Šta je mitologija?
Mitologije su priče posebne vrste. To nisu realne
priče – nisu priče o ljudima koji rade uobičajene
stvari u običnom svetu.
Umesto toga one su uglavnom o veličanstvenim
likovima u svetu koji nije naša uobičajena
stvarnost, svetu koji je ponekad pun magije a
ponekad pun bogova i boginja; gde zemlja
može oživeti i životinje mogu govoriti.
Većina mitova su priče postavljene u vreme koje
ne može biti izmereno časovnikom, ili u vreme
pre časovnika; gde velike patnje i zadovoljstva
mogu trajati eonima.
4.
One podsećajuna bajke koje uglavnom počinju sa
„Bilo jednom ...“, sa jedinom razlikom što većina bajki
ima srećan kraj dok se većina svetskih mitova
završava tragično.
Mitovi su veoma bitne priče za kulturu jednog naroda i
njihov se značaj ponekad oseća vekovima i daleko
posle njegove originalne kulture.
Mitovi prožimaju svaku kulturu i oni se pozajmljuju,
prepričavaju i ponovno oživljavaju svežim izmišljenim
sadržajima.
To su priče o začecima kulture, o tome kako su se
formirali ljudski životi i načini razmišljanja, i oni i dalje
pomažu ljudima da bolje razumeju sebe i svet u celini.
6.
Svrha mita
Nekisu mitovi posvećeni objašnjavanju, nudeći
odgovore na pitanja koja zbunjuju filozofski um.
Šta je početak života? Kako su ljudska bića
nastala? Šta se događa posle smrti? Postoje li
bogovi i boginje, i ukoliko postoje, kakvi su oni i
kako bi ljudi trebalo da se ponašaju prema njima?
Kako će doći do kraja sveta? Kako je najbolje
umreti?
Na takva pitanja se ne može odgovoriti u okviru
čisto logičkog okvira, i veliki filozofi su ponekad
pribegavali jeziku mita kako bi se dotakli ovih
pitanja.
8.
Neki sumitovi etiološki i objašnjavaju raspon
fenomena u svetu. Zbog čega neka planina ima
baš takav oblik? Ko ili šta je napravilo baš ovakav
izvor? Kako se ova reka pojavila baš na ovom
mestu? Šta je uzrok pomračenju? Šta predstavljaju
sazvežđa?
Mnogi etiološki mitovi nude objašnjenja koja nauka
odbacuje, jer poseduje svoja sopstvena
racionalna objašnjenja o nebeskim posetiocima
kao što su komete ili pomračenja, meteorološki
fenemeni, fenomeni geoloških formacija i slično.
Ipak, ovi mitovi nude istinu izmišljenog ako ne
naučnu istinu koja se može razmatrati, izmeriti i
predvideti
10.
Neki mitovipodržavaju određene narode ili
vladajuće porodice i one koje su sklone mitu često
su veličane tako što su ih predstavljali kao direktne
potomke bogova.
Mitovi daju narodima sveta razloge za ritual, i
nameću određena socijalna ponašanja uz
obećanje božanske naklonosti ili uz prave pretnje
božjom kaznom.
Mitovi su, naročito u plemenskim društvima,
delotvorno sredstvo za socijalizaciju dece u
ponašanje odraslih ljudi. Postavljaju mnogo bitnih
pravila, na primer, onih koja se odnose na
ponašanje prema životinjama koje love, ili na
postavljanje presedana za ljudski sistem zakona.
Ne postoji oblast tradicionalnog života koja nije
dotaknuta mitom.
12.
Pisci većinemitova su anonimni jer i većina priča
datira iz perioda pre pronalaska pisma, i malo ih se
može pratiti unazad do originalnog stvaraoca
priče.
U vremena pre široke pismenosti, u vremena pre
štamparske prese, takve priče su pričane i
prepričavane nebrojeno puta.
Neke kulture su vrednovale preciznost reči
sopstvenih mitova kao svetih tekstova koje su im
dali bogovi, i one su težile da prenesu svoje mitove
na potpuno isti način, preko napornog programa
u kojem su se pripovedači mitova trenirali u
pamćenju od reči do reči.
14.
Druge sukulture, pak, uživale u promenama
elemenata priče, tako da je svaki put, kada je bio
prepričavan, mit bio i malo drugačiji, a slušaoci su
uživali u varijacijama kao delu zadovoljstva
slušanja ove posebne verzije tradicionalne priče.
Na primer retko postoji samo jedna ispravna verzija
grčkih, rimskih ili arturijanskih mitova.
Ali reči nisu jedini medij preko kojeg su mitovi
prenošeni.
Mitovi mogu biti predstavljeni preko svetih
umetničkih dela ili kamenoreza u pećinama, preko
posebnih plesova ili muzike i ritualnih običaja.
Upravo su se kroz takvo telesno učešće i korišćenje
svih čula, oni koji su slavili određeni mit, pomerali
prema iskustvu mitskog vremena i prostora.
16.
Razumevanje mitova
Mitizražava istine našeg nesvesnog i
bogovi, boginje i mitski heroji otelovljuju aspekte
kreativnosti, mudrosti, žalosti, radosti, agresije i
ekstaze.
Čudovišta mita su zaista čudovišta uma; čini se da
se tragedije i trijumfi mita odnose na načine na
koje smo psihološki uskomešani od strane sila koje
su van naše kontrole.
Mitovi imaju trajnu moć zato što ne ograničavaju
svet na statistički promenljive činjenice i
brojke, zato što naseljavaju poznati svet čudima i
zadivljujućim prizorima, i zato što presecaju svet
čovečanstva sa svetom životinja, čudnovatih
stvorenja i bogova.
19.
Najpopularnije delofikcije u XX veku, Gospodar
prstenova, Dž. R. R. Tolkina, uzima mnoge različite
elemente germanske i finske mitologije i ponovo ih
oblikuje, zamišljajući ih na nov način kako bi
preispitalo ideje heroja i potrage.
Možda će u II milenijumu hobiti i „Jedan prsten“ biti
deo tradicionalnog mita, pored mitske figure Elvisa
i izgubljene princeze Dijane.
Mitovi nisu samo davne priče o čudesima i slavi,
već su svuda oko nas u procesu stvaranja.
