1. * Pecanje-Jesen je po~inje spektakl * Od Tivta do Umaga, morem * Brodovi-Sloboda koja inspiri{e *
* Pogled iz svemira * Li~ni pogled * Internet * Gaming * Gadgets * Peugeot 908RC - concept * Seks u
Yugu * Moda - crveni san * Intervju - Neboj{a Nenadi} * Intervju sa sugra|ankama *
* Rafting klub ”Adrenalin 4x4” * Extreme sports * @urke u kum{iluku *
Broj 001, besplatan primerak, novembar 2006, Pan~evo

2. Prodaja i servis ra~unara, isporuka na ku}nu adresu! Brzi potro{a~ki krediti bez odlaska u banku
DM GAMER
AMD AM2 2800+ 64bit
MSI SAM2 K9N Neo-F nF550
DDRAM II 512Mb PC 533
nVidia 7100GS PCI-e 128Mb
Hitachi 80GB 7200rpm
LG DVD RW 16x Dual Layer
Modem 56k
Codegen 400W M619 Black
Monitor LG 17” TFT 8ms
POKLON
Inform GUARD UPS 600VA
50.990,00Din.
HP NX6310 15,4”
Int. Cel. M 1.46GHz
256Mb DDR PC400
HDD 60Gb 5200rpm
DVD RW ,Modem ,Sound,
Lan, Wireles
POKLON
USB Flash
Transcend 1Gb
59.000,00Din.
Xwave 9200 DVD/Divx player
4.950,00Din.
LG DVD RW
2.990,00Din.
Digitalni foto aparat
Canon A430 4.0M
PxIquonclus
12.540,00Din.
Laser Printer HP LaserJet 1018
9.400,00Din.
AMD AM2 2800+ 64bit
MSI SAM2 K9N Neo-F nF550
DDRAM II 512Mb PC 533
nVidia 7100GS PCI-e 128Mb
Hitachi 80GB 7200rpm
LG DVD RW 16x Dual Layer
Codegen 400W M619 Black
Monitor LG 17” TFT 8ms
Inform GUARD UPS 600VA
Int. Cel. M 1.46GHz
256Mb DDR PC400
HDD 60Gb 5200rpm
DVD RW ,Modem ,Sound,
Xwave 9200 DVD/Divx player
Digitalni foto aparat
Canon A430 4.0M
Laser Printer HP LaserJet 1018
dm
Pan~evo, Dr. @arka Fogara{a 13, 013 353 210

3. Uvodnik
03
Po{tovani,
prvi broj magazina Quick Look je pred va{im o~ima!
Quick Look je informativan, edukativan, zabavan magazin
- za prvu priliku {tampan u tira`u od 500 primeraka na 52
strane. Svi primerci su besplatni i nalaze se na onim mestima
u gradu gde mo`emo da sretnemo, i o~ekujemo, na{e budu}e
~itaoce. Verujemo da }e ih u prvi mah biti oko 3 000.
Zahvaljujemo se svima koji su u na{oj mladosti prepoznali
profesionalnost i ozbiljnost, energi~nost i kreativnost ..., i koji
su pristali da se njihova reklama pojavi ve} u prvom izdanju.
Tako|e, zahvaljujemo se svim saradnicima koju su nam
pomogli da stignemo do ove prve kontrolne ta~ke. Svojim
prijateljskim savetima, neobi~nim i zanimljivim tekstovima,
fotografijama..., doprineli su sveop{tem kvalitetu ~asopisa,
i tako neophodnoj podr{ci, zbog koje ih progla{avamo za
trajne i istinske prijatelje magazina.
Od izuzetnog nam je zna~aja da ~ujemo va{e mi{ljenje o
ovom projektu. Pi{ite, zovite, prilazite nam u gradu, dajte nam
svoje predloge, zamerke ili podr{ku.
Nadamo se da }emo se dugo, dugo dru`iti, da }emo
ispuniti o~ekivanja na{ih sugra|ana.
Ono {to obe}avamo jeste da }emo se svesrdno i istrajno
truditi da budemo na visini zadatka !
QL redakcija
Ako po`elite da i va{a firma bude u Quick Look-u,
marketingql@gmail.com, 063/378-275
Ako po`elite da se dopisujete sa nama,
redakcijaql@gmail.com
Ako po`elite da se dopisujete sa dizajnerima,
dizajnql@gmail.com
Na{ magazin mo`ete pogledati na ovim mestima :
Frizerski salon ”PROSTOR B”
DOO ”BIANCO”
”KUPE”
Vesla~ki klub
Cafe ”GALERIJA”
”BASIL” - Indi shop
Kozmeti~ki studio ”SORRELA”
Kafe ”PLAY MAGIC”
Picerija ”PORTO”
Frizerski salon ”ANTON”
Kafe-restoran ”POCO LOCO”
Bilijar klub ”DUGA DEVETKA”
Salon ”EGO”
Turisti~ka agencija ”GLOBAL TOURS”
Extra poslasti~arnica ”GOLUB”
Café splav ”MARINA”
Frizerski salon ”KRUG”
Restoran ”TERANOVA”
Kafe ”MOZAIK”
Cve}ara i daroteka ”NA|IN KUTAK”
Zahvaljujemo se saradnicima:
Tatjana Krstevski
Bojana Beki}
Stomatov Miroslav
Vladimir Miloradovi}
Svetlana Popa
]alija Ivana
Jelena ^oli}
Abramovi} or|e
Yachting Club Pan~evo
”Adrenalin 4x4”
Vladimir Kandi}
Vladimir Jovanovi}
Jelena @uri}
Quick Look redakcija:
Marko Abramovi}
Milo{ Bojat
Aleksandra Dobri}
Ivan Kolarik
Du{an Kuzmanov
Nade`da Laki}
Zoran Ljubinkovi}
Marko Martinovi}
Vasilije Prodanovi}
Dalibor Vinki}
Jelena Vujovi}
[tampa: Print Art 013/343-198

4. 12. Bijenale umetnosti pod
nazivom ”Odbrana prirode”
odr`ano je u Pan~evu od 2. do 30.
septembra 2006., a tema je bila
za{tita `ivotne sredine.
”Odbrana prirode” – je ime
remek dela velikog nema~kog
umetnika i osniva~a stranke
„Zelenih” Jozefa Bojsa
(Joseph Beuys). Naime,
„Odbrana prirode” je naziv najve}e
ekolo{ke skulpture na svetu koja
se nalazi u Kaselu i koju formira
7.000 sadnica posa|enih u obliku
ogromnog zelenog krsta. Ovo
delo je postalo inspiracija brojnim
replikama u
Evropi i svetu, kao odgovor na
eskaliraju}u ekolo{ku nesavesnost.
Otuda je veoma opravdana i jasna
`elja organizatora ovogodi{njeg
Bijenala, da Pan~evo dobije sli~nu
ekolo{ku skulpturu, kao trajno
dobro u ovom gradu sa alarmantnim
industrijskim zaga|enjem.
Pozivu selektora ovogodi{njeg
Bijenala Lidije Merenik, Slobodana
Jovanovi}a i Ivana Grubanova
da odgovore na temu ”Odbrana
prirode” odazvali su se umetnici
i teoreti~ari umetnosti iz zemlje i
inostranstva, pri ~emu je veliki broj
umetnika bio iz Pan~eva.
Evo njihovog vi|enja
ovogodi{njeg 12. Bijenala
umetnosti.
1. Da li vam se svidela
koncepcija ovogodi{njeg Bijenala?
JELENA RADI]: Koncepcija je
odli~na, svi|a mi se to {to bijenale
komunicira sa realno{}u Pan~eva i
njegovog okru`enja, nije vezano za
trendove ({to je tako|e legitimno,
samo to ovde nije slu~aj), ve} ima
stav i stavlja u fokus
problem odnosa prema prirodi,
u gradu u kojem je najpotrebnije
govoriti o ovoj temi, {to je po meni
i njegova najve}a vrednost.
2.Kojijebiova{motivdaaktivno
u~estvujete na ovogodi{njem
Bijenalu?
ALEKSANDAR RAKEZI]
– ZOGRAF: Pa, za{to da ne?
Kreirate ne{to i zatim to poka`ete
drugima, a drugi poka`u {ta su oni
u me|uvremenu uradili, to je ~itav
smisao kreativne igre... Napravi
se nekakva gu`va, a i ljudi se za
trenutak
prisete da (umesto da ih hrani),
lokalna industrija ih zapravo ubija.
A zatim se sve vrati na staro, ali
Bo`e moj. Ovde i nije toliko problem
industrije, koliko problem sistema,
koji nije u stanju da odr`ava i
renovira industriju.
3. Da li je priroda inspiri{u}a za
vas i u kojoj meri?
NENAD ANDRI]: Ne bih rekao
da je Priroda u tradicionalnom
smislu, najpo`eljnija inspiracija za
savremene umetnike jer je lako
zaneti se njenim ”savr{enstvom”
ili snagom i upasti u zamku
`elje da se ta lepota i veli~ina
prenesu u ”kamerni format”,
pa iznena|uje veliki broj ~ak
i mladih umetnika koji jo{
uvek na devetnaestovekovni,
impresionisti~ki na~in
interpretiraju prirodu. To nije
nu`no lo{e, ali je vi{e privatno,
pa prikazivanje takvih stvari na
javnim izlo`bama danas retko ima
zna~aja.
Odnosno... ako ho}ete lep
pejsa`, (po)gledajte ga u`ivo.
Tako|e, veoma je te{ko napraviti
i dobar ekolo{ki umetni~ki rad,
jer socijalni anga`man i politi~ka
korektnost nikako nisu dovoljni.
Neretko se mogu videti zaista
dosadni eko-svesni radovi, koji
su ponekad veoma daleko ~ak i
od primenjene umetnosti. Meni
je zanimljivija unutra{nja strana
prirode, biohemijski procesi, ili
mo`da odnosi izme|u `ivih bi}a.
4.Koja je po vama najve}a
vrednost ovogodi{njeg Bijenala?
ALEKSANDAR RAKEZI] –
ZOGRAF: To {to su do{li umetnici iz
raznih gradova, iz razli~itih zemalja,
i dru`ili se i razgovarali ba{ ovde,
u mestu u kojem `ivimo. Iz te
komunikacije uvek nastane ~itava
eksplozija ideja i do`ivljaja. To {to
ve}ina publike nije bila u stanju
da sve radove i performanse ba{
najbolje shvati, nije nepremostivi
problem - potreban je napor, rad,
energija da bi ljudi prihvatili nove
koncepte i izra`aje. S druge strane,
mo`da su svi ti ljudi u pravu, mo`da
veliki broj savremenih umetnika nije
ulo`io dovoljno `ara i strasti da
sve to realizuje na jedan upe~atljiv
na~in. Svakako mora da postoji
neka vrsta dijaloga, i stalnog
isku{avanja ideja i koncepata. U
suprotnom }e se sve zaustaviti i
zar|ati, ba{ kao i oni industrijski
pogoni koji se raspadaju dok sa
njima i i mi umiremo.
Bijenale
Kultura
04
12. BIJENALE UMETNOSTI –
„ODBRANA PRIRODE”, Pan~evo 2006.
foto by: Tatjana Krstevski

5. Autorskirad
05
Veljko Onjin 2006.
veljanda@panet.co.yu

6. Muzika
06
U kom{iluku...
DURAN DURANfoto by: Dacha 2006.
Steve Bug info
Steve Bug je zapo~eo svoju
impozantnu karijeru DJ-a u malom
baru na Ibici 1991. godine posle
~ega je dobio redovan posao za DJ
pultom u jednom od najpopularnijih
kafi}a u njegovom rodnom gradu
Bremenu. Ubrzo nakon toga je
postao redovan u~esnik Love
Parade-a u Nema~koj. Posle
prvog albuma 1993. Steva Buba
je osigurao svoje mesto na tehno
sceni Evrope. Usledila su izdanja
koja su imala odli~an odjek kod
publike. Poslednji izdat album je ”
Skin is in” izdat u leto 2006.
Steve Bug je posetio Beograd
ovog septembra, a Quick Look vam
prenosi utiske sa ove `urke!
Iako smo planirali da stignemo
ranije, naravno to nismo uspeli...
stigli smo oko 1h, taman na Prinsa
Thomasa... ne znam {ta bih rekla
o njemu... set mu je bio zaista
zanimljiv, me{avina minimala,
hausa, fanka, i koje~ega jo{. Jedino
{to je, po mom mi{ljenju, preterao
sa gitarama. Da sam htela tolike
gitare da slu{am, i{la bih na gipsy
kings.
Poslednjih pola sata njegovog
seta bili su mi jako dosadni. ^ak
i kad je Steve Bug krenuo da
radi, ~ovek i dalje nije hteo da se
skloni sa stejd`a. Ali nema veze,
va`no je da se on lepo zabavljao.
A onda, kre}e spektakl!! Steve
Bug! Praznik minimala! Savr{en,
fenomenalan set. Lagan po~etak,
pa ubrzanje, pa vo`nja. Pred kraj
seta lagano usporavanje i mali
predah... Ne znam da li se to
samo meni ~ini, ili je Steve Bug
uvek najbolji pola sata pre kraja
seta. Tri sata praznika za u{i. Ne
znam do kad je bilo predvi|eno da
radi, ali odradio je fenomenalna
tri sata. Zavr{io je oko 6h i dobio
ovacije kakve odavno ni jedan DJ
nije dobio, koliko ja znam. Sasvim
zaslu`eno, priredio nam je praznik
za u{i!Nakon Steve Buga po~eo je
Gordan. Nisam dugo ostala posle
toga, ali to malo {to sam slu{ala je
bio neki disco house.
Taman za iscoolirati i oti}i ku}i.
[to se prostora ti~e, zanimljiv
je... Svetlo je bilo dobro, ozvu~enje,
nisam sigurna da li je bilo ba{
savr{eno, po{to sam sve vreme
provela ispred zvu~nika (haha), tu
se jako dobro ~ulo. Jedina stvar
koja mi se nije dopala je pod, koji
kada gleda{ ka dj-u, ide uzbrdo! A
to je vrlo lo{e po noge i le|a, po{to
posle nekog vremena po~inju jako
da bole.
Kada je Steve Bug za
gramofonima sve se to brzo
zaboravi...
Sada ~ekamo Adama Beyera.
Vide}emo kakav }e nam on
praznik prirediti....
Pozzz
Svetlana Popa

