridružila. Stalno sam bila bolesna
i neraspoložena. Onda je mama,
napokon, kada je počelo proleće, odlučila
da prekine taj tmurni, začarani krug.
Evo, sad već dva meseca ne idem u
jaslice, dok malo ne popravim krvnu sliku, a
moja mama je po ceo dan i noć sa mnom. Svi
kažu da sam postala mnogo veselija devojčica.
Kada se probudim (sama, a ne da me oni bude) prvo
pozovem mamu da me ubaci kod nje u krevet, ili ako
me ignoriše uskočim sama kod nje, pa je dočekam s
kezom od uha do uha čim otvori oči. Onda me ona
šćapi, pa me pojede i golica, a ja uživam kao što nikad
nisam. A kad je vikendom i tata kod kuće, onda sve to
isto, samo duplo. Pa još kad tata krene da golica mamu
(a njoj je dovoljno samo prst da pokažeš) ja vrištim od
smeha zajedno sa njom. Zajedno se ljuljamo, igramo
u pesku, upoznajemo nove drugare, pevamo “deca”
pesmice i gledamo “beba” kanal. Sve u svemu, moj
život je dobio jednu novu dimenziju.
E pa dragi moji, ovog puta ste dobili priču iz dečije
perspektive jer su mama i tata rekli da nema reči kojim
bi mogli da opišu tu silnu ljubav i sreću koju sa mnom
doživljavaju. Što bi rekla moja mama kada je vreme za
spavanje: “Čiča, miča, i gotova priča”
Decembar 2006
Avgust 2007
Mart 2008
vasa Minja
| Broj 012 | Maj 2008. | 17

anas, pored Ognjena, ovu grupu sačinjavaju i Slobodan
Gerić, Ivan Aleksijević, Vlada Jovanov Skočki, Bojan
Nikolić i Dušan Ivanišević. Ovaj bend je dosad izdao
četiri albuma, a poslednji, “Benzen Džez’’, pojavio se na
tržištu 2007. godine. Ako ste gledali ovogodišnju Beoviziju, onda
Vam je sigurno za uho zapala pesma “Čućemo, čućete’’. Što zbog
zanimljivog teksta, a što zbog vesele muzike koju nismo navikli da
čujemo na festivalima ovakvog tipa, tek ova kompozicija ,,Ognjena
i prijatelja’’ ušla je u samo finale Beovizije! O samoj manifestaciji, ali
mnogo više o sebi, u ovom broju QL-a govori Ognjen Popović!
Kako su ,,Ognjen i prijatelji’’ došli na ideju da se prijave za
Beoviziju?
Ideja, zapravo, nije ni postojala. Nikada nas nisu zanimali
festivali poput Beovizije, Mesama, Sabora, jer nam vrsta muzike
koja se na takvim manifestacijama najčešće može čuti nije bliska.
Ipak, na preporuku drugih ljudi odlučili smo da se prijavimo, ali
da ostanemo dosledni muzici koju stvaramo, bez koketiranja sa
publikom. Prijavili smo se iz znatiželje i sa ciljem da izreklamiramo
ono što radimo.
Kako i kada je nastala pesma “Čućemo, čućete’’?
Pesma je nastala veoma brzo nakon što smo odlučili da
učestvujemo na Beoviziji. Aranžman je napisao Ivan Aleksijević dok
sam ja napisao muziku. Za tekst je bila zadužena Tijana Mangović, a
grupi se pridružila i pevačica Aleksandra Bjelić. Blesav i šarmantni
refren je smislio Ivan Aleksijević, a cilj tako otkačenog refrena je bio
da se lako zapamti. Mada, može da posluži i kao vežba za ljude koji
mešaju č i ć.
I posle svega, kakvi su tvoji utisci?
Mislim da smo uspeli u onome što smo zacrtali. Dakle, ljudi
u Srbiji su čuli za nas i našu muziku. Posle festivala sam čitao
komentare na internetu o pesmi “Čućemo, čućete’’ i drago mi
je da su komentari drastični. Mišljenja su podeljena, ljudi su ili
bili fascinirani našom pesmom ili su bili u fazonu “fuj, što je ovo
odvratno’’. To je dokaz da smo napravili originalnu stvar i da smo se
kao bend pokazali u pravom svetlu.
Koga bi izdvojio od ostalih učesnika na Beoviziji?
Zanimljive su mi bile pesme grupa Zoe kida u zemlji Gruva
i Drum’n’zeza. Sve ostalo je, nekako, već čuto. Ne kažem da te
kompozicije ne valjaju, ali mi nisu bile dovoljno kreativne.
Šta misliš o pobedničkoj pesmi “Oro’’ koju izvodi Jelena
Tomašević?
Ok pesma, mada nekako očekivana. Ako pogledamo nekoliko
godina unazad, sve pesme koje su zauzele najviše pozicije na
Beoviziji su imale tužnu ljubavnu tematiku, ili motive kao što su
jablanovi, beli golubovi, Vidovdan. Izgleda da to tako mora ukoliko
želite da se nađete u samom vrhu ovog takmičenja. Što se Jelene
Tomašević tiče, smatram je izuzetnom pevačicom!
Sta trenutno rade“Ognjen i prijatelji’’? Da li ćete uskoro negde
nastupati?
Polako pripremamo novi album koji bi sledeće godine trebalo da
ugleda svetlost dana. Što se nastupa tiče, neka gostovanja su još uvek
u fazi dogovaranja, a prilično je izvesno da ćemo ovog leta nastupiti
na dva festivala: na novosadskom Exitu i mariborskom Lentu.
S obzirom na to da si sa šesnaest godina otišao na školovanje
u Nemačku, da li si ikada zažalio što si se vratio? Šta te najviše
nervira u Srbiji?
Jako sam sam se radovao povratku u Pančevo i do sada se nisam
pokajao. Ja mnogo volim Pančevo, sa svim njegovim vrlinama i
manama, i zaista ne znam šta bi trebalo da se desi pa da odlučim
da napustim svoj rodni grad. Možda jedino povratak u mračne
devedesete!? Ne samo u Srbiji, već bilo gde na kugli zemaljskoj,
nerviraju me nevaspitanje, primitivizam, kič i netolerancija. Kod nas
me posebno živciraju Veliki brat i Velika (Grand) parada — ta dva
šou programa nisu primer zabavljanja već zaglupljivanja!
Čega se najviše plašiš?
Na nivou naše države, plaši me trenutna politička situacija. Voleo
bih da se stvari srede, da zauvek raskrstimo sa ružnom prošlošću,
mnogo brže krčimo put ka EU i da počnemo da živimo kao većina
ljudi u razvijenim evropskim zemljama. Što se mene lično tiče, plaše
me moje godine! Prošle godine mi je došlo leto trideseto i tada sam
skontao da se bojim starosti!
Uvek se od srca nasmeješ...
Spontanoj šali ili situaciji. Ispostavilo se da je svaki neposredan
fazon najbolji.
Opiši sebe u tri reči!
Visok, plav i neodoljiv!
18 | | Broj 012 | Maj 2008.
Ako još niste čuli, ne brinite!
Ognjen Popović je naš najpoznatiji klarinetista koji je svoje formalno obrazovanje završio magistraturom
na Visokoj školi za muziku u Minhenu, 2001. godine. Četiri godine pre toga je sa svojim prijateljima osnovao
grupu ,,Ognjen i prijatelji’’.
ČUĆEMO, ČUĆETE...
Piše: Vamoš a la Plava
D
Intervju

Da li bi oprostio prevaru?
Muškarcu bih verovatno oprostio! Za ženu ne znam... Zavisi od
okolnosti!
Ko je tvoj junak iz detinjstva?
Štrumfeta. Bila je najbolja riba među štrumfovima!
Kako zamišljaš idealan godišnji odmor?
Nebitno mi je da li sam na Beloj steni ili na Havajima! Važno
mi je samo da sam okružen porodicom i najboljim prijateljima.
Recimo, ja imam veliku baštu i obožavam da u njoj leti pravim
roštilj sa dragim ljudima. Ne spadam u grupu ljudi koji tokom leta
pošto-poto negde moraju da otputuju.
Gde bi voleo da otputuješ, a još nisi bio?
Najviše bih voleo da posetim Brazil i Kubu. Dopadaju mi
se Latino-Amerikanci zato što su spontani i temperamentni, a
dopadaju mi se i njihova kultura i muzika, koje imaju izuzetan uticaj
na čitav svet. Otišao bih i u Dominikansku republiku jer mi se jako
sviđaju njihove plaže!
Na šta najviše trošiš pare?
Na CD-ove i DVD-eve! Hajde, muzika mi je životno
opredeljenje, pa je i logično da kupujem dosta muzičkih CD-ova,
ali sam, pored toga, i strastveni kolekcionar filmova. Imam oko 500
DVD-eva i u bukvalnom smislu kupujem sve filmove koji mi se
sviđaju, od sladunjavih, pa avanturističkih sa Indijanom Džounsom,
do nekih klasika. Omiljeni filmovi su mi “Sibirski berberin’’ i
“Amadeus’’, a glumac Endi Garsija me je oduševio u ulozi Artura
Sandovala, jednog od najboljih svetskih trubača. Što se glumica tiče,
prvo mesto pripada Hali Beri, potom sledi Šarliz Teron, a u stopu je
prati Rahela Ferari (smeh).
| Broj 012 | Maj 2008. | 19

