3. Sida je bolest koja je
usmrtila preko 30 miliona ljudi
do sada!
Oko 1000 umrlih u Srbiji!!

4. Sida je bolest koja
razara imunološki sistem čoveka!
Imunološki sistem je odgovoran za borbu
protiv svih infekcija i bolesti i jedan je od
najvažnijih sistema u našem organizmu.

5. Sida je virusna bolest.
Izaziva je HIV virus!
HIV –
virus humane imunodeficijencije,
jeste virus razarač imunološkog sistema!

6. Sida je poslednji i najteži
stadijum bolesti koju izaziva HIV virus!
U Srbiji je do danas registrovano
preko 2000 osoba inficiranih HIV virusom,
to jest HIV pozitivnih osoba.

7. 1. Decembra se obeležava
Svetski dan borbe protiv SIDE
Crvena vrpca je simbol solidarnosti
sa ljudima koji su HIV pozitivni i
koji boluju od side.

8. Koja je poenta današnjeg
predavanja?
Steći osnovno znanje o HIV virusu i SIDI
jer je ono najbolja i najsigurnija zaštita!!

9. Lako se pamti, a puno znači!
Znanje o HIV virusu i SIDI omogućava
svakome da izbegne rizike od infekcije.
Ako nešto ostane nejasno možete pitati
na kraju predavanja.

10. Virus direktno napada ćelije organizma,
i to najviše CD4 pozitivne T ćelije.
To su ćelije imunog sistema organizma,
odgovorne za odbranu od različita stanja i/ili bolesti.
Na spoljašnjem omotaču imaju CD4 receptor za koji se vezuje HIV i
ulazi u ćeliju. Inficiranjem CD4+ ćelija, HIV dovodi do slabljenja funkcije
imunog sistema (imunodeficijencija), kada se stvaraju uslovi za pojavu
tzv. oportunističkih infekcija i tumora.
HIV može da inficira i druge ćelije u organizmu: druge ćelije imunog sistema
i koštane srži, neke ćelije crevne sluznice i nervnog sistema.

11. Infekcija HIV virusom se
generalno može raščlaniti
na četiri zasebne faze:
• primarna infekcija,
• klinički asimptomatska faza,
• simptomatska HIV infekcija i
• progresija iz HIV pozitivnosti u SIDU!

12. Trenutno, prosečan period vremena
između HIV infekcije i pojave znakova
koji ukazuju na SIDA dijagnozu su
8 do 11 godina.
Ovaj period varira od osobe do osobe
i zavisi od mnogih faktora uključujući zdravstveno stanje
i ponašanje inficirane osobe.
Danas postoje mnogi medicinski tretmani koji mogu produžiti
vreme za koje HIV oslabljuje imuni sistem.
Postoje tretmani koji mogu sprečiti ili izlečiti određene bolesti
koje se javljaju vezano sa Sidom.
Kao i kod drugih bolesti, rano otkrivanje infekcije nudi veće
mogućnosti za lečenje kao i preventivnu zdravstvenu negu.

13. Koji su simptomi HIV infekcije?
Primarna HIV infekcija je prvi stadijum u razvoju
HIV bolesti, kada je virus unet u telo.
Primarna – akutna HIV infekcija se dešava u periodu od od trenutka
inficiranja HIV-om do trenutka kada antitela koja se bore protiv virusa
počnu da se proizvode u telu (uobičajeni period od 6 do 12 nedelja).
Neki ljudi inficirani HIV-om osećaju simptome gripa. Ovi simptomi,
koji obično traju nekoliko dana uključuju temperaturu, groznicu, noćno
znojenje i osip.
Drugi ljudi nemaju iskustvo ''akutne infekcije'', ili osećaju toliko blage
simptome da je moguće da ih ni ne primete. Ukoliko ste doveli sebe
u rizik od HIV infekcije pre nekoliko dana i sada osećate simptome gripa,
moguće je da HIV uzrokuje takvo stanje organizma, ali isto tako je
moguće da imate neku drugu viralnu infekciju.

14. Koji su simptomi SIDE?
Ne postoje zajednički simptomi za
individualne slučajeve dijagnostikovane SIDA.
Kada je oštećenje imunog sistema teže, osobe počinju da pate od oportunih
infekcija (te infekcije se zovu oportunističke jer ih uzrokuju organizmi koji
ne mogu da štete zdravom imunom sistemu ljudi pa uzimaju mogućnost
da napreduju kod ljudi koji žive sa HIV-om.
Više ovih teških infekcija, bolesti i simptoma spadaju pod zajednički naziv
koji je definisan kao SIDA.
Prosečno vreme za koje se ispolji SIDA kod inficiranih osoba
je 8 do 11 godina.