7. Sa ose}ajem da se svakoga dana menjam,
da puno toga saznajem, ali i da se jako borim
sa sobom da ne odstupim od svog pozitivnog
pristupa razvoju doga|aja oko sebe i ma koliko
se ponekad osetio ugro`eno i sputano u ovom
dru{tvu, ostajem ovde i uti~em na svoju okolinu!
Duboko u sebi ose}am da je to jedini pristup
koji }e meni i ovom dru{tvu doneti boljitak.
Trudim se da odr`avam kontakt
sa svim generacijama, sa ostalima i
oti{lima, sa mudrima, sa spontanima,
sa zaljubljenima, sa bogatima, sa
siroma{nima, poku{avam da na|em
neki svoj recept za sre}u, poku{avam da
upoznam i odredim sebe u svemu tome.
Ima li sve ovo veze sa dru{tvenim
ure|enjem??
Za mene ima, i te kako!
Poku{a}u da objasnim.
U~estvovao sam u promeni re`ima koji je
vodio ratove, koji je napravio haoti~an poreski
sistem, koji je uticao na ljubav me|u ljudima,
koji je stavio povez na o~i mladima. Sistem koji
je razdvojio ljude, koji me je nau~io {ta je VIZA,
koji je je kriv za tako puno stvari koje ose}am i
danas da me gu{e i ograni~avaju.
Prvo sam bio pragmati~an, bolje je imati
para i paso{ koji vredi nego li obrnuto, pa sam
bio emotivan, ne volim ratove, vojsku i sl., pa
sam popizdeo, ni{ta od ovoga nije bilo dovoljno,
pa sam hteo da odem, pa sam hteo i da dobro
osetim batinanje zarad promene. Sve sam faze
osetio i one nisu kratko trajale, ~itava ve~nost za
jednog mladog ~oveka koji tek spoznaje svet i
nema vremena za stajanje sa strane.
Puno toga smo uradili, pre i posle 5.
oktobra.
Desila se promena. Istina, o~ekivali smo
mnogo toga ve} sutradan, ali ajde, ne mo`e se
preko no}i praviti novo dru{tvo, novi ljudi, opet
bi tu bilo nekih drugih novih ljudi koji mi ba{ nisu
po meri.
Sa~ekali smo i nedelju dana, oslobodio
se RTS, Pink je ubla`io svoje roze, policajci su
nekako bili nasmejaniji, ~ini mi se, ljudi su imali
`elju, strpeljenje i ideju.
I{lo je to sve nekim svojim tokom, mislio
sam, a onda sam opet osetio nesigurnost, strah
i ko zna {ta sve jo{.
Ubili su nam premijera, sa kojim sam
nebrojano puta bio zajedno na ulici, mo`da me
nije primetio, ali jesam hodao na maloj razdaljini
od njega, preciznije iza njega. Ja sam njega
prepoznavao, ose}ao, kapirao...
Od tada ose}am kako sve vreme cvile ko~nice
u vozu kojim se vozim, kao da se neko sva|a
u toj lokomotivi, kao da jedan dodaje gas, ali
uvek neko u nekom vagonu povu~e ko~nicu, jer
misli da je prepoznao neku jako opasnu situaciju
koja nam se bli`i. I onda sve iz po~etka.
Ne bi ni to bio tako veliki problem da smo u
super luksuznom vozu, sa super
raspevanim dru{tvom i da idemo na
neko jako lepo mesto...
Ali ne ose}am se ja tako, vi{e
imam ose}aj da
idem na
posao u
razdrljanom kupeu,
sa puno starih i
upla{enih ljudi
kojima nije do
pevanja, koji ni ne
znaju gde su krenuli,
niti {ta `ele, pa pla{e i
moje drugare, a pritom
ponekada ugledam
jo{ poneki voz koji je
protutnjao pored svih nas.
Jesmo li krenuli u Evropu?
Jesam li ja svojim glasom
na izborima kupio tu kartu
za Evropu, za svet,
ili mi je neko poturio
bezvredan falsifikat?
Kome ja da se obratim
sa svojim `albama? Ja
sam ube|en da upravo
moji sugra|ani mogu
da mi pomognu da
pokrenemo stvari, a
skoro da sam siguran
da velika ve}ina zna
{ta `eli i kako da do
toga do|e! Zbog
tog razloga, ja
ose}am obavezu da
poku{am da sredim taj svoj vagon, da kada neko
makar u mom kupeu pomisli da povu~e ru~icu za
ko~enje, dobro razmisli o tome da mo`da time
~ini mnogo izvesniju nesre}u negoli putovanje u
za njega, nepoznatom pravcu.
Nisam od onih koji bi izbacili sa voza
ko~ni~are,nisamodonihkojinemajurazumevanja
za strahove drugih ljudi, ali o~ekujem da se vi{e
ljudi potrudi oko tog voza, oko te brzine. Ne
`elim da i ja jednoga dana povu~em tu ko~nicu
kako bih si{ao sa voza.
Ne `elim ni da slu{am o drugim prevoznim
sredstvima, jo{ uvek. Moramo da pomognemo
jedni drugima da pro|emo tranziciju, da se
dogovorimo oko pravila pona{anja. Nije to
toliko komplikovano kako nekada poneko `eli
da predstavi tu vo`nju. Ima toliko zna~ajnih
stvari na tom putu na koje mo`emo uticati….
Vasilije Prodanovi}U~estvovao sam u promeni re`ima koji je
vodio ratove, koji je napravio haoti~an poreski
sistem, koji je uticao na ljubav me|u ljudima,
koji je stavio povez na o~i mladima. Sistem koji
je razdvojio ljude, koji me je nau~io {ta je VIZA,
koji je je kriv za tako puno stvari koje ose}am i
Prvo sam bio pragmati~an, bolje je imati
para i paso{ koji vredi nego li obrnuto, pa sam
bio emotivan, ne volim ratove, vojsku i sl., pa
sam popizdeo, ni{ta od ovoga nije bilo dovoljno,
pa sam hteo da odem, pa sam hteo i da dobro
osetim batinanje zarad promene. Sve sam faze
osetio i one nisu kratko trajale, ~itava ve~nost za
jednog mladog ~oveka koji tek spoznaje svet i
Puno toga smo uradili, pre i posle 5.
Desila se promena. Istina, o~ekivali smo
mnogo toga ve} sutradan, ali ajde, ne mo`e se
preko no}i praviti novo dru{tvo, novi ljudi, opet
bi tu bilo nekih drugih novih ljudi koji mi ba{ nisu
Sa~ekali smo i nedelju dana, oslobodio
se RTS, Pink je ubla`io svoje roze, policajci su
nekako bili nasmejaniji, ~ini mi se, ljudi su imali
I{lo je to sve nekim svojim tokom, mislio
sam, a onda sam opet osetio nesigurnost, strah
Ubili su nam premijera, sa kojim sam
nebrojano puta bio zajedno na ulici, mo`da me
nije primetio, ali jesam hodao na maloj razdaljini
Ne bi ni to bio tako veliki problem da smo u
super luksuznom vozu, sa super
raspevanim dru{tvom i da idemo na
neko jako lepo mesto...
Ali ne ose}am se ja tako, vi{e
imam ose}aj da
idem na
posao u
razdrljanom kupeu,
sa puno starih i
upla{enih ljudi
kojima nije do
pevanja, koji ni ne
znaju gde su krenuli,
niti {ta `ele, pa pla{e i
moje drugare, a pritom
ponekada ugledam
jo{ poneki voz koji je
protutnjao pored svih nas.
Jesmo li krenuli u Evropu?
Jesam li ja svojim glasom
na izborima kupio tu kartu
za Evropu, za svet,
ili mi je neko poturio
bezvredan falsifikat?
Kome ja da se obratim
sa svojim `albama? Ja
sam ube|en da upravo
moji sugra|ani mogu
da mi pomognu da
pokrenemo stvari, a
skoro da sam siguran
da velika ve}ina zna
{ta `eli i kako da do
toga do|e! Zbog
tog razloga, ja
ose}am obavezu da
ljudi potrudi oko tog voza, oko te brzine. Ne
`elim da i ja jednoga dana povu~em tu ko~nicu
kako bih si{ao sa voza.
Ne `elim ni da slu{am o drugim prevoznim
sredstvima, jo{ uvek. Moramo da pomognemo
jedni drugima da pro|emo tranziciju, da se
dogovorimo oko pravila pona{anja. Nije to
toliko komplikovano kako nekada poneko `eli
da predstavi tu vo`nju. Ima toliko zna~ajnih
stvari na tom putu na koje mo`emo uticati….
Vasilije Prodanovi}
Kolumna
07
Te{ko je pred sebe staviti temu i re}i sve {to po`elite o tome, naro~ito kada je tema privreda,
ekonomija, dru{tveno ure|enje, op{tina, ekologija, zavod za zapo{ljavanje, tranzicija, generacija,
strane investicije, razvojni projekti, NVO sektor, mediji …., a imam ose}aj da bih morao dota}i sve
ove teme kako bih izrazio svoj stav, a moj stav jeste tema ovoga puta.
KO O ^EMU, MI O…

8. CRNA DALIJA (BLACK DAHLIA)
Rezija: Brian De Palma
Uloge: Hilary Swank, Scarlett Johansson, Josh
Hartnett
Sava Centar, 2. novembar, 20.30h
Adaptacija krimi romana ~uvenog pisca
bestselera D`ejmsa Elroja (Poverljivo iz L.A)
nastala pod rediteljskom palicom jednog od
najkontraverznijih ameri~kih reditelja. Brajan
de Palma se u svom novom filmu bavi istinitim
doga|ajem koji je sredinom XX veka uzburkao
ameri~ku javnost – brutalnim ubistvom
holivudske starlete Beti En [ort poznatije kao
„Crna Dalija” koje do danas nije razre{eno.
Brajan De Palma
ekranizuje Elrojevu
Crnu Daliju u
maniru film noara
prenose}i na
veliko platno
istinsko zlodelo
koje je postalo
urbana legenda.
POTOMCI (CHILDREN OF MEN)
Rezija: Alfonso Cuaron
Uloge: Clive Owen, Julianne Moore, Michael
Caine
Sava Centar, 5. novembar, 20.30h
Sme{ten u 2027. godinu, film „Potomci”
prikazuje ne tako daleku i ne tako lepu
budu}nost, svet koji je dospeo u anarhi~no
stanje zahvaljuju}i ~injenici da su ljudi izgubili
sposobnost reprodukcije. Kada najmla|i,
osamnaestogodi{nji stanovnik planete umre,
~ini se da je ljudski rod na pragu sopstvenog
uni{tenja. Jedinu nadu za spas ~ove~anstva
militantnagrupaljudividiuspa{avanju`enekoja
je na misteriozan na~in ostala u drugom stanju.
DANI STUDENTSKOG
FILMA
Te davne 1999. godine nastao je
Festival studentskog filma. U po~etku
osnovan i zami{ljen kao revija radova
studenata doma}ih filmskih {kola
i baziran isklju~ivo na entuzijazmu
nekolicine ljudi koji su ga osnovali, ovaj
festival je tokom prethodnih godina
evoluirao i dobio svoj me|unarodni i
takmi~arski karakter kao i zna~ajno mesto
u kalendaru internacionalnih filmskih
de{avanja tog tipa. Oktobar mesec postaje ve} tradicionalno vreme
okupljanje mladih filmskih stvaralaca i zaljubljenika u film koji su u prilici
da u Muzeju jugoslovenske kinoteke u Beogradu, u toku nekoliko dana,
pogledaju reprezentativni izbor kratkih igranih, animiranih i dokumentarnih
studenstkih radova koji dolaze iz najrazli~itijih svetskih filmskih {kola.
Selektori ovogodi{njeg, osmog po redu Festivala studentkog filma,
dramaturg Milena Markovi} i filmski reditelj Oleg Novkovi}, izdvojili su
pedeset i ~etiri filma iz devetnaest razli~itih zemalja od preko tri stotine
pristiglih. Izbor je bio {arenolik {to je bilo i za o~ekivati s obzirom na
raznovrsnost ponude, ali su gotovo svi prikazani filmovi dobro komunicirali
sa publikom koja je svaki film ponaosob nagra|ivala aplauzom.
Posebnu dra` ovog festivala ~ine specijalizovane radionice i njegovi
gosti. Radionica ^arlsa Alversona, jednog od scenarista ~uvenog
filma „Brazil” Terija Gilijama, bila je pre svega posve}ena studentima
dramaturgije i ciljem da im uka`e na probleme i prepreke pri predstavljanju
scenarija producentima ili potencijalnim saradnicima. Radionica animacije
Jelene Be{ir je za polaznu ta~ku imala stvarala{tvo
same autorke koja je kroz sopstveno iskustvo
sa polaznicima diskutovala o procesu nastanka
animacije kao i njenom razvoju.
Specijalni gost i predsednik ovogodi{njeg
`irija bio je direktor fotografije Karlo Varini,
profesor filmske kamere na ~uvenom francuskom
univerzitetu La Femis koji je najpoznatiji po svom
radu na filmovima Lika Besona „Metro” i „Veliko
plavetnilo”. Vi{e informacija o samom festivalu,
programu i radionicama mo`ete na}i na
www.fsf.org.yu
Miroslav Stamatov
Film
08
PRESTI@ (THE PRESTIGE)
Rezija: Cristopher Nolan
Uloge: Hugh Jackman, Christian Bale, Michael
Caine, David Bowie
Sava Centar, 1. novembar, 20.30h
Od priznatog reditelja Kristofera Nolana (
„Memento”, „Insomnija”, „Betmen po~inje”)
dolazi nam misteriozna pri~a o dva magioni~ara
~iji rivalitet prerasta u do`ivotnu borbu za
prevlast punu opsesije, prevara i ljubomore
koja dovodi
do opasnih i
s m r t o n o s n i h
posledica. Ova
pri~a s puno
z a n i m l j i v i h
obrta sme{tena
u London s
kraja XIX veka
okuplja sjajnu
gluma~ku ekipu
u kojoj Dejvid
Bouvi tuma~i lik
Nikole Tesle.

10. Serije
10
Na prvi pogled najava serije
mo`e izgledati kao kli{e, me|utim
Battlestar Galactica je mnogo vi{e
od toga. Pri~a je u osnovi ista kao
i ve}ina futuristi~kih serija i filmova
na{eg vremena, ali {ta je ono {to
ovu seriju izdvaja ?
Na samom po~etku tu je
izvanredna potpuno nova vizija
napredne robotske civilizacije,
zatim odli~na postavka relativno
neafirmisanih glumaca, odli~ni
specijalni efekti i jo{ mnogo toga
{to vam ostavljamo da sami
vidite. Pri~a sa jedne strane prati
pre`ivele Ljude 12 kolonija u
svojoj o~ajni~koj borbi za opstanak
protiv daleko nadmo}nijih robota
(Cylons) koje su sami stvorili, a
sa druge strane Cylonce koji su
evoluirali (izgledaju i ose}aju kao
~ovek) i tra`e osvetu nad svojim
tvorcima. Sve ovo se odigrava u
dubokom svemiru tako da smo
po{te|eni monotone jurnjave po
futurist~kim gradovima.
Odli~na karakterizacija likova uz
orijentalne zvukove kao muzi~ka
podloga daju zaraznu atmosferu
koja zajedno sa super dobrim
dizajnom svemirskih brodova
i borbenih robota (i glavnih
glumica!:) ~ine potpuni ugo|aj
~ak i prose~nom fanu nau~no-
fantastike.
Postoje 2 potpuna serijala i 3.
koji je tek po~eo sa prikazivanjem.
U proseku svaki serijal ima 20
epizoda od po 45 min. trajanja
pa lakom ra~unicom mo`ete do}i
do nau~no-fantasti~nog movie
maratona. Ako ste pravi fan
nau~ne fantastike, verujte nam,
ne}ete prestati sa maratonom kad
odgledate pilot epizodu.
Po{to smo mi ~ekali na tre}i
serijal pribli`no 5 meseci krajnje je
vreme da se bacimo na gledanje
istog.
Markus & Dzukac

12. foto by: Dacha 2006.
Slikagrada-dizajql@gmail.com
10

13. foto by: Tatjana Krstevski 2006.
Unedostatkuboljeosobedapokrijeovu
temu moja malenkost, kojoj su specijalnost
automobili, }e do daljnjeg pisati o seksu.
O~ekivati od jednog zaljubljenika u
~etvoroto~ka{e da napi{e smislen tekst o
seksu je isto kao i o~ekivati od Mercedesa
w123 300D da ispravlja armaturu – mo`e,
dok joj ne strada lamela. Na drugoj strani
volim ja seks vi{e nego automobile,
nemojte pogre{no da me shvatite, tako
da }u spojiti te dve stvari u jedinu logi~nu
celinu – Seks u automobilima
Yugo
Najve}a zamerka koja se realno mo`e
postaviti pred doma}eg mali{ana, sem {to
je vrlo mali, je polo`aj suvoza~a. Kad to
ka`em ne mislim na polo`aj u vo`nji nego
polo`aj na parkingu. Zbog nepostojanja
pode{avanja volana, a kako je volan
na Yugi}u maltene vodoravan, seks na
prednjem voza~kom sedi{tu je veoma
te{ko izvesti. Potrebne su akrobatske
sposobnosti da bi se izbegle trajne
deformacije upravlja~kog mehanizma, a
uvek je tu i mogu}nost da sirenom saop{tite
{irem auditorijumu u kojoj ste fazi. Prednje
suvoza~ko sedi{te je malo bolji izbor, ali
zbog opasnosti da se automobil izbaci iz
brzine, a parkirna ko~nica obi~no ne radi,
ne preostaje vam ni{ta drugo nego da se
prebacite nazada. Tu nastaje prvi problem.
Svako ko je bacio pogled na Yuga primetio
je nedostatak zadnjih vrata. To nije tako
lo{e u smislu voznih karakteristika, jer
vozila sa troja vrata generalno imaju kru}u
konstrukciju, ali }e vam zadati velike muke
u trenutku u kome su vam preciznost i
koncentracija najpotrebniji. Najidealnije
re{enje za Yuga je da izbacite zadnje
sedi{teizautaidapro{irenigepekpopunite
du{ekom po izboru. Jo{ bolje bi bilo da za
pod gepeka i zadnji naslon zaka~ite du{ek
i dobijete krevet na rasklapanja, a mo`da
bi to bilo ipak previ{e.
Prednosti
Lako se parkira
Jeftini delovi (naro~ito
delovi instrument table i
tapacirunga)
Neupadljiv
Jeftiniji od stana
Mane
Malo prostora
Polo`aj volana
Parkirna ko~nica
Visoka ru~ka menja~a (u
specijalnim slu~ajevima
mo`e da bude prednost)
U slede}em broju – Seks u
Koenigseggu CCX