20 | | Broj 012 | Maj 2008.
Kontrabanda, Vibrator u rikverc, Iskaz i Svedoci, Voodoo Popeye i
Sikterfelersi, 12. april, Foaje Kulturnog centra Pančevo
RODENDANSKA
PROMO
Muzika
Piše: Kris Balt

| Broj 012 | Maj 2008. | 21
U foajeu Kulturnog centra našeg grada odavno nije bilo više publike na
nekom koncertu, naročito rokenrol i hip hop muzike - “Kontrabanda”
je 12. aprila promovisala svoj treći album “Čovek, država, handycam”
(PGP RTS, 2007.) i ujedno je, zajedno s publikom, proslavila
rođendan Baneta Radovanovića, gitariste i šefa benda. Kao
gosti u svirci pridružile su se devojke iz benda “Vibrator u
rikverc”, ekipa Iskaz i “Svedoci” i Voodoo Popeye sa svojom
pančevačkom ekipom “Sikterfelersi”.
ravu euforiju izazvao je prvi sastav, ženska četvorka
“Vibrator u rikverc” obradama ranih radova
“L.A.Bande”: “Nevine devojke”, “Keva”, “Beba frizerka”,
da bi završile autorskom “Porno karaoke”. Eksplozivno,
pankerski, šareno, veselo — definitivno najprijatnije iznenađenje na
pančevačkoj rokenrol sceni.
Nakon njih, dobro znani Kiza & Co. — Iskaz sa “Svedocima”
i novim albumom “Teorija haosa” (Multimedia Records, 2008.).
Nove stvari “Profil poroka” (za koju je snimljen spot), “Magido”,
“Sve za nju”, “Titova mladunčad (tri strofe)” i druge, ali i stare
“Simuliran san” i “Komora”, predstavile su ovu dvanaestočlanu
družbu u odličnom izdanju. Naravno i ovog puta prava hiphoperska
atmosfera koju ova energična ekipa uvek pravi.
Voodo Popeye je takođe predstavio pesme s novog albuma,
pod nazivom “Svi unutra” (PGP RTS, 2008.) i to pojačan iskusnim
pratećim pančevačkim muzičkim timom, bendom nazvanim
“Sikterfelersi”, koji je Popajevom repovanju dao funky i jazzy
fazon. Ipak, bile su neizbežni i stari hitovi “Karantin”, “Oprosti
mi Katrin” i druge, a žurka je nastavljena u sličnoj atmosferi
kao i kod “Svedoka” i Kize. Dakle, Voodoo se posle par godina
pauziranja vraća na scenu u velikom stilu.
I na kraju rođendanska “Kontrabanda”, svirka slavljenikovog
benda, istovremeno i pančevački promo koncert poslednjeg albuma
ovog benda. Od starta prve stvari “Sto krugova” (u kojoj se lead
vokalisti Đenki pridružila tročlana ženska back vocals ekipa), preko
“Heroji nisu na prodaju”, pa do poslednje “Na radiju je pobuna”,
stara-nova postava benda neumorno je prašila. Furiozno,
pozitivno energično, scenski atraktivno — “Kontrabanda”
kakvu znamo.
Posle svirke u publici su se mogli čuti komentari
kako je ovakav koncert bio potreban gradu i da bi
bilo dobro da svaki muzičar na ovakav način
proslavi svoj rođendan. Verovatno bi se tada
žurke-svirke održavale svakog dana, na
zadovoljstvo i slavljenika i publike.
ZURKA-SVIRKA
P

ajopasniji izvori energije, fosilna goriva (ugalj, nafta
i prirodni gas), trenutno su i dominantan izvor
energije. Sva predviđanja se slažu da će se energetske
potrebe čovečanstva rasti u idućim decenijama, a
samim tim i negativan uticaj na životnu sredinu koji je vezan za
njeno dobijanje na konvencionalan način. Trenutno se kao ekološki
prihvatljivo rešenje nude obnovljivi izvori energije, koji ne samo da
su ”čistiji“ već su i praktično neiscrpni. Evropska unija ima strategiju
udvostručavanja upotrebe obnovljivih izvora energije od 2003. do
2010. godine. To znači da bi se ukupni udeo obnovljivih izvora
energije povećao sa sadašnjih 6% na 12% do 2010. godine. Da bi se
ovo postiglo potrebno je podići ekološku svest stanovništva, koje bi
usprkos početnoj ekonomskoj neisplativosti instaliralo postrojenja
za proizvodnju “čiste” energije. Iskorišćavanje energije vetra je
najbrže rastući segment proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.
Principi iskorišćavanja
Korišćenje energije vetra orijentisano je danas u prvom
redu na dobijanje električne energije. Električna energija se iz
vetra dobija pomoću vetrogeneratora koji se sastoje od krakova
elise, prenosnog mehanizma, elektrogeneratora, nosećeg stuba
i transformatora, preko koga se vrši priključivanje na električnu
mrežu. Vetrogeneratori tj. vetrenjače počinju da proizvode
električnu energiju pri brzinama vetra od oko 3m/s pa sve do 25m/s.
Ekonomski je isplativa proizvodnja ukoliko vetar duva godišnje
preko 2800 sati (jedna godina ima 8760 sati) prosečnom brzinom od
preko 6m/s.
Raspoloživost vetra
Neke zemlje kao što su SAD i Evropska Unija shvataju vetar
kao značajan resurs i ulažu u merenje i proučavanje svojih eolskih
potencijala. Kao rezultat toga nastale su karte brzine vetrova
(European Wind Atlas) na 45 metara iznad površine zemlje. Iz
tih karata može se videti da je jedna četvrtina površine Evropske
unije i gotovo polovina teritorije SAD-a idealna za instaliranje
vetrenjača. U našoj zemlji preliminarna ispitivanja identifikovala
su kao perspektivnu oblast košavskog područja, a to su južni Banat
i Podunavlje. Proračuni su se odnosili na visinu od 100m iznad tla.
U letnjim mesecima iznad čitave Panonije i Balkana preovlađuje
severozapadno strujanje. U zimskim mesecima košava ima najveći
udeo. Dosadašnja merenja odnose se na visinu od 10m. Optimalna
visina generatora za današnje stanje tehnike je od 20 do 100m. Kada
su u pitanju parkovi vetra, preovlađuju visine od oko 50m.
Energija vetra
Proizvodnja, transport i korišćenje energije neizbežno utiču na životnu sredinu i ekosisteme. Ovaj
uticaj je nažalost u velikoj meri negativan i ogleda se kako u očiglednim ekološkim katastrofama kao što
su kisele kiše, izlivanja nafte i radioaktivno zračenje, tako i u indirektnim posledicama poput globalng
otopljavanja.
N
“čista“ energija
Ekologija
22 | | Broj 012 | Maj 2008.

rvu celovitu studiju urađenu u Srbiji koja se bavi
karakteristikama vetra kao energetskog potencijala,
prezentovala je u opštini Pančevo 24.03.2008. firma
“Loger” d.o.o. Tom prilikom je potpisan protokol o
saradnji na realizaciji projekta “Vetropark Dolovo“ između opštine
Pančevo, firme “Loger“ d.o.o i pokrajinskog sekretarijata za
energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine.
Prema rezultatima prezentovane studije koju je uradila kanadska
firma Hélimax na području sela Dolovo, postoji potencijal za
proizvodnju električne energije iz snage vetra. Na osnovu obavljenih
jednogodišnjih merenja ustanovljeno je da u selima Dolovu i
Mramorku postoje uslovi da vetrenjače rade 220 dana u godini.
Izmerena prosečna brzina vetra od 6.1m/s, na 60m visine je sasvim
dovoljna za njegovu komercijalnu eksploataciju.
Projekat “Vetropark Dolovo“ predviđa postavljanje dvadeset pet
“vetrenjača”, svaka snage 0.85MW, u ovom selu blizu Pančeva.
Firma “Loger” d.o.o. obavezala se da nađe investitora za ovaj
ambiciozni poduhvat.
Inače, ovo preduzeće za
proizvodnju energije
iz obnovljivih izvora
postoji već tri godine
i prvo je ove vrste
registrovano u Srbiji.
Imaju sedamdeset
dva osnivača i trenutno su u fazi
preregistracije u akcionarsko društvo.
Iz firme poručuju da neće stati na ovom
projektu, trenutno se ispituju potencijali
podunavlja, a vršena su merenja i u
Brestovcu u cilju iskorišćavanja potencijala
tog područja u slične svrhe.
D.Š.
P
Kao dobre strane iskorišćavanja energije vetra ističu se visoka
pouzdanost rada postrojenja, činjenica da nema dodatnih troškova
za gorivo, kao i da njihov rad nije praćen pojavom zagađenja
i štetnih uticaja koji prate rad nuklernih i elektrana na fosilna
goriva. Međutim, ni eolske elektrane nisu savršene, pa se i kod
njih javljaju problemi u radu. Loše strane su visoki troškovi
izgradnje, kao i činjenica da se zbog promenljivosti brzine vetra
proizvodnja ne može tačno predvideti. Zbog ovog razloga udeo
eolskih elektrana ne bi trebalo da prelazi 10% u snazi svih elektrana
elektroenergetskog sistema. Međutim ni ovo nisu striktne vrednosti,
pošto već postoje države gde udeo elektrana na vetar prelazi 10%,
na primer u Danskoj. Efikasnost ovih elektrana moguće je povećati
ako se osigura akumulisanje energije. Kao problem se još može
navesti i buka koja nastaje pri prolasku krila kroz
zavetrinu stuba ili je prave lopatice pri kretanju
kroz vazduh, ometanje elektromagnetnih
talasa, mehaničke vibracije, zauzimanja
površine zemljišta. Kao manje zamerke
ističu se i moguć negativan uticaj na ptičje
populacije i vizuelno zagađivanje okoline,
uništavanje netaknute prirode gradnjom
pristupnih puteva do vetrenjača.
Razvojem novih tehnologija svi ovi
problemi su uglavnom prevaziđeni
tj. svedeni na minimum negativnog
uticaja ili ih uopšte nema.
Vetrenjače u Dolovu?
Dobre i loše strane iskorišćavanja
eolske energije
| Broj 012 | Maj 2008. | 23

