1. 1.)Sta je mikroprocesor, mikro racunar a sta mikroracunarski system?
Mikroprocesor je procesor koji na istom čipu ima i upravljačku i aritmetičko-
logičku jedinicu. Jednostavno rečeno, to je računalo na jednoj pločici
poluvodiča. Mikroračunar je računar čiji je glavni procesor mikroprocesor.
Mikroračunarski sistem je valjda taj mikroračunar sa periferijskim jedinicama i
svime što mu treba za obavljanje konkretnog posla. Mikroračunarski sistem
dekomponuje se na dva jasno razgraničena sloja koje obično nazivamo
hardverom i softverom mikroračunara,
U suštini svi današnji računari su mikroprocesorski.
2.)Ulazni, izlazni I ulazno izlazni uredjaji?
Ulazni uredjaji: mis, tastatura, web kamera...
Izlazni: monitor, stampac, projektor
Ulazno-izlazni: mikrofon, zvucnici
3.)Editor txt?
Notepad, WordPad. Program za obradu teksta.
4.)Txt processor?
Program koji sluzi za obradu txt.
5.)Elemnti graficke komunikacije u Win?
EGK u Win je sucelje.
sucelje je graficki prikaz odredjenog programa kojim se preko njega upravlja
2. 6.)Rad u Win?
rad u win kazes da se unos podataka vrsi preko ulaznih jedinica, posto su vin OS
sluzi kao baza za rad ostalim programima
7.) racunarske mreze :
Računarske mreže omogućavaju međusobno komuniciranje računara pomoću
neke stalne ili privremene veze. Za umrežavanje više računara potreban je
poseban hardver, ali i softver, te poznavanje načina umrežavanja. Umrežavanje
podrazumijeva ostvarivanje veze u cilju razmjenjivanja resursa, ideja
ili informacija između dvije tačke. Povezivanje računara se, osim pomoću kablova,
može ostvariti i bežično preko radiotehnike.
Podjela računarskih mreža
Local area network LAN
Metropolitan area network MAN
Wide area network WAN
Personal area network PAN
Najpoznatiji protokoli
Bluetooth
Ethernet
FDDI
IEEE 1394 (FireWire, iLink)
Frame relay
IEEE 802.11
IPX
Point-to-Point
3. 8.) Kakve su razlike izzmedju diska I diskette, CD-a I DVD-a/Karakteristike
Razlika je, naravno, u načinu čitanja i upisa informacija na disk - dok hard i flopi
diskovi koriste magnetne medijume,CD-ROM-ovi koriste optički metod.
CD-ROM
Poznat i kao disk samo za čitanje, taj se disk obično koristi za pohranu
komercijalnih programa i podataka. Podatke ne možete dodavati na CD-ROM niti
ih možete s njega brisati.
700 megabajta (MB)
Izrazito kompatibilan s većinom računala i uređaja.
DVD-ROM
Poznat i kao disk samo za čitanje, taj se disk obično koristi za pohranu
komercijalnih programa i podataka. Podatke ne možete dodavati na DVD-ROM
niti ih možete s njega brisati.
4,7 gigabajta (GB)
Izrazito kompatibilan s većinom računala i uređaja.
Postoje dve glavne fizičke razlike između CD-a i DVD-a. Prečnik najmanje rupice
kod DVD formata je 0.4 mikrometra, dok je kod CD-a dva puta veći tj. 0.83
mikrometra. Dužina spiralne trake sa informacijama kod DVD-a iznosi 11
kilometara, duplo više neko na CD-u
9.) Faze u izradi programa:
1.) POSTAVLJANJE ZADATKA - uočavanje problema
i odabir načina njegovog rješavanja.
2.) IZRADA FIZIKALNOG MODELA - precizan opis i formulacija
problema; ulazni podaci, izlazni podaci, granice,
međusobna povezanost podataka i slično.
4. 3.) IZRADA MATEMATIČKOG MODELA - razmatranje logičkog procesa
i njegovo predočavanje matematičkim izrazima;
ulazne i izlazne varijable, konstante i
njihova funkcijska ovisnost.
Ove tri faze čine ALGORITAM rješavanja zadaće.
4.) IZRADA DIJAGRAMA TIJEKA - grafički prikaz izvršavanja prethodno
detaljno opisanih podataka, njihovih međusobnih odnosa
te radnji i procesa s njima (ALGORITMA), a koji
u suštini predstavlja proceduru izvođenja programa.
5.) PISANJE I UNOS PROGRAMA - temeljem odabira jezičkog procesora
pomoću editor-a upisuju se instrukcije procesora
prema definiranom dijagramu toka (izvorni kod).
Potom se od toga izrađuje izvršiva datoteka
(binarni kod) i pripadni joj dijelovi.
Rezultat je željena programska potpora.
6.) TESTIRANJE PROGRAMA - ispravka mogućih grešaka u izvornom kodu
ili u algoritmu, te ponovna izrada programske potpore.
Postupak se ponavlja dok se ne otklone sve greške.
Uobičajeno ponešto promakne te se naknadno izrađuju
'zakrpe', ako je potrebno.
7.) IZRADA DOKUMENTACIJE - pisanje potrebitih uputa za instalaciju
programske potpore u DRS i njeno korištenje.
10. OSNOVNI TIPOVI PODATAKA U PASCALU
CJELOBROJNI: znakovi (+, -, 0, 1, 2 …. 9) znak + nije obavezan;
INTERVAL +/- 65000; deklaracija: var x: integer; operatori: aritmeticki
(+, -, *, DIV, MOD), relacioni (=, <>, >=, <, <=), logicki (and, or, not)
REALNI: deklaracija: varx, z:real; ; zapis moze biti: pozicioni,
eksponencijalni; interval realnih br. [-10e38, 10e38]; operatori:
aritmeticki (+, -, *, ^, /), relacioni
5. ZNAKOVNI: zapis se sastoji od engleskih slova, cifara, spec. znakova
I zn. Interpunkcije; konstante su ogranicene apostrofima; deklaracija:
var x: char; if K = ‘PASCAL’ then N1 else N2; promjenljiva x mora biti
deklarisana kao znak
BULOV (LOGICKI): promjenljive mogu imati dvije vrijednosti: true,
false; deklaracija: var x: Boolean; logicke promjenljive se dobiju
primjenom relacionih operatora na operand drugog tipa: if 0 then N1
else N2; DIV – cjelobrojno djeljenje; MOD – ostatak cjelobrojnog dj.
12. NAREDBE ULAZA I IZLAZA U PASCALU : begin, end
13. BROJACKA CIKLICKA STRUKTURA (FOR)
FOR i:=a to b do
BEGIN
TIJELO CIKLUSA
END.
a i b su neki prirodni brojevi
a – pocetna, b – krajnja vrijednost
14. WHILE NAREDBA (IZLAZ NA VRHU)
While U do N
15. REPEAT NAREDBA (IZLAZ NA DNU)
6. Repeat N until U
Tijelo petlje se izvrsava bar jednom, a izvrsava se sve dok ne bude
zadovoljen uslov.
16. RAZGRANATA STRUKTURA U PASCALU (IF)
To je struktura u kojoj je odredjena akcija ulslovljena ispunjenjem
nekog uslova.
Nepotpuni oblik: IF U THEN N; U – uslov, N- naredba
IF U THEN
BEGIN
END
19.) Oblikovanje teksta u wordu?
Mjenjanje velicine, boje I fonta.
20.)Obrada slika u wordu?
Sjencenje, oblikovanje slika, isjecanje, rotiranje providnost….
21.)Rad sa tabelama u wordu?
Tabele mozemo rucno nacrtat il ih automatski dodat blab la
22.) Primjena radne tabele EXEL
radnu tabelu cine mnostvo brojnih i tekstualnih podataka sredjenih po redovima i
kolonama. Radna tabela se sastoji od *redova 1-16384 i kolona ukupno 256.
FALI..... =(
7. 23.) kretanje u radnoj tabeli EXEL
Skrol trake
PgUp i PgDn
misem
kursorskim tasterom
Ctrl + kursorski taster (pokazivac preskace prazna polja)
Home pokazivac se pomjera u celiju A u redu u kome se nalazi
Ctrl + Home Celija A1
Ctrl + end POslednja celija u tabeli sa bilo kakvim sadrzajem
Go To diretno usmjeravanje na celiju
24.) Vrste podataka u EXEL-u
Natpisi
brojevi
formule i funkcije
datumi
unos podataka vrsimo u aktivnu celiju, a potvrdjujemo unos sa ENTER ili
kursorskim tasterom prelaskom u narednu celiju.