14. DVORANA CENTRA ZA
KULTURU PAN^EVA
SEZONA LOVA
re`ija: Jill Culton, Roger Allers,
Anthony Staschi
re`ija sinhronizacije: Goran Jevti}
uloge u sinhronizaciji: Branislav
Trufunovi}, Goran Jevti}, Nata{a
Markovi}, Stefan Kapi~i}, Vladislava
Vaca or|evi}, Nenad Stojmenovi},
Goran Pekovi}, Ljubomir Bandovi},
Dragan Vuji} Vujke, An|elika
Simi}...
od 02. do 12.
SVETSKI TRGOVINSKI CENTAR
re`ija: Oliver Stone
uloge: Nicolas Cage, Maria Bello,
Maggie Gyllenhaal, Michael Pena,
Stephen Dorff
od 02. do 05.
D@ON TAKER JE GOTOV
re`ija: Betty Thomas
uloge: Jesse Metcalfe, Brittany
Snow, Ashanti Douglas, Sophia
Bush, Arielle Kebbel, Jenny
McCarthy
od 06. do 08.
VETAR KOJI NJI[E JE^AM
re`ija: Ken Loach
uloge: Cillian Murphy, Liam
Cunningha, Padraic Delane
od 06. do 08.
ZMIJE U AVIONU
re`ija: David Ellis
uloge: Samuel L. Jackson, Nathan
Phillips, Byron Lawson, Kenan
Thompson, Keith Dallas, Bruce
James, Casey Dubois
od 09. do 12.
STRA@AR
re`ija: Clark Johnson
uloge: Michael Douglas, Kiefer
Sutherland, Eva Longoria, Kim
Basinger
od 13. do 15.
PRESTI@
re`ija: Christopher Nolan
uloge:HughJackman,ChristianBale,
Michael Caine, Scarlett Johansson,
Rebecca Hall, Andy Serkis, Piper
Perabo, David Bowie
od 16. do 19.
BORAT: KULTURNO UZDIZANJE U
AMERICI ZA PRAVLJENJE KORISTI
SLAVNE NACIJE KAZAHSTANA
re`ija: Larry Charles
uloge: Sacha Baron Cohen, Pamela
Anderson, Ken Davitian
od 20. do 22.
DVOSTRUKA IGRA
re`ija: Martin Scorcese
uloge: Leonardo DiCaprio, Matt
Damon, Jack Nicholson, Mark
Wahlberg, Martin Sheen, Ray
Winstone, Vera Farmiga, Alec
Baldwin
od 23. do 29.
LUKAS U SVETU MRAVA
od 23. do 29.
glasovi: Julia Roberts, Nicolas Cage,
Meryl Streep
KAZINO ROJAL
re`ija: Martin Campbell
uloge: Daniel Craig, Judi Dench,
Eva Green, Mads Mikkelsen,
Jeffrey Wright, Giancarlo Giannini,
Caterina Murino, Simon Abkarian,
Tobias Menzies, Ivana Mili}evi},
Lazar Ristovski
od 30.11. do 06.12.
SCENA - DVORANA CENTRA
ZA KULTURU PAN^EVA
Monodrama
PO KILE SMEHA
Marko Stojanovi}
09. u 19.30
De~ja pozori{na predstava
^AROBNJAK IZ OZA po motivima L.
Frenka Bauma
Produkcija Centra za kulturu
Pan~eva
re`ija: Nenad Gvozdenovi}
igraju: Ana Bret{najder, Jovan
Popovi}, Marina Vodeni~ar, Miroslav
@u`i}, Milena Predi} i Srboljub
Bo{njak
17.10. 17.00
Pozori{na predstava
[UMA – Aleksandar Nikolajevi~
Ostrovski
Jugoslovensko dramsko pozori{te
reditelj: Egon Savin
igraju: Svetlana Bojkovi}, Vanja
Ejdus, Dubravko Jovanovi}, Vlasta
Velisavljevi}, Mihailo Janketi},
Nikola uri~ko, Boris Milivojevi} i
drugi
30.11. u 19.30
GOSTOVANJE
Na FESTI]U u pozori{tu BO[KO
BUHA Beograd
koji se odr`ava od 23. do 30.
De~ja pozori{na predstava
^AROBNJAK IZ OZA po motivima L.
Frenka Bauma
Produkcija Centra za kulturu
Pan~eva
re`ija: Nenad Gvozdenovi}
igraju: Ana Bret{najder, Jovan
Popovi}, Marina Vodeni~ar, Miroslav
@u`i}, Milena Predi} i Srboljub
Bo{njak
29.10. u 11.00
NAJAVA GOSTOVANJA
Na sceni pozori{ta BO[KO BUHA
Beograd
De~ja pozori{na predstava
^AROBNJAK IZ OZA po motivima L.
Frenka Bauma
Produkcija Centra za kulturu
Pan~eva
re`ija: Nenad Gvozdenovi}
igraju: Ana Bret{najder, Jovan
Popovi}, Marina Vodeni~ar, Miroslav
@u`i}, Milena Predi} i Srboljub
Bo{njak
GALERIJA SAVREMENE
UMETNOSTI PAN~EVO
1-17. novembar
Izlo`ba otkupljenih i nagra|enih
radova na dosada{njim Salonima
Pan~eva
20-30. novembar
Arhitektura, umetnost i dizajn
9. PAN^EVA^KI JAZZ FESTIVAL
28. i 29. oktobar 2006.
Dvorana Centra za kulturu Pan~evo
28. oktobar
20,30h CHRISTOPH GRAB (Swiss)
22h VLADA MARI^I] TRIO AND FRIENDS (Serbia)
Foaje Centra za kulturu Pan~evo
23h Jam session
Dvorana Centra za kulturu Pan~evo
29. oktobar
20,30h WOLFGANG MUTHSPIEL TRIO (Austria)
22h JACOB ANDERSKOV – ANDERSKOV ACCIDENT
(Denmark)
Foaje Centra za kulturu Pan~evo
23h Jam session
Prate}i program
Izlo`ba jazz fotografije i plakata u Foajeu Centra za
kulturu Pan~evo
Organizator festivala
Centar za kulturu Pan~evo
Umetni~ki direktor festivala
Du{an Ivani{evi}
Pokrovitelji festivala
SO Pan~evo
Ministarstvo kulture Republike Srbije
Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine
Sponzori
DOO Passage group Pan~evo
Austrijski kulturni forum Beograd
Pro Helvetia
Medijski sponzor
RTV Pan~evo
Info
14

15. [kola stranih
jezika
A C A D E M I A
Zmaj Jovina 11
300-925, 345-345

16. Neboj{a Nenadi} - Bit, ro|en je 1980. godine
u Sremskoj Mitrovici gde je i `iveo sve do
2000. godine. U Pan~evu `ivi i radi ve} {est
godina. Radio je kao 3D animator, a posle
toga se rodila `elja za re`ijom filmova. Po{to
nije imao uslova da studira visoku filmsku {kolu,
amaterski se bavi re`ijom ve} tri godine, jer
mu je to, po njegovim re~ima, na~in da ve`ba
i da se dodatno edukuje kroz ve`bu. Do sada
je snimio dva filma ”Prokletstvo ikone Svetog
Teodora” i ”Bad day”. Oba filma su ura|ena sa
minimalnim sredstvima, amaterskom kamerom,
uz veliki entuzijazam cele ekipe, po~ev od
glumaca pa sve do samog re`isera. Te filmove
mo`ete dobiti besplatno, ako ih naru~ite
preko e-maila beat@3dnet.co.yu ili site-a
www.15minutespictures.com. Pozitivne reakcije
publike su bile dodatni motiv da se po~ne sa
snimanjem tre}eg filma, ”^udovi{te iz Tami{a”.
Gledaju}i prva dva filma ovog mladog
umetnika, silno smo se zabavili i nasmejali i to
nam je bio povod da vam predstavimo njegov
dosada{nji rad i planove za budu}nost.
QL1: Reci nam, koja su ti o~ekivanja za film koji
sada radi{?
BIT: Ovaj film je prekretnica u odnosu na prva
dva. U prva dva filma nismo ”pecali” zvuk,
radili smo amaterskom kamerom, imali smo
glumce koji nikad nisu glumili ranije a sad sa
ovim tre}im filmom su se skupili ”omladinci”
koji su ve} radili u pozori{tima, neki su i upisali
glumu, tako da je prekretnica u smislu da
imamo bolju kameru, ”pecamo” zvuk kako treba,
i ba{ se dobra ekipa skupila. Prvi put imamo i
mali bud`et - sufinansiranje od strane Op{tine
Pan~evo.
QL1: Da li o~ekuje{ da to vidi neko od kriti~ara,
ili pak {to vi{e ljudi?
BIT: Pa nekako ne znam ni sam. Kad u|e{ u
to, o~ekuje{ da }e da ti se desi ne{to, a ono
ne zna{ ni sam gde cilja{, samo da ispliva{
iz lokalnih okvira. To je prvi cilj. E sad, kako...
Zapravo, to je kao snimanje bilo koje scene.
Ima{ plan, scenario, zna{ otprilike kako bi
to trebalo da izgleda, ali uvek voli{ da se
iznenadi{ na kraju, da ti neko predlo`i ne{to o
~emu nisi ni mislio, da se desi ne{to novo, neka
nova ideja, neko otkrivanje...
QL1: Reci nam kakva je atmosfera sada na
snimanju?
BIT: Pa, zavisi. U poslednje vreme smo imali
situacije da ljudi kasne po sat, sat i po
vremena, pa se onda stvori onako lagana
nervoza, ili kad imamo jako malo vremena da
snimamo na odre|enoj lokaciji, na primer, dva,
tri sata onda se isto stvara jako velika nervoza.
Me|utim, u su{tini, po{to je ekipa mala i
prili~no opu{tena, u 89 % slu~ajeva ume da
bude zabavno za sve te ljude, sem za nas koji
to radimo i koji nosimo kablove, jer mi nikad ne
sedimo. Stolice i to, to ne postoji.
JEDAN OD GLUMACA: A gde je tekst? Dao
si mi neki polovi~an, bez ozna~enih strana,
pogubili smo se.
BIT: Pa, samo taj imam, onaj drugi...
JEDAN OD GLUMACA: Ti bre ni{ta ne valja{.
Ne}u da radim s tobom
BIT: Onaj drugi...
JEDAN OD GLUMACA: Honorar nisam dobio,
sramota jedan, hahahahah, zna{ ti ko sam ja ,
hahahah
QL1: Kako se ti zove{?
JEDAN OD GLUMACA: Ne}u, ne}u to za javnost.
Moje ime trenutno nije bitno, bitan je moj
stav...Napu{tam ceo projekat...Stvarno, gde je
tekst?. Ja se izvinjavam..
QL2: Opro{teno ti je.
BIT: To je odgovor na prethodno pitanje.
QL1: Reci nam koji ti je omiljeni film?
BIT: Omiljeni film? Uh, to je te{ko pitanje. Hmm,
”Indijana D`ons i otima~i izgubljenog kov~ega”.
To je... ne znam , verovatno se za ljude koji
se bave filmom, kada im postave to pitanje,
o~ekuje da ka`u nekog Felinija ili nekog takvog,
me|utim, meni je stvarno Indijana D`ons. Prosto
mi je to omiljeni film iz detinjstva i sve {to radim
ukradem pone{to iz Indijane D`onsa. A omiljeni
crtani film mi je ”Family Guy”, definitivno. Na
primer, mislim, svesno, ne kriju}i ni{ta mogu re}i
da u ovom filmu ima mnogo oma`a fazonima iz
Family Guy-a.
QL1: Reci mi gde je Holivud?
BIT: Kako misli{?
QL1: Kako god zeli{ ...
BIT: Pa, {ta znam, re}i }u ti o ~emu sam ja
razmi{ljao u vezi sa Holivudom u poslednje
vreme. Nekako, u zadnje vreme, kli{ei su jedna
od stvari koje nas jako, jako zasipaju sa svih
strana. Holivud ula`e veliku koli~inu novca u
izrade crtanih filmova, igranih filmova itd. Ne}e
ljudi da rizikuju nikako. Ako ulo`i{ milion ili
stotine miliona u neke projekte, jednostavno
ne}e{ da rizikuje{ da izgubi{ te pare, ve} uvek
igra{ na sigurno. Naj~e{}e na na neke mitske
pri~e koje su samo premuljane u nove forme
i zbog toga su na primer crta}i, poslednjih
godina jako gadni. Jednostavno treba mnogo
Intervju
16
Intervju- Neboj{a
Nenadi}

17. Intervju
17
vi{e vremena da se napravi crtani film negoli
igrani film, minimum ~etiri-pet godina i onda
oni ne}e da dopuste sebi nikakav rizik i onda
apsolutno idu na mit, svima poznatu pri~u, i
tako da Holivud je negde onako gde ba{... sve
vi{e gazi tamo gde ne bi trebalo da bude.
QL1: Reci mi, da li si se ikad zaljubio, da li si
zaljubljen?
BIT: Heheh, ovaj... jesam , ba{ ~udno {to ste
me to sad pitali u ovom periodu, u zadnjih
3-4 meseca u tome vidim onako, posebnu
inspiraciju.
QL1: Reci nam, gde si video najlep{i zalazak
Sunca u tvom `ivotu
BIT: Aaa, uuu , najlep{i zalazak Sunca! [ta
znam, imam par fotki dobrih, ali verovatno u
Sremskoj Mitrovici, po{to je onako na Savi, ima
i brodi}e i ume da bude prili~no zanimljiv.
QL3: Da li si ti glumio u nekim od svojih
filmova?
BIT: Da, u prethodnom sam imao, Maki i ja smo
imali cameo appearance a i u ovom bi trebalo
da se obojica pojavimo, jako kratko.Ali ne
toliko zbog toga da se pojavimo, ve} zato {to
nema niko drugi da nam glumi te uloge.
QL3: Koja je najkompleksnija scena snimanja u
ovom filmu?
BIT: Najkompleksnija scena je scena snimanja
u gumari tj. GIPu. Nekih desetak glumaca
i 2 dana po 8 i vi{e sati snimanja i to tako
u prljavim, mrljavim, ~a|avim uslovima. Sva
oprema nam je onako, i dan danas prljava od
toga
QL1: Kada se o~ekuje premijera?
BIT: Premijera filma... u decembru. Trebalo
je prvog ali vi{e ne smem ni{ta da obe}am,
po{to smo duboku zagazili u neke probleme
organizacionog tipa , tako da nije jo{ fiksiran
datum, ali u decembru.... mora da bude u
decembru.
QL1: Da li se zna i gde }e biti projekcija?
BIT: Pa ne zna se. Mislim, stalno kuburimo sa
tim prostorom, pro{li put je projekcija filma
bila u bioskopu na Kote`u 1, a bilo je u Domu
vojske, za ovaj put }emo videti, da li mo`emo
u Centru za kulturu, to ne mogu da obe}am , ni
ja ni...pro{li put su nam dali salu u 10 ujutru,
kao....
QL3: Bolje da su vam dali u 4 ujutru...Taman
kada se vra}a{ iz grada...
QL1: Da li ti se dopao intervju?
BIT: Dobro je, nije lo{e. Za prvi put.
QL1: Jel ima jo{ ne{to {to `eli{ da doda{,
mislim, sad je nebitno {to se snima, ne{to..
BIT: Pa, {ta znam, vi ste meni rekli da }ete vi to
meni da po{eljete kad...pa da jo{, jedino zna{
da... zbog ljudi, da se...
QL1: Ne, ne brini, bi}e nabrojani svi..
BIT: Da se nabroje svi ljudi i glavne
uloge.
QL1: Bukvalno }emo mi to sad
prepisati, i mo`eda }e biti nekih
pretumbacija redosleda i...
Kkk.
QL1: Mo`e{ da ugasi{ snimanje, sada.
QL2: Aha, ali ne znam kako se gasi.....
QL3: JA ZNAM, HEHEH
^UDOVI[TE IZ TAMI[A je tehni~ki
skroman do-it-yourself neprofitni
projekat, koji u decembru 2006.
treba da bude prikazan kao tre}i (a
prvi dugometra`ni) film grupe 15
minutes pictures. U pitanju je komedija
apsurdnih situacija, bazirana na ~udnim
likovima, sa smelim humorom koji
mo`da ne}e biti prijem~iv za sva~iji
ukus, sa puno oma`a, parodijskih
momenata i referenci ka popularnoj
kulturi - oni nagledaniji gledaoci
prepozna}e citate iz Autostoperskog
vodi~a, Family Guy-a, serije Arrested
Development, Monti Pajtona, serije
Spaced.... Osnovna premisa filma
je za{tita `ivotne sredine. Premijera filma u
decembru 2006.
U glavnim ulogama: Vladimir Mrdakovi} Mrdak,
Mladen Sovilj Sova, Jelena ulvezan, Petar
[e{lija, Milena Radovan~ev, Milo{ Lazarov,
Danilo Pare`anin, @ivan Vitomirovi} i drugi...
Ekipa:
Zvuk
Vlada Jovanovi} Meda, Nemanja Buj{i}
Asistent re`ije, tehni~ka podr{ka, as. snimatelja
zvuka, as.produkcije...
Predrag Pedja Ni{kanovi}
Pomo}ni re`iser, key grip, majstor svetla, as.
kamere, producent...
Marjan Vrhovac Kima
Re`ija, scenario, monta`a, dir.fotografije,
filmska mrrrrrrrrrrrrrruzika, producent...
Neboj{a Nenadi} Beat
I mnooo{tvo dobrih ljudi, prijatelja i poznanika,
koji su pomogli na razne na~ine, a malo je
mesta pobrojati ih sve.
U filmu }e, pored filmske muzike, biti dva
glavna songa (pisana specijalno za film)
za koje }e biti snimljena i dva spota. Autori
songova: MC Iskaz i Rodoljub Kati} Ro|a.

18. Pri~a Anarchy Online-a govori da na plan-
eti Rubi-ka besni rat izme|u Megakorporacije
Omni-Tek i suprostavljenim pobunjen-
icima, Clan-ovcima. Tu je i tre}a strana
Neutralci - ljudi koji su odlu~ili da ne
u~estvuju u tom konfliktu. Borbe se
vode oko kontrole zemlje na planeti, a
onaj ko kontroli{e zemlju taj kontroli{e
i rudnike Notuma - retkog minerala
koji postoji samo na planeti Rubi-ka
i nigde vi{e u celom univerzumu.
Igra se pojavila davne 2001
godine i do sada su iza{le tri expanzije:
Notum Wars, Alien Invasion i Shadowlands. Ex-
panzije su jako pobolj{ale kvalitet igre, novine
su zaista unikatne: igra~ima je dozvoljena kon-
trola zemlje tako {to organizacije postavljaju
”towere” koje kasnije brane od napada (Notum
Wars), odbrana gradova od Invazije vanzemal-
jaca (Alien Invasion) i potpuno novi svet koji se
zasniva na lebde}im ostrvima (Shadowlands).
Igra je, iako stara ura|ena u potpunosti u
3D okru`enju. Mapa je ogromna i prote`e se
na hiljade kvadratnih kilometara. Pe{a~enje
nije jedini na~in putovanja u igri, mo`ete koris-
titi razne vrste teleportova (Whom-Pah, Grid) i
letelica kako drumskih, tako za kretanje po vodi
i vazduhu. Svog lika mo`ete kontrolisati iz prvog
ili tre}eg lica. Kontrola likova je u po~etku malo
komplikovana ali kasnije kad se naviknete to ne
predstavlja nikakav problem.
Chat sistem je dobro razra|en a za igranje vam
nije potrebna ultra-brza giga-mega konekcija
zato {to je igra pravljena u doba kada su 56k
modemi bili najrasprostranjeniji vid konekcije, a
za potpuno u`ivanje je dovoljana i obicna wire-
less konekcija od 128k. Grafika nije lo{a, nara-
vno da zaostaje za dana{njim standardima ali
to u ovakvim tipovima igara nije najbitnije. Ovaj
nedostatak se upotpunjuje sa veoma dobrom
zvu~nom podlogom koja je ura|ena fenomenal-
no. Naime zvuk prati radnju i dinamiku igre tako
da kad ste u borbi i ako gubite muzika vam jo{
dodatno stvara paniku, a dok krstarite pustinja-
ma i stepama planete prati vas fina muzika koja
vas opu{ta u razgledanju krajolika. Najbitinije je
da igra poseduje onu dozu zaraznosti u tolikim
koli~inama da je mo`ete igrati ne danima, ve}
mesecima pa ~ak i godinama a da vam pri tom
nije dosadno. Iz tog razloga igra je prava pos-
lastica za sve ljubitelje RPG igara i preporu~ujem
je svima koji vole dobre i kvalitetne igre.
AO klan ”Serbian Forces” ( http://www.pcigre.
com/aosf/ )
Prvo za igranje vam je potrebno minimum :
pentuim 3, 3d grafi~ka kartica sa 16 mb, 128
mb RAM i 56k internet konekcija. Ako imate sve
uslove onda mo`ete kreirati account odnosno
nalog na Funcom-ovom sajtu https://register.
funcom.com/. Kad ste kreirali nalog potrebno je
da instalirate igru Anarchy Online koju mo`ete
preuzeti sa Funcom-ovog sajta ,ako `elite da
igrate igru bez ekspanzija (besplatno) onda pru-
zmite Small Client, a ako `elite da igrate AO sa
ekspanzijama onda preuzmite Large Client (eks-
panzije se pla}aju). Kada ste kona~no instalirali
igru ,po~injete sa igranjem, kada pokrenete igru
kompjuter }e od vas zatra`iti da unesete ime
accounta kao i korisni~ku {ifru, i da izaberete
dimenziju (server) na kojoj `elite da se igrate,
imaju 3 ponu|ena servera 1.Rimor , 2.Atlantean
i 3. Die Neue Welt. Mi se nalazimo na Rimoru ,
zna~i odaberite Rimor i kliknite na login. Dobi}e
te opciju da kreirate karaktera, nakon toga
kliknite na start i igra mo`e da po~ne.
Na po~etku se nalazite u jednoj
sobi gde birate rasu imate izbor od 4
rase: Atrox, Nanomage, Opifex i Soli-
tus sve rase osim Atroxa mogu da se
biraju u mu{koj i `enskoj varijanti, iza-
berite jednu rasu i krenite dalje u slede}u
sobu gde je potrebno podesiti izgled karaktera
, nakon toga birate jednu od 14 profesija (12
ako igrate bez ekspanzija) i nakon izbora profe-
sije ostaje vam jos sam da izaberete ime kara-
ktera i time ste zavr{ili kreaciju karaktera. Kada
se na|ete u velikom holu neke vrste aerodroma
(Shuttleport) krenite napred i potra`ite ICC shut-
tleport, pri- likom putovanja va{ {atl
}e se pokva- riti i sru{iti na newbie is-
land, ostrvo na kojem je po`eljno
ostati do 10 levela. Kada se
nadjete na ostrvu potrebno je
da stupite u kontakt sa nekim od
na{ih igra~a , to se radi tako {to u chat
prozoru kucate komandu /tell pa zatim
ime nekog od na{ih ~lanova, primer:
/tell sivonja , sve se kuca malim
slovima kada stupite u kontakt sa
nekim na{im ~lanom predstavite se i recite kako
ste nas na{li ako je ~lan offline dobi}e te poruku
da je offline. Spisak svih igra~a se nalazi na
linkovima ^lanovi, zna~i va{e je samo da stupite
u kontakt sa nekim od na{i ~lanova a dalje }e
mo vam mi davati instrukcije.
Postoji drugi na~in da nas prona|ete a to je
putem SF Foruma gde mo`ete na}i veoma za-
nimljivih postova o ”Serbian Forces” http://www.
pcigre.com/forum/index.php?topic=3240
U potpisu
Sivonja, president of SF
Gaming
18
Anarchy Online
Ako ste ljubitelj igara tipa World of Warcraft, Guild Wars, City
Of Heroes, Star Wars Galaxies idr. a nemate para da pla}ate
mese~ne pretplate ili ne `elite da pla}ate takav vid zabave onda je
Anarchy Online idealan izbor za vas.
rase: Atrox, Nanomage, Opifex i Soli-
tus sve rase osim Atroxa mogu da se
biraju u mu{koj i `enskoj varijanti, iza-
(Shuttleport) krenite napred i potra`ite ICC shut-
tleport, pri- likom putovanja va{ {atl
riti i sru{iti na newbie is-
to se radi tako {to u chat
prozoru kucate komandu /tell pa zatim
na{ih ~lanova, primer:
, sve se kuca malim
Omni-Tek i suprostavljenim pobunjen-
icima, Clan-ovcima. Tu je i tre}a strana
Neutralci - ljudi koji su odlu~ili da ne
u~estvuju u tom konfliktu. Borbe se
vode oko kontrole zemlje na planeti, a
onaj ko kontroli{e zemlju taj kontroli{e
i rudnike Notuma - retkog minerala

19. Company of Heroes je jos
jedna u nizu RTS strategija sa
tematikom WWII , ali se po mnogo
~emu razlikuje od igara sa sli~nom
ili istom tematikom . Samu igricu su
pravili ljudi iz Relica ( Warhammer
40 k , Homeworld ) tako da to na
samom po~etku garantuje dobru
atmosferu i veliku igrivost .
Svi oni koji su igrali Warhammer
40 k ne}e imati problema da se
sna|u u samom interfejsu dok je
za ostale tu odli~no smi{ljen i prvi
put ne tako dosadan tutorial . Pri~a
po~inje na ~uveni D-Day to jest
iskrcavanje savezni~kih snaga na
obale Normandije . Pored kontrole
vojnika pri samom iskrcavanju
igra~ }e biti u mogu}nosti
da kontrolise i neke od
istorijsko ~uvenih specijalnih
padobranskih jedinica koji
su svoju bitku
otpo~eli iza
neprijateljskih
linija. Od resursa
postoji ljudstvo,
municija i gorivo koje
dobijate osvajanjem
strate{kih pozicija.
Sama atmosfera je
izvanredna u svakom
segmentu Company
of Heroesa ~emu
doprinosineverovatno
dobra grafika i odli~na
zvu~na podloga. Tako
}ete u trenutcima jake artiljeriske
paljbe imati utisak kao da se to sve
de{ava u va{oj sobi :)
[to se ti~e strate{kog plana
bez problema mo`emo da ka`emo
da pored Cossacka 2 ova igrica
ima najvi{e strate{kih mogu}nosti
od svih trenutno dostupnih . Na
raspolaganju }e vam biti strate{ka i
realtime mapa , zatim mnogo vrsta
autenti~nihjedinica,svakasasvojim
specijalnim sposobnostima , gomila
gradjevina koje su se koristile za
formiranje frontova (bodljikave `ice,
dzakovi sa peskom itd ) i jos mnogo
toga {to }emo vam ostaviti da sami
otkrijete . Zbog svega ovoga igrica
je mozda malo previ{e zahtevna
za na{e uslove tako da ne}e raditi
na slabijoj grafi~koj od ATI 9500 ili
njenog ekvivalenta .
Dostupni modovi u igrici
su Singlplayer kampanja
, skirmi{ i multiplayer mod
(lan i internet) . Jedinice su
odli~no izbalansirane i realno
prikazane tako da npr jedno
mitraljesko gnezdo moze
da uni{ti desetine jedinica
pe{adije .
Celokupni elementi cele
igrice ~ine je najboljom
strategijom trenutno
dostupnom i jednom od
kandidata za najbolju igricu
godine .
Upozorenje : Ako ste skloni
igranju igrica , a imate trenutno
vi{ak obaveza nemojte da je
instalirate :)
Spageti-vesterni, filmski `anr
nastao u Evropi, koji je sedamde-
setih `ario i palio svetom, zasi}enim
klasi~nim ameri~kim vesternima
predvo|enim uvek lepim D`onom
Vejnom (i njego-
vom maramom
:). Nakon toga
vestern prakti~no
pada u zaborav,
dok u svetu igara
nikadanijeza`iveo
(Amerikanci po
autoru ovog tek-
sta nikada nisu umeli da naprave
dobar vestern zbog nevoljnosti da
se kao nacija suo~e sa genocidom
nad indijancima i op{tim bezakon-
jem koje se desilo prilikom koloni-
zacije Severne Amerike).Call
Of Juarez je ~edo poljskog
studija Techland, koji su videv{i
totalnu nezainteresovanost pro-
gramerskih ku}a za ovu temu (dok
smo recimo igricama na temu
Drugog svetskog rata pretrpani)
odlu~ili na hrabar potez izda-
vanja vestern FPS-a (puca~ine u
prvom licu).
Ova igra predstavlja prili~no
uspeli oma` spageti-vesternima
tako da }ete na}i sebe u bukval-
no svakom klasi~nom vestern
ambijentu kao {to je bordel, crkva,
salun, pra{njave ulice, voz… Pred
sobom }ete imati slojevitu i relativno
dobru pri~u ispri~anu iz perspektive
dva lika: biv{eg revolvera{a
Reja (Reverend Ray),
trenutno sve{tenika koji
kada ~uje vest
o ubistvu brata
kre}e u osvetu
i Bilija (Billy)
mladog pulu-
indijanca koji je
la`no optu`en za ubist-
vo majke i o~uha (ina~e
Rejevog brata) i koji pored toga
{to mora da se sukobi sa bandom
koja mu je namestila zlo~in, mora i
da izbegne gnev svog fanati~nog
strica.
Postojanje dva junaka razli~itih
filozofija omugu}ilo je da igra
ima dobru dozu raznovrsnosti.
Rej je klasi~ni revolvera{ koji ima
mogu}nost kori{}enja dva revol-
vera istovremeno, ve}u izdr`ljivost
i mogu}nost ulaska u ”bullet time”
(nalik na ”Max Payne”)
tako da }e nivoi u koji-
ma igrate sa njim biti is-
punjeni akcijom, dok Bili
koristi tehnike {unjanja i
prikradanja uz upotrebu
luka i strele kao i bi~a,
pa nivoi u kojima se na-
lazite u njegovoj ko`i podse}aju na
”Thief” ili ”Splinter Cell”. Grafika u
igri zaslu`uje visoku ocenu, tako
da su modeli likova i oru`ja odli~ni,
teksture raznovrsne
i detaljne, a okolina
puna animiranih de-
talja kao {to su insek-
ti, trava koja se nji{e
na povetarcu, razne
`ivotinje pa i ~uveni
kotrljaju}i `bunovi :).
Ovako dobra grafika uvodi
jednu od mana igre, a to je visoka
hardverska zahtevnost koja mo`e
predstavljati problem korisnicima
sa slabijim konfiguracijama. Zvuk
tako|e zaslu`uje visoku ocenu jer
je i njemu posve}eno dosta pa`nje,
mada ima problema sa sinhronizaci-
jom u dijalozima, {to je mo`da po-
sledica izrade igre u Poljskoj (ina~e
~esta pojava da programerske ku}e
isto~ne Evrope urade relativno lo{
posao sinhronizacije
na engleski jezik). AI
rutina (ve{ta~ka in-
teligencija) definitivno
ostavlja najvi{e pros-
tora za zamerke, tako
da }ete ponekad biti
svedoci nelogi~nosti
u pona{anju protivnika, {to }e biti
izra`enije u nivoima u kojima vodite
Bilija (recimo previ{e je lako otresti
se potere kada vas primete), dok
”pathfinding” sistem ume da se za-
glupi i zaglavi protivnika na nekoj
prepreci.
Call Of Juarez definitivno pati
od nedostataka u AI rutini, dugom
u~itavanju nivoa i velikoj hardver-
skoj zahtevnosti, ali ako imate
odgovaraju}i kompjuter, a ve{ta~ka
inteligencija vam nije najva`niji
element neke igre, dobi}ete vizu-
elno i zvu~no bogatu produciranu
puca~inu u vestern okru`enju sa
lepo osmi{ljenom pri~om i likovima,
koja }e vas bez problema uvu}i u
svet Divljeg Zapada.
Lj.S.
Gaming
19
Call Of Juarez
Company of Heroes