15. Statistika HIV/SIDA bolesti u Srbiji
za period 1985 - 2006. godina
prema načinu prenošenja!
Transmisivne grupe Broj obolelih % obolelih Broj umrlih % umrlih
IV korisnici droga 582 43.04 452 49.94
Hemofiličari i primaoci krvi i
derivata 115 8.51 89 9.83
Homo/biseksualci (MSM) 206 15.24 125 13.81
Heteroseksualci i seks. partneri
HIV+ 280 20.71 158 17.46
Sa majke na dete (vertikalna
transmisija) 20 1.48 12 1.33
Nepoznato 149 11.02 69 7.63
Ukupno 1352 100.00 905 100.00

16. Načini prenosa HIV infekcije
Seksualnim kontaktom bez kondoma
Preko zaražene krvi
S majke na dete (i to u toku trudnoće, porođaja ili tokom dojenja)
Bezbedan seks je moguć, redovnom upotrebom zaštite,
pri svakoj vrsti seksualnog odnosa.

17. (NE)BEZBEDAN SEKS !
Svaki oblik seksualnog odnosa (oralni, vaginalni i analni) pogotovo ukoliko je
praćen ejakulacijom (izbacivanjem semene tečnosti) je visoko rizičan.
Analni seksualni odnos je najrizičniji jer se usled čestih povreda i krvarenja
Infekcijelako prenose!
Vaginalni seksualni odnos takođe nosi visoki rizik ukoliko se praktikuje
bez zaštite!
Oralni seks je nešto manje rizičan, međutim u slučaju kada dolazi do direktnog
kontakta se semenom tečnošću, vaginalnim sekretom i krvi rizik se povećava
i može doći do inficiranja.
Bezbedan seks je moguć, redovnom upotrebom zaštite,
pri svakoj vrsti seksualnog odnosa.

18. Sprovodi preventivne mere...
BEZBEDNIJI SEKS je tvoj izbor !
Seks je zadovoljstvo, ali i odgovornost, odgovornost prema svom zdravlju
i zdravlju drugih ljudi jer se seksualnim putem mogu preneti različite infekcije.
Postoji samo jedan način kojim se nećeš zaraziti –
to je upražnjavanje bezbednijeg seksa, tj. seksa koji isključuje direktan kontakt
Sa tuđom krvlju, spermom ili vaginalnim sekretom.
Polazeći od svega ovoga u potpunosti je bezbedno ljubiti se, pa čak i vlažnim
“francuskim poljupcem”, ležati zajedno, grliti se, uzajamno se milovati i
masirati, masturbirati, upražnjavati seks samo pod uslovom da uvek
pravilno koristiš kondom.

19. PREVENCIJA!
Upotreba kondoma
Muški kondom
Ženski kondom
Da bi vas kondom uspešno zaštitio od polno prenosivih infekcija
i neželjene trudnoće, treba da znate kako da ga pravilno koristite.
Zato sledi kratko uputstvo i neki saveti koji će vam pomoći da uvek
pravilno koristite kondom.

20. Kondom potisnite na jedan kraj vrećice i pažljivo otvorite
pakovanje na drugom kraju. Izvucite kondom vodeći
računa da kondom ne oštetite rubovima vrećice, noktima,
nakitom ili zubima. Pakovanje treba otvarati isključivo
prstima, a ne zubima.
Proverite da li su navoji sa spoljne strane. Ta strana je premazana lubrikantima.
Povucite kožu sa vrha penisa i prislonite kondom. Kondom obavezno stavite
pre nego što penis dodje u dodir sa telom partnera. Odmotajte kondom
do korena penisa. Drugom rukom i dalje držite vrh kondoma.
Prstima istisnuti vazduh sa vrha kondoma da bi ostao prostor za spermu.
Tako ćete smanjiti rizik od pucanja kondoma.
Nakon ejakulacije izvucite penis dok je još uvek u erekciji, pridržavajući kondom
palcem i kažiprstom da ne bi spao. Ako tokom odnosa dođe do spadanja kondoma,
upotrebite novi.
Pažljivo skinite kondom, vežite čvor na slobodnom kraju i bacite ga u kantu.