24 | | Broj 012 | Maj 2008.
?
???
?
u ideju su mi dodatno podgrevali
moj Galaxy fliper i nekoliko
knjiga sa prelepim ilustracijama
vasione. I nije mi bilo preterano
važno gde ću živeti kada se vratim sa
posla (iz svemira). Svaki put kada bih u
ruke uzeo globus i zavrteo ga, zaustavljao
sam ga prstom na drugom mestu... Nisam
razmišljao o genocidu kao nečemu o čemu
se stalno priča, a u vezi je sa jednim gradom
od srebra. Nisam razmišljao o kloniranju
kao nečemu što se radi na ovcama, a posle
će na nama. Nisam razmišljao o evrima,
najskupljim parama koje se kupuju kada
primiš platu. Ponajmanje sam razmišljao o
politici kao lepoj reči za pokvarene poslove.
E, sad, to što ja nisam razmišljao i nije bio
toliki problem. Mnogo je veće zlo što moja
vaspitačica (bila je divna žena, Bog da joj
dušu prosti, za razliku od idiotkinje koja je
“vaspitavala“ moju sestru i njene vršnjake),
moj komšija i jedan glupavi deda iz
komšiluka nisu o tome razmišljali. Da jesu,
možda bih ja sada stvarno bio kosmonaut,
a svi moji mentalni napori bi bili usmereni
na to šta ću reći kada sletim na Sirijus.
Umesto toga, ja razmišljam da li će postojati
sutra, i da li će mene u tom sutra biti malo
preksutra. Da bih vam dočarao o čemu
pričam preneću vam samo neke od dijaloga
i anegdota naših sugrađana koje sam imao
priliku da vidim i čujem.
SLUČAJ 1.
Poznati i uvaženi gospodin na položaju
pravda odsustvo još uvaženijeg gospodina
na položaju, sledećim rečima: “Najuvaženiji
među nama uvaženima nije mogao da
dođe zbog važnih državnih poslova, ali je
on prisutan. Tu je. U mislima je sa nama.“
Da sam dete verovatno bih pomislio:
Najuvaženiji je jedan čika-duh, koji je uvek
tu, i ako nije tu, ja uvek trebam da mislim da
je on tu.
SLUČAJ 2.
Žena stoji ispred pekare sa ćerkom i
razmišlja se da li da uđe u pekaru. Čkilji,
gleda izdaleka cene, ušla bi da kupi ćerki
neku poslasticu, ali, kamo posle para za
mleko. Ćerki neprijatno što je iz pekare
gledaju, masni od bureka i sa brkovima od
jogurta. Kaže da nije gladna. Odlaze. Da
sam dete, ne bih ništa pomislio. Verovatno
bih bio jako tužan.
SLUČAJ 3.
Stariji gospodin šeta sa nekim dečakom i
ubeđuje ga u nešto sledećim rečima: “Ti si
još mlad i balav! Za svoju zemlju se ide u
rat bez pitanja i pogovora. Ej bre, mi smo
ginuli, bili smo još mlađi od vas!“ Da sam
dete pomislio bih: Jel kada si mlad, onda si
i balav? Jel to znači da kada si balav moraš
da pogineš za zemlju? A, jel moraš baš da
otegneš papke za zemlju ili možeš i za vodu?
A zašto ovaj deda sere da je ginuo, a sada
šeta živ i zdrav?
SLUČAJ 4.
Srela se dva čoveka na ulici i idući jedan
drugom u susret viču:
-Je... ti mater, pa ti si još živ?
-Hahaha, je... te blesavog! Aj na pivo!
Da sam dete pomislio bih: Ovaj čika je sa
mamom ovog drugog čike radio bezobrazne
poslove. Jaaoooj, sada će drugi čika da
napije prvog čiku, pa će da mu radi sve
ono što je on radio njegovoj mami, da bi se
osvetio!
SLUČAJ 5.
Idu dva mladića ulicom i jedan od njih se
jada onom drugom: “Ne znam šta da radim.
Riba mi je zakačila, ali neće da očisti. Ja bi
joj platio najbolje doktore.“ Da sam dete
pomislio bih: Ovaj je neki dobar pecaroš,
peca ribe, ali ga mrzi da ih čisti. Jako je
bogat, pa plaća doktorima da mu čiste ribu!
SLUČAJ 6.
Prodavac u prodavnici kaže jednoj gospođi:
“Kosovo je Srbija. Kosovo je srpska kolevka“.
Da sam dete, zapitao bih se: Jel Kosovo neki
vo koji se nakosio? Moja kolevka se zove
krevetac, a ne Kosovo...
Jadna deca, o čemu sve moraju da
razmišljaju u današnje vreme... Nadam se da
je sada malo jasnije o čemu pričam. Maštao
sam o kosmosu, a završio na psihijatrijskoj
klinici, sa veoma malim izgledima da me
puste među normalan svet, iako se osećam
normalnim. Jedva čekam 11. maj da vidim
na koje odeljenje klinike će da me prebace.
Ja sam mislio da se žmurke i jure igraju
samo kada si dete, da se kasnije, kada
porasteš, ne igraš koječega. Kamo li da se
igraš sa sudbinom sopstvene dece. Još uvek
ne znate o čemu pričam? Ma hajte, molim
vas, pa nismo deca...
T
ŽIVOT
NA
PSIHIJATRIJSKOJ KLINICI
Sećate li se onih silnih maštarija o tome gde ćemo jednog dana živeti i
čime ćemo se sve baviti u životu. Ne znam za Vas, ali sam ja želeo da budem
kosmonaut. Da! Ni manje ni više, nego kosmonaut.
Piše: Inspektor BLIZZARD-a

| Broj 012 | Maj 2008. | 27
POUZDAN POSREDNIK NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU
Privredna banka a.d Pančevo, član CRHOV i ovlašćeni posrednik
za trgovanje na Beogradskoj berzi, je jedina Banka u gradu koja
direktno trguje na beogradskoj berzi i za Vas obavlja sve vrste poslova
iz delatnosti Ovlašćene banke.
Još od davnina pojedinci su nastojali da pametno investiraju višak
raspoloživih sredstava.
Razvoj tržišne ekonomije u Srbiji doneo je građanima i privredi
mogućnosti da, u skladu sa iznosom sredstava sa kojim raspolažu,
investiraju svoja sredstva na razne načine: u štednju, nekretnine,
hartije od vrednosti...
Investiranje, odnosno ulaganje novca u različite oblike hartija od
vrednosti i trgovanje njima, veoma je razvijeno u svetu i predstavlja
unosan posao kako za firme tako i za pojedince.
KO SU INVESTITORI?
Investitori su pravna ili fizička lica koja svoja slobodna sredstva
plasiraju u hartije od vrednosti sa ciljem, da uz najmanji nivo rizika,
dobiju željeni prinos na uložena sredstva. Osnovni princip kojim se
rukovode investitori je: što jeftinije kupiti kvalitetne hartije koje će
u budućem periodu doneti odgovarajući prinos a onda ih što skuplje
prodati.
Ulaganje u hartije od vrednosti nosi sa sobom i izvestan rizik. On
se može smanjiti ukoliko ne kupujete samo jednu vrstu hartija od
vrednosti, već kombinujte veći broj vlasničkih i dužničkih hartija od
vrednosti.
KOJE SU TO VLASNIČKE, A KOJE DUŽNIČKE
HARTIJE OD VREDNOSTI?
AKCIJE- su vlasničke hov koje imaocu daju odredjena prava.
Najčešće daju pravo vlasniku da učestvuje u upravljanju preduzećem
i u podeli profita. Takve akcije se nazivaju upravljačkim akcijama.
Pored njih postoje i prioritetne akcije koje uglavnom ne daju vlasniku
pravo na upravljanje ali mu zato obezbeđuje prioritet pri isplati
dividende.
Kako se stiču akcije?
- kupovinom na berzi
- upisivanjem nove emisije
- iz procesa privatizacije
Investiranje u akcije preduzeća po pravilu nosi sa sobom veći rizik
od ulaganja u dužničke hartije od vrednosti, ali i veću mogućnost da
se ostvari znatno veći profit. Da li će te ulagati u akcije ili obveznice,
ili će te napraviti portfelj koji se sastoji delom od akcija a delom od
dužničkih HOV, zavisi od toga da li ste skloni rizičnijim i agresivnijim
ulaganjima ili ste u odlučivanju o raspodeli svojih investicionih
sredstava oprezniji i konzervativniji.
OBVEZNICE- su dužničke HOV koje izdaju država, lokalni
državni organi, korporacije, banke, osiguravajuća društva i drugi
emitenti radi, pozajmljivanja novčanih sredstava na odredjeni rok.
Mogu biti kratkoročne (do godinu dana) i dugoročne (preko godinu
dana).Uložena sredstva se zajedno sa pripadajućom kamatom vraćaju
vlasniku o roku dospeća. Treba napomenuti da vlasnici obveznica sa
dužim rokom dospeća, ne moraju da čekaju da prodje taj rok da bi ih
unovčili, već ih mogu prodati ranije, po nižoj ceni.
Da bi ste kupili ili prodali hartije od vrednosti potrebno je da
imate berzanskog posrednika.
Privredna banka a.d Pančevo, član CRHOV i ovlašćeni posrednik
za trgovanje na Beogradskoj berzi, je jedina Banka u gradu koja
direktno trguje na beogradskoj berzi i za Vas obavlja sve vrste poslova
iz delatnosti Ovlašćene banke.
Banka pruža usluge posredovanja u trgovini HOV a ukoliko se
odlučite da emitujete HOV, Banka će Vam pružiti neophodne savete
vezano sa samu pripremu emisije i organizovati izdavanje HOV.
USLUgE KOJE PRUŽAMO:
Otvaranje i vodjenje vlasničkog računa HoV u CR HoV
Izvršavanje naloga za prenos HoV i upis prava trećih lica
(nasledjivanje, poklon i dr.)
Trgovanje na Beogradskoj berzi
Prijem i izvršavanje naloga za deponovanje
Korporativne radnje (dostavljanje CR HOV zahteva za dodelu
CFI koda i ISIN broja HOV, dostavljanje knjige akcionara CR HOV
radi usaglašavanja sa bazom podataka CR HOV, dostavljanje zahteva
CR HOV za otvaranje emisionog računa, dostavljanje zahteva za upis
HOV u CR HOV, obaveštavanje CR HOV o održavanju skupštine
akcionara i dostavljanje zahteva CR HOV za izdavanje jedinstvene
evidencije o zakonitim imaocima HOV sa pravom glasa koje je izdao
Klijenti, drugo).
POSTUPAK KUPOVINE/PRODAJE AKCIJA:
Za trgovanje akcijama neophodno je da imate:
Otvoren vlasnički račun hartija od vrednosti u Centralnom
registru, na kojem će biti evidentirane hartije od vrednosti koje
kupujete odnosno kojima već raspolažete,
Namenski račun za trgovanje hartijama od vrednosti u Banci na
kojem ćete pre trgovanja deponovati novčana sredstva za kupovinu
akcija, odnosno na kojima će stići priliv sredstava nakon realizacije,
Nakon toga Banka će Vam ponuditi da sklopite Ugovor o
trgovinskom zastupanju
Naš Broker će na osnovu Ugovora o trgovinskom zastupanju i
naloga koji mu date uneti Vaš nalog u sistem za trgovanje Beogradske
berze.Nalogzakupovinu/prodajumožetedatisaunapredodredjenom
cenom (limit nalog) ili bez cene (tržišni nalog). Nalog koji ispostavite
izražava Vašu želju koju će naš Broker realizovati. Na osnovu svog
znanja, iskustva, analiza i statistika, broker Vam može dati sve
informacije vezane za HoV. Ipak, odluka o tome da li i kada kupujete
ili prodajete hartije od vrednosti je samo Vaša.
Prenos hartija sa vlasničkog računa prodavca na vlasnički račun
kupca, sa istovremenim prenosom novca sa namenskog dinarskog
računa kupca na namenski dinarski račun prodavca obavlja se u roku
od tri dana. Rok od tri dana, kao tzv. period saldiranja transakcije
propisan je pravilima Centralnog registra.