20. Gadgets
21
Novi nano je
napredovao u odnosu
na svog predstavnika u
svakom pogledu. Zna~ajno
je tanji, izradjuje se od
nekogmagijomobra|enog
aluminijuma, {to zna~i da
je otporniji, dolazi u pet `ivopisnih boja, ekran
ima bolje pozadinsko osvetljenje i najva`nije,
kapacitet je pove}an na maksimalnih 8GB.
Prevedeno na srpski, u novi iPod mo`e da stane
oko 13,5 sati muzike ili 25000 fotografija.
Sastavni deo upotrebe iPoda je program
iTunes koji }e vam pomo}i da {to vi{e muzike
ponesete sa sobom. Mogu}e ga je besplatno
skinuti/preuzeti na adresi
www.apple.com/itunes/download/
i preporu~ujemo ga i onima koji jo{
nisu kupili iPod, jer se pokazao kao odli~na
alternativa klasi~nim programima za pu{tanje
multimedijalnih sadr`aja, a uz njega sti`e i
podu`i spisak besplatnih internet radio stanica
svih `anrova.
Mali pomak za ~oveka, ali veliki za {aku
Nedavno najavljivani Logitech® MX™
Revolutionbe`i~nilaserskimi{iLogitech®
VX Revolution™ be`i~ni mi{ za notebook
ra~unare u koga je ugradjen MicroGear™
Precision sistem ultra brzog skrolovanja,
koji svojim to~ki}em napravljenim od
svemirskih legura, omogu}ava korisniku
da jednim pokretom preleti preko ve}eg
broja strana. Karakteristike to~ki}a su tako
projetovane da }e se on slobodno vrteti oko
7s u proseku.
Me|utim sam to~ki} nije jednina novina
u novim mi{evima. Logitech je proveo dve
pune godine poku{avaju}i da ponovo izmisli
mi{a . One-Touch™ Search dugme je samo
jedna u lepezi stvari do kojih su do{li. Taj
taster omogu}ava da se jednim klikom
izabere neka re~ i da se automatski pretra`i
internet omiljenim pretra`iva~em, naravno
opciju je mogu}e podestit tako da ne mo`e
da se desi da u sred partije omiljene vam
puca~ine umesto zumirane glave va{eg
protivnika pojavi, npr. Google.
Ergonomski, mi{i} je
perfektno uradjen i
idealno le`i u ruci
{to }e svako ko
ima potrebu
za redovnim
kori{}enjem
r a ~ u n a r a
znati da ceni.
Ergonomski, mi{i} je
perfektno uradjen i
idealno le`i u ruci
{to }e svako ko
ima potrebu
za redovnim
kori{}enjem
r a ~ u n a r a
znati da ceni.
Tip
Handheld sa UMTS, GSM, integrisan GPS,
be`i~ni LAN i Bluetooth.
Procesor
Intel® PXA270 Processor, radni takt 416 MHz
zasnovan na Intel® XScale™ mikro arhitekturi.
Memorija
Flash memorija (ROM): 128MB
Sistemska memorija (RAM): 64MB.
Ekran
2.4 in~a, 240 x 240 piksela, 65.536 boja,
TFT touchscreen, LED.
Povezivanje
Podaci: USB 1.1 slave, USB 1.1 host, Bluetooth
i Be`i~ni LAN (IEEE 802.11b/g) integrisan;
WiFi/Audio: mikrofon, zvu~nik i slu{alica (3.5
mm).
GSM 900/1800/1900 Mhz
UMTS 2100 MHz
je tanji, izradjuje se od

21. 5. www.bbc.co.co.uk/dna/h2g2
Sajt napravljen u ~ast Daglasa Adamsa
osmi{ljen kao zemaljski ekvivalent
”Autostoperskom vodi~u kroz galaksiju”.
H2G2 je vodi~ kroz ”zivot, vaseljenu i
sve ostalo” i kao takav pru`a bezbroj
informacija o svim ”zemaljskim” temama
po~ev od lepote, zdravlja, ishrane, pa sve
do arheologije, arhitekture, astronomije
i politike. Jo{ jedna od zanimljivosti je ta
{to i sami mo`ete doprineti {irenju ove
enciklopedije i pisati o sopstvenim otkri}ima,
problemima i interesovanjima (naravno
isklju~ivo uz moto ”Bez panike!”)
2. www.signslanguage.com
Na ovoj adresi mo`ete videti ogromnu
kolekciju zabavnih, bizarnih i konfuznih
saobra}ajnih znakova iz raznih zemalja
koje ne {tede na metalu i boji za
proizvodnju istih ( voznja do Crne Gore?
Da,ali avionom.) Ken Dumas je sakupio
preko 100 ”informativnih” obave{tenja (
”Beware of emottionaly unstable dog”),
raznih bilborda i reklama koji donekle
podse}aju na stari i podjednako komi~ni
www.engrish.com
Bez panike1. http://www.channel4.com/history/microsites/W/
worstjobs/index.html
Ose}ate se zarobljeno na besperspektivnom poslu? Ovaj
sajt }e vas na trenutak ute{iti kroz prikaz najgorih britanskih
poslova u toku poslednjih 2000godina.Presta}ete sa
samosa`aljevanjem u trenutku kada ugledate lice Tonija
Robinsona (poznatiji kao Boldrik iz serije ”Crni Guja” ) ~ija
zanimanja se kre}u u rasponu od grobara za vreme kuge
do lovca na pacove.Ukoliko ste i dalje nezadovoljni svojom
karijerom, uradite test sposobnosti koji }e vam re}i u kom
poslu bi ste se najbolje sna{li.
Internetvodi~
21
3. www.becominghuman.org
Ukoliko ose}ate nostalgiju za emisijama
poput ”Opstanka” , instalirajte Flash i
uzivajte u dokumentarnom interaktivnom
sajtu koji vas vodi na ~etiri miliona godina
dug put ljudske evolucije. Filmovi daju
odgovor na neka od pitanja porekla,
fizionomije i na{ih sli~nosti i razlika sa
primatima ( kroz pore|enja hromozoma
) kao i pri~u o pronalasku najstrijih fosila
Homo sapiensa u Etiopiji. Kao prate}e
informacije na sajtu nalaze se linkovi
sa sli~nim sadr`ajima(vesti Nacionalne
Geografije isl.
4. www.angryalien.com
Na sajtu }e te na}i kolekciju od tridesetak najomiljenijih
i najomrazenijih holivudskih blokbastera u trajanju od
trideset sekundi. ”Zivot je lep”, ”Petpara~ke pri~e”,
”Uli~ni psi”, ”Titanik”, sa animiranim ze~evima u
glavnim ulogama ! Nikad dosta parodija!

22. Svi smo deca zvezdane prashine,
samo smo to zaboravili!!!
Za one koji nisu kreacionisti i one koji ne veruju
da je svet nastao za samo 7 dana, nau~nici
nude za sada najprihva}eniju nau~nu teoriju o
postanku vasione.
Nekada davno, a re~ je o milionima godina,
postojalo je samo jedno – singularitet. Jedna
jedina ta~ka materije beskona~ne gustine. Jedno
se, na po~etku prostora i vremena, najve}om
eksplozijom koju poznaje na{ univerzum – Velikim
praskom (Big Beng-om), raspr{ilo po svemiru u
kome je do tada postojao vacuum, prostor bez
ikakvih ~estica materije. U svemiru su, nakon
Velikog praska, postojali samo molekuli vodonika
(H2), i u znatno manjoj meri molekuli helijuma
(He2), prva dva elementa Mendeljejevog
periodnog sistema elemenata. Odmah se
name}e i zna~ajno pitanje: kako su nastali svi
ostali te`i elementi: kiseonik, ugljenik, gvo`|e…
koji nisu postojali u prvobitnoj vasioni.
Nau~nici i na to nude odgovor. Usled inercije
nastale Velikim praskom, molekuli vodonika su
se milionima godina tiho kretali kroz prazninu
prostora i vremena, kroz koju bi ponekad pro{ao
spiralni krak galaksija koji je rotirao oko svog
centra mase, i koji se tako|e sastojao samo od
molekula vodonika. Me|usobni sudari molekula
vodonika su za posledicu imali grupisanje
ovih molekula u si}u{ne skupine, koje su se
vremenom, a re~ je opet o milionima godina,
sudarale sa drugim molekulima vodonika koji
bi bili zadr`ani gravitacijom sa ve} prethodno
slepljenim molekulima. I opet prolaze milioni
godina i ove skupine molekula vodonika postaju
sve ve}e i ve}e, dok jednog momenta, kada
u centru mase ove rotiraju}e gomile molekula,
usled gravitacije koja sabija molekule ka centru,
ne zavladaju toliki pritisak i temperatura da
dolazi do paljenja nuklerne reakcije i slepljivanja
2 jezgra vodonika u jedno jezgro helijuma i
osloba|anja ostatka mase u obliku svetlosti
(2 jezgra vodonika imaju ve}u masu od jednog
jezgra helijuma). Uz blistavu svetlost lan~anih
nuklearnih reakcija prvi put se u svemiru ra|aju
zvezde.
Na{e Sunce, trenutno, funkcioni{e upravo
tako. U njegovom centru se atomi vodonika
pretvaraju u atome helijuma uz isijavanje
svetlosti koja daje `vot na{oj planeti. Kada
zvezda potro{i svoje vodoni~no gorivo, i pretvori
sav vodonik u helijum, opet, nakon vi{e hiljada
godina, nastaju jo{ ve}i pritisci i temperature,
i sada se jezgra helijuma slepljuju formiraju}i
jezgra te`ih elemenata, berilijuma, bora,
kiseonika… I tako opet hiljadama godina. Ali
i zvezde imaju svoju evoluciju. Otkrivena je i
magi~na granica mase, koja pokazuje dokle }e
zvezda sti}i u svojoj evoluciji i produkovanju sve
te`ih elemenata u svom jezgru, i ona iznosi 2.1
mase Sunca. Dakle, zvezde koje su 2.1 puta
te`e od mase Sunca }e u svojoj evoluciji koja
traje vi{e stotina hiljada godina, fomirati i te{ke
elemente kao {to su gvo`|e, srebro, zlato… I
kada usled gravitacije te`ih elemenata u jezgru
zvezde, koje se svo vreme sabija, pritisci i
temperatura postanu izrazito veliki, zvezda
do`ivljava svoj veliki kolaps koji }e u~initi da
ona zasija dosad nevi|enim sjajem, eksplozijom
Super Nove. Ovom eksplozijom, ona }e raspr{iti
u dubine svemira sve te`e atome koji do tada
nisu postojali u vasioni. Svi ti te`i elementi se
nalaze i na na{oj planeti, u stenama, varja~ama,
pljeskavicama, pa i nama samima. Svi molekuli
koje posedujemo u organizmu su nekada
davno bili deo neke zvezde koja je eksplodirala
zadivljuju}e blistavim sjajem. Tako da smo,
prosto re~eno, svi deca zvezdane pra{ine.
Na{e Sunce je zvezda male mase. Za 50
hiljada godina, kada Sunce potro{i celokupno
vodoni~no i helijumsko gorivo, atomi gasa }e se
pro{iriti i progutati i dragu nam planetu Zemlju.
Sunce ne}e eksplodirati zbog svoje relativno
male mase kao zvezde, ve} }e se ugasiti i postati
uga{ena zvezda, takozvani Beli patuljak.
A svemir se jo{ uvek {iri. Svaka ta~ka vasione
se svakim trenutkom sve vi{e udaljava od
centra vasione. Jedino veliko pitanje povodom
sudbine svemira je da li }e se {irenje nastaviti u
nedogled ili }e u jednom momentu kretanje stati
i sve galaksije ponovo krenuti da se pribli`avaju
centru vasione od koga su se milionima godina
udaljavale. Na ovo pitanje }e nau~nici mo}i da
odgovore tek kada se utvrdi ta~na prose~na
gustina i masa svemira. Ako je masa svemira
ve}a od kriti~ne mase koja je potrebna da se
zaustavi {irenje, vasiona }e se opet milionima
godina skupljati dok sve, ponovo, ne postane
jedno i opet ne eksplodira Velikim praskom.
Mi smo u pogledu evolucije svemira ba{ kao
leptiri koji `ive samo jedan dan. Sva sre}a da
nam ostaje, da za barem tako malo vremena
koji predstavlja na{ `ivot, nosimo sme{ak u uglu
usana, ne zaboravljaju}i da smo deca zvezdane
pra{ine.
or|e Abramovi}
Blog
22
And the story goes:

23. Blog
23
A detailed account of Vladimir Stojanov Kandic
of trans global happenings and a world wide
perspective of our race
DISCO CLUB, SREM^ICA, ILI DISCO CLUB U
SREM^ICI
Kraj avgusta 2549 godine. Pan~evo izgleda
kao Liverpool 1952 ad. Sa Atlantika dolaze
tolike koli~ine vode da stari ljudi govore kako
je ovo ve} definitivno kraj, totalno nesvesni da
su samo jedni od, samo jos jedni koji se nadaju
da }e to biti ”to”, kona~no velika poplava i kraj
svim na{im mukama. Kada bi barem bilo tako
jednostavno. To smo isto mislili i za Hune, kugu,
Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, rock&roll, AIDS,
pa ~ak i za popularizaciju elektronske muzike
krajem drugog milenijuma, kada je nekim ~udom
obi~no pu~anstvo sa razumevanjem prema muzici
koji se ravna sa pokusajem gajenja lubenica na
Jupiteru, po~elo naprasno da juri ”vi{i” smisao
u ne~emu {to je samo trebalo da bude dobra
zabava. Svi ti vidovi totalne kataklizme su se
pokazali kao samo jo{ jedan vid nade da }e
posle svega ”kona~no” do}i neki vid penzije
za nas umorne du{e, entitete nezadovoljne
trenutnim bitisanjem u prostoru i vremenu i vera
da cemo dobiti po besplatnu kartu ka nekoj
novoj dimeziji gde nema predrasuda, birokratije,
lo{ih frizura i fudbala.
Naravno, od toga ni{ta. Umesto toga, voda
me samo spre~ava da iz pe}ine odem kod guild
brother-a i igram Civ III u LAN mre`i u nadi da
}u ispraviti civilizacijske gre{ke napravljene zbog
na{eg sme{no kratkog `ivotnog veka. E Tolkine,
Tolkine, bili ste u pravu...
Dalisteikadarazmi{ljalioodlaskuunekucrash
course {kolu za Ranger-e i Druid-e i po zavr{etku
iste prodali svu svoju modernu imovinu i oti{li
u neku od zabiti prirode u nadi da }ete tamo,
uz sebu voljenu i dragu osobu i brz satelitski
link, u`ivati do kraja svojih dana? Trenirati Zen
lukostreli~arsvo i skupljaju}i pe~urke, je sigurno
Utopija za ve}inu (o onim drugima ne `elim ni da
pri~am, barem ne jo{ uvek), ali na `alost, malo
nas ima mogu}nost da vidi tu prokletu prirodu od
svakojakih magli punih vcm-a i drugih osnovnih
komponetni plastike, a jo{ manje nas je imalo
akcije u silikonskoj dolini po~etkom osamdesetih,
takodanamjeostalosamodasvakoizsvojeli~ne
pe}inice u jeftinim radni~kim stanovima od gipsa
i kartona odlazi s vremena na vreme u divlja~ke
vo`nje biciklom po vojvo|anskim mo~varama i
treniramo streli~arstvo na livadi iza koje pulsira
hemijska industrija u svim nadrealnim bojama
jednog disco kluba. Od idili~nog re{enja do
klasi~ne cyberpunk varijante. Ali dosta o Utopiji i
njenim sestrama bliznakinjama i neuspehu istih.
Ovog momenta slu{am Louis Armstrong-a i ”A
kiss to build a dream on”, i ne mogu a da ne
pomislim da je ovo definitivno pravi soundtrack
za ovo ki{no popodne u malom industrijskom
gradu kao {to je moj. ^eka me barem dvadeset
birokratskih poslova koji vi{e ne mogu da ~ekaju,
obaveza na koje bi se ~ak i Vogon-i smejali, a
da i ne pri~am o download-u novih materijala
sa net-a, po{to od 2 Mbit-nog linka vi{e ni{ta,
a o dial up-u ne vredi ni pomi{ljati. Ostalo mi
je samo da kontempliram nad starim knjigama i
anti~kim software-om u nadi da }u tu na}i beg i
izlaz iz papirolo{ke ujdurme koja me ~eka svaki
slede}i Bo`iji dan od sutra pa na dalje. Jedino
{to me malo te{i je to {to je i moj ro|eni brat sa
one strane Atlantika u istoj ka{i katastrofi~nosti
u kojoj se nalazim i ja, tako da barem ne moram
da razmi{ljam o epskom begu na Zapad u
nadi za boljim i du{evno zdravijim `ivotom.
Ostade samo da jurcam za novcem, eventualno
konzumiram Prozak, nadam da }u na}i ono {to
sam izgubio sa posljednom devojkom u drugim
`enama (za sada neuspe{no), razmi{ljam o
kupovini jo{ tehnike i obilnim trovanjem epskom
i nau~nom fantastikom, {to u analognom, {to u
digitalnom smislu. [alu na stranu, zamislite svoj
`ivot i recite mi koje je izlazno re{enje. Posao,
stan, nov polovni auto iz zapadne Evrope,
supruga i nastavljanje rase deobom jajne
}elije, eventualni izleti u paradajz turizam, nada
da smo nebeski narod i da }emo samo mi uz
bra}u nam insekte pre`iveti Kraj svih Krajeva?
Hmmm… Pa svako ko je samo jednom iza{ao
sa zabave omamljen hormonima i feromonima
}e vam re}i kako je to totalni disaster i kako
je jedino re{enje za na{ problem MTV kultura,
`ivot od tu|eg novca i konstantno jurenje za
novim seksualnim partnerima. Zvu~i zanimljivo?
Da, zvu~i, ali kada }emo shvatiti da je upravo
to stav koji je sru{io ve}inu, ako ne i sve velike
civilizacije kod nas ako ne i u Univerzumu? Na
`alost, opet se vra}amo na na{ vek trajanja i
nemogu}nost u~enja na svojim gre{kama; ili
da produzimo svoj `ivotni vek, ili da pod hitno
preispitamo svoje prioritete. Posle ovoga ku}a
u Srem~ici mo`da i nije tako lo{a ideja, sve sa
psom i kom{ijom koji vas uporno nagovara da je
sada pravo vreme da krenete da pratite neki od
sportova sa loptom.
Neki od nas se nikada ne}e asimilovati ni u
jednu ni u drugu varijantu egzistencije iz prostog
razloga {to ili nemamo dovoljno novca, ili volje
ili jednostavno smatramo i jedno i drugo samo
maju{nim deli}ima neke ve}e tapiserije koju ve}
treba otkriti. Neverovatno... upravo staje ki{a i
u isto vreme mi zvoni telefon: ”LAN ili hotseat?”.
Mislim da je ve~e savr{eno za pravljenje
interstelarnog broda za put do Alfa Kentaurija...
E da, par~e saveta za kraj: PRACTICE TRUTH,
FEAR NOTHING, RISE ABOVE...
(VK)
News From
The Lair

