INFORMATIČKO UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZEĆA - PREDAVANJE 5- LJILJANA PECIĆ-2020

1. 5. MENADŽMENT
INFORMACIONI SISTEMI
Dr Ljiljana Pecić,dipl.inž.maš.
profesor strukovnih studija

2. Uvod
• Menadžment informacioni sistemi (MIS) je skup postupaka za
sakupljanje, obradu, memorisanje i diseminaciju informacija, koji treba
da omogući menadžerima i analitičarima brz, razumljiv i konzistentan uvid
u informacije relevantne za donošenje poslovnih odluka, predviđanja i
prognoze.
• Ovi se sistemi ponekada zovu i Executive Informational System –EIS.
• Gordon Davis je 1974. godine definisao MIS kao:
integrisani sistem čovek/oprema koji obezbeđuju informacije za podršku
operativnih aktivnosti, menadžmenta i donošenje poslovnih odluka u
preduzeću.

3. • Razvoj MIS-a je omogućio razvoj alata za upravljanje bazama podataka.
• Za donošenje pravovremenih i kvalitetnih odluka potrebne su interne i eksterne informacije,
❑ Interne informacije se definišu u okviru preduzeća i one omogućavaju cirkulaciju
relevantnih podataka i informacija između svih zaposlenih u preduzeću.
❑ Eksterne informacije su nametnute okruženjem i vezane su za državne organe
(npr.poreski), kao i zahtev za informacijama u materijalno finansijskoj sferi (završni
račun).
• U centru pažnje MIS-a je identifikacija potreba menadžera za informacijama, zbog uloge i
zadataka menadžera.
➢ Kompleksnost sklopa informacija
• OPASNOST: količina obrađenih podataka je u neprekidnom porastu i u senci je kvaliteta tj.
tačnosti i postupnosti dostupnih podataka.
• MENADŽERSKI PARADOKS:
❑ Menadžerima trebaju sveže informacije, sa bilo kog mesta, u bilo koje vreme, ali da se pritom
neprimetno integrišu u postojeći sistem.
❑ Menadžeri žele da sami prave izveštaje i da imaju jednostavan alat kao podršku dlučivanju.
➢ CILJ: mogućnost donošenja odluka u realnom vremenu.
• Kvalitet informacija prema potrebama menadžera, zavisi od:
❑ stepena organizovanosti i sređenosti preduzeća,
❑ primene savremenIh softverskih alata (OLAP alata), koji omogućavaju formiranje
skladišta podataka (Data Warehouse).

4. 5. 1 OBJEKTIVNE I SUBJEKTIVNE POTREBE ZA
INFORMACIJAMA
• Identifikacija objektivnih potreba za informacijama je vezana za
koncepciju organizovanja poslovnog sistema.
• Zato se definišu:
❑ makro organizaciona struktura (definišu se sve organizacione jedinice sa
dodeljenim ciljevima i zadacima),
❑ mikro organizaciona struktura (definišu se opisi zadataka za radna mesta
(RM) u okviru organizacione jedinice (OJ) i uloga menadžera za fino
doterivanje funkcionisanja poslovnih procesa i
❑ info-organizaciona struktura (treba da poveže sve poslovne procese i zato
je potrebno: opisati ih sve (IDEFO grafički jezik, zahtev standarda ISO
9000:2000), izraditi matricu OJ-RM i formirati komunikacione linije kojima
se ostvaruju poslovni procesi.
• Upravljanje se bazira na dve stvari:
❑ Obezbeđivanje objektivnih, pravovremenih, tačnih informacija koje IS
treba da obezbedi.
❑ Korišćenju tih informacija

5. 6. SISTEMI ZA PODRŠKU
ODLUČIVANJU
Dr Ljiljana Pecić,dipl.inž.maš.
profesor strukovnih studija