Tamiš — bistra planinska reka
Više puta sam prošao celokupni tok reke Tamiš od rumunske
granice do Pančeva i svaki put sam se uverio u činjenicu da je Tamiš
na ulasku u našu zemlju ČIST! Leti je voda providna više od dubine
vesla za kanu, a u zimskim mesecima voda postaje providna do dna
i zelena kao da je upitanju planinska reka. Ovo je činjenica u koju
mogu da se uvere svi koji to žele, a mogu i da potvrde svi učesnici
dosadašnjih tamiških regata. Na kraju krajeva, svi koji su imali
priliku da vide gornji tok Tamiša (onaj koji se nalazi u rumunskim
planinama), imali su priliku da uživaju u prizoru bistre i brze
planinske reke ni nalik onome što protiče pokraj keja. Stanovnici
Jaše Tomića i okolnih sela ne koriste Tamišku vodu za piće, ali je
koriste za kuvanje riblje čorbe. Sa približavanjem Tomaševačkoj
brani reka postepeno postaje jezero, ali je do same brane gotovo
neverovatno čista i prozirna. Neposredno posle brane voda je žuta,
mutna i golim okom se primećuje drastično opadanje kvaliteta vode.
Ovaj kvalitet je relativno konstantan do brane u Opovu, gde voda
postaje smeđa i počinje da liči na vodu kakvu viđamo u Pančevu.
Do gornjeg mlina u Pančevu nema vidljivih promena. Odavde
počinje poslednja faza uništavanja reke i pretvaranja u smrdljivu i
gotovo mrtvu baru. Zašto je to tako? Svojevremeno su nas mediji
obaveštavali da je izvor zagađenja Tamiša u Rumuniji, ali očigledno
je da to nije tačno. Šta je onda uzrok?
Ubistvo reke
Ono što sam ja uspeo da saznam kao laik je sledeće: Tamiš u
našoj zemlji nema pritoka koje bi mogle da budu izvor zagađenja,
ali i izvor sveže vode; reka je na dva mesta pregrađena branama
usled čega dolazi do očigledne degradacije vode; kanal DTD seče
Tamiš neposredno ispred prve brane; ispred druge brane postoji
kanal koji povezuje Tamiš sa Dunavom preko brane kod Čente. U
dokumentaciji koju su objavila vodoprivredna preduzeća koja se
brinu o Tamišu, pronašao sam podatak da je prirodni dotok vode
u ovoj reci od 17 do 35 kubnih metara u sekundi. To je ujedno i sva
količina kojom reka raspolaže, s obzirom da nema pritoka u našoj
zemlji. Zadatak brane kod Tomaševca je da podigne nivo Tamiša
na mestu gde se ukršta sa kanalom DTD i da se deo vode usmeri
kroz kanale kako bi se oni održali u funkciji. Na ovom mestu bi
trebalo da se ostavlja Tamišu samo 5 do 7 kubnih metara u sekundi
kao biološki minimum! Nije ni čudo što dolazi do očiglednog pada
kvaliteta vode na brani, kada se reci oduzima više od dve trećine
vode. S obzirom na to što se dešava sa rekom, postavlja se pitanje da
li se čak i ova odluka poštuje i da li je procena biološkog minimuma
ispravna. Brana kod Čente je izgrađena tako da omogućava protok
vode u oba smera — i od Tamiša ka Dunavu i obratno. Šta se tamo
dešava nisam uspeo da saznam, ali se vidi da se nešto dešava na
drugom mestu — na brani kod Opova. Predviđeno je da prevodnica
kod ušća Tamiša (novi put za Beograd) u Dunav bude zatvorena
i da se tok reke nizvodno od Opova održava prepumpavanjem
vode iz Tamiša u Dunav kod Pančeva! Prema brošuri jednog
od vodoprivrednih preduzeća, ovaj deo Tamiša je obeležen kao
neplovan kanal. Prevodnica kod Pančeva ne radi i svedoci smo da
protok Tamiša kod Pančeva varira i da reka često teče i uzvodno.
Kada na sve to dodamo još 7-8 fekalnih kanalizacija, nekolicinu
ugostiteljskih objekata i splavova (bez tankova za otpadne vode),
dobijamo čuvenu smrdljivu vodu u kojoj nije dozvoljeno kupanje
već dve decenije, a sve je manje prijatna i šetnja pored nje.
ZAŠTO PANČEVcI NE MOGU DA SE KUPAJU U TAMIŠU?
Ovo je pitanje koje verovatno muči mnoge naše sugrađane koji pamte vremena kada je kupanje u Tamišu bilo najnormalnija
pojava. Sada, međutim, ako sa jedne strane jednačine stavimo kupanje na nekadašnjoj gradskoju plaži, obavezno sa druge strane
znaka jednakosti stoje hepatitis i mnoga kožna oboljenja. Zašto je to tako i može li drugačije?
Piše: Aleksandar Palić
Foto: Dalibor Vinkić
grad na vodi
28 | | Broj 012 | Maj 2008.

S obzirom da su Rumuni postali članica EU, eto nama lepe prilike da Tamiš opet učinimo lepom i čistom rekom. Strogi zakoni Evropske
Unije pomisao da će Rumunija zagađivati Tamiš čine besmislenom. Dakle, sada je na nas red. Možda je rešenje formiranje zajednice gradova i
opština u Banatu kroz koje protiče Tamiš, formiranje radnog tima i utvrđivanje strategije očuvanja Tamiša. Pančevo bi, kao najveći grad kroz
koji protiče Tamiš u našoj zemlji, trebalo da bude lider u ovakvim ekološkim projektima. Nakon toga bi se moglo stupiti u kontakt sa istim
takvim gradovima u Rumuniji i napraviti zajednički projekat o dugoročnoj zaštiti ove reke. Projekti prekogranične regionalne saradnje su više
nego poželjni i finansirani od strane fondova EU. Da li ćemo dovesti sebe u red i iskoristiti mogućnosti koje se ukazuju ulaskom našeg suseda
u EU, ili će kupanje u Tamišu kod Pančeva i dalje biti rezervisamo samo za one najhrabrije, zavisi isključivo od nas i naše sposobnosti da
menjamo sopstvene loše navike. I na kraju valja imati na umu još jednu stvar: za sto godina voda će vredeti više od zlata!!!
Dragi naši ribolovci, konačno je stiglo lepo vreme, jedino što vam
preostaje da pripremite je dobra volja, par hiljada dinara za sezonsku
dozvolu za pecanje i štapove. Smuđ i štuka više nisu u zabrani i mogu
se pecati, ali su zato som i šaran u lovostaju zbog mresta. A za sve one
koji su preko zime zaboravili kada je lovostaj za koju vrstu i kolike
su najmanje dozvoljene lovne dužine za pojedine vrste, evo malog
podsećanja:
Zakonom je utvrđen TRAJNI LOVOSTAJ za sledeće vrste: Sim,
Pastruga, Atlanska jesetra, Glavatica, Dunavska haringa, Crnomorska
haringa, Svetlica, Drimski šaradan, Rečni rak i Potočni rak.
I.K.
VRSTA LOVOSTAJ DUŽINA
Štuka 01.02.-31.03. 30cm
Smuđ 01.03.-30.04. 35cm
Som 01.05.-15.06. 60cm
Šaran 01.04.-31.05. 30cm
Zlatni karaš 01.05.-31.05. 20cm
Mladica 01.03.-01.06. 110cm
Lipljan 01.03.-31.05 25cm
OTVORENA SEZONA NA ŠTUKU I SMUĐA, ŠARAN I SOM U MRESTU
Sportski ribolovac je dužan da svaki primerak ribe za vreme lovostaja, ili primerak koji ima manju dužinu od propisane, odmah neoštećen
vrati u vodu.
Dužina ribe meri se pravolinijski, od vrha usta do sredine osnove repnog peraja (dužina repa se ne računa)
cRTIcE IZ ZAKONA
KO ĆE AKO NE MI?
| Broj 012 | Maj 2008. | 29