24. Ekologija
Poslednjih godina termini
ekologija, ekolo{ki i sli~ni
upotrebljavaju se ~esto olako
i neprecizno, u svakodnevnom
`ivotu i u medijima, da bi opisali
veoma razli~ite pojave u `ivotnoj
sredini.
Ekologija
Poslednjih godina termini ekologija, ekolo{ki i
sli~ni upotrebljavaju se ~esto olako i neprecizno, u
svakodnevnom `ivotu i u medijima, da bi opisali veoma
razli~ite pojave u `ivotnoj sredini.
24
Samu re~ u nauku je uveo
Ernst Hekel (Haeckel) 1869.
kada je ekologiju definisao
kao nauku koja prou~ava
odnos izme|u `ivih organizama
i njihove okoline.
Jednostavnim re~nikom
mo`e se re}i da ekologija
prou~ava ”{ta `ivi, gde, i za{to”.
Prvobitno zna~enje ekologije,
kao nauke koja prou~ava mesto
u kojem `ivimo, pretvorilo
se u pojam za{tite sredine.
To je posledica sve ve}eg
zagadjenja `ivotne sredine tj.
mra~ne strane tehnolo{kog
napretka.
Do sredine dvadesetog veka odnos
~oveka prema sopstvenoj okolini bio
je sebi~an ili, kako bi nau~nici rekli,
antropocentri~an. ^ovek se kao vrsta nije
mnogo obazirao na druga `iva bi}a koja ga
okru`uju i od kojih zavisi i njegov opstanak.
Zarad industrijskog i tehnolo{kog napretka i
pobolj{anja `ivotnog standarda, uni{tavala
se okolina i istrebljivile druge vrste.
Takav pristup doveo je poslednjih
decenija do velikih problema svima poznatih
kao kisele ki{e, ozonska rupa, efekat
staklene ba{te i sl. Ovakve promene moraju
se veoma ozbiljno uzeti u obzir jer uti~u
na opstanak svih organizama, {to zna~i i
ljudske vrste.
Strah je ono {to
je nateralo ~oveka da
promeni odos prema
prirodi i da krene u
njeno o~uvanje.
Ekologija kao nauka sve vi{e
dobija na zna~aju jer ima veoma veliku
ulogu u prou~avanju i za{titi sredine a
samim tim i budu}nosti planete.
Dragi na{i sugra|ani, `elimo da `ivimo
u zdravoj sredini, da di{emo ~ist vazduh i
pijemo ~istu vodu! Ali, svesni smo tako|e,
da volimo da se vozimo kolima, koristimo
ra~unare, koristimo mobilne telefone, znamo
da svaki put kada koristimo neki od ure|aja
koje nam je podarila civilizacija, to ko{ta
prirodu i nanosi joj novi o`iljak koji jako
sporo zarasta. @elimo da tu cenu smanjimo
svojim odgovornim pona{anjem.
U Pan~evu se o ekologiji pri~a
decenijama. Znamo stavove politi~ara
kojima ova tema slu`i samo u predizbornim
kampanjama. Poznati su nam i stavovi ljudi
iz fabrika koje zaga|uju. MEUTIM, VA[I
STAVOVI I MI[LJENJA SU NAM U OVOM
TRENUTKU NAJVA@NIJI! IZ TOG RAZLOGA,
OVU STRANICU POSVE]UJEMO VAMA I
VA[IM PISMIMA I TEKSTOVIMA. PI[ITE NAM
NA E-MAIL ekologijaql@gmail.com
NAJZANIMLJIVIJI TEKSTOVI I PISMA BI]E
OBJAVLJENI U NA[EM ^ASOPISU.
Puno pozdrava, i ostajte zdravo!

26. Moda
26
CRVENI SAN!

27. Crveno, red, rot, e kuqe,
rosso, rojo, rosu, rouge.....
Prizna}ete uvek dobro zvu~i!
Od jarko crvene, preko
bordo pa do kraljevski
tamnocrvene – sve nijanse
ove dominantne boje podsti~u
radost ove jeseni.
Boja ljubavi polako je u{la
na mala vrata modne scene i
na trenutak razbila dominaciju
aktuelnih sivih tonova.
Crvena ode}a ako ste smeli,
ili po neki crveni detalj ako to
niste, pomo}i}e vam da se
ose}ate lep{e, samouverenije
i senzualnije. A nikoga u
va{oj okolini ne}e ostaviti
ravnodu{nim.
Ako ovu fenomenalnu
boju ukombinujete sa malo,
uvek aktuelne crne, ne mo`ete
da pogre{ite. Uspeh je
zagarantovan.
Boja koja simbolizuje
strast pravi je pogodak za ovu
sezonu.
Ne zaboravite, neko je
jednom rekao: ”Imati ukus, zna~i
imati svoj ukus”
Christian Lacroix
Christian Lacroix
Christian Lacroix
Elie Saab
Elie
Lanvin

28. Beauty
28
LEPOTA
NE]ETE VALJDA ZABORAVITI NJEGA?!
Mislite da je mu{karcima u kupatilu dovoljan samo brija~ i losion posle brijanja?
Nikako! Iako nerado pri~aju o tome, oni su sve vi{e po~eli da vode brigu o svom
izgledu. Pored parfema, kozmeti~ke ku}e pro{irile su svoje linije proizvoda, koje su do
sada bile rezervisane isklju~ivo za `ensku negu.
Zato, kada krenete u jesenju nabavku kozmeti~kih preparata, obradujte i svoju ja~u
polovinu.
Verujte nam, bi}e presre}ni!
ADIDAS
krema za lice
gel za umivanje
losion posle brijanja
BVLGARI POUR HOMME
parfem
REXONA MEN
dezodorans
stik
NIVEA
blagi balsam
posle brijanja
NEUTROGENA
T/GEL TOTAL
{ampon za kosu
ORIFLAME SET
piling za lice
pena za brijanje
losion posle
brijanja
energetska
krema za lice
VERSACE MAN
EAU FRAICHE
parfem

30. SKY LIGHT
Sastojci:
3 cl votke
10 cl orange juice
2 cl tekile
1 cl Blue Curacao
likera
1 cl grenadina
Priprema:
U veliku high ball ili pilsner ~a{u, preko
leda sipati votku i orange juice. Zatim
dodati grenadine da se slije na dno. U
odvojenoj ~a{i pome{ati tekilu i blue
curacao i naliti u ~a{u pa`ljivo da ostane
na povr{ini koktela. Ukrasiti kri{kom
Kokteli
Magija u ~a{i
30
CATALINA MARGARITA
Sastojci:
2 cl tekile
2 cl {napsa od breskve
1 cl Blue Curacao likera
3 cl sok od limuna
2 cl {e}ernog sirupa
U {ejkersipati svesastojkepreko leda, sna`no
{ejkovati i preliti preko leda u margarita ~a{u.
Ukrasiti kri{kom pomorand`e.
Kokteli - Ima li uzbudljivijeg i ma{tovitijeg
pi}a?
U|ite sa nama u magi~ni svet i otkri}emo
vam profesionalne tajne za pripremu atraktivnih
koktela, kojima }ete odu{eviti sebe i svoje
prijatelje.
Iz broja u broj, uz na{e savete i malo prakse,
postanite pravi majstor spravljanja {arenih
napitaka.
Sve ono {to ste oduvek `eleli da znate, a
niste imali koga da pitate - sazna}ete u pet
osnovnih lekcija u QL maloj {koli za barmene.
1.Osnovna podela pi}a
2.Vrste ~a{a
3.Barska oprema
4.Vrste garnirunga
5.^etiri na~ina pripreme koktela
OSNOVNA PODELA PI]A
Pi}a delimo na:
1.Alkoholna mogu biti jaka i slaba:
- Jaka su pi}a koja u sastavu imaju preko 40%
alkohola;
- Slaba su sva alkoholna pi}a do 40%
alkohola;
- Jaka alkoholna pi}a se dele na nekoliko
grupa:
whiskey, vodka, rum, gin, tequila, brandy i
likeri;
- U slaba alkoholna pi}a spadaju:
piva, vina i likeri;
2.Bezalkoholna pi}a se dele na : prirodna i
ve{ta~ka.
- Prirodna su svi prirodni sokovi,sirupi i mineralne
vode.
- Ve{ta~ka su sva pi}a dobijena ve{ta~kinm
na~inom i naj~e{}e im je dodat CO2.
CATALINA MARGARITA
Sastojci:
2 cl {napsa od breskve
1 cl Blue Curacao likera
3 cl sok od limuna
2 cl {e}ernog sirupa

32. STI@E JESEN - PO^INJE
SPEKTAKL!
Pecanje. Opsesija,
hobi ili strast ~oveka,
praiskonskog lovca koji se
hranio samo onim {to je
ulovio?! U svakom slu~aju,
nezaobilazna tema u
gradu koji se nalazi na
dve velike reke, koji ima
na hiljade sportskih i
profesionalnih ribolovaca,
grad u kome je ribolov
pitanje tradicije, ve{tine i
vite{tva!
U ovom i narednim
brojevima, poku{a}emo
da vam pribli`imo ovaj
hobi, ili bolje re}i sport,
osvrnu}emo se na istorijat pecanja, na inovacije, predstavlja}emo vam
najnovije modele {tapova i ma{inica, a sve to }emo za~initi mnogobrojnim
fotografijama i ribolova~kim pri~ama.
Dolaskom jeseni, perioda kada se hvataju ”trofeji”, atmosfera se zagreva
do maksimuma, a mi }emo biti na pravom mestu u pravo vreme da vam
pribli`imo deo te atmosfere i pomognemo vam prakti~nim savetima.
Nao{trite udice, toplo se obucite i, naravno, ^UVAJTE PRIRODU I U@IVAJTE
U NJOJ!
[TUKA -
PREDATOR
BEZ PREMCA
[tuka (Esox lucius - lat.), jedna je od
grabljivica koje `ive u na{im nizinskim rekama.
Telo joj je gra|eno tako da mo`e brzo da pliva
i dostigne svoj plen. Duga je i vitka, glava
joj je spljo{tena, a gubica {iljata, sa veoma
o{trim zubima okrenutim prema unutra, tako
da kada zgrabi plen, vi{e ga ne ispu{ta. U
na{im krajevima naraste do 15kg te`ine. Dr`i
se gornjih slojeva vode, gde vreba sitniju ribu
- svoj plen. [tuka `ivi skoro u celoj Evropi, osim
u [paniji i ju`noj Italiji. To je prvenstveno riba
Severne Amerike, a u Evropi Skandinavije,
Rusije i Sibira. U Skandinaviji i Sibiru mo`e
narasti preko 2 metra i do 30kg te`ine. Mresti
se od februara do marta/aprila na plitkim
obalama obraslim vodenim biljem, a `enki se
pridru`uju jedan ili dve mu`jaka. @enka od 2 do
3 kg snese oko 100 000 jaja veli~ine oko 3mm.
U zavisnosti od temperature vode, jaja se
izlegu za 2-3 nedelje, ali obi~no ve}i deo mla|i
propada od samih {tuka koje ga pro`deru.
Veoma brzo raste, i pod povoljnim okolnostima
u prvoj godini `ivota mo`e narasti i do kilogram
te`ine. U narednim godinama mo`e da raste
jo{ br`e.
Ose}a kretanje sitnije ribe vi{e bo~nom
linijom nego vidom. @ivi uz trave, lokvanje,
panjeve i klade, gde vreba sitniju ribu od
sebe. Lov na {tuku je zabranjen u toku mresta,
po{to zbog svoje pro`drljivosti ~esto nale}e
na varalicu, pa postoji opasnost da u nekim
vodama bude istrebljena ako se ne vodi briga
o odr`avanju njene vrste.
Odavno i nadaleko je poznata po
svojoj pro`drljivosti i agresivnosti,
pa i kanibalizmu! Napada sve {to
se kre}e u vodi. Po{to ima veliku
~eljust, napada ~ak i ribe koje su tek neznatno
manje od nje. Tako|e napada i mi{eve,
`abe, a krupnije {tuke napadaju ~ak i divlje
patke koje plivaju na povr{ini vode. Neretko
}e se desiti da iz ~eljusti uhva}ene {tuke jo{
uvek viri prethodno uhva}ena riba. Kada bi
u na{im vodama mogla da naraste kao, na
primer, u Sibiru, ne verujemo da bi i sami ljudi
bili bezbedni dok se kupaju u rekama. Zaista,
kada bi {tuka imala noge, izgledom se ne bi
puno razlikovala od aligatora!
U prole}e i zimu obi~no izlazi u lov podkraj
dana, a leti znatno ranije. Tokom cele godine
naj~e{}e tra`i hranu u kasno popodne i
predve~e.
Za sportske ribolovce je veoma atraktivna,
jer je veliki borac i kada je uhva}ena, nastoji
da uradi sve kako bi se oslobodila. Lovi se
”dubinkom” na `ive ribice, ”muvanjem” na
kedera ili na ve{ta~ke varalice koje bi trebalo
da budu ve}ih dimenzija. Najbolji period za lov
je septembar, oktobar i po~etak novembra,
u {ta se mo`ete uveriti ako se provozate
~ a m c e m
po Tami{u.
Mi smo u
j e d n o m
t r e n u t k u
izbrojali ~ak
70 ~amaca i bar jo{ toliko ljudi koji su pecali
sa obale. [tuka koja `ivi u teku}im vodama
ima odli~no meso za jelo, koje se ne ose}a
na mulj, a u Francuskoj je smatraju jednim
od velikih specijaliteta. Neki od recepata za
pripremanje {tuke mo`ete na}i u ovom broju
na{eg ~asopisa.
Pecanje
32
UDICA - KUKA
Jo{ je prvi ~ovek lovio `ivotinje tako {to im je davao da
progutaju plen pri~vr{}en na uzicu. Prve udice su bile druga~ije
nego danas. Bile su {iroke i nisu bile povijene pa, kada su
do{le u usta `ivotinje, ako su bile potegnite u popre~ni polo`aj,
onemogu}ile su beg `ivotinji koja se onda uhvatila. U kameno
doba su bili poznati oblici udica svinutih poput luka, i te su
udice imale ve} neku sli~nost sa dana{njim, a bile su izra|ene
od `ivotinjskih kostiju ili drveta. Od tada do danas, udice su
pretrpele razne izmene i pobolj{anja. To vidimo i po tome {to
vode}i proizvo|a~ udica na svetu, Mustad iz Norve{ke nudi vi{e
hiljada raznih tipova udica.