6. 6. SISTEMI ZA PODRŠKU ODLUČIVANJU (SPO)
• Sistemi za podršku odlučivanju (SPO), korene imaju u teoriji odlučivanja,
• Primena u svim oblastima ljudske delatnosti.
• SPO sistemi (Decision Support Systems – DSS) su namenjeni slabo
strukturiranim problemima uz uključivanje mekih podataka u
optmizacione modele,
➢ Omogućavaju uprošćavanje realnog problema tamo gde je to potrebno i moguće.
• Počeli su da se razvijaju šezdesetih godina XX veka.
• 80-tih imamo pojavu: Group Decision Support Systems (GDSS), Executive
Information Systems (EIS) i ekspertskih sistema.
• Devedesetih se pojavljuju: Data Warehouse, On-line Analytical
Processing, Intranet, Visual Modeling.

7. • SPO (DSS) sistemi se razvijaju u pravcu aktivnih sistema, koji su spremni
da u svakom trenutku odgovore i na neplanirane informacione zahteve.
• Danas su oni prepoznatljiva kategorija IS-a, koja menadžerima
obezbeđuje:
❑ kontrolu podataka,
❑ pristup analitičkim alatima,
❑ konsultacije i
❑ komunikacije sa udaljenim grupama menadžment tima.
• Osnovna namena DSS- a je podrška ljudima, a ne njihova
zamena u procesu odlučivanja
• Podrazumeva se da je sistem računarski zasnovan,
interaktivan i grafički orijentisan,
❑ kao npr. Web sistemi

8. 6.1 MESTO I ULOGA SPO/DSS-a U ODLUČIVANJU
• Šta je odlučivanje?
• Svako odlučivanje započinje uočavanjem problema.
• Odluku inicira donosilac odluka,
1. Kada?
➢ onda kada postojećim stanjem nije zadovoljan odnosno, kada percipira i da neko buduće
stanje neće biti zadovoljavajuće.
Donosilac odluka mora da uobliči cilj odlučivanja – da li je cilj postizanje
zadovoljavajućeg ili optimalnog rešenja.
• Ako se traži zadovoljavajuće rešenje, onda je dovoljno da se nađe
zadovoljavajuća alternativa i traženje može da bude obustavljeno.
• Međutim, kada se traži optimum, moraju se ispitati, uporediti i rangirati
sve moguće alternative, a u skladu sa uspostavljenim sistemom
kriterijuma.
• Ovo se postiže uvođenjem sistema eliminacije i optimizacionih metoda i
modela.
• Dakle,
pod odlučivanjem se podrazumeva izbor jedne ili više od raspoloživih
upoređivanih alternativa, koje bi obezbedile ostvarivanje cilja.

9. • Za poslovanje preduzeća je veoma važno da vreme koje protekne od
trenutka nastanka problema i trenutka uočavanja problema bude što
kraće.
• Dužina ovog vremena zavisi od više faktora:
1. psiholoških karakteristika donosioca odluka,
2. vrste problema,
3. složenosti,
4. strukturiranosti problema itd.
• Za potrebe donošenja odluka, neophodne su informacije i analize.
• Od više faktora zavisi šta sve i u kojoj količini traže menadžeri, ali to može
biti:
➢ Većina menadžera traži podatke rekapitulacije vezane za poslovne poduhvate,
➢ Žele mnogo mapa i grafova,
➢ Tek po neki tabele i cifre,
➢ Neki žele povremeno informacije od značaja, a neki im žele neprekidan pristup
pomoću on-line aplikacija,
➢ Neki zahtevaju potpuno finansijske pokazatelje, a neki tzv. mekše, manje
finansijske pokazatelje.

