Kardio - respiratorne sinergije pri radu

1. Psihofiziologija rada

2. KARDIO - RESPIRATORNE SINERGIJE PRI RADU
• Aktivnost mišićnog sistema pri obavljanju fizičkog rada
određene težine izaziva čitav niz promena u funkciji
drugih sistema organa. S obzirom da te promene u
funkciji organa potpomažu mišićnu aktivnost, nazvane
su sinergijama fizičkog rada.
• Ove psihofiziološke sinergije adaptiraju organizam
novo nastalim prilikama aktivnosti i ostvaruju optimalne
unutrašnje uslove za odvijanje radnog procesa.
• Među glavne psihofiziološke sinergije pri radu spadaju
pre svega sinergije kardiovaskularnog sistema i
sinergije plućne ventilacije.

3. - SINERGIJE KARDIOVASKULARNOG SISTEMA
- SINERGIJE PLUĆNE VENTILACIJE

4. KARDIOVASKULARNE
SINERGIJE
• Kada je fizička aktivnost jača
ili dugotrajnija dolazi do
promena u funkcijama
kardiovaskularnog sistema.
• Promene se ogledaju u
bržem protoku krvi, a samim
tim u boljem snabdevanju sa
kiseonikom i glukozom
aktivnih tkiva, odnosno
mišića.

5. • Na intenzitet
kardiovaskularnih
promena pri radu utiču:
1. težina mišićnog rada,
2. individualni faktori:
pol, uzrast, fizički
kapacitet, utreniranost,
emocionalno stanje,
motivisanost za rad
3. faktori spoljašnje
srdine

6. • Adaptacija, odnosno promene funkcija
kardiovaskularnog sistema na pojačane
fizičke zahteve, ostvaruje se preko sledećih
regulacionih mehanizama:
1. ubrzanja rada srca
2. povećanja sistolnog (udarnog) volumena
3. povećanja minutnog volumena srca
4. porasta krvnog pritiska
5. preraspodela krvi

7. Ad 1. ubrzanje rada srca- PULS
• Ubrzanje kontrakcija srčanog mišića u korelaciji je
sa intenzitetom fizičke aktivnosti i varira od
neznatnog povećanja kod lakih aktivnosti do preko
180 srčanih kontrakcija u minuti kod intenzivnih
sportskih napora.
• Maksimalno povećanje frekvencije pulsa postiže se
u brzim sportskim disciplinama (trčanje na kratke
staze) i kod mladih lica može da pređe 200 udara
u minuti.

8. • Posle početnog ubrzanja, održava se frekvencija
srčanog ritma na povišenom nivou za vreme
čitave radne aktivnosti.
• Po prestanku rada, srčani ritam se u početku
naglo, pa sve sporije vraća na normalu.
• Brzina vraćanja na normalu je veća, što je
prethodni rad slabijeg intenziteta i kraćeg trajanja.

9. Ad2. povećanje sistolnog (udarnog)
volumena:
- količina krvi koju svaka kontrakcija srčanog mišića
(sistola) ubacuje u krvotok.
Povećanje sistolnog volumena nastaje usled:
povećanog priliva venozne krvi u srce, koji nastaje
zbog...
.....porasta venoznog pritiska do kojeg dolazi usled:
a. refleksne vazokonstrikcije,
b. istiskivanja krvi iz abdominalnih organa zbog
dubljeg disanja i
c. kontrakcija skeletnih mišića, koje pomažu protok i
ubrizgavanje dodatne količine krvi u vene.

10. Sistolni (udarni) volumen može, pri
intenzivnom fizičkom radu, dostići i tri
puta veću vrednost od one, koju ima za
vreme mirovanja oko 60 ml u miru
prema 180 ml pri teškom radu.

11. Ad 3. Povećanje minutnog volumena
srca
• Ubrzan srčani ritam i povećanje sistolnog volumena
dovode do povećanja minutnog volumena srca, tj.
količine krvi, koju srce daje za vreme jedne minute u
krvotok.
• Minutni volumen srca, u odnosu na intenzitet fizičke
aktivnosti, varira u granicama, i to:
• od oko 4 litra krvi u minuti u stanju mirovanja
• do 40 litara kod maksimalnih kratkotrajnih napora
treniranih sportista.
• Porast minutnog volumena srca ubrzava tok krvi i tako
mišićno tkivo dobija povećanu količinu kiseonika u jedinici
vremena, dok se metaboliti brže odnose i eliminišu
pomoću krvotoka.

12. • Ad 4. Porast krvnog pritiska - vazokonstrikcija
• mehanizmi regulacije
• - CO2, čije povećanje u krvi dovodi do stimulacije
vazokonstriktornog centra u produženoj moždini, što
izaziva opštu vazokonstrikciju, a time i porast krvnog
pritiska.
• - U istom smeru deluju i hemoreceptori i baroreceptori
u karotidnom sinusu.
• - Opštoj vazokonstrikciji doprinosi i adrenalin koji se u
toku fizičke aktivnosti doprema u najvećoj meri iz srži
nadbubrežne žlezde.

13. • Radna hipertonija (povećan opšti arterijski
pritisak) je izrazitija ukoliko je rad intenzivniji.
• Kod vrlo teških napora može dostići vrednost
od preko 200 mm Hg.
• U toku rada arterijski pritisak raste do neke
vrednosti, a onda se snižava i na tom nivou
ostaje do kraja rada.

14. •Ad 5. Preraspodela krvi
• Snabdevanje mišića i drugih aktivnih tkiva
kiseonikom u toku rada olakšava odgovarajuća
preraspodela krvi u organima.
• U stanju mirovanja skeletni mišići primaju 15 -
20% minutnog volumena srca.
• Za vreme rada u aktivnim skeletnim mišićima
količina krvi može da se poveća 15 - 20 puta u
odnosu na stanje mirovanja.

15. • Povećanje količine krvi u mišićima pri naporu, nastaje
zahvaljujući vazodilataciji u mišićima.
• Mehanizmi regulacije:
• - centralna regulacija
• - vazokonstrikcija u drugim lokalnim područjima, naročito
u trbušnim organima i koži.
• - aktivnost simpatičkih holinergičnih vazodilatatornih
vlakana u mišićima

16. SINERGIJE SISTEMA ORGANA ZA DISANJE
(PRILAGOĐAVANJE DISAJNE FUNKCIJE RADU)
• Adaptacija kardiovaskularnog sistema zahtevima
rada sastoji se u bržem transportu kiseonika i u
bržem odvodu ugljendioksida putem krvi.
• Ali samim transportom ne mogu se podmiriti
povećane potrebe aktivnog tkiva za kiseonikom,
ako se uporedo ne unosi i veća količina kiseonika
u organizam.
• Unošenje kiseonika i odstranjenje CO2 iz
organizma vrši se disanjem.

17. • Plućna ventilacija zavisi od frekvencije i dubine disanja.
Pri fizičkom radu povećava se ventilacija pluća i to
uporednim:
- ubrzanjem frekvencije disanja, i
- produbljenjem udisaja.
Za vreme mirovanja u pluća ulazi pri normalnom
disanju, svakim udisajem oko 500 ml vazduha.
• Pošto je broj udisaja odraslog čoveka oko 12 u minuti,
to znači da je u ovim uslovima volumen plućne
ventilacije oko 6 litara u minutu

18. • Pri fizičkoj aktivnosti organizam povećano
oduzimanje kiseonika iz krvi nadoknađuje
povećanjem plućne ventilacije i boljim
iskorištavanjem kiseonika iz krvi.
• Pri umerenom radu povećana plućna ventilacija se
postiže: povećanjem respiratornog volumena,
a pri teškom radu
porastom frekvencije disanja.
• Kod vrlo intenzivnih sportskih napora količina
vazduha, koja svakim udisajem ulazi u pluća, iznosi
preko 1 litra, a frekvencija disanja dostiže vrednost od
preko 60 na minutu

19. MRTVA TAČKA i DRUGI ZAMAH, DRUGI UDISAJ
(SECOND WIND,)
• U periodu kada se sprovodi dugotrajan i teži rad (kao kod
trčanja na duža rastojanja) dolazi do naglog smanjenja
radne sposobnosti, sa subjektivnim doživljajem potpune
nemoći i nemogućnosti da se rad nastavi. To stanje definiše
se kao „mrtva tačka”.
• S druge strane, jasno se pokazalo da bolje pripremljen,
utreniran sportista lakše podnosi, savladava to stanje. Kod
vrhunskih sportista, „mrtva tačka” se, na subjektivnom
planu, vrlo slabo oseća.
• Ako se aktivnost nastavi za vreme „mrtve tačke”, to stanje
se smenjuje „drugim udahom”. Naime, subjektivno, tzv.
„drugi udah” doživljava se kao osećaj olakšanja, pošto se
sa dispnee prelazi na eupneu (normalno disanje bez
osećaja gušenja). Istovremeno sportista doživljava osećaj
da može da nastavi rad - trčanje. Objektivno, jasno se
konstatuje da se uspostavlja duboka i ritmična respiracija i
ritmičko i snažno kretanje. Normalizuju se i regulatorni
uticaji centralnog nervnog sistema.

20. HIPERVENTILACIONI SINDROM HVS
Hiperventilacija: ubrzano i produbljeno disanje
Uzroci nastanka
Javlja se u toku paničnih i anksioznih napada ali i kao
simptom srčanih i pulmonalnih oboljenja.
Klinička slika
HVS za posledicu ima sledeće simptome: vrtoglavicu,
omaglicu, doživljaj zbunjenosti, nedostatak vazduha,
zamagljen vid, ubrzan rad srca, utrnulost i neosetljivost na
dodir u rukama i nogama, oznojeni dlanovi, ukočenost
mišića.

21. • Mehanizmi nastanka
• Najvažniji mehanizam poremećaja izazvan
hiperventilacijom je stezanje i sužavanje određenih
krvnih sudova u telu, što ima za posljedicu smanjenu
količinu (smanjen protok) krvi koja stiže u mozak.
• Sužavanje krvnih sudova ne utiče samo na smanjen
protok krvi već utiče i na funkciju hemoglobina koji
povećava vezivanje za kiseonik.
• Zbog toga ne samo da manje krvi dolazi do određenih
delova tela, već je i manje verovatno da će kiseonik
nošen ovom krvlju biti oslobođen u tkivu.
• Tako nastaje paradoks, da prekomerno disanje koje
podrazumeva preuzimanje veće količine kiseonika,
istovremno ima za posledicu manji priliv kiseonikika u
određene delove mozga i tela.

22. HIPERVENTILACIONI SINDROM I
KONTROLA PANIČNOG NAPADA

23. Tretman:
- stavljanja papirnate kesice na bolesnikova usta i nos, da bi
udisao već izdahnuti vazduh s većimsadržajemCO2.
- medikacijaanksioliticima.
- upotreba određenih psihoterapijskih tehnika