33. O PROU^AVANJU RIBA
Ribom se ~ovek
hrani oduvek. Najpre
je bio lovac i ribolovac,
i `iveo je od onoga {to
je ulovio. To mo`emo
videti iz drevnih crte`a
u pe}inama u kojima
je `iveo. Zabele`eno
je da su se Egip}ani,
Vavilonci i Asirci, Izraelci,
Indijci, Kinezi i stari Grci, hranili ribom, morskom
i slatkovodnom. Za Rimljane znamo da su i
uzgajali razne birane vrste riba, kako bi ih imali
svakog ~asa na raspolaganju. Uz samostane i
manastire u srednjem veku su postojali ribnjaci,
a feudalci su u opkopima oko svojih gradova
i parkovima svojih dvoraca tako|e imali ve}e
ili manje ribnjake. U to vreme su postojala i
velika poplavna podru~ja bogata raznovrsnom
ribom koja se lovila a slu`ila je za prehranu
siroma{nijeg dela stanovni{tva. O hranljivosti,
lakom varenju i prednosti ribljeg mesa u ishrani,
danas vi{e nikoga ne treba uveravati jer je to
op{tepoznato i dokazano.
^ovek je jo{ u davna vremena po~eo
prou~avati ono od ~ega je zavisio njegov
`ivot. Tako je po~eo da posmatra ribe, njihovo
pona{anje i navike, kako bi ih lak{e lovio.
Nau~no prou~avanje prirode po~elo je jo{ u
starom veku. Nauka o ribama ili Ihtiologija
(ichtyologia) nastala je u staroj Gr~koj. Morska
riba je za stare Grke bila jedan od glavnih izvora
prehrane. Sve`om i soljenom ribom Grci su
naveliko trgovali. Otac prirodnih nauka, Aristotel,
bio je i prvi u~enjak koji se bavio prou~avanjem
riba. @iveo je od 384. do 322. godine pre nove
ere. Napisao je, izme|u ostalog, i deset knjiga
o prou~avanju `ivotinja. On je opisao svojstva
svih riba koje je poznavao i istakao po ~emu se
razlikuju od ostalih `ivotinja. Od njegovih radova
sa~uvao se samo jedan deo, ali i ono znanje
koje je preneo na svoje u~enike.
Veliki Rim, koji je kao vode}a sila stupio
kasnije na svetsku scenu, nije imao ~oveka
ravnog Aristotelu. Rimljani su se koristili nau~nim
dostignu}ima Grka. Najve}i rimski prirodoslovac
Plinius Gaius - Plinije Stariji - obnovio je samo
gr~ka dostignu}a, a `iveo je od 23. do 79. godine
na{e ere.Napisao je delo ”Naturalis historia” u 37
knjiga, {to je bila neka vrsta enciklopedije koja
je obuhvatala ~itav niz raznih nauka, pa me|u
njima i biologiju. Nakon toga su do{li vekovi
Varvarskih provala, srednjovekovnog mraka i
inkvizicije, pa su tek u 16. veku, u doba visoke
renesanse, o`ivele i prirodne nauke, a me|u
njima i ihtiologija. U po~etku su se razvijala dela
Plinija i ostalih gr~kih pisaca, ali su se uskoro
pojavili i ozbiljniji u~enjaci koji su nastavili rad na
Aristotelovim delima.
U 17. veku je nau~nik Willoughby poku{ao
rasporediti i klasifikovati riblje vrste. [ve|anin
Artedi je po~etkom 18.veka pomno prou~avao
ribe. Nakon njegove smrti, njegove rukopise
je izdao slavni preporoditelj prirodnih nauka,
tako|e [ve|anin Carl Linne koji je bio profesor
medicine i botanike na univerzitetu u Upsali.
@iveo je od 1707. do 1778. godine. Linne je
bio najve}i sistemati~ar svih vremena, ali se
ipak njegova sistematika danas nigde na koristi,
jer ona nije mogla da izdr`i nau~nu savremenu
filogenetsku kritiku razvoja i evolucije `ivota na
Zemlji. No, mnoga se nau~na imena i danas
koriste u botanici i zoologiji. On je uveo binarnu
nomenklaturu naziva na latinskom jeziku, kod
koje se prvo ime odnosi na porodicu, a drugo
na vrstu. Po~etkom 1800. godine, dva ~oveka su
usmerila ihtiologiju jasnim i odre|enim putem.
To su bili Georges Cuvier, francuski zoolog i
paleontolog i Valanciennes.
Njih dvojca su, pored toga {to su bili nau~nici,
bili i prijatelji i zajedno su napisali najve}e delo
o ribama koje je imalo 11 000 stranica. Cuvier
je upore|ivao organe pojedinih `ivotinja i
vrsta (bio je vrstan anatom). Prou~avao je i
okamenjene `ivotinjske ostatke i uspeo da
uporednom anatomskom analizom do|e do
sjajnih otkri}a. Ali nije uspeo da odgonetne
razlike koje su nastale pore|enjem nekih vrsta,
jer nije poznavao zakone evolucije. Cuvier je
verovao da su `ivotinjske vrste nepromenljive.
Te probleme je re{io Charles Darvin (1809. do
1882), osniva~ nau~ne teorije o evoluciji `ivih
bi}a, koja po njemu dobija naziv darvinizam.
Pre|a{nja verovanja da su `iva bi}a
nastala natprirodnim aktom stvaranja, morala
su prepustiti mesto ta~nom poznavanju istorije
njihovog razvoja. Darvin je otkrio i osnovne
pokreta~ke sile te evolucije. Do`iveo je `estoke
napade crkvenih krugova, ali je ipak na kraju
izbacio teologiju iz prirodnih nauka i postavio
biologiju na nau~ne temelje. Tako je ona mogla
sna`no krenuti iz zaostalosti i srednjovekovnog
mraka na nove puteve saznanja i napretka.
Pecanje
33
MUSTAD - IMPERIJA KOJA
TRAJE KROZ VEKOVE
Od eksera do udice – put
vizionara
Bilo gde i bilo kada da krenete na pecanje,
velika je {ansa da }ete koristiti Mustadove
udice. Vi{e od sto godina Mustad je vode}i
svetski proizvo|a~ udica.
Sve je po~elo pre vi{e od 169 godina u
Gjøviku, malom mestu u Norve{koj, 140km
severno od Osla.
Farmer po imenu Hans Skikkelstad,
osnovao je 1832. godine ”Brusveen Spiger og
Ståltrådfabrikk”, malu fabriku za proizvodnju
obi~nih eksera, eksera za potkivanje konja i
ostalih metalnih predmeta za svakodnevnu
upotrebu. Vremenom je fabrika rasla, a o~ev
posao je preuzeo Ole Mustad.
On osniva novu kompaniju ”O. Mustad &
Son A.S” i zajedno sa svojim sinom fantasti~nim
~ovekom - vizionarom Hansom Mustadom kre}e
u novi posao - PROIZVODNJU UDICA!
Hans Mustad je odmah uvideo velike
mogu}nosti i prostor na tr`i{tu neophodan
da novi posao uspe! Uskoro je postao pravi
ekspert za pravljenje udica. Dobro obrazovan i
naprednih shvatanja, naro~ito na polju prodaje
i marketinga, slao je svoje radnike u svet u
posetu drugim proizvo|a~ima, prodavcima,
pa ~ak i lokalnim pecaro{ima, kako bi od njih
dobio povratne informacije i upoznao ih sa
sopstvenim proizvodom. Na taj na~in je sebi
otvorio tr`i{te mnogo pre konkurencije, a uspeh
je bio zagarantovan!
Me|utim, dalji napredak ne bi bio mogu}
da se nije pojavio mladi pronalaza~ - izumitelj
Mathias Topp.
Naime, udice su se u to vreme pravile ru~no,
jedna po jedna, {to je bio prili~no mukotrpan
i pipav posao. Sve to je u korenu promenio
mladi pronalaza~ koji je izumeo prvu automatsku
ma{inu za pravljenje udica. Jednostavno, u
ma{inu bi se sa jedne strane ubacivala ~eli~na
`ica, a na drugoj strani bi izlazile gotove udice!
Inovacija je bila zaista senzacionalna, a veliki
broj dana{njih ma{ina jo{ uvek radi po sli~nom
principu. Me|utim, uprkos Toppovom magi~nom
pronalasku, Hans Mustad uvi|a da mu znanja
lokalnih eksperata ne}e biti dovoljna. On u
kompaniju dovodi Engleza Henrija Hajnesa, i na
taj na~in unapre|uje ve{tine u finalnoj obradi
udica. Vo|en filosofijom da kompanija treba
da bude {to nezavisnija, omogu}io je dodatnu
obuku za svoje radnike i razvijao sopstvene
marketin{ke metode. Me{avina vizionarskog
duha, upornosti, inovativnosti, lojalnih i
visokoobu~enih radnika, dovela je Mustad
na lidersku poziciju me|u svim proizvo|a~ima
udica. Danas ova kompanija poseduje nekoliko
fabrika {irom sveta (Kina, Brazil, Portugal…) za
proizvodnju, pakovanje i prodaju udica, kao i
prodajnu mre`u koja pokriva skoro svako mesto
na planeti. Dana{nji vlasnik ove kompanije Hans
Mustad (nosi ime po svom askur|elu) {esta je
generacija vlasnika. Kompanija ima oko 1000
zaposlenih {irom sveta, a obrt je u 2005. godini
dostigao 417 miliona norve{kih kruna (oko 50
miliona eu)!!! Mustadove udice se prodaju u vi{e
od 160 zemalja, a Mustad je postao sinonim za
kvalitet i uspeh!

34. [tuka sa umakom
[tuku srednje veli~ine (jedan do dva kilograma) o~istite, operate i
posolite. Posebno isecite tanke {nitove slanine, pa jedan deo stavite u
ribu umesto iznutrica, a drugi deo polo`ite na dno posude u kojoj }ete pe}i
ribu. Preko slanine stavite ribu i polagano pecite u pe}nici.
Pripremite zatim umak kojim }ete preliti ribu ~im bude pe~ena. U poseb-
noj posudi na masno}i (ulju ili masti) ispr`ite manju glavicu sitno ise~enog
crnog luka da po`uti, pa dodajte mlevenog bibera i deciliter vode. Zatim
ulijte i deciliter piva u koji ste izmrvili mekani deo kri{ke belog hleba. Ku-
vajte deset minuta (dok se hleb raskuva), pa dodajte po ukusu kisele pav-
lake i ka{i~icu maslaca. Posolite in a kraju dodajte sitno seckanog per{una.
Ovim umakom prelijte pe~enu {tuku i poslu`ite. Vino po izboru.
Piletina sa paprikama na Du{in
na~in
Za ~etiri osobe potrebno je:
• 500gr pile}eg filea, 500gr pe~enih crvenih paprika
• jedna manja glavica belog luka
• 2 kisele pavlake
• malo soli i malo brta{na
Za garnirung:
• 1 ve}a ka{ika kukuruza se}erca
• 1 ve}a ka{uka gra{ka
• 1 ve}a ka{ika crvenog salatnog pasulja
• 3 lista zelene salate i jedan manji paradajz.
Priprema:
Pile}i file predhodno posoljen i uvaljan u bra{no kratko propr`iti na vrelom ulju.
Kada piletina porumeni, izvaditi je iz tiganja i na tom istom ulju propr`iti beli luk.
Kada je luk gotov, dodati paprike i ispr`iti ih zajedno sa belim lukom, dok ne ispari sva voda. U tiganj vratiti piletinu, dodati
pavlaku i sve ostaviti na tihoj vatri jo{ par minuta.
Garnirung:
Na sredinu tanjira staviti gotovu piletinu. Sa jedne strane ruba tanjira staviti paradajz, a sa druge gra{ak, kukuruz i crveni
pasulj na listovima zelene salate.
Kuvanje
34

36. Yahting
Putovanja
36
Na{a prva destinacija bila je Tivat, tamo nas je
~ekala jedrilica marke Bavaria, kojom }emo se
prevesti do Risna gde je bila usidrena na{a je-
drilica LA PLUMA. Vreme je prelepo, sun~ano i
vedro, te ve} u prvim minutima plovidbe po~inje
u`itak koji nas ne}e napu{tati do kraja putovan-
ja. Nakon uobi~ajenih aktivnosti pre isplovlja-
vanja (punjenje vode, struje, goriva, razne sitne
popravke) jedrimo do Perasta.
Posle Perasta, re{avamo da krenemo put Rosa,
da tamo preno}imo i naravno, okrepimo se do-
brom pr{utom i vinom. Na Rosama je najlep{i
zalazak sunca.
Ujutro kre}emo put Mljeta, lagano prolazimo
pored Dubrovnika. Pristajemo u jednoj maloj
u{u{kanoj uvalici Okuklje na Mljetu gde }emo i
prespavati. Do njega je te{ko do}i, ali svi koji
do|u ne `ele nikada da odu sa njega i uvek
mu se vra}aju. U svitanje napu{tamo Mljet i
kre}emo put Kor~ule. Kor~ula je veliko ostrvo
sa mnogo divnih mesta za odmor i razgledanje.
Mala {etnja po samom mestu Kor~ula i kre}emo
dalje. Lepo vreme nas prati, stajemo i kupamo
se u blizini Murtera. Nakon kupanja i malog
}askanja sa dve Engleskinje, kre}emo dalje.
Po~inje jugo , {irimo jedra i ne zaustavljamo
se do Malog Lo{inja. Prolazimo Hvar, Bra~, Vis,
Kornate i Dugi otok, Pag i Rab. Nakon 37 sati
neprekidnog jedrenja sti`emo u Silbu. Sidrimo
se na nepropisnom mestu i kre}emo u {etnju
ostrvom. Popijemo pivo u lepoj kafanici okru`eni
mediteranskim rastinjem i mirisom mora. Ujutru
kre}emo put Malog Lo{inja. Ljupko mesta{ce
sa lepo ure|enim fasadama, trgom i {etali{tem
pored mora. U Rovinju obilazimo mesta na{e
mladosti (diskoteka Lanterna , koja je zatvorena
davno). Ujutru se budimo svesni da nam se bli`i
dan regate i ve} sve po~inje da poprima ukus
trke. Vreme je lepo, malo prohladno, nije za ku-
panje, ali je vetar dobar i kre}emo se relativno
brzo na jedra.
U petak popodne uplovljavamo u Trst. Fe{ta je
o~igledno ve} po~ela, jer je riva prepuna {atora,
hiljade ljudi prolazi, beli se nebo od jedara. Ka`u
da je ove godine bilo oko 1800 jedrilica na re-
gati. Barkolana 06 je 38. regata koja se odr`ava
u Trstu. Jedrilice su podeljene u 13 kategorija.
Na{a je u kategoriji 0 u kojoj ima ukupno 127 je-
drilica.Iz Srbije su u~estvovale tri jedrilice. Pijemo
kafu u kafani iz koje je Dositej Obradovi} krenuo
za Srbiju, slikamo se u stolici u kojoj je sedeo
Vuk Karad`i}.
Kapetan u jednom momentu (u pid`ami)
nare|uje razlaz jer je sutra trka.
8.10.2006, nedelja rano jutro, poslednje pri-
preme, iznose se stvari sa broda – smanjujemo
te`inu. Oko 9 sati polazimo ka startu, uzbu|enje
polako raste. More se beli od jedrilica, helikop-
teri nadle}u, vetar je veoma blag.
Ta~no u deset sati oglasio se startni pi{tolj i trka
po~inje.
Odli~na vo`nja na{eg skipera spasava nas od
sudara. Na`alost, negde izme|u druge i tre}e
bove, jedan brod nas udara, nije velika {teta,
ali nam oduzima dragoceno vreme. Kod cilja je
u`asna gu`va, na{ skiper fenomenalno upravlja
jedrilicom i najzad prolazimo cilj. Kasnije smo
saznali da smo 696. u ukupnom plasmanu. Jo{
jedna uspe{na regata proslavljena je {ampanj-
cem. Uklju~ujemo automatskog pilota i u`ivamo
u poslednjim trenucima ove avanture. Kre}emo
put Umaga da predamo brod drugoj ekipi, a mi
u kombi i ku}i.
OD TIVTA DO UMAGA, MOREM