10. • SPO treba donosiocima odluka da obezbede vremenski odgovarajuću
informaciju, koja će biti:
➢ tačna,
➢ relevantna i
➢ kompletna,
➢ u adekvatnom ( često traženom) obliku.
• SPO/DSS može da prikaže i unutrašnje i spoljašnje činjenice, različita
mišljenja i prognoze.
• SPO se koriste za slabo strukturirane i nedovoljno specificirane probleme,
(niži nivoi odlučivanja suočeni sa bolje strukturiranim problemima, a i u
prilici da koriste egzaktne, kao npr. kvantitativne metode, koje su
jednostavnije za primenu i mahom daju jednoznačne rezultate)
• SPO se primenjuju mahom na višim nivoima odlučivanja.
• Veoma je važno razumeti sledeće:
❑ SPO je tu da podrži, a ne da zameni donosioca odluke,
❑ SPO ne donosi odluke automatski, već samo obezbeđuje adekvatnu analizu i podršku za
odlučivanje,
❑ SPO pokušava da integriše tekovine nauke upravljanja i tradicionalne načine obrade
podataka,
❑ SPO sadrži algoritme logičkih i racionalnih procesa, pomoću kojih se klasifikuju,
upoređuju podaci i formira informacija za odlučivanje.
kako bi olakšalo donošenje
odluka

11. • Najcelishodnije je da SPO bude izgrađen tako da doprinosi i donošenju
odluka na svim nivoima odlučivanja.
• To omogućava postepeno dodavanje novih komponenti SPO, koji će se
uklopiti u postojeće sisteme.
• U tom smislu, osnovu SPO čine programi – interfejsi koji:
1. pristupaju analitičkim bazama podataka (skladišta podataka) i
2. izvlače iz njih sintetičku informaciju u obliku i formatu kakav je
potreban za dati nivo odlučivanja.
• Deo podataka za formiranje baze SPO se može koristitu iz spoljnih izvora ili
specijalizovanih datoteka.
• Ovo je posebno karakteristično za najsloženije – strategijske informacije
koje pruža SPO.

13. 6.2 STRUKTURA SISTEMA ZA PODRŠKU
ODLUČIVANJU
• Sistemi se sastoje od četiri osnovne komponente:
(svaka u nekoliko varijacija):
– podaci
– modeli
– znanje (nije obavezno)
– korisnički interfejs
• Svakom od ovih komponenti upravlja softver, koji se može
komercijalno nabaviti ili se programira za određeni zadatak

14. • Funkcionalne komponente SPO-a su:
– Podsistem za upravljanje podacima – uključuje bazu podataka koja
sadrži relevantne podatke, kao i softver za upravljanje podacima
(SUBP). Ovo je baza podataka o predmetnom sistemu (tvrdi, egzaktni
podaci i heuristički, meki podaci, koji su rezultat ekspertnih ocena,
prognoza, trendova),
– Podsistem za upravljanje modelima – softverski paket koji sadrži
finansijske i druge kvantitativne modele, preko kojih se obezbeđuju
visoke analitičke sposobnosti sistema. Sadrži i specijalne jezike za
izgradnju korisničkih modela. Baza modela sadrži skup raspoloživih
metoda i tehnika, projektovanih saglasno ciljevima koje konkretni SPO
treba da zadovolji,
– Podsistem korisničkog interfejsa – preko njega korisnik komunicira i
upravlja SPO sistemom. Korisnički interfejs artikuliše zahteve korisnika
i prezentira izlaze iz sistema za podršku odlučivanju,
– SPO arhitektura i mreža – podržava web browser
i intranet

15. 6.2.1 Struktura podsistema
za upravljanje podacima
• Podsistem za upravljanje podacima je baza
podataka koja predstavlja konstitutivni elemenat
SPO-a.
• Kako se sistem za podršku odlučivanju po pravilu
gradi za potrebe strukture koja već ima razvijen
bazni (akvizicioni, transakcioni) IS, logično je da
projekat baze podataka bude maksimalno
zasnovan na osnovama baze podataka tog
sistema
• Sastoji se od:
1. baze podataka DSS
2. sistema za upravljanje bazama podataka
(DBMS)
3. kataloga podataka (Data directory)
4. mehanizma za postavljanje upita (Query
facility)
• Najvažniji problemi sistema za upravljanje bazama
podataka su:
1. Kvalitet podataka
2. Integracija podataka
3. Skalabilnost
4. Bezbednost podataka

16. • Osnovne funkcije:
– Izdvajanje (ekstrakcija) podataka,
– Upravljanje podacima i relacijama,
– Ažuriranje podataka (add, delete, edit, change),
– Pristup podacima (pretraživanje),
– Sve vrste upita,
– Katalog podataka .
• Samo formiranje baze podataka se odvija u dve faze:
1. selekcija podataka iz okruženja,
2. preslikavanje tih podataka u bazu podataka SPO.
• Kod prve faze treba obratiti posebnu pažnju na izbor podatakau zavisnosti
kod svrhe primene. (npr. različiti podaci će iz istog okruženja biti važni za npr.
marketing i proizvodnju).
• I za drugi fazu – svrha i cilj koji je pred SPO postavljen imaju najznačajniju
ulogu, jer se rezultat i kvalitet preslikavanja vrednuju kroz sposobnost SPO-a
da reši problem radi kojeg je i projektovan SPO.
Podaci se dele na:
- tvrde podatke – egzaktni podaci, koji odražavaju
stanje i promene u sistemu i okruženju i
- meke podatke – sačuvana iskustva eksperata,
rezultati prognoza, predviđanja, procena,
simulacija, heurističkih, intuitivnih ili nekih drugih
mekih modela.

17. • Pod izvorima podataka iz okruženja se podrazumeva:
– baza podataka realnog sistema, za koji se projektuje SPO (egzaktni
podaci, nastali u realnom sistemu, kroz procese i transakcije poslovanja),
– ostale izvore podataka od interesa za probleme koje SPO treba da
rešava (baze podataka drugih institucija, granskih i državnih institucija,
informacionih servisa idr).
Podaci se dele na:
- tvrde podatke – egzaktni podaci, koji odražavaju stanje i
promene u sistemu i okruženju i
- meke podatke – sačuvana iskustva eksperata, rezultati
prognoza, predviđanja, procena, simulacija, heurističkih,
intuitivnih ili nekih drugih mekih modela.

18. 6.2 Podsistem za upravljanje modelima
• Podsistem za upravljanje modelima nisu
samo baze modela SPO, već i njihovo
funkcionalno povezivanje sa bazom
podataka i korisničkim interfejsom.
• Ovom integracijom se dobija podsistem za
upravljanje modelima, koji je softverski
paket koji sadrži finansijske, statističke i
druge kvantitativne modele, preko kojih se
obezbeđuju visoke analitičke sposobnosti
sistema.
• Uključuje i specijalne jezike za izgradnju
korisničkih modela
• Komponente podsistema su:
1. baza modela
2. sistem za upravljanje bazom modela
3. katalog modela
4. deo izvršavanje modela, integracija
modela i procesiranje komandi
5. jezik modela

19. • Uz obezbeđenje navedenih funkcija za upravljanje bazom modela, veoma
složeni problemi su u domenu integracije baze modela sa bazom
podataka i korisničkim interfejsom.
• Ovi problemi proizilaze iz potrebe za:
❑ usklađivanjem raznorodnih zahteva korisnika za pristup modelima,
❑ kontrolom izvršavanja modela,
❑ interaktivnu manipulaciju podacima,
❑ izmenama u modelu i obradi,
❑ generisanjem izlaznih izveštaja isl.
• Ovi problemi se razrešavaju korištenjem OLAP alata.

20. •

22. 6.2.3 Podsistem korisničkog interfejsa
• Podsistem korisničkog interfejsa je softverski podsistem za artikulaciju
zahteva korisnika i prezentaciju izlaza iz sistema za podršku odlučivanju.
• Ima veoma složenu funkciju, koju realizuje kroz 4 svoje komponente:
1. alati za izradu korisničkog interfejsa (generatori, upiti i alati za
izveštavanje),
2. jezik za pokretanje akcije: šta korisnik može da uradi u komunikaciji sa
sistemom, putem tastature, funkcijkih dirki, taktilnog panela,
džoistika, upravljanje glasom itd,
3. jezik za prikaz ili prezentaciju: šta korisnik može da vidi, jezik za prikaz
aktivira opcije kao što su: printer, ploter, ekran, audio izlaz i sl.,
4. baze znanja: šta korisnik treba da zna, korisnički priručnik (u formi on-
line manuela, serije help-funkcija i sl).
• Specifična kombinacija ovih mogućnosti predstavlja konkretan stil
dijaloga.
❑ Npr., može uključiti stil pitanja-i-odgovori, ili stil menija.
• Izbor stila dijaloga uslovljen je: tipom korisnika, vrstom obrade i
situacija odlučivanja.

23. • Omogućava korisniku vezu s drugim komponentama, za
upravljanje podacima i modelima
• Osnovni način komunikacije je pomoću grafički orijentisanog interfejsa (GUI)
• Komunikacija u prirodnom jeziku je još u razvoju (naturallanguage
processor)
❑ obično u tekstualnom obliku, u novije vreme glasom
• Primeri interfejsa:
❑ komunikacija glasom (speech recognition)
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_speech_recognition_software
❑ taktilni interfejsi (tablet računari i pametni telefoni)– komunikacija
gestovima

24. Struktura podsistema korisničkog interfejsa

25. Komunikacija
glasom na
mobilnim
uređajima

27. 6.2.4 Podsistem
upravljanje znanjem

28. 6.3 VRSTE SISTEMA ZA PODRŠKU ODLUČIVANJU
6.3.1 SPO orjentisan podacima – Data Driven
• SPO orjentisan podacima (Data Driven) su Business Intelligence Systems
koji koriste strukturirane podatke i uglavnom u orjentisani na File Drawer i
management reporting systems, kao i na upite i alate za pretraživanje.
• SPO bazirani na podacima (Data Driven DSS) stavljaju akcenat na pristup i
manipulisanje strukturiranim podacima u veoma velikim bazama (Data
Warehouse), koji sadrže kako interne, tako i eksterne podatke.
• Datawarehouse omogućava veoma lak pristup ovim podacima pomoću:
❑ kompjuterskih alata prilagođenih specifičnim zadacima,
❑ opštih alata koji obezbeđuju dodatnu funkcionalnost.
• Data Driven DSS sa OLAP alatima poseduje visok stepen funkcionalnosti
(omogućava pretraživanje velike količine istorijskih podataka).

29. 6.3.2 Modeli odlučivanja (Model Driven DSS)
• SPO orjentisani modelima koriste matematičke i analitičke alate za izradu
npr finansijskih modela, modela predstavljanja, optimizacionih modela.
• Ovakvi SPO modeli koriste jednostavne statističke i analitičke alate, pa
velike baze podataka i nisu potrebne.
• OLAP sistemi, koji omogućavaju kompleksne analize bazirane na
modelima, objedinjuju: modeliranje, pretraživanje velike baze podataka i
imaju mogućnost sumiranja podataka.
• Ovakvi se sistemi nazivaju hibridnim sistemima.
• Čisto modelima orjentisani sistemi koriste modele i parametre
obezbeđene od strane donosioca odluka, ali oni obično nisu intenzivno
orjentisani na podatke

30. 6.3.3 Modeli grupnog odlučivanja (komunikacioni
DSS)
• Modeli grupnog odlučivanja (komunikacioni DSS) uključuju komunikacije,
kolaboraciju i tehnologije za podršku odlučivanju i to su interaktivni
kompjuterski orjentisani sistemi.
• Grupni sistem odlučivanja ima svoje specifičnosti, pa se zasniva na
posebnim, modifikovanim modelima odlučivanja.
• Metode grupnog odlučivanja, kao metode timskog rada, mobilišu znanja i
iskustva šireg kruga stručnjaka koji, koristeći različite tehnike, imaju za
zadatak što iscrpnije utvrđivanje i objektivizaciju alternativa neophodnih
za odlučivanje.

