3. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Протеже се уздуж источне
(пацифичке) обале Азије.
Јапан је острвска царевина
на Далеком истоку.
Модерна је, али са срцем
древне културе.
4. ОСТРВСКА ДРЖАВА
Јапан је на западу од Русије,
Северне и Јужне Кореје одвојен
Јапанским морем, а на југозападу
од Кине га раздваја
Источнокинеско море.
Источну страну Јапана запљускује
Тихи океан.
5. ЗАСТАВА И ГРБ
Бела позадина јапанске заставе означава
чистоту и интегритет, а црвено „излазеће
сунце“ топлоту и ведрину.
Грб Јапана је жута или наранџаста
хризантема са црним или црвеним ободом
или позадином. Централни диск је окружен
са 16 латица. Овај грб сме користити само
цар Јапана. Остали чланови царске
породице користе верзију са 14 латица.
"Kimigajo" (Владавина нашег цара) је
државна химна Јапана и једна од
најкраћих државних химни на свету.
Званични језик је јапански.
6. Јапански архипелаг састоји се од мноштва мањих
и већих острва, од којих су највећа Хокаидо,
Хоншу, Шикоку и Кјушу.
7.
8. МИЛИОНСКИ ГРАДОВИ
Јапан спада међу најгушће насељене
земље света.
Кобе
Кјото
Има 12 милионских градова, међу којима
су највећи Токио, Јокохама, Осака,
Нагоја, Сапоро, Кобе и Кјото
(некадашња престоница и средиште
царске резиденције).
Токио
Осака
Јокохама
Нагоја
Сапоро
10. Планина Фуџи (Вечни живот) највиша је
планина у Јапану, висока 3 776 метара.
То је вулкан који је последњу ерупцију имао
1707. године, али га геолози још увек
сврставају у активне.
11. ПРИРОДА ЈАПАНА
Са више од 17.000 различитих врста биљака, вегетација Јапана је
разноврсна.
Приближно две трећине територије покривају шуме.
Од природних богатстава, поред шума, значајне су водне снаге,
природни и топли минерални извори, рибе и разноврсни плодови
из мора и океана.
13. СТАНОВНИШТВО ЈАПАНА
По броју становника Јапан заузима
девето место у свету, а по броју
стогодишњака прво.
Основно становништво чине
Јапанци (99,2%), 0,6% Корејци и
0,2% остали.
Јапанке просечно
живе 86, а Јапанци 79
година, што је светски
рекорд у просечној
дужини животног
века.
Misao Okawa
14. ПРИВРЕДНО ЧУДО
Јапанци су познати као веома марљиви и образовани
људи, тако да је Јапан данас једна од најбогатијих
земаља света.
Дом је великих произвођача, као што су: Тојота, Хонда,
Мазда, Сузуки, Нисан, Субару, Сони и Тошиба.
Роботика је велика економска снага,
Јапан поседује 720 000 „радећих робота“.
18. ЧАЈНА ЦЕРЕМОНИЈА
Садо је традиционални начин
припремања и служења чаја.
По правилу се користи посебна врста
зеленог чаја.
Чајна церемонија обухвата оброк и
два служења чаја, а траје приближно
четири сата.
Првобитно је била привилегија
искључиво аристократије.
24. ДОНАЦИЈА ЈАПАНА БАРАЈЕВУ
Пресу користи ЈКП “10. октобар”.
Општина Барајево је пре неколико година добила веома вредан поклон од
јапанског амбасадора Тошиа Цунозакија – пресу за сабијање смећа са циљем
да се обезбеди здравија животна средина грађана наше општине (кроз
побољшање рада на прикупљању смећа).
Острва су претежно планинска (67%) са веома малим равничарским површинама (13%). Уске равнице распоређене су претежно дуж приобаља.
Велики планински масиви са висинама од 1500 до 3000 метара надморске висине простиру се уз пацифичке обале југозападног Јапана. У овим планинским областима налазе се и дубоке долине које су готово усечене у њих.