37. Brodogradnja
37
^amac, brodica, barka, la|a, jahta, gliser, jedrenjak,
ili jednostavno kanu ili kajak. Brod je savr{ena prilika
za beg od rutine svakodnevnog `ivota. Nudi vam
slobodu da birate svoj put u pravcu u kome vas misli
u tom trenutku vode. Mogu}nost da se otisnete na
reku ili morsku pu~inu i sjedinite sa prirodom koja vas
okru`uje, jedinstven je ose}aj, skoro ravan ponovnom
ro|enju i apsolutnom pro~i{}enju duha i misli. Jednom
re~i - katarza. I apsolutno je nebitno da li ste poklonik
jedrenja, laganog krstarenja ili pak adrenalina
i letenja po talasima. To je samo stvar afiniteta
prema formi, su{tina ostaje ista, ljubav prema vodi i
brodovima. Ko je makar jedanput u `ivotu prespavao
na brodu i popio jutarnju kafu blago se ljulju{kaju}i na
talasima, zna}e o ~emu pri~amo.
Jo{ od prvih, nama znanih civilizacija, brodovi su bili
neizostavna karika u razvoju, sredstvo pomo}u kojeg
se obavljala trgovina, otkrivali novi putevi, nova
prostranstva, sredstvo koje je omogu}avalo susrete
razli~itih civilizacija. Hrabrost, odva`nost i ve{tina starih
pomoraca, tih morskih vukova, opevana je od anti~kih
vremena, pa sve do modernog doba. Da li mo`ete,
makar na trenutak, da zamislite {ta se de{avalo u
glavama tih veli~anstvenih ljudi u trenucima kada
bi kretali u nepoznatom pravcu ostavljaju}i sve iza
sebe, vo|eni svojim instinktom i uverenjima da tamo
negde postoji ne{to. Neka druga
zemlja, kontinent, blago, neki
novi izazovi… Da li su se
pla{ili morskih nemani, besnih
vetrova, mogu}nosti da do|u
do ivice Zemlje (verovalo
se da je Zemlja plo~a koju
na le|ima nose kornja~e) i
nepovratno propadnu u ambis, ili
mogu}nosti da ne dostignu svoj cilj
i vrate se ku}ama pora`eni i osramo}eni.
Verujem da su se pla{ili, ali njihova nepokolebljivost
i vera ih nisu napu{tale. Na`alost, veliki broj njih nije
dobio priliku da ispri~a svoje pustolovine, a svoj mir su
na{li u velikom plavetnilu, mestu kojem su se najvi{e
divili i najvi{e voleli.
Vekovi su prolazili, dolazili su novi izazovi, tehnolo{ka
revolucija je nezadr`ivo menjala poredak stvari, kako
na kopnu, tako i na moru. Ljudi su sve vi{e po~eli da
posmatraju brodove kao mogu}nost za odmor, dobru
SLOBODA KOJA
INSPIRI[Ezabavu i beg od svakodnevice koja ih je okru`ivala. Brodovi do`ivljavaju potpuni
estetski i namenski preobra`aj i postaju velelepne ku}e, vile i luksuzni hoteli koji
plove morima i rekama. ^ak ni velike pomorske tragedije u 20. veku nisu uspele
da spre~e ovakve trendove savremenog dru{tva. Iako je u po~etku mogu}nost
u`ivanja u ~arima plovidbe bila dostupna samo bogatima, iz dana u dan se i{lo
sve dalje u pogledu dostupnosti brodova i ~amaca obi~nom ~oveku. Rezultat tih
tendencija su na hiljade svetskih proizvo|a~a raznih plovila razli~itih namena. Pa,
koliko para, toliko i muzike! Samo pro{etajte pored reke i pogledajte obale Tami{a
i raznolikost oblika, boja i pokreta~ke snage plovila koja su parkirana u dugom
nizu…
U ovom i u narednim brojevima, poku{a}emo da vam do~aramo taj magi~ni svet,
upoznamo vas sa osnovnim pojmovima, predstavimo vam nove modele ~amaca i
jahti na{ih i svetskih proizvo|a~a, porazgovaramo sa zanimljivim ljudima o njihovim
iskustvima, testiramo neke od modela i naravno, DOBRO SE ZABAVIMO!!!

38. Automobilizam
38
Radar detektor
U po~etku su to bile glomazne sprave koje
su pi{tale na svaki mogu}i elektromagnetni ta-
las i vi{e nervirale nego pomagale. Danas radar
detektori mogu da se potpuno ”instaliraju” u au-
tomobil, mogu da imaju GPS sistem ugra|en,
mogu da ko{taju i po nekoliko hiljada evra
– postali su prava mala ~uda tehnike.
Prvo pitanje koje se postavlja je da li
to uop{te funkcioni{e?
Nakon dosta godina nepotpisivanja
zapisnika saobra}ajne policije i smi{ljanja
raznih izgovora kod sudije za prekr{aje
odlu~io sam da kupim jedan. Naravno, izabrao
sam najefitniji model. Posle razo~aravaju}e ~in-
jenice da }u ga kod nas platiti duplo vi{e nego
u inostranstvu, odvojio sam se od 80-tak evra i
kupio Cobru ESD 9600. Pored Cobre, na inter-
netu se mo`e na}i veliki broj proizvo|a~a radar
detektora, ali je kod nas ova marka najzastu-
pljenija.
Prvoiskustvojebilofrustriraju}e,~etirimeseca
ja nisam nai{ao ni na jednu patrolu saobra}ajne
policije. Posle prvog dugo ~ekanog bliskog sus-
reta sa saobra}ajnom policijom po~eo sam re-
dovnije da nailazim na saobra}ajne patrole
i ispostavilo se da malo, dosadno pi{talo
radi svoj posao. Jedina problem koji se
pojavio tokom nekoliko godina kori{}enja
jeste la`na uzbuna, ali se to obi~no de{ava
u gradu na manje-vi{e istim mestima, tako da
to i nije neki problem, verovatno je posledica
niske cene radar detektora i nemogu}nosti da
razgrani~i radarski od raznih ”benignih” signala.
Radar detektor se vrlo jednostavo ugra|uje
u kola. Potrebno je samo ispratiti uputsvo i po
savetima iskusnih svetskih saobra}ajaca postav-
iti ga {to ni`e na {oferci, jer se radarom naj~e{}e
ciljaju tablice. Naj~e{}i radar kod nas je laserski i
Cobra }e ga prepoznati samo u slu~aju da ciljaju
vas ili auto u neposrednoj blizini (snop radara na
700m, {to je idealno rastojanje za merenje,
iznosi oko 0,25 m2), {to vam daje
nekoliko sekundi da smanjite
brzinu u granice dozvoljen-
og – {to je apsolutno
dovoljno ako niste
preterali sa brzinom.
A ako jeste, pa, mo`da
u tom slu~aju neko i tre-
ba da vas kazni. Radari koji
mere talasima iz K/Ka spektra nisu
tako ~esti, ali se koriste i dalje. Ovaj tip radara
mo`ete uhvatiti sa bezbednog rastojanja od 1-
2km, pre nego {to i vidite patrolu. K/Ka spektar
tako|e koriste i ure|aji za automatsko otvaranje
vrata, tako da ako Cobra zapi{ti K/Ka, a u blizini
nema vrata – verovatno je radar u pitanju. X
spektar prakti~no nije vi{e u upotrebi i do
sada je uvek bio lazna uzbuna. Za
svaki od ovih opsega }e detektor
signalizirati srazmerno ja~ini sig-
nala zvukom i lampicom.U gradu
je najbolje uklju~iti city mode koji
smanjuje prag reagovanja tj. manje
iritira. Treba dodati da kod nas radar
detektori nisu zabranjeni, a zanimljiv je po-
datak da u SAD-u ne mogu da ih zabrane jer u
nekom zakonu sa po~etka 20. veka stoji da nije
zabranjeno primati elektromagnetne talase!
Interesanto je da radar detektori imaju i lam-
picu za obave{tavanje o saobra}ajnim udesima,
blizini {kolskog autobusa, radovima na auto
putu, vozilima pod pratnjom i ostalim vozilima
sa rotacionim svetlima. To bi trebalo da voza~a
nekoliko kilometara ranije upozori na neku vrstu
vanredne situacije pred njim. Kod nas takvih
emitera ugra|enih u vozila, koji bi
iskoristili tu funkciju radar detek-
tora, nema.
Kori{}enje ovakve spravice
u kolima ima jednu interesantnu
posledicu. Daleko vi{e obra}am
pa`nju na brzinu kojom se kre}em,
~e{}e pazim na rastojanje izme|u
mene i vozila iza, {to na kraju ima za
posledicu bezbedniju vo`nju. Svestan
da ne mogu da uko~im sa 120km/h na 80km/h,
a da ne ugrozim bezbednost, ne}u ni da vozim
tom brzinom.
Radar detektori su se pojavili u upotrebi odmah po{to je saobra}ajna
policija shavtila da mo`e da izmeri brzinu i samim tim naplati kaznu za
prekora~enje.
zapremina motora – pomno`ena povr{ina
popre~nog preseka klipa sa hodom klipa,
jedninica litar (l) 1000 ccm - isto {to i litar, {to
ve}a to je auto bolji
potro{nja automobila – koli~ina goriva
potro{ena na odre|en predjeni put,
uobi~ajeno l/100km, {to ve}a to je auto bolji
(kod ispravnog automobila). Vidi: zapremina
motora
ubrzanje – vreme potrebano da automobil
stigne iz mesta mirovanja do brzine od 100km/
h, daleko bitniji podatak – vreme potrebno da
automobil ubrza od 80-120km/h, napomena
– ne poku{avajte da postignete fabri~ke
podatke jer }ete ubrzo posetiti majstora,
jedinica sekund (s)
prtlja`nik – gepek
zapremina prtlja`nika/gepeka – koli~ina
vode koja mo`e da stane u va{ prtlja`nik,
nije u direktnoj relaciji sa koli~inom torbi koje
mogu da stanu u va{ gepek, sem u slu~aju
pick-upa/karavana. Najbolji automobili imaju
ve}u zapreminu motora nego gepeka, jedinica
litar (l)
snaga motora – maksimalna snaga
motora koju motor razvije na odredjenom
broju obrtaja. Bitno je da broj obrtaja pri
kom se razvija maksimalna snaga ne bude u
crvenom delu skale obrtomera, jedinica KW ili
KS, 1KW=1.341KS
obrtomer – uredjaj za merenje broja
obrtaja motora - cajger, bitno je da ima seksi
osvetljenje.
crvena boja – globalno lo{ znak kada vam
neki od pokaziva~a zasvetli ovom bojom
`uta boja – skoro ko crvena, ne tako
dramati~na
obrtni moment – hm, ne{to {to ima veze
sa snagom i performansama, {to ga ima vi{e
to bolje
odlu~io sam da kupim jedan. Naravno, izabrao
sam najefitniji model. Posle razo~aravaju}e ~in-
nekoliko sekundi da smanjite
brzinu u granice dozvoljen-
og – {to je apsolutno
policije. Posle prvog dugo ~ekanog bliskog sus-
reta sa saobra}ajnom policijom po~eo sam re-
smanjuje prag reagovanja tj. manje
700m, {to je idealno rastojanje za merenje, emitera ugra|enih u vozila, koji bi

40. Gorivo budu}nosti – Vodonik?
Zvani~nici Nema~ke komapnije Linde tvrde da }e u narednih 10 godina na putevima {irom Evrope biti preko 6 miliona vozila
koje }e umesto derivata nafte za pogonsko gorivo koristiti vodonik. Uzimaju}i u obzir cene nafte i globalnu svest o zaga|enju,
takva procena se ~ini realna. Linde tako|e radi i na procesu dobijanja vodonika iz obnovljivih izvora odnosno biomase jer
konvencionalna metoda za dobijanje vodonika zna~i upotrebu foslinih goriva.
Polovnjaci
Opel Astra dizel 2001.
Prose~na cena 5662 evra 125000-150000km
Najni`a cena 4990 evra 101KS, MOT 03/08 , 132000km
Navi{a cena 7980 evra 75KS, MOT 10/08, 133460km
Kriterijumi pretrage na sajtu www.mobile.de koje smo koristili :
Tip motora Dizel
Standard EURO 3
Pre|ena kilometra`a (km) 125000-150000
Prva registracija 2001. godine
Oprema A/C ili klima ure|aj, metalik boja
Prona|eno je ukupno 16 automobila koji zadovoljavaju zadate
kriterijume.
Kod astra 2001. godi{ta treba obratiti pa`nju na zup~asti kai{ koji
se menja na 150000km. Cena ugradnje je 6400 dinara a sam kai{ ko{ta
4500 dinara. Ko~iona te~nost se menja na svake 2 g. i cena joj je 450
dinara. Diskove tako|e treba pregledati jer im je vek trajanja u proseku
oko 100000km, pa je mogu}e da su i oni spremni za zamenu. Par diskova
ko{ta 7000 dinara, a ugradnja u zvani~nom servisu je 3200 dinara. Kod
astre sa motorom zapremine 2 litra su diskovi i na zadnjim to~kovima, pa
je i cena duplo ve}a.
Automobilizam
40

41. NAJJEFTINIJA
REGISTRACIJA
VOZILA
LEŽAJEVI TOČKA
HOMOKINETIČKI
ZGLOBOVI
DELOVI TRAPA
ULJA I FILTERI
LASERSKO CENTRIRANJE TRAPA PRODAJA DELOVA SA I BEZ UGRADNJE
Jabučki Put br.101
tel:013/43-625, 444-38
Dimitrija Tucovića br. 121
tel:013/345-213

42. Koncept automobili predstavljaju opipljivu viziju budu}nosti svakog proizvo|a~a automobila. Do sada su
ti automobili uvek trpeli zna~ajne promene pre nego {to se pojave u prodaji i mnoga o~ekivanja voza~a nisu
bila ispunjena. Pojavom Bugatti Veyrona stvari su se pomakle u pravom smeru. VW je ispunio svoja obe}anja
i svet je dobio automobil od 1000KS i maksimalnom brzinom od 400km/h.
Peugeot sa 908 RC konceptom pomera granice jo{ jedan korak u napred. Prvi pogled na tabelu sa
karakteristikama me nije odu{evio. Postoje automobili koji mogu da se pohvale snagom od 700KS. Me|utim,
kada sam krenuo redom da posmatram karakteristike shvatio sam da se radi o dizela{u! I to ne bilo kakvom
dizela{u, u pitanju je V12 pod uglom od 100 stepeni, zapremine 5.5 litara koji pored ogromne snage ima i
obrtni moment od 1200Nm. Da bi vam pribli`ili koliko su velike brojke u pitanju uporedi}emo ih sa BMW-om
M5 koja razvija ”samo” 507KS i
520Nm. Takav motor i masa od
1800kg obe}avaju izvanredne
performanse.
Izgled automobila je stvar
ukusa, pa o tome ne vredi
raspravljati, naro~ito ako nismo
videli auto u`ivo. Jednio u {ta
sam siguran vezano za dizajn
je da RC nikog ne}e ostaviti
ravnodu{nim, sli~no kao i ~uveni
Citroen DS - ajkula.
Ostaje nam samo da
~ekamo i da se nadamo da }e
ovaj koncept postati novi model
game Peugeota uz minimalne
izmene, a do tada }emo uramiti
jednu od fotografija..
Peugeot
42
Peugeot 908RC
Koncept automobili predstavljaju opipljivu viziju budu}nosti
svakog proizvodja~a automobila.
Peugeot 407 za manje od
20.000 evra
Verano Motors, generalni
zastupnik i distributer Peugeota,
tokom specijalne jesenje akcije,
omogu}ava svim ljubiteljima
Peugeot automobila posebne
uslove i popuste za svoje popularne
modele. To se prvenstveno odnosi
naPeugeot407SRConfort,jedanod
omiljenih automobila u poslovnom
svetu, koji je sada dostupan po
ceni od 19.990 evra sa PDV-om!
Verano Motors je obezbedio i
odli~ne uslove finansiranja tako da
ovaj sjajni automobil nikada nije
bio povoljniji.
Peugeot 407 je jedna od
najzna~ajnijih karika u dugoj tradiciji
Peugeota u izradi najkvalitetnijih
automobila. Prepoznatljiv po
masci i ”ma~kastim” farovima,
koji dizajnerima predstavljaju
inspirativno re{enje za sve
naredne modele, Peugeot 407
je izuzetni primerak u svojoj klasi.
Model 407 SR Confort poseduje
motor zapremine 1.8 litara od
125 konjskih snaga sa filterima za
izduvne gasove koji odgovaraju
Euro 4 propisima o o~uvanju `ivotne
sredine.
Ko ti dade volan?!
eng. Who gave you a steering
wheel?
ned. Who gaf u een
leidingswiel?
fra. Qui ta donné une roue de
direction ?
ger. Wer gab Ihnen ein
Lenkrad?
ita. Chi gli ha dato una rotella
di direzione?
bra. Quem lhe deu uma roda
de manejo?
spa. Quién le dio una rueda de
manejo?
swe. Gav vem dig som en
styrning rullar?