SlideShare a Scribd company logo
REFERAT IZ PREDMETA
ISTORIJA
Tema: Religija i mitologija starih Grka
SŠC ,,Petar Kočić’’ Srbac
Učenici: Srđan Prelić,
Biljana Perić I-2 gimn.
Profesor: Svetlana Bokan
RELIGIJA STARIH GRKA
 Religija je imala veliki značaj u životu Grka.
 Grci su bili mnogobošci- politeisti.
 U najstarijim vremenima Grci su obožavali
prirodu i razne pojave u njoj. Vremenom su se
te predstave mijenjale i dobile odliku
antropomorfizma tj. Vjerovanje u bogove u
ljudskom liku.
 Po grčkom shvatanju skoro svaka pojava u
spoljašnjem svijetu je imala i svog boga. Postojali
su: bog Sunca, bog mora, vjetra, vina, rata,
boginje mjeseca, ljubavi, zemljoradnje itd.
 Vjerovali su u zagrobni život.
 Religija je zauzimala istaknuto mjesto i u
privatnom i u javnom životu.
Bogovima su prinosili žrtve i obični građani i
državnici i vojskovođe.
 U čast bogova Grci su priređivali razne svečanosti
i igre.
Grčke religijske svetkovine:
 Održavane su mnoge svečanosti među kojima
su najpoznatije dionizijske (u čast boga
Dionisa).
Učesnici su oblačili jareću kožu i pjevali pjesme
koje su se nazivale tragedije.
 Svaki polis imao je svog boga zaštitnika kome
je priređivao svečanosti. Najpoznatije gradske
svečanosti bile su panatineje – u čast boginje
Atine.
 Postojale su i sportske svečanosti u čast
pojedinih bogova.
 Najpoznatije su bile Olimpijske igre u
čast boga Zevsa koje su po prvi put
održane 776. godine p.n.e.
Pobjednik je dobijao lovorov vjenac.
Referat iz-predmeta-istorija
 Starogrčka religija se može rekonstruisati na
osnovu tri vrste izvora:
• literalnih,
• mitografsko- istorijskih
• arheoloških
 Literatura predstavlja najpouzdaniji izvor.
ZNAČAJ GRČKE RELIGIJE:
 Starogrčka religija uticala je na shvatanje
raznih naorda.
 kako je hrišćanstvo jedna od dominantnih
religija, mnogi likovi iz grčke mitologije su se
pojavili kao bitni činioci i te religije odnosno
sveci.
GRČKA MITOLOGIJA
Grčka mitologija naziv je za skupinu mitova
koji pripadaju starim Grcima.
 Mitovi su ugrađeni u najpoznatije grčke epove
Ilijadu i Odiseju.
 Bogovi su glavni likovi u mitovima, a pored
njih pominju se polubogovi ili heroji.
 U ostala mitska bića spadaju: nimfe, kentauri,
sirene, Kerber, Amazonke.
 Karolov Kerenyi piše da je mitologija, odnosno -
mitologem- priča koja je dobro poznata i
ispričana o bogovima i junacima, ali već ju je
postalo nemoguće nanovo oblikovati i mijenjati.
 Prema skripturalnoj teoriji, sve su mitološke
legende izvedene iz različitih pričanja religijskih
tekstova.
Prema istorijskoj teoriji, sve su osobe u mitologiji
nekoć bile ljudska bića, a legende i fantastična
obilježja dodaci su kasnijeg vremena.
Referat iz-predmeta-istorija
GRČKI BOGOVI:
Grčki bogovi izgledali su kao ljudi, imali
vrline i mane kao ljudi, razlikovali su se
po tome što su bili besmrtni, više-manje
neranjivi te sposobni postati nevidljivi i
putovati brzinom svjetlosti, a živjeli su na
planini Olimpu.
Referat iz-predmeta-istorija
HVALA NA PAŽNJI!

More Related Content

What's hot

Kраљевина Jугославија
Kраљевина JугославијаKраљевина Jугославија
Kраљевина Jугославија
Ucionica istorije
 
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
Kraljevina jugoslavija 1934   1941.Kraljevina jugoslavija 1934   1941.
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
andjelan1
 
увод у историју
увод у историјуувод у историју
увод у историју
Ucionica istorije
 
19.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 192919.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 1929
Šule Malićević
 
свет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xxсвет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xx
Ucionica istorije
 
СТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКАСТАРА ГРЧКА
7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет
Milan Milanović
 
Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Tihomir Bogović
 
Срби под Хабзбурзима у 19. веку
Срби под Хабзбурзима у 19. векуСрби под Хабзбурзима у 19. веку
Срби под Хабзбурзима у 19. веку
Milan Jovanović
 
Najstari period grčke
Najstari period grčkeNajstari period grčke
Najstari period grčke
Tihomir Bogović
 
Uvod u istoriju
Uvod u istorijuUvod u istoriju
Zlatno doba atine i peloponeski rat
Zlatno doba atine i peloponeski ratZlatno doba atine i peloponeski rat
Zlatno doba atine i peloponeski rat
andjelan1
 
Dubrovnik u srednjem veku(аца) (1)
Dubrovnik u srednjem veku(аца) (1)Dubrovnik u srednjem veku(аца) (1)
Dubrovnik u srednjem veku(аца) (1)
Dragana Misic
 
Balkanski ratovi
Balkanski ratoviBalkanski ratovi
Balkanski ratovi
andjelan
 
грчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески ратгрчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески рат
Ucionica istorije
 
хуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесансахуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесанса
Ucionica istorije
 
Velika istočna kriza i Berlinski kongres
Velika istočna kriza i Berlinski kongresVelika istočna kriza i Berlinski kongres
Velika istočna kriza i Berlinski kongres
Vale Shau
 

What's hot (20)

Kраљевина Jугославија
Kраљевина JугославијаKраљевина Jугославија
Kраљевина Jугославија
 
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
Kraljevina jugoslavija 1934   1941.Kraljevina jugoslavija 1934   1941.
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
 
увод у историју
увод у историјуувод у историју
увод у историју
 
19.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 192919.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 1929
 
свет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xxсвет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xx
 
СТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКАСТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКА
 
7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет
 
Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941
 
Срби под Хабзбурзима у 19. веку
Срби под Хабзбурзима у 19. векуСрби под Хабзбурзима у 19. веку
Срби под Хабзбурзима у 19. веку
 
Najstari period grčke
Najstari period grčkeNajstari period grčke
Najstari period grčke
 
Uvod u istoriju
Uvod u istorijuUvod u istoriju
Uvod u istoriju
 
Zlatno doba atine i peloponeski rat
Zlatno doba atine i peloponeski ratZlatno doba atine i peloponeski rat
Zlatno doba atine i peloponeski rat
 
Mezopotamija
MezopotamijaMezopotamija
Mezopotamija
 
Dubrovnik u srednjem veku(аца) (1)
Dubrovnik u srednjem veku(аца) (1)Dubrovnik u srednjem veku(аца) (1)
Dubrovnik u srednjem veku(аца) (1)
 
Balkanski ratovi
Balkanski ratoviBalkanski ratovi
Balkanski ratovi
 
грчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески ратгрчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески рат
 
хуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесансахуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесанса
 
грчко персијски ратови, пелопонески рат
грчко персијски ратови, пелопонески ратгрчко персијски ратови, пелопонески рат
грчко персијски ратови, пелопонески рат
 
Velika istočna kriza i Berlinski kongres
Velika istočna kriza i Berlinski kongresVelika istočna kriza i Berlinski kongres
Velika istočna kriza i Berlinski kongres
 
ПОКРЕТИ ОТПОРА
ПОКРЕТИ ОТПОРАПОКРЕТИ ОТПОРА
ПОКРЕТИ ОТПОРА
 

Viewers also liked

Seobe Srba
Seobe SrbaSeobe Srba
Seobe Srba
Milan Jovanović
 
Zemlja domovina svih ljudi
Zemlja domovina svih ljudiZemlja domovina svih ljudi
Zemlja domovina svih ljudi
OsJob
 
Сеобе Срба крајем средњег века
Сеобе Срба крајем средњег векаСеобе Срба крајем средњег века
Сеобе Срба крајем средњег века
Milan Jovanović
 
Austrija
AustrijaAustrija
Austrija
OsJob
 
Srbi u ratovima turske i austrije
Srbi u ratovima turske i austrijeSrbi u ratovima turske i austrije
Srbi u ratovima turske i austrije
andjelan
 
Geografija
GeografijaGeografija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršijaSrbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
andjelan
 
hemijske osobine ugljovodonika
hemijske osobine ugljovodonikahemijske osobine ugljovodonika
hemijske osobine ugljovodonika
vvlivvli
 
jonska veza
 jonska veza jonska veza
jonska veza
vvlivvli
 
Alpske zemlje
Alpske zemljeAlpske zemlje
Alpske zemlje
tanjamz
 
Alkani
AlkaniAlkani
Alkani
vvlivvli
 
Alkeni i alkini
Alkeni i alkini Alkeni i alkini
Alkeni i alkini
vvlivvli
 
Хабзбуршка монархија
Хабзбуршка монархијаХабзбуршка монархија
Хабзбуршка монархија
Жељко Матић
 
How to Make Awesome SlideShares: Tips & Tricks
How to Make Awesome SlideShares: Tips & TricksHow to Make Awesome SlideShares: Tips & Tricks
How to Make Awesome SlideShares: Tips & Tricks
SlideShare
 

Viewers also liked (14)

Seobe Srba
Seobe SrbaSeobe Srba
Seobe Srba
 
Zemlja domovina svih ljudi
Zemlja domovina svih ljudiZemlja domovina svih ljudi
Zemlja domovina svih ljudi
 
Сеобе Срба крајем средњег века
Сеобе Срба крајем средњег векаСеобе Срба крајем средњег века
Сеобе Срба крајем средњег века
 
Austrija
AustrijaAustrija
Austrija
 
Srbi u ratovima turske i austrije
Srbi u ratovima turske i austrijeSrbi u ratovima turske i austrije
Srbi u ratovima turske i austrije
 
Geografija
GeografijaGeografija
Geografija
 
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršijaSrbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
 
hemijske osobine ugljovodonika
hemijske osobine ugljovodonikahemijske osobine ugljovodonika
hemijske osobine ugljovodonika
 
jonska veza
 jonska veza jonska veza
jonska veza
 
Alpske zemlje
Alpske zemljeAlpske zemlje
Alpske zemlje
 
Alkani
AlkaniAlkani
Alkani
 
Alkeni i alkini
Alkeni i alkini Alkeni i alkini
Alkeni i alkini
 
Хабзбуршка монархија
Хабзбуршка монархијаХабзбуршка монархија
Хабзбуршка монархија
 
How to Make Awesome SlideShares: Tips & Tricks
How to Make Awesome SlideShares: Tips & TricksHow to Make Awesome SlideShares: Tips & Tricks
How to Make Awesome SlideShares: Tips & Tricks
 

Similar to Referat iz-predmeta-istorija

Knjiga Mitova I legendi Br.1
Knjiga Mitova I legendi Br.1Knjiga Mitova I legendi Br.1
Knjiga Mitova I legendi Br.1
Miki
 
Slavenska mitologija wikipedija Olivier Hoen, Olivier Hoën
Slavenska mitologija   wikipedija Olivier Hoen, Olivier HoënSlavenska mitologija   wikipedija Olivier Hoen, Olivier Hoën
Slavenska mitologija wikipedija Olivier Hoen, Olivier Hoën
Olivier Hoen
 
POVIJEST ILI NE V.ORENDI, A.ORENDI.docx Povijest
POVIJEST ILI NE V.ORENDI, A.ORENDI.docx PovijestPOVIJEST ILI NE V.ORENDI, A.ORENDI.docx Povijest
POVIJEST ILI NE V.ORENDI, A.ORENDI.docx Povijest
Aleksandra Orendi
 
Blagdani u judaizmu
Blagdani u judaizmuBlagdani u judaizmu
Blagdani u judaizmu
maturalni
 
Blagdani u judaizmu sociologija
Blagdani u judaizmu   sociologijaBlagdani u judaizmu   sociologija
Blagdani u judaizmu sociologija
maturalni
 
Svjetske sile v ic
Svjetske sile v icSvjetske sile v ic
Svjetske sile v ic
estera hadasa
 

Similar to Referat iz-predmeta-istorija (7)

Knjiga Mitova I legendi Br.1
Knjiga Mitova I legendi Br.1Knjiga Mitova I legendi Br.1
Knjiga Mitova I legendi Br.1
 
Slavenska mitologija wikipedija Olivier Hoen, Olivier Hoën
Slavenska mitologija   wikipedija Olivier Hoen, Olivier HoënSlavenska mitologija   wikipedija Olivier Hoen, Olivier Hoën
Slavenska mitologija wikipedija Olivier Hoen, Olivier Hoën
 
POVIJEST ILI NE V.ORENDI, A.ORENDI.docx Povijest
POVIJEST ILI NE V.ORENDI, A.ORENDI.docx PovijestPOVIJEST ILI NE V.ORENDI, A.ORENDI.docx Povijest
POVIJEST ILI NE V.ORENDI, A.ORENDI.docx Povijest
 
Mit
MitMit
Mit
 
Blagdani u judaizmu
Blagdani u judaizmuBlagdani u judaizmu
Blagdani u judaizmu
 
Blagdani u judaizmu sociologija
Blagdani u judaizmu   sociologijaBlagdani u judaizmu   sociologija
Blagdani u judaizmu sociologija
 
Svjetske sile v ic
Svjetske sile v icSvjetske sile v ic
Svjetske sile v ic
 

Referat iz-predmeta-istorija

  • 1. REFERAT IZ PREDMETA ISTORIJA Tema: Religija i mitologija starih Grka SŠC ,,Petar Kočić’’ Srbac Učenici: Srđan Prelić, Biljana Perić I-2 gimn. Profesor: Svetlana Bokan
  • 2. RELIGIJA STARIH GRKA  Religija je imala veliki značaj u životu Grka.  Grci su bili mnogobošci- politeisti.  U najstarijim vremenima Grci su obožavali prirodu i razne pojave u njoj. Vremenom su se te predstave mijenjale i dobile odliku antropomorfizma tj. Vjerovanje u bogove u ljudskom liku.
  • 3.  Po grčkom shvatanju skoro svaka pojava u spoljašnjem svijetu je imala i svog boga. Postojali su: bog Sunca, bog mora, vjetra, vina, rata, boginje mjeseca, ljubavi, zemljoradnje itd.  Vjerovali su u zagrobni život.  Religija je zauzimala istaknuto mjesto i u privatnom i u javnom životu. Bogovima su prinosili žrtve i obični građani i državnici i vojskovođe.  U čast bogova Grci su priređivali razne svečanosti i igre.
  • 4. Grčke religijske svetkovine:  Održavane su mnoge svečanosti među kojima su najpoznatije dionizijske (u čast boga Dionisa). Učesnici su oblačili jareću kožu i pjevali pjesme koje su se nazivale tragedije.  Svaki polis imao je svog boga zaštitnika kome je priređivao svečanosti. Najpoznatije gradske svečanosti bile su panatineje – u čast boginje Atine.
  • 5.  Postojale su i sportske svečanosti u čast pojedinih bogova.  Najpoznatije su bile Olimpijske igre u čast boga Zevsa koje su po prvi put održane 776. godine p.n.e. Pobjednik je dobijao lovorov vjenac.
  • 7.  Starogrčka religija se može rekonstruisati na osnovu tri vrste izvora: • literalnih, • mitografsko- istorijskih • arheoloških  Literatura predstavlja najpouzdaniji izvor.
  • 8. ZNAČAJ GRČKE RELIGIJE:  Starogrčka religija uticala je na shvatanje raznih naorda.  kako je hrišćanstvo jedna od dominantnih religija, mnogi likovi iz grčke mitologije su se pojavili kao bitni činioci i te religije odnosno sveci.
  • 9. GRČKA MITOLOGIJA Grčka mitologija naziv je za skupinu mitova koji pripadaju starim Grcima.  Mitovi su ugrađeni u najpoznatije grčke epove Ilijadu i Odiseju.  Bogovi su glavni likovi u mitovima, a pored njih pominju se polubogovi ili heroji.  U ostala mitska bića spadaju: nimfe, kentauri, sirene, Kerber, Amazonke.
  • 10.  Karolov Kerenyi piše da je mitologija, odnosno - mitologem- priča koja je dobro poznata i ispričana o bogovima i junacima, ali već ju je postalo nemoguće nanovo oblikovati i mijenjati.  Prema skripturalnoj teoriji, sve su mitološke legende izvedene iz različitih pričanja religijskih tekstova. Prema istorijskoj teoriji, sve su osobe u mitologiji nekoć bile ljudska bića, a legende i fantastična obilježja dodaci su kasnijeg vremena.
  • 12. GRČKI BOGOVI: Grčki bogovi izgledali su kao ljudi, imali vrline i mane kao ljudi, razlikovali su se po tome što su bili besmrtni, više-manje neranjivi te sposobni postati nevidljivi i putovati brzinom svjetlosti, a živjeli su na planini Olimpu.