Erotski rečnik
B i C
BAZALNA TEMPERATURA TELA
Najniža normalna temperatura tela izmerena u uslovima potpunog
mirovanja; meri se odmah nakon buđenja, a pre ustajanja.
BILINGSOVA METODA
Tehnika prirodne kontrole plodnosti kod koje se dani plodnosti,
moguće plodnosti i najveće plodnosti određuju pomoću
posmatranja sluzi na otvoru vagine.
BISEKSUALNOST
Fizička i romantična privlačnost ljudi i istog i suprotnog pola.
BUŠI MOL (engl.bushie mall)
Seksualni odnos na otvorenom prostoru.
CASANOVA; SINDROM CASANOVE
Giovanni Jacopo Casanova de Seingalt (1725 - 1798) je bio
avanturista iz Venecije čije ime služi za primer hiperseksualnog
muškarca. Casanova je lažno prisvojio aristokratski dodatak ”de
Seingalt” kao pomoć u zavođenju žena i impresioniranju muškaraca.
Gotovo sve što se zna o ovoj raskalašnoj osobi dolazi iz njegovih
višesveščanih ”Memoara”.
CELIBAT (lat.coeliebs - neoženjen, slobodan)
Seksualno uzdržavanje; (afalatija, apstinencija, lagnokoliza).
CERVIKS UTERUSA
Donji kraj (grlić) materice koji se nastavlja u vaginu.
CISTA
Vrećasta tvorevina koja sadrži tekućinu ili polutekuću tvar.
CORPUS LUTEUM
Žuto telo - tvorevina koja nastaje u jajniku nakon
oslobađanja jajne ćelije. Ako je jajašce oplođeno, corpus
luteum raste i stvara hormone koji održavaju trudnoću.
Ako ne dođe do oplodnje ono propada.
CYBERSEX
Seks pomoću kompjutera. Ključ dobrog cybersexa je
naravno u dobrom softveru i uzbuđujućim slikama,
odnosno videoprikazu koji gledamo, ali i u hardveru,
dakle u predmetima i napravama koje nas uzbuđuju dok
posmatramo našeg nestvarnog partnera i slušamo ga kako
nam šapuće reči koje želimo čuti.
Sex
30 | | Broj 012 | Maj 2008.

ada se isključe svi organski uzroci, najverovatniji uzrok
impotencije su psihogeni faktori na čije poreklo ukazuju
normalna erekcija u toku masturbacije i erotičnih
maštarenja kao i normalne noćne erekcije udružene
sa uznemirenosću, strahom i depresijom. Dobra erekcija posle
ubrizgavanja prostaglandina u sunđerasto telo penisa pri odsustvu
nervnog ili endokrinog sistema potvrđuje psihogeno poreklo
impotencije. Ova vrsta impotencije leči se psihoterapijom. Za
lečenje impotencije najidealnije bi bilo ukloniti sam uzrok koji
dovodi do impotencije. Kod hipogonadizma to bi bila nadoknada
testosterona, a kod tumora hipofize hiruški zahvat i terapija
bromokriptinom. Revaskularizacija krvnih sudova penisa daje dobre
rezultate samo kod mlađih pacijenata sa traumatskom povredom
polnog uda. Nešto jednostavnija metoda ukoliko su očuvani krvni
sudovi je ubrizgavanje lekova (prostaglandina i papaverina) direktno
u sunđerasto telo penisa. Ovi lekovi izazivaju naglu navalu krvi
u penis i dobra erekcija se postiže već nakon 5 minuta. Pacijent
može sam sebi ubrizgati lek isto kao što dijabeticari ubrizgavaju
sebi insulin. Osim bola na mestu uboda moze se pojaviti i krvni
podliv. Dobra erekcija se može postići i pomoću aparata koji izaziva
nabreknuće penisa pomoću vakuuma (poznati VEP). Korišćenjem
ovog aparata postiže se erekcija za minut-dva, a njeno trajanje zavisi
od želje pacijenta koji skidanjem stavljenog prstena sa baze penisa
prekida erekciju. Sam aparat nije štetan za zdravlje. Najpopularniji
lek u lečenju erektilne impotencije je Viagra (sildenafil). Tableta
se uzima jedan sat pre odnosa i njeno dejstvo traje oko četiri
časa. U slučaju neuspeha ne treba uzimati ponovo tabletu
istog dana, kao što se ne preporučuju ni dvostruke doze
koje bi eventualno muškarca pretvorile u “seksualnu
mašinu”. Viagra ne povećava seksualnu želju i da bi
terapija ovim lekom bila uspešna muškarac mora postići
makar minimalnu erekciju, što znači da lek pojačava
inače slabu spontanu erekciju. Od neželjenih dejstava
ističu se glavobolja i crvenilo lica. Kontraindikacije
za primenu Viagre su koronarna skleroza, nestabilna
angina pectoris i preležan infarkt miokarda. Vijagra je
apsolutno kontraindikovana kod pacijenata koji uzimaju
nitroglicerin, gde se zbog pada krvnog pritiska mogu javiti
gubitak svesti i šok.
Prerana ejakulacija predstavlja jedan od najčešćih
seksualnih problema koji retko ima organski uzrok
(ranije se smatralo da neki lekovi kao i infekcija dovode do
prerane ejakulacije) i obično je povezana sa nelagodnošću
tokom odnosa, preteranim očekivanjem, emocionalnim
poremećajima i strahom da neće biti zadovoljena
partnerka. Najčešće se javlja
kod adolescenata i uopšte
kod mlađih muškaraca, jer
su stariji iskustvom naučili
iskontrolisati svoju ejakulaciju.
Ako se ovaj poremećaj ne leči
prelazi u hroničnu formu.
Kao metode lečenja pominju
se određeni lekovi (npr.
paroksetin) ali i različite tehnike
štipanja, zaustavljanja i nastavka odnosa. Najbolji način jeste učenje
prepoznavanja i kontrolisanja praga orgazma. Mogu se koristiti i
desenzitivirajuce kreme čija je nezgodna strana smanjenje užitka
i kondomi koji takođe smanjuju užitak ali deluju preventivno na
seksualno prenosive bolesti. Misionarska poza kod muškaraca koji
imaju problema sa preranom ejakulacijom takođe nije preporučljiva.
Nemogućnost ejakulacije može biti posledica retrogradne
ejakulacije, gubitka simpatičke inervacije, smanjenja muških
polnih hormona i primene određenih lekova. Retrogradna
ejakulacija javlja se posle hiruških zahvata na prostati, mokraćnoj
bešici i posle retroperitonealnih operacija gde postoji mogućnost
oštećenja nervnih spletova koji inervišu penis. Ovaj poremećaj je
vrlo čest kod pacijenata koji boluju od sećerne bolesti. Smanjenje
nivoa testosterona utiče pre svega na smanjenje volumena
sperme smanjenim lučenjem prostatičnog sekreta. Lekovi kao
fenoksibenzamin i fentolamin više ometaju ejakulaciju nego libido
i erekciju. Izostanak orgazma kod očuvanog libida i
erektilnog mehanizma je gotovo uvek znak
psihijatrijskog poremećaja.
Nadamo se da će tekst
u prošlom i nastavak u
novom broju pomoći
svim muškarcima
koji traže prave
informacije o ovim
poremećajima...
Polna moćII DEO
Još malo o problemima muške potencije na stručan način...
Priredio: Dominik Florijan
Izvor: www.dildo.co.yu
К
| Broj 012 | Maj 2008. | 31

avani i potkrovlja su uglavnom prostori netipični za
klasičan stambeni prostor, ali uprkos utisku upravo to je
njihova prava prednost.Zahvaljujući novim građevinskim
tehnologijama i suvoj gradnji, tavani pružaju fantastične
mogućnosti za kreativno uređenje stambenih prostora i rešavanje
mnogih stambenih problema. Potkrovlje nudi najpovoljnije i najbrže
uređenje stana — bez temelja i novih priključaka, samo se poradi
na adaptaciji već postojećeg prostora. Kod malih tavanskih prostora
imate dve opcije: da prostor ostavite što praznijim i svetlijim, što
je moja preporuka, ili da ga podelite na male kutke za pojedinačne
aktivnosti pomoću paravana ili komada nameštaja koji prividno
“odvajaju” jednu celinu od druge. Zavisno od veličine prostora,
dekora koji odaberete i Vašeg stila života, možete odabrati jednu od
ovih opcija. Prostor pokušajte da uredite jednostavno. Koristite što
manje različitih boja i izbegavajte zakrčena mesta i višak nameštaja.
Komadi nameštaja sa dvostrukom funkcijom, kao što su dvosed na
rasklapanje i orman sa policama, doprineli bi uštedi na prostoru.
Raspored kuhinje, kupatila i wc-a u potkrovlju najčešće određuju
pozicije instalacija u zgradi. Za tavanske prostore najpraktičnija su
kupatila sa tuš kabinom, jer ne zahtevaju posebno ojačanje podne
konstrukcije. Stručni pregled statičara mora da odredi šta Vam
je činiti sa podom, on će odrediti da li je potrebno postojeći pod
ojačati i dodatno izolovati. Dnevni boravak i sobe možete obložiti
parketom, brodskim podom ili laminatom, dok se kuhinja i kupatilo
moraju zaštititi vodootpornim impregniranim pločama zastićenim
folijom.
Neiskoristive površine potkrovlja se mogu pretvoriti u terasu
sa jedinstvenim pogledom. Pri uređenju potkrovlja važi pravilo
da glavne prostorije moraju biti što veće da bi se izbegao osećaj
skučenosti. Gradnjom malih prostorija uništićete prednosti
otvorenog prostora. Česta je upotreba krovnih prozora, što prostoru
daje mogućnost zanimljivih svetlosnih efekata i prozračnosti. U
potkrovlju bez pregradnih zidova, tj. kada je čitav stan jedna velika
soba (nameštajem razdeljena na nekoliko celina), deo za spavanje
možete urediti na bokovima, gde visina krova nije dovoljna za
stajanje. Zidovi su obojeni prugasto i u svim nijansama žute i limun
zelene, a pod je jednostavan, drveni (ili laminat).
Ako volite egzotiku, niski, neiskorišćeni kutak možete namestiti
za sedenje a istovremeno i kao krevet za gosta: malu sofu u
egipatskom stilu možete delimično izraditi sami (drvena kutija kao
podloga), a tapetar će vam izraditi deo za sedenje i spavanje od
sunđera i tkanine.
Jednostavnost je prvo što uočavamo u potkrovlju modernog
dizajna: zidovi i stubovi su obojeni u više prirodnih nijansi, a na
podu je svetao tepih. Treba još dodati nekoliko kožnih fotelja,
jednostavne moderne forme ili zgodnu garnituru za sedenje,
pobacati jastuke po podu i izraditi niski, osmougaoni mozaik-sto od
drveta i razbijenih raznobojnih keramičkih pločica. Pločice možete
razbiti i na vrlo sitne komade i složiti u prepoznatljiv oblik umesto
slučajnog uzorka. U ovom stilu možete sreditit čitavo potkrovlje.
Uz ovakav moderni stil savršeno se uklapaju nešto topliji ukrasni
predmeti, poput zidnih ukrasa od spiralno namotanog užeta, ručno
bojene staklene boce, rasvete i ukrasa od papirusa...
Potkrovlja uvek inspirišu i podstiču maštu, da li zbog pogleda
na okolinu ili zbog činjenice da su bliža nebu od drugih prostora. U
svakom slučaju, uređuju se na najrazličitije načine — možete pustiti
mašti na volju i urediti enterijer u rasponu od rustičnog stila do
krajnje modernog.
Potkrovlje–netipičan prostor sa puno mogućnosti
U većini slučajeva iza oronulih fasada i ispod krovova krije se pravo bogatstvo, neiskorišćeni i zapušteni
tavanski prostori koji mogu da se ožive i naprave pravu oazu.
T
Enterijer Piše: Maja Stajić
32 | | Broj 012 | Maj 2008.

arfa je instrument koji svoje korene vuče još iz starog Egipta. Od tog doba pretrpela je mnoge izmene u strukturi građe i načinu
sviranja. Na današnjoj harfi žice su razapete preko trouglastog rama i rezonantne kutije. Harfa ima četrdeset sedam žica i sedam
pedala poređanih u tri nivoa. Tonski opseg je preko 6 oktava. Ona je prvi i jedini instrument na kojem se svira u pravoslavnim
hramovima i manastirima. Postoji više vrsta harfe, kao što je renesansna (mala) harfa, koja se uglavnom koristi u etno i irskoj
muzici i velika harfa, koja ima kvačice u dva nivoa umesto pedala i znatno manje žica. Harfa može biti solistički, kamerni ili orkestarski
instrument. Takođe se na njoj može svirati i jazz i blues. Zanimljiva činjenica je da je harfa korišćena u svim Diznijevim crtaćima.
Klasa harfe u Pančevu osnovana je pre desetak godina, a osnovala ju je profesorka Muzičke akademije Milica Barić, uz pomoć tadašnjeg
direktora muzičke škole, Borisa Matijevića. Gospođa Barić je u penziji i klasu je prepustila mladoj profesorki Ivani Pejoskoj, da bi je danas
vodila profesorka Milica Milanović. Danas klasa broji preko petnaest učenika, što je za svaku pohvalu.
Profesorka Pejoska je pre dve godine povela akciju kupovine instrumenta za školu. Do tada je školska harfa bila iznajmljena, a akcija je
rezultirala kupovinom ruske harfe, koja je stara i u lošem stanju, već napukla i koja ne može da izdrži potrebe zahtevne klase. Italijanska
kuća “Salvi“ trenutno je vodeći svetski brend u proizvodnji harfe u svetu.
Muzička škola kao institucija i polaznici klase harfe sa profesorkom trebalo bi da se obrate skupštini opštine Pančevo i privrednim
organizacijama, kako bi se obezbedila potrebna sredstava za kupovinu kavalitetnijeg instrumenta na kojem bi učenici svirali i pripremali se
za takmičenja.
H.P.
na Marija Franc i Hana Paraušić, talentovane učenice harfe Muzičke Škole Jovan Bandur, održale su 7. aprila u foajeu Kulturnog
Centra jednočasovni koncert. Obe mlade harfiskinje su potekle iz škole profesorke Ivane Pejoske, a trenutno su u klasi
profesorke Milice Milanović. Hana je učenica druge godine srednje škole, dok Ana Marija pohađa završnu godinu školovanja.
Obe devojke su postizale zapažene uspehe na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Usavršavale su se kod poznatih svetskih
profesora poput Patrisije Tasini i Katrin Finč. Toga dana foaje je bio ispunjen magičnim zvucima, od svevremenskog Johana Sebastijana
Baha do savremenih autora kakav je Ilija Marinković.
Na Republičkom takmičenju, koje je održano 9 aprila, Ana Marija Franc je osvojila prvu nagradu, dok je Hana uzela drugu. Takođe,
od 15. do 20. aprila u Beogradu je održan VII Međunarodni festival harfe, u sklopu kojeg je održano i Međunarodno takmičenje harfista.
Učenica iz Pančeva Hana Paraušič, i pored jake konkurencije, osvojila je treću nagradu u seniorskoj kategoriji. Na Festivalu harfe su
učestvovala mnoga svetski poznata imena.
A J A Z Z & B L U E S ?
Na njoj se svira u pravoslavnim hramovima i manastirima, može biti solistički, kamerni ili
orkestarski instrument, koristi se u etno i irskoj muzici, a na njoj se može svitari i jazz i blues.
F AN TA Z I J A N A H AR F I
H
A
Muzika
34 | | Broj 012 | Maj 2008.

Foto: Marko Abramović
| Broj 012 | Maj 2008. | 35

Početkom meseca aprila u pančevačkoj Hali sportova održan je karate turnir “Mladost
2008” u organizaciji karate kluba “Mladost” iz Pančeva. Bilo je zadovoljstvo videti
na okupu toliki broj mladih ljudi, sportista. Turnir je okupio nekolicinu klubova iz
inostranstva (četiri kluba iz Rumunije, i po jedan klub iz Slovenije, Makedonije,
BiH i Ukrajine). Pored klubova iz inostranstva, učestvovalo je još i 27 klubova iz Srbije. Turnir
su otvorili gospođa Tanja Kovačić, predstavnik Ambasade Republike Slovenije i gospodin
Ljubomir Pokrajac, savetnik predsednika opštine Pančevo. Na takmičenju je nastupilo 420
takmičra u pojedinačnim nastupima i 52 tima u ekipnim nastupima. Najuspešniji muški
takmičar bio je Makitan Miloš, junior iz KK ”Mladost” Pančevo, koji je osvojio tri zlatne
medalje u disciplinama: borbe pojedinačno, kate pojedinačno i kate ekipno. Najuspešnija
takmičarka na turniru bila je Đorđević Katarina, juniorka KK ”Mladost”, koja je osvojila
zlatne medalje u kategorijama: borbe pojedinačno, kate ekipno i bronzanu medalju u katama
pojedinačno. Njih dvoje su ujedno i dva najuspešnija i najtrofejnija takmičara KK ”Mladost” i
nosioci su crnog pojasa. Miloš je đak pančevačke gimnazije ”Uroš Predić”, a Katarina Muzičke
škole u Pančevu i oboje su odlični đaci. Najuspešniji klub na turniru, po olimpijskom
principu (broj zlatnih medalja), je karate klub “Sakura“ iz Rumunije sa osam prvih mesta
i njima je pripao pobednički pehar turnira. Drugo mesto je pripalo karate klubu “VGSK“
iz Velikog Gradišta, koji takođe ima osam zlatnih medalja, ali manje srebrnih. Treće mesto
je pripalo karate klubu “Kampina“ iz Bukurešta. Karate klub “Mladost“ je po odluci
organizacionog odbora bio van konkurencije u ukupnom plasmanu, iako su njegovi
takmičari osvojili trinaest zlatnih medalja, pa se kao domaćin turnira odrekao pobedničkog
pehara. Organizacijom ovog turnira, kao i ostvarenim rezultatima na njemu, još jednom je
potvrđena činjenica da je Pančevo prestonica karatea u Srbiji. Ima li neko jači?
UDRI BRUCE LEE!
N
Sport tekst i fotografija: Ivan Kolarik
36 | | Broj 012 | Maj 2008.