21. SAVETI
Temperatura tela može da ošteti kondom zato ih
ne treba držati u zadnjem džepu ili novčaniku. Čuvajte
kondome dalje od izvora toplote i direktne sunčeve
svetlosti. Držite ih na hladnom i suvom mestu da bi ste
umanjili šansu od pucanja kondoma.
Ako se pravilno čuva kondom će trajati od 3 do 5 godina pošto je proizveden. Pre upotrebe obavezno
proverite datum proizvodnje utisnut na rubu kesice.
Ako pakovanje izgleda oštećeno ili ako je kondom suv i nesavitljiv bacite ga i uzmite drugi.
Kondom koristite samo jedanput. Uzmite novi za svaku erekciju.
Ne odmotavajte kondom pre nego što ga stavite na uzdignut penis.
Stavite kondom pre seksualnog kontakta. Male količine tečnosti koje se otpuštaju pre i posle erekcije može
da sadrži izvesne količine sperme koje su dovoljne da prouzrokuju trudnoću i seksualno prenosive infekcije.
Da bi se poboljšalo seksualno zadovoljstvo i umanjio rizik od pucanja na unutrašnjost kondoma može se
staviti par kapi lubrikanta na bazi vode.
Sa lateks kondomima nikako ne koristiti uljne lubrikante (biljna i bebi ulja, vazelin...)
Ako pre odnosa koristite ulja za masažu ili kreme obavezno operite ruke pre rukovanja sa kondomom.
Kondom treba koristiti pri vaginalnom, analnom i oralnom seksu kao zaštitu od polno prenosivih infekcija.
Nikada ne koristi isti kondom za vaginalni i analni seks
Kondome koristite i na seksualnim igračkama zbog zaštite od polnih bolesti.
Ne bacajte kondome u wc šolje pošto nisu bio-razgradivi.
Bezbednije je kupovati kondome u apotekama ili ih kupovati u celofanom zapakovanim paketima. Treba
izbegavati kupovinu kondoma na trafikama.
Najpreporučljiviji kondomi za zaštitu od PPI i HIVa su lubrikanizovani lateks kondomi.

22. Šta treba da zapamtite danas!
Ne možeš se zaraziti:
Poljupcem i preko pljuvačke
Putem urina ili fekalija
Rukovanjem ili grljenjem sa inficiranom osobom
Preko znoja ili suza
Kašljanjem ili kijanjem
Korišćenem istog pribora za jelo i posteljine sa inficiranom osobom
Korišćenjem istog kupatila ili toaleta
U gradskom prevozu
Preko životinja ili ubodom insekata

23. Osoba zaražene HIV-om najčešće se fizički
ni po čemu ne razlikuje od zdrave osobe.
Jedini način da utvrdimo da li je čovek inficiran
jeste test krvi na HIV infekciju.

24. Test na HIV infekciju
Test daje pouzdane rezultate minimum 6-8 nedelja posle
rizičnog kontakta i treba ga ponoviti nakon šest meseci.
Rezultat testa može biti pozitivan i negativan -
pozitivan znači da ste inficirani HIV-om, negativan da niste .
Testiraj se samo u za to ovlašćenim službama!
• Tvoje pravo je da se testiraš samo ako ti to želiš
• Rezultate ćete znati ti i tvoj lekar
• Posavetuj se sa svojim lekarom pre i posle testiranja

25. Laboratorijski testovi za dijagnozu HIV infekcije
Indirektnim testovima (ELISA, Western blot) se potvrđuje
prisustvo serumskih antitela na HIV.
Antitela se mogu detektovati u krvi posle 1 do 3 meseca.
Dotle ne postoje u dovoljnoj količini i zato ih testovi ne mogu odrediti – ovo se zove
«period prozora». Ukoliko je ELISA test pozitivan, radi se potvrdni Western blot.
Direktnim testovima se potvrđuje prisustvo genetskog materijala virusa u plazmi
(lančana reakcija polimerizacije - PCR).
Ovaj test se koristi za:
- rano otkrivanje virusa u krvi (u periodu «prozora»)
- određivanje broja virusa u krvi (viremija, viral load), što je veoma važan podatak
za donošenje odluke o započinjanju terapije ili za praćenje uspešnosti terapije.

26. Elisa testovi - Testovi za otkrivanje antitela na HIV
Najčešće se u laboratorijama koriste Eliza testovi
za otkrivanje antitela na HIV.
Postoji čitav spektar Eliza testova, koji mogu biti starijih ili novijih generacija,
što ih zapravo svrstava u testove koji ranije ili kasnije otkrivaju antitela u odnosu
na rizik (imaju duži ili kraći period prozora). Danas se sve češće koriste
antigen-antitelo testovi koji predstavljaju savremene Eliza testova (otkrivaju
antitela na HIV) ali u sebi sadrže i neki od antigena samog virusa (najčešće p24)
pomoću koga se još više skraćuje period prozora.

27. PCR testiranje ili “viral load“ testiranje
PCR znači testiranje polimernom lančanom reakcijom
(polymerase chain reaction).
To je forma testa koji otkriva genetski materijal HIV-a. Moguće je otkriti prisustvo
virusa u telu čak iako nije kopiran (replikovan).
To je vrlo osetljiv test koji može prouzrokovati probleme pri korišćenju, s obzirom
da je veoma osetljiv na kontaminaciju. Metode PCR testiranja se razvijaju, a lažni
rezulati su veoma retki. PCR se obično koristi da otkrije HIV infekciju kod dece
pre identifikacije majčinih antitetla. Ne koristi se kao rutinsko HIV testiranje
kod odraslih.

28. P24 antigensko testiranje
P24 je antigen HIV-a koji se otkriva u serumu, otprilike
dve do tri nedelje nakon HIV inficiranja, prosečno
jednu nedelju pre nego što se otkriju HIV antitela.
Test p24 je skup i ne koristi se rutinski.
Pa ipak, uključivanjem p24 antigena u “četvrtu generaciju“ Elisa testova
na anti HIV antitela, ovi testovi postaju uobičajeniji.

29. HIV genetski (genomski) test
Ovaj test traga za proviralnim DNK.
Iako se mogu javiti lažna očitavanja, test se može koristiti
za identifikovanje primarne HIV infekcije.
«Kućno» testiranje
Prodaja opreme za HIV testiranje bilo koje vrste, za kućnu, ili ličnu upotrebu,
ne preporučuje se. U većini zemalja sa razvijenim zdravstvenim sistemima
takvo testiranje spada u ilegalne radnje. HIV testiranje treba da rade
samo kvalifikovani medicinski profesionalci, a takođe svako HIV testiranje
treba da bude praćeno savetovanjem.

30. Savetovanje
Savetovanje je poverljiv razgovor između savetnika i klijenta koji omogućava
klijentu da se nosi sa stresom koje HIV testiranje nosi i donese lične odluke
vezane za HIV. Savetovanje uključuje i procenu ličnog rizika za dobijanje
HIV infekcije, kao i pomoć u promeni rizičnog ponašanja.
DPST intervencija podrazumeva dve sesije savetovanja: savetovanje pre
testiranja i savetovanje posle testiranja.
Savetovanje pre i posle testiranja na HIV je razgovor između savetnika i
klijenta fokusiran na klijenta, sa ciljem da pomogne klijentu da napravi promene
u svom ponašanju koje će smanjiti rizik za dobijanje ili prenošenje HIV-a.
Tako su dve najvažnij ekomponente DPST:
- Fokusiran na klijenta – savetovanje je dizajnirano tako da se odnosi na lične
okolnosti, rizike i potrebe klijenta
- Smanjenje rizika – individualno ispitivanje rizika i razvoj plana smanjenja rizika
koji je drugačiji za svakog klijenta

31. Živeti sa HIV-om
HIV pozitivne osobe su ljudi kao i svi mi,
Osim što im solidarnost izražavamo nošenjem crvene vrpce
Potrebno je imati stav empatije za njih i boriti se protiv stigme,
i diskriminacije HIV pozitivnih u društvu.
Budite svesni postojanja HIV virusa i bolesti koju izaziva SIDE
Ne samo 1. decembra, nego uvek.
Budite svesni i svih ljudi koji su zaraženi HIV virusom.

32. Šta treba da zapamtite danas!
Načini prenosa HIV infekcije
• Seksualnim kontaktom bez kondoma
• Preko zaražene krvi
• S majke na dete (i to u toku trudnoće, porođaja ili tokom dojenja)
Bezbedan seks je moguć, redovnom upotrebom zaštite,
pri svakoj vrsti seksualnog odnosa.

33. Šta treba da zapamtite danas!
Ne možeš se zaraziti:
Poljupcem i preko pljuvačke
Putem urina ili fekalija
Rukovanjem ili grljenjem sa inficiranom osobom
Preko znoja ili suza
Kašljanjem ili kijanjem
Korišćenem istog pribora za jelo i posteljine sa inficiranom osobom
Korišćenjem istog kupatila ili toaleta
U gradskom prevozu
Preko životinja ili ubodom insekata

34. Da rezimiramo!
Izbegnimo rizično ponašanje – bezbedan seks
Znajmo puteve prenošenja – bezbedne su uobičajene aktivnosti
HIV pozitivna osoba je čovek – poštujmo i podržimo te ljude
HIV/SIDA se mogu desiti svakome, kao i grip i trovanje hranom itd.
Znamo kako da budemo bezbedni od HIV/SIDE i tako štitimo sebe
i sve ljude oko nas.

35. 1. Decembra se obeležava
Svetski dan borbe protiv SIDE
Crvena vrpca je simbol solidarnosti
sa ljudima koji su HIV pozitivni i
koji boluju od side.
STOP HIV/SIDA!

36. 1. Decembar 2009.
Padinska Skela
STOP HIV/SIDA!
CRVENI KRST SRBIJE – O.O. Palilula