25.)Vrste funkcija u EXELU
U exelu postoji 319 funkcija razvrstanih u 11 vrsta. (matematicke, statisticke,
financijske...)
=ABS(x) – apsolutna vrijednost broja ili sadrzaja celije
8. =Round(x,n) – zaokruzuje broj ili sadrzaj celije x sa preciznoscu na n decimalnih
mjesta.
=SQRT(x) – daje kvadratni korjen broja ili sadrzaja celije
=SUM(opseg) – daje zbir sadrzaja opsega celije
=AVERAGE(opseg) – daje srednju vrijednost
=MAX(opseg) – prikazuje najvecu vrujednost sadrzanu u celiji...
27.)Matematicke funkcije EXEL
ABS – Vraca apsolutnu vrijednost broja
ACOS – Vraca arkus kosinus broja
ASIN - vraca arkus sinus broja
COS – Vraca kosinus broja
INT – zaokruzuje broj do najblizeg cijelog broja
PI- Vraca vrijednost broja pi
SUM – sabira argumente
ROMAN – pretvara arapske brojeve u rimske, kao tekst
9. ...
28.) Statisticke funkcije EXEL
AVERAGE – vraca prosjek argumenata
COUNT – Prebrojava koliko ima brojeva na popisu argumenta
MAX – Vraca maximalnu vrijednost na popis argumenata
MIN - Vraca minimalnu vrijednost na popis argumenata
RANK – Vraca red broja na popisu brojeva
VAR – procjenjuhe varijaciju na temelju uzorka
TREND – Vraca vrijednost na linearnom trendu
29.)Finansijske funkcije EXEL
FV – vraca buducu vrijednost ulaganja
DISC – Vraca eskontnu stopu za vrijednosnicu =)
PV- Vraca sadasnju vrijednost ulaganja
RATE – Vraca kamatnu stopu za razdoblje rente.
SLN – Vraca linernu amortizaciu sredstava za jedan period
PMT – Vraca periodicku isplatu rente
30.) Grafikoni
Skup podataka koji se odnosi na jedan predmet, jedno lice i sl. zove se serija.
Nazivi serija prikazuju se u obliku legende pored samog grafikona.
10. Skup podataka koji se odnose na istorodna stanja iz raznih serija zovu se
kategorije. NAzivi kategorija rasporedjeni su po X osi grafikona.
Kreiranje grafikona
Oznacimo podatke
INSERT/Chart
prozor Chart wizard...
31.) Animcija
-Predstavlja pokretanje slike i moze biti 2D i 3D.
Kod 2D animcije kretanje slike se postize na osnovu jednog od dva algoritma. Prvi
algoritam se sastoji u tome da se kreira putanja koju slika treba da prati, drugi
algoritam je zasnovan na formiranju elementarnih slika koje su slozene odredjenim
redoslijedom, a racunar je taj koji simulira njihovo kretanje.
3D animacija je znatno slozeniji posao. Prvo se formira osnovni izgled odnosno
kontura predmeta. zatim slozeni sistem proracuna formira 3D predmet kojem mogu
biti dodani tekst, senke, odsjaji i drugo. Ovako formiran predmet animira se tako
sto se zadaje polazna i odredisna tacka, zatim putanja izmedju ove dve tacke kao
ivrsta kretanja koje ce racunar simulirati. Najpopularniji program za realizaciju
animacije je 3D studio.
Proces integracije svih navedenih elemenata u jedno slozeno kretanje naziva se
rendering.
32.) MULTIMEDIJA
Мултимедија (мултимедији) је назив за оне медије који су комбинација
више различитих медија. Мултимедије карактерише
мултимедијални доживљај, по појавним облицима и преносним путевима
вишеструк, симултан, снажан доживљај, у најширем смислу то је
проток информација између извођача и публике. Овај појам се сусреће и у
свету забаве (музике, видео и рачунарских игрица...) али и
у телекомуникацијама и свету рачунара.