ribližio se kraj takmičenja u Prvoj B košarkaškoj ligi u
sezoni 2007/2008, za Tamiš Petrohemiju najuspešnijoj
sezoni od osnivanja kluba. Dva kola pre kraja
takmičenja, Tamiš je već obezbedio plasman u Prvu A
košarkašku ligu i sve to se događa na penaestogodišnjicu postojanja
kluba, što je poseban razlog za slavlje! Za one koji ne prate redovno
zbivanja pod obručima, biće interesantan podatak da Pančevo
nije imalo predstavnika u našoj najelitnijoj košarkaškoj ligi još od
davne 1993. godine i nastupa kluba ”Profikolor“ koji odavno više ne
postoji.
Momci koji su od dvadeset pet utakmica pobedili čak dvadeset
jednu, uz samo četiri poraza, zaslužuju posebno priznanje. Oni
su dostojno reprezentovali klub i grad Pančevo širom košarkaške
Srbije. Gde god da su gostovali, izazivali su neuobičajeno veliko
interesovanje publike, jer je Tamiš skoro čitavu sezonu držao vrh
tabele. U gradovima poput Valjeva ili Kosjerića hale su bile pretesne
da prime sve one koji su želeli da odgledaju utakmice gde je Tamiš
protivnik. Poseta u pančevačkoj Hali sportova je bila zavidna. Na
derbi mečevima beležila se poseta od preko šest stotina gledalaca,
što je impresivan uspeh za grad koji je tokom devedesetih godina
gotovo potpuno izgubio sportski identitet i publiku na sportskim
dešavanjima. Tamiš Petrohemija je, zajedno sa takođe uspešnim
rukometašicama, odbojkašicama, rukometašima i odbojkašima,
ponovo vratio publiku na tribine. Za ponos je i činjenica da
polovinu momaka iz tima čine upravo pančevci. Svi ostali timovi u
ligi imaju manje igrača iz svog rodnog grada.
Devojke ženskog košarkaškog kluba Tamiš Petrohemija,
najmlađi deo naše sportske porodice, takođe su postigle impresivan
uspeh. One su u prvoj sezoni svog postojanja osvojile prvo mesto
u Srpskoj košarkaškoj ligi za žene i plasirale se u Prvu B ligu. Ako
se tome doda i škola košarke, gde trenira i igra utakmice preko
dve stotine dečaka i devojčica, može se reći da je Tamiš ostvario
impresivan uspeh i postao cenjeno ime u srpskoj košarci. Komesar
Prve A lige gospodin Tihomir Bubalo se u nedavnoj poseti klubu
i sam u to uverio, kao i mnogi drugi cenjeni gosti koji su protekle
sezone dolazili na utakmice Tamiša, poput Rajka Žeravice, Dražena
Dalipagića ili Nebojše Čovića. Jedan od protivnika Tamiša u ovom
rangu je upravo bio tim FMP2, sačinjen od četiri do pet standardnih
prvotimaca i najboljih juniora, mahom državnih preprezentativaca.
I oni su morali da polože oružje pred Tamišem u Hali sportova. Već
sledeće sezone Tamiš će igrati protiv najboljih košarkaških klubova
Srbije, a ambicije kluba i jesu da uskoro svojoj publici priušti
prvenstvene mečeve protiv Partizana, Zvezde,
FMP-a i Hemofarma.
Za kraj, trebalo bi predstaviti ove
momke koji će ostati upamćeni u
sportskoj istoriji našeg grada.
To su: kapiten Bojan Jovičić,
Ognjen Samardžija, Ivan
Babić, Željko Pasuj, Velimir
Vujačić, Radovan Dragović,
Davor Perak, Miloš
Đalović, Saša Mihajlović,
Bojan Stanojević, Petar
Ivanić, kao i trener Dragan
Nikolić. Alal vera momci!
P
PRVA LIGA !!!
Piše: Vladimir Jovanović
| Broj 012 | Maj 2008. | 37

38 | | Broj 012 | Maj 2008.
www.quicklook.co.yu
www.quicklook.co.yu
www.quicklook.co.yu

| Broj 012 | Maj 2008. | 39
www.quicklook.co.yu
www.quicklook.co.yu

DRIES VAN NOTEN
Njegova moda je nežna, fina, krhka; izraz obazriv i pažljiv, a ukus prefinjen.
On je Dries Van Noten – modni kreator koji je odavno osigurao svoju
besmrtnost!
edan od čuvenih šest belgijskih modnih kreatora koji
su uzdrmali svet (The Antwerp Six), Dries Van Noten,
rođen je u Belgiji 1958. godine i pripada trećoj generaciji
porodice krojača i trgovaca garderobom. Njegov
ogroman uspeh i snaga da u brendiranom svetu u kojem kompanije
Gucci i Prada kupuju sve pred sobom ostane apsolutno svoj i jedini
vlasnik svoje modne kuće, sigurno ima osnovu u Drisovom životu,
razvojnom putu i činiocima koji su uticali na formiranje njega kao
čoveka i modnog kreatora.
Dris kaže da je svojim obrazovanjem u jezuitskoj školi stekao
ogromnu moralnu snagu i veoma praktičan pogled na život.
Porodično okruženje obezbedilo mu je upoznavanje sa svim
aspektima sveta mode još u najranijoj mladosti. Njegov deda
bio je poznati krojač i trgovac koji je Belgiji predstavio ready-to-
wear garderobu između dva svetska rata. Dris je karijeru počeo
sa šesnaest godina pomažući ocu u poslu. Njegov otac je 1970.
godine u Antverpenu otvorio veliki butik sa garderobom visokog
ranga, da bi vrlo brzo u centru grada otvorio i outlet prodavnicu
gde je prodavao kolekcije Ungara, Feragama i Zenje. Dris je sa
njim putovao u Milano, Dizeldorf i Pariz gde je naučio mnogo o
komercijalnoj i tehničkoj strani profesije. No, vrlo brzo je uvideo
da je više zainteresovan da kreira, nego da garderobu prodaje. Tako
1976. godine upisuje Kraljevsku akademiju u Antverpenu, odsek za
modu, i uporedo počinje da radi kao freelance dizajner za poznate
komercijalne belgijske i italijanske robne marke. Ranih osamdesetih
počeo je da kreira svoje kolekcije za decu, sportsku i neformalnu
garderobu. U isto vreme radio je i kao kupac za butike svoga oca.
Čitavo ovo iskustvo pokazalo je svoju neprocenjivu vrednost u
trenutku kada je Dris počeo da proizvodi i prodaje svoje lične
kolekcije. Otprilike u to vreme upoznao je Christine Mathys koja
mu je postala poslovni partner i ogromna podrška sve do svoje
iznenadne smrti 1999. godne.
Mladi diplomac Dris nastavio je da radi kao freelance kreator
za druge robne marke i u periodu kada je počeo rad na svojoj
prvoj kolekciji visoke mode. Prvi put ju je prikazao 1985. godine.
Ova kolekcija doživela je momentalni uspeh i bila pohvaljena sa
velikim entuzijazmom od strane uticajnih kupaca iz Njujorka,
Londona i Amsterdama. U septembru iste godine Dris odlučuje da
otvori sopstveni butik — malu prodavnicu od svega 16 kvadratnih
metara. Prvo što je u njoj prodao bile su muška i ženska kolekcija
izrađene od apsolutno istih materijala. Vrlo brzo Dris počinje da
prikazuje garderobu modnim novinarima i kupcima sa svih strana
sveta. Ono što je modi doneo bilo je toliko novo, toliko sveže i
toliko jasno da je uspeh jednostavno bio zagarantovan! Inspirisan
evropskom prošlošću (neprevaziđenom estetikom Dvadesetih i
Tridesetih), azijskom prefinjenošću i krhkošću i sjajem Orijenta, a
provlačeći kroz njih nit jedinstvenog belgijskog sanjarskog duha,
Ne samo što je do danas Dris kreator koji ima
svoju stalnu klijentelu, nego je i kreator koji svojom
savremenošću i osećajem za vremenski trenutak
neprekidno inspiriše i fascinira i na taj način dobija
nove i nove klijente.
J
Sanjar praktičnog duha
Piše: Tanja Beljanski
www.ugledmagazin.com
Moda
40 | | Broj 012 | Maj 2008.