Највећи део јапанске популације живи у густо насељеним областима на источној обали или у јужном делу Јапана, где се налази највећи број великих градова. Преко 44 % становништва концентрисано је у три велике градске области (Токио, Осака и Нагоја – мегаполис Токајдо).
Велики број Јапанаца живи ван Јапана, највише у САД и Бразилу.
Токио је главни град Јапана и највећи град на свету – има 35 милиона ставновника.
Јапан је изложен многим природним катастрофама.
Налази се у „ватреном појасу Пацифика“, чиме се објашњава честа појава вулканских ерупција и земљотреса. Интересантно је да се једна десетина укупног броја вулкана на свету налази у Јапанском архипелагу. Дуж свих острва осећају се честа слаба подрхтавања тла и повремене вулканске активности.
Резултат земљотреса су често цунамији, разорни морски таласи велике дужине.
Крајем лета и почетком јесени Јапан се налази под ударом тајфуна који угрожавају нормалан живот и саобраћај изазивајући уништења људских добара, али и живота.
Она се сматра светим симболом Јапана. Сваког пролећа на хиљаде Јапанаца пење се до храма који се налази на њеном врху. Планина је главни део Националног парка Фуџи-Хаконе-Изу.
Ова планина је највише сликана и фотографисана планина на свету!
Бајковита Сагано шума бамбуса
У Јапану постоји много река, језера и обиље подземних вода, што погодује развоју пољопривреде и индустрије. Мали број је великих река.
Реке су богате водом, али су кратке и слаповите. Непогодне су за речни саобраћај, али су зато врло корисне за наводњавање и производњу електричне енергије.
Велики број језера настао је у кратерима угашених вулкана, а многа од њих спадају у главне природне лепоте Јапана.
Misao Okawa, са 115 година, најстарија је жена на свету. Рођена је 5. марта, 1898. године.
Јапан је постао једна од највећих привредних сила у свету захваљујући снажном моралу рада, напредној технологији, истицањем образовања... По технолошким открићима и проналасцима нових уређаја, апарата и машина Јапан се убраја у прве земље света.
Најбољи је у аутомобилској и електронској индустрији (рачунари, мобилни телефони...), бродоградњи.
Хинамацури је празник лутака (празник за девојчице) који се слави 03. марта. Тог дана породице са женском децом украшавају станове луткама обученим у свечану одећу.
Танабата је фестивал звезда и обележава се 07. јуна тако што се комади бамбуса стављају у вртове, а на њих се везују траке од папира у пет различитих боја. Радње, храмови, улице, иските се украсима сачињеним од лопти од папира са којих висе танке траке од хартије у боји, а када падне вече приређују се ватромети.
О бон - Од 13. до 15. августа Јапанци се сећају својих мртвих. Већина људи из градова одлази у родна места да обиђе гробове предака, а у храмовима и на кућним олтарима приносе се понуде за преминуле чланове породица.
Танго-но-секу је празник за дечаке и обележава се 05. маја. Тада се праве Кои-нобори – рибе (шарани) углавном начињене од платна, некада дуге и по неколико метара које се истичу на кућама у којима има мушке деце и вијоре се на ветру. Пошто је шаран симбол снаге и мушкости, сматра се да овај обичај доноси срећу мушким потомцима.
Оханами - Кад трешње почну да цветају, Јапанци се окупљају око расцветалог дрвећа, седају на простирке прострте по земљи, са рођацима и пријатељима једу, пију, веселе се, уживајући у погледу на ружичасто-беле цветове. Тај обичај се зове ханами (гледање цвећа) али се ту мисли искључиво на цвет трешње (сакура), који Јапанци због изузетне лепоте и краткоће трајања, сматрају симболом пролазности живота.
Пиринач се у Јапану гаји од 3 века п.н.е., када је на острва пренет из Кореје и Кине. Упркос променама у исхрани, кувани пиринач (гохан) је и даље основна храна у Јапану, уз који су јела од поврћа, рибе, меса и другог само додатак. Реч гохан истовремено значи и оброк.
Мисо супа је омиљена и може да се служи за сва три оброка.
Током јела пожељно је да се срче јер ће се у супротном домаћин наћи увређен јер може помислити да вам се јело није свидело.
Темпура - похована риба, рачићи, морски плодови, поврће, сервирани уз посебан сос. Јело је стигло у Јапан из Холандије.
Васаби - јапански рен, зелене боје, који се употребљава свеж и у облику праха, као додатак јелима.
Тофу - маса (сир) од сојиног млека. Једе се сам, преливен соја сосом или као део неких јела.
Јакитори - ражњићи од пилећег меса, изнутрица, понекад са поврћем, јајима и другим додацима зачињеним соја сосом. Пеку се на роштиљу од ћумура.
Јакинику - корејски роштиљ прилагођен јапанском укусу. На роштиљу на столу гости сами у ресторану пеку зачињено месо, изнутрице или поврће, које су им пре тога припремили кувари. Једе се са куваним пиринчем и љутим салатама од укисељеног кинеског купуса (кимуци) и од укисељене беле роткве (каку теки).
Национални специјалитет је суши, јело од пиринча, које је обично пуњено другим састојцима укључујући и рибу и поврће.
Зелени чај (О ћа) је веома популаран у Јапану и пије се без шећера.
Мугића је чај од пржене пшенице или ражи. Посебно прија охлађен у лето.
Кооћа је црвени (црни) чај. Оно што ми зовемо енглески или руски чај. Добија се печењем зелених листића чаја. У Јапану се пије са шећером, млеком или лумуном.
Кимоно је традиционална одећа коју носе жене и мушкарци у Јапану. Најчешће је израђен од свиле, али може да буде и од памука. Младе девојке носе кимоно са дугим рукавима, који се назива фурисоде, а удате жене кимоно тамнијих боја и са краћим рукавима, који се назива томесоде. Постоји и полуформални кимоно, назван хомонги, који носе углавном млађе жене током посета или у свечанијим приликама. Пре облачења кимона, жена ће прво обући горњу блузу хадађубан и подсукњу сусојоке, а на стопала обути беле памучне чарапе са одвојеним палцем таби. Преко свега се облачи доња дугачка хаљина нагађубан која се везује памучним појасом датеђиме. Када се обуче кимоно, преко њега се везује појас, који се причвршћује уз неколико помагала и врпци. Када обуче свечане папуче зоори или нануле гета и удеси фризуру, жена је спремна да крене.
Мушки кимоно обично је тамне боје, са евентуално породичним грбом као украсом, ако је свилени, а ако је од памука, може да буде и дезениран.
Јуката је оно што се у Европи зове вечерњи огртач - пењоар. Обично је од памука, испод ње се не облаче подсукње, а преко се везује много једноставнији појас. Јуката се облачи после купања или за шетњу у вреле летње вечери.
Традиционална јапанска обућа су папуче и нануле. Уз традиционалну обућу носе се чарапе са одвојеним палцем таби. Сељаци и радници у Јапану често носе и чизме са одвојеним палцем ћикатаби.
Карате или каратедо (јап. празна рука одн. пут празне руке) је борилачка вештина, пореклом из Јапана. Звања/рангови се стичу на јединственим полагањима.
Сумо рвање је традиционална јапанска борилачка вештина. Рангови се стичу и губе свака два до три месеца уколико рвач не покаже да је задржао своју форму.
Будо (јапан. 武道, пут рата, пут ратне вештине) је назив за све борилачке вештине Јапана, које - за разлику од традиционалних буђуцу борилачких вештина - поред техника борби садржавају и један „унутрашњи до“, тј. науку или филозофију.
Кендо (јап. 剣道, Kendō) или „пут мача“ је вештина јапанског мачевања.
Џудо је борилачка вештина и олимпијски спорт настао као скуп пробраних техника из Џијуџицуа. Џијуџицу је у то време у Јапану било заједничко име за све борилачке вештине (ударачке и рвачке).
Аикидо (合気道 Aikidō, или 合氣道) буквално значење „усаглашени пут енергије“ или са песничком нотом „пут хармоничног духа“ је модерна јапанска борилачка вештина.