11. 33.) VIRTUALNA REALNOST
-se moze smatrati kao najsavrseniji tip multimedije. ONa predstavlja vestacku 3D
predstavu koju stvara racunar. Vir. realnost ukljucuje angazovanje gotovo svih
ljudskih cula osim mirisa. Prilikom koriscena programa virtualne realnosti
upotrebljavaju se specijalne rukavice, kao i stereotipske naocale. pomocu ovih
uredjaja korisnik ima utisak da je deo virtualnog svijeta.Vir. realnost ima korene u
simulatorima letenja koji su se koristili u II svjetskom ratu. Jedan od najpoznatijih
progmara u vestackoj intaligenciji je simulator letenja Falkon 3.
34.)INTERNET
Интернет је глобална рачунарска мрежа. Пре свега, појам интернет значи
мрежа унутар мреже, или интернаконекција између више рачунара.
Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме чине ову
структуру. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација
(велика интернационална-глобална база података). Број рачунара на
интернету се тренутно процењује на око 150.000.000. Количина информација
коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати
реално колика је она заиста.
Princip rada Interneta sličan je, upravo, principu rada telefonskih sistema. Dok
oni, koristeći telefonske linije prenose glas, Internet ih koristi za prenos
informacija.
modema (uređaj koji digitalne signale iz računara pretvara u analogne, koji su
pogodni za prenos putem telefonske linije.
35.) E-MAIL
Електронска пошта, е-пошта, или колоквијално имејл, мејл (енгл. e-mail)
су различити називи за мрежни сервис који омогућава слање и примање
порука разноврсног садржаја. Име представља аналогију традиционалној
пошти, при чему поштанско сандуче замењују сервери, на којима се е-пошта
„чува“ док је корисник не преузме. Програми за рад са електронском поштом
се заснивају на уређивачу текста за састављање порука, чијом применом се
порука припрема за слање, механизма за слање и примање порука и читача
примљених порука. Уз поруке се могу слати и датотеке. Порука се шаље
12. примаоцу на темељу његове адресе електронске поште. Порука се може
послати једном или више прималаца одједном. Послате поруке се чувају у
електронском поштанском сандучету примаоца, које се налази на његовом
серверу све док их не захтева за пријем на локални рачунар. Готово сви
пружаоци интернет услуга у својој понуди имају и сервис за електронску
пошту.
36.) VEB WWW.
WWW, World Wide Web, W3, или једноставно Web (Веб, на
српском: мрежа) је систем међусобно повезаних, хипертекстованих
докумената, који се налазе на Интернету. Са браузером (Интернет
експлорер, Фајерфокс, Сафари,Опера су неколицина од најпознатијих данас),
корисници се крећу по веб страницама које обично садрже текст, слике, али и
друге врсте медија, као што су звук и видео, између осталих. Веб су створили
Енглез Тим Барнерс Лии Белгијанац Robert Cailliau, негде 1990. године,
радећи у CERN у Женеви. Овај појам се често погрешно користи као
синоним за Интернет, а уствари означава само једну од услуга које омогућава
Интернет.
Компоненте web-a су web сервер, web клијент, HTML (HyperText markup
language), URL (uniform resource locator), HTTP (hyper text transfer protocol)
37.) OBLASTI U KOJIMA SE PRIMJENJUJU RACUNARI
Podrucije primjene racunara je veoma siroko i svakim danom se sve vise siri.
Svakodnevno smo svjedoci novih mogucnisti premjene racunara cime se postize
brze i ekonomicnije dobijanje rezultata.
1. naucno-tehnicka oblast
2. poslovna primjena
3. procesna primjena
4. konstrukcija ekspetnih sistema
5. primjena u medicini
6. primjena u meteorologiji
7. primjena u poslovima konstrukcije
8. formiranju, odrzavanju i koriscenju baza podataka
9. u procesu obrazovanja
13. 10.u izdavackoj djelatnosti
38.)ROBOTIKA
- je naucna oblast koja se bavi proucavanjem, projektovanjem i primjenom robota
u praksi. U vecini enciklopedija pod pojmom robotika podrazumeva se vestacki
covjek ili covjek-masina. rec robot je ceskog porijekla i nastala od “robota” =
posao.
Za razvoj robota znacajne su 50 godine 20v. kada se naglo pocela razvijati nova
naucna oblast kibernetika. koja proucava sisteme kao i sve znacajne cinjenice u
vezi sa postojanjem, povezivanjem i funkcionisanjem sistema.
39.)Zastita racunara?
Imamo antiviruse, firewall, antispam,
40.)Programski virusi?
Aktiviraju se nakon pokretanja programa.
11.17.18.26.