Dris je potezima impresioniste kreirao mistiku koja, mirišući na
život u prošlosti, daje snagu za život u sadašnjosti! Mladići i devojke
sanjarskih pogleda — lutalice bogatih duša, oni za koje ne znamo da
li su se tu našli greškom, zalutali iz davnih vremena ili nam sobom
pokazuju budućnost koje nismo svesni: publika je ostala opčinjena!
Rođena je šik moda besmrtnih lutalica!
Teško mi je da vam rečima prenesem atmosferu koju Belgijanci
stvaraju svojim kreativnim izrazom. Teško mi je da vam opišem
lepotu modnih revija, ne samo Dris Van Notena. Belgijski kreatori
imaju snažan likovni izraz, neprevaziđenu moć neverbalne
komunikacije. S jedne strane neizlečivi sanjari, a sa druge precizni
kreatori jasnih misli, oni su poput vetra koji, bilo da je topao ili
hladan, blag ili razarajući, uvek govori univerzalnim jezikom
koji svako od nas potpuno razume. Onaj ko vetar voli, voleće i
Belgijance.
Brzinu kojom je Dris Van Noten postigao svetsku slavu pokazuje
i činjenica da je već 1989. godine kupio velelepnu zgradu u centru
Antverpena (Nationalestraat 16), u ulici koja u to vreme nije imala
veze s modom, u nju postavio svoj butik i nazvao je Palatom mode
(Het Modepaleis). Zanimljivo je pomenuti da zgrada datira iz 1881.
godine i da ju je Dris kupio od najvećeg poslovnog konkurenta
svoga dede. Het Modepaleis je od 1989. do dan danas najčuvenija
prodavnica Drisove garderobe i zovu je centrom Drisovog carstva.
Ulica u kojoj se nalazi vremenom je postala ulica belgijskih modnih
kreatora. Prepuna je najraznovrsnijih butika i ateljea, a na manje
od 100 metara od Palate mode nalazi se i modna tvrđava — zgrada
Mode Natie u kojoj su modni odsek Akademije, Muzej mode,
Flamanski modni institut, galerija, a od prošle zime i najveći
Yamamotov butik na svetu. To što je čuveni japanski modni kreator
odlučio da svoju najveću prodavnicu postavi u Nationalestraat u
Antverpenu govori u prilog priči o slavi belgijske mode.
Sa porastom reputacije, Dris Van Noten odlučuje da svoj showroom
postavi u Parizu u čuvenom Mare (Marais) distriktu 1991. godine.
U ovom ogromnom showroom-u prvo je prikazao mušku ready-to-
wear kolekciju. Za njom je usledila kolekcija za žene 1993. Uspeh
je išao konstantnom uzlaznom linijom, te Dris iste godine (1993)
otvara svoj showroom i u Milanu. U julu 2000. godine on povećava
broj zaposlenih i svoju firmu i atelje preseljava u impozantnu
zgradu na dokovima Antverpena sa pogledom na čitav grad. Ova
šestospratnica bila je nekada skladište muzeja, da bi je za vreme
Drugog svetskog rata (kao i mnogo šta drugo) zaposeli Nemci u
okupiranom Antverpenu. 2002. godine Dris je potpuno renovirao
Het Modepaleis koja je još uvek bila jedina njegova prodavnica.
Njegove kolekcije za sve to vreme prodavale su čuvene prodavnice
Treba imati u vidu to da velike robne marke
profitiraju tako što uništavaju sve koji im se nađu na
putu. One funkcionišu na principu: prodaj mi se da
bih te uništio, a ako se ne prodaš, uništiću te na drugi
način.
Photos: S/S 2008 & A/W 2008/09
Courtesy of Dries Van Noten
| Broj 012 | Maj 2008. | 41

širom sveta, ali je Palata mode ostala ekskluzivno mesto prodaje
isključivo Dris Van Noten garderobe. U januaru 2007. on otvara
svoju drugu prodavnicu i to u samom srcu Pariza. Nekadašnja
knjižara u zgradi iz 17. veka sa pogledom na Luvr sa druge obale
Sene, uz Drisa je sačuvala svoju dušu i svoju istoriju. U jesen prošle
godine Dris je otvorio i prodavnicu u Singapuru. Prodaja njegove
garderobe je u konstantnom usponu. Ne samo što je do danas
Dris kreator koji ima svoju stalnu klijentelu, nego je i kreator koji
svojom savremenošću i osećajem za vremenski trenutak neprekidno
inspiriše i fascinira i na taj način dobija nove i nove klijente.
Dris Van Noten sam sebe finansira od samog početka svoje karijere
i ponovo naglašavam da ova činjenica govori mnogo o njegovoj
snazi kada se uzme u obzir situacija u kojoj se globalna ekonomija
danas nalazi. Treba imati u vidu to da velike robne marke profitiraju
tako što uništavaju sve koji im se nađu na putu. One funkcionišu po
principu: prodaj mi se da bih te uništio, a ako se ne prodaš, uništiću
te na drugi način. Mnoge su zaplašile i gotovo da nema ni jednog
modnog kreatora koji se odupro, a koji i dalje uspešno pusluje.
Koliko znam, za sad ih ima samo dvoje: Ann Demeulemeester i
Dries Van Noten. Kada su predstavnici Gucci grupe zakucali na
Drisova vrata, ponudili su mu kupoprodajni ugovor — uobičajenu
biznis ponudu u današnjem svetu mode. Ako mi verujete,
Antverpen je drhtao! Plan je bio (kao i sa svima koje su kupili) da
otkupe firmu, Drisu daju dobru sumu novca i unište robnu marku
srozavajući je na čist brend koji profitira od prodaje parfema (danas
su to Dior, Balenciaga i tako dalje u nedogled). Jasno kao dan:
zagarantovan profit bez i malo uloženog truda — to je ono što brend
predstavlja.
Ali, Dris ih je odbio!
Sa oko 500 prodajnih mesta širom sveta na kojima se njegova
garderoba prodaje, Dris Van Noten je nesumnjivo jedan od
najjačih modnih kreatora današnjice. Zajedno sa pomenutom Ann
Demeulemeester, Dris je primer svima onima koji veruju da u ovom
vremenu prodanih duša ostati svoj predstavlja pravu opciju.
www.driesvannoten.be
Moda
42 | | Broj 012 | Maj 2008.

vaćući suflaki dok izlazite iz japanske sajber trole sa
namerom da stignete do hrama iz drugog veka, osetićete
to jedinstveno stapanje vremenskih perioda u trenutak u
kojem se nalazite.
Na prilazu prestonici Grčke, čija je populacija četiri miliona
ljudi (plus imigranti koji su tu zbog sezonskih poslova) iznenadiće
vas ogromna industrijska zona u kojoj se nalaze gotovo sve firme iz
automobilske industrije od Dalekog istoka do Sjedinjenih Država,
kao i ostali globalni giganti: Coca-Cola, Sony... Kada posle pola
sata vožnje autobusom napokon stignete do dela Atine u kojem
objekti više nisu izložbeni saloni industrijskih proizvoda, nastupa
razočaranje. Uske ulice, prljavi trotoari, neuredne fasade zgrada...
Na sreću ovaj utisak je kratak, pošto čim izađete iz ovih uličica
u jezgro grada, doživite katarzu — osećanje razočranja bude
zamenjeno ispunjenim očekivanjima. Brojni trgovi do kojih vode
široke ulice odaju utisak velikog evropskog grada. Zanimljivo je da
na trgu Omonia postoji ulica nazvana po Karađorđu, zbog njegovih
veza sa grčkim ustanicima.
ZNAMENITOSTI
Mitska istorija Atine kaže da je ona prvo nosila ime Kekropija
po prvom kralju Kekropu, koji je sagradio tvrđavu Akropolj, a
zanimljiva biografska pojedinost u vezi sa ovim vladarem jeste ta
da je bio čovek-zmija. Grad ima bogatu istoriju. Procenjuje se da
su naselja nikla još u četvrtom milenijumu p.n.e., što čini Atinu
velikim muzejem na otvorenom. O ovome svedoči činjenica da na
stanici metroa kod čuvenog trga Sintagma (grč. Sintagma-Ustav),
mogu se videti slojevi zemljišta, grobnice i tela iz vremena pre
Hrista, pa do turskog perioda (XV vek). Za one koji su došli sa
velikom ambicijom da obiđu sve istorijske lokalitete, olakšavajuću
okolnost čini dobro organizovan i tačan metro (srećno s ovim
poduhvatom! trebaće vam bar deset dana). Ima tri linije, koje vas
vode do bilo kog kraja grada. Pošto se Atina nalazi na poluostrvu
Atika, metroom se od centra grada do mora stiže za dvadesetak
minuta. Poslednja stanica je luka Pirej, koja je najveća luka Grčke,
ujedno i među prve tri u Evropi. Tu je takođe i trola, koja je bila
poručena iz Japana, a završena u poslednji čas za Olimpijadu 2004.
godine. Dizajnirao ju je čuveni dizajnerski studio ”Pininfarina”, koji
je dugogodišnji saradnik ”Ferarija”, ”Alfa Romea” i drugih velikih
imena iz globalne industrije.
Lokaliteti koji se ne smeju propustiti svakako su Akropolj (V
vek p.n.e.), utvrđenje na kojem se nalazi Partenon, hram boginje
Atene. Mali savet za buduće posetioce prelepog hrama — nemojte
pokušavati da uzmete kamenčiće sa tla, jer će neizostavno uslediti
povici jednog od mnogobrojnih redara: ”Excuse me sir!”. Za one
koji imaju ambiciju da probaju da uđu u Partenon ili neko od
okolnih svetilišta na tvrđavi, neka znaju da će njihov pokušaj biti
trenutno osujećen istom reakcijom redara (Verujte, probao sam.
Mnogo su brzi!). Pored samog Akropolja nalazi se dobro očuvano
pozorište iz rimskog perioda, kao i brdo na kojem je bio osnovan
prvi sud na svetu, Areopag (Aresovo* brdo). Nedaleko od tvrđave,
u podnožju brda, a u centru grada, nalazi se Zevsov hram. Od
njega ne treba očekivati previše, jer su ostali samo ogromni
korintski stubovi, ali i pored toga
vredi ih videti, bar zbog njihove
impozantnosti i vremešnosti
(18m visoki i oko 2m u
prečniku,
Ž
Vecni grad
Kada provedete više od jednog dana u Atini, uvidite da pojmovi prošlost,
sadašnjost i budućnost tamo imaju potpuno drugačije značenje u odnosu na ono
koje vi poznajete, odakle god dolazili.
piše: Mighty Mirko
boginJe mudrosti
Putovanje
44 | | Broj 012 | Maj 2008.

Ql012_web

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (19)

Viewers also liked

Viewers also liked (18)

Similar to Ql012_web

Similar to Ql012_web (17)

Ql012_web