Http forum.cafemontenegro.com showthread

Najljepsha i najromantichnija ljubawna pisma ...ikad??:) - Cafe del Montenegro Page 1 of 25

Cafe del Montenegro > Drustvo > Ljