Neka razmisljanja o mogucnostima za veci izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.

1. STRUKTURA POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE U RS
- Ekstenzivna struktura agrarne proizvodnje

2. POLJOPRIVREDNI PROIZVODI RANGIRANI
PREMA OSTVARENOJ VREDNOSTI
PROIZVODI VREDNOST U
USD
UČEŠĆE U UKUPNOJ
VREDNOSTI
Kukuruz 1.675.018.220 26,4%
Svinjsko meso 719.810.042 11,3%
Kravlje mleko 487.886.193 7,7%
Pšenica 409.724.493 6,4%
Goveđe meso 364.094.706 5,7%
Krompir 213.005.555 3,4%
Živinsko meso 188.468.508 3,0%
Soja 183.408.032 2,9%
Suncokret 167.393.944 2,4%
Malina 132.077.979 2,1%
Ukupna vrednost 6.354.357.690 71,5%

3. NAJVAŽNIJI PROIZVODI AGRARNOG
POREKLA U IZVOZU I UVOZU U PERIODU
JANUAR – JUL 2012. GODINE
PROIZVODI IZVOZ u mil. USD PROIZVODI UVOZ u mil. USD
Žuti kukuruz 388 Sirova kafa 60
Malina 81 Banane sveže 25
Šećer 78 Cigarete 25
Ulje suncokret. 58 Proizvodi za
ishranu
24
Piće bezalkoh. 36 Kukuruz hibridi 14
Ulje soje 34 Pomorandže 14
Pivo 30 Paradajz 14
Višnje 28 Ostali preh.proizv. 12
Jabuke 24 Preparati na bazi
kafe
12
Brašno od pšen. 24 Ulje palmino 11

4. BROJ STANOVNIKA KOJE HRANI JEDAN
FARMER
156
81
77
56
52
25
21
16
10
0 50 100 150 200
Nemačka
Češka
Francuska
Austrija
Italija
Slovenija
Bugarska
Srbija
Rumunija

5. AGRARNI BUDŽET U PERIODU
2004 – 2012.GODINE
UČEŠĆE U % U
UKUPNIM
IZDACIMA
2004 5.0%
2005 4,1%
2006 4,7%
2007 3,6%
2008 4,0%
2009 2,2%
2010 2,6%
2011 2,6%
2012.
Rebalans
3,9%
U 2012. godini izdvojeno je u
apsolutnom iznosu
36.600.000.000 rsd. za
agrani budžet i
3.700.000.000 rsd čine
izdaci iz dodatnih prihoda,
što je najveća suma koja je
izdvojena za poljoprivredu u
poslednjih 25 godina.

6. STRANA DIREKTNA ULAGANJA U PERIODU
2004 – 2012. GODINE
% UČEŠĆE U UKUPNIM
ULAGANJIMA U
POLJOPRIVREDU
% UČEŠĆE U UKUPNIM
ULAGANJIMA U
PREHRAMBENU
PROIZVODNJU
2004 1% 9,9%
2005 0,7% 4,0%
2006 0,2% 1,4%
2007 0,5% 3,4%
2008 1,6% 4,1%
2009 1,6% 18,6%
2010 1,0% 4,7%
2011 0,4% 2,7%
2012 I - VII 0,5% 3,0%

7. SREDSTVA ZA DIREKTNU FINANSIJSKU
PODRŠKU FARMERIMA U SRBIJI I ZEMLJAMA
IZ OKRUŽENJA (€ po hektaru)
16
31 32 37
77
364
402
626
448
0
100
200
300
400
500
600
700
Makedonija
Albanija
BIH
Srbija
Bugarska
Hrvatska
Mađarska
Slovenija
EU

8. SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA POLJOPRIVREDE I
PREHRAMBENE INDUSTRIJE SRBIJE U PERIODU 2005
– 2012.GODINE
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012
I-VII
IZVOZ 943 1.265 1.686 1.957 1.945 2.241 2.700 1.570
UVOZ 790 905 1.116 1.468 1.308 1.036 1.400 781
SUFICIT 153 360 570 489 637 1.205 1.300 789
 0,7 € po kg. U IZVOZU
 2,55 € po kg. U UVOZU

9. SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA
POLJOPRIVREDNO – PREHRAMBENIH
PROIZVODA U 2011. GODINI
CEFTA EU OSTALI
1161
280
881
1296
658 638
210
410
-200
-400
-200
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
Izvoz
Uvoz
Saldo
Izvoz
Uvoz
Saldo
Izvoz
Uvoz
Saldo
 Najveći deo suficita generiše se iz razmene sa zemljama CEFTA regiona
 EU najveći spoljnotrgovinski partner
 Uvoz iz zemalja van CEFTA i EU

10. Osnovne karakteristike tržišta
poljoprivrednih proizvoda u Republici
Srbiji
 Veliki broj sitnih poljoprivrednih proizvođača na strani
ponude.
 Razjedinjena tržišna ponuda.
 Odsustvo organizovanog otkupa i ugovorne povezanosti
primarnih poljoprivrednih proizvođača i prerađivača.
 Tamo i gde postoji ugovorna proizvodnja, radi se o
kratkoročnim, neizvesnim i nesigurnim ugovorima.
 Veliki deo tržišta je u neregularnim tokovima otkupa
i plaćanja.

11. Osnovne karakteristike tržišta
poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji
 Neefikasni inspekcijski organi u regulisanju tržišta.
 Nedostaju sabirno-distributivni centri i zadruge.
 Spor razvoj tržišta poljoprivrednih proizvoda kroz robne
zapise i fjučerse.
 Spor razvoj tržišta kredita.
 Tržištem dominiraju veliki otkupljivači.
 Finansiranje na dug rok od 210 dana.
 Domaće tržište je malog obima i niske kupovne moći.

12. KANALI PLASMANA POLJOPRIVREDNIH
PROIZVODA U SRBIJI
 Kvantaške i mešovite pijace.
 Zemljoradničke zadruge
 Prerađivačka industrija
 Megamarketi
 Preduzeća registovana za trgovinu i izvoz poljoprivrednih
proizvoda
 Prekupci i međuseljački promet

13. MERE ZA POVEĆANJE IZVOZA I REGULISNJE
DOMAĆEG TRŽIŠTA POLJOPRIVREDNIH I
PREHRAMBENIH PROIZVODA
 Makroekonomska stabilizacija (cena, kursa i privrednog rasta),
monetarne i poreske politike, politike deviznog kursa, završetka
procesa privatizacije, odnosno politika kojim se direktno utiče na
proizvodnju, spoljnu trgovinu i kretanje kapitala i politike stranih
ulaganja
 Formiranje Razvojne banke za kreditiranje agroprivrede
 Iznalaženje alternativnih modela za finansiranje malih
poljoprivrednih proizvođača formiranjem štedno – kreditnih
zadruga.
 Konačno usvojit novi zakon o zadrugama, revitalizovati zadružni
sektor.

14. MERE ZA POVEĆANJE IZVOZA I REGULISNJE
DOMAĆEG TRŽIŠTA POLJOPRIVREDNIH I
PREHRAMBENIH PROIZVODA
 Formirati sabirno – distributivne centre.
 Izgraditi veletržnice i u drugim reginalnim centrima, a ne
samo u Beogradu.
 Stvaranje uslova za ukrupnjavanje poseda (min 5 ha) i
stimulacije za poljoprivredne proizvođače koji
ukrupnjavaju posede.
 Uvođenje nelinearnog oporezivanja zarada za primarne
poljoprivredne proizvođače.
 Smanjenje sivog tržišta – uvođenjem primarnih
proizvođača u legalne tokove
 Zakonsko ograničenje rokova plaćanja na 60 dana

15. MERE ZA POVEĆANJE IZVOZA I REGULISNJE
DOMAĆEG TRŽIŠTA POLJOPRIVREDNIH I
PREHRAMBENIH PROIZVODA
 Finansiranje istraživanja tržišta i promocija izvoza
agrarnih proizvoda
 Finansiranje proizvodnje za izvoz i izvoza
 Usaglašavanje standarda kvaliteta sa međunarodnim
standardima.