31. 6.3.4 Organizacioni modeli odlučivanja (Iner-
Organizational DSS)
• Organizacioni modeli odlučivanja (Inter –Organizational DSS) su relativno
nova kategorija DSS-a, nastala pojavom interneta.
• Internet daje vezu između više tipova interorganizacionih sistema,
uključujući i SPO.
• Organizaciono donošenje odluka je posebna klasa procesa donošenja
odluka u odnosu na individualno odlučivanje.
• Interorganizacioni sistemi omogućavaju udaljen pristup korisnicima
kompanijskom intranetu i uz autorizovan pristup, mogu da koriste
određene servise.
• PRIMER: kompanija može pomoću intraneta omogućiti pristup (uz
autorizovan pristup) SPO-u zasnovanom na podacima svojim dobavljačima
ili SPO zasnovan na modelima za kupce, kako bi oni odabrali neki proizvod

32. 6.3.5 Sugestivni SPO (Knowledge Driven SPO)
• Sugestivni SPO (Knowledge Driven SPO) orjentisan je data mining
sistemima, koji pomažu u analizi i daju sugestije za veze između podataka.
• Data mining je, u stvari, proces pretraživanja ogromne količine podataka
u cilju pronalaženja kontekstnih veza među tim podacima.
• Ovaj tip SPO-a se još zove i Menadžment ekspert sistemi, jer daju sugestije
i predlaže akcije menadžerima, tj. to su čovek-mašina ekspert sistemi za
specijalizovano rešavanje problema koji koriste specifične modele za
procesiranje pravila ili za identifikaciju veza među podacima.

33. 6.3.6 Document driven DSS (Knowledge
Management System)
• Document driven DSS (Knowledge Management System) se koriste za
pretraživanje nestrukturiranih dokumenata i web stranica velikih baza
podataka (dokumenata, baza podataka za hiper tekst, slike, zvuk i video).
• Primeri za ovaj tip su:
❑policijske baze podataka,
❑specifikacija proizvoda,
❑katalozi.
• Efikasna pretraga je glavni zadatak ovih sistema.

34. 6.3.7 Funkcionalni SPO (Function- Specific DSS)
• Funkcionalni SPO (Function- Specific DSS) predstavlja sisteme koji su
specijalno dizajnirani da podrže određene poslovne funkcije ili tipove
poslovanja.
• Npr. to mogu biti sistemi za podršku neke funkcionalne oblasti u
poslovnom sistemu, kao što su marketing i finansije.
• Ovi sistemi se obično dizajniraju za jedan specifičan zadatak, kao što je npr.
raspored letenja u avio kompaniji.
• Sa druge strane, oni se po svojoj prirodi mogu svrstati u neku od glavnih
kategorija SPO sistema, kao što su SPO zasnovani na podacima, modelima
ili sugestivni SPO.

35. 6.3.8 Web orjentisani SPO ( Web Based DSS)
• Web orjentisani SPO ( Web Based DSS) predstavlja sisteme koji su
implementirani upotrebom web tehnologija.
• Ovakvi SPO sistemi omogućavaju velikoj grupi menadžera da koriste web
browsere u mrežnom klijent-server okruženju, donose pojedinačne ili
grupne odluke, kao i da pristupaju Data Warehouse-u kao delu SPO
arhitekture.
• Može se reći da web tehnologija predstavlja primarne alate za razvoj
interorganizacionih SPO-a.
• Jedan od pravaca razvoja SPO-a jeste i integracija dva, doskoro odvojena
trenda:
❑ obrade podataka (data processing), koja je proizvela kritičnu masu
znanja o upravljanju podacima,
❑ upravljačke nauke (management science) – koja je proizvela kritičnu
masu znanja o modeliranju.
• Ovi elementi: podaci, modeliranje i dijalog (interakcija), predstavljaju u
stvari paradigmu dijalog-podaci-model, što je osnova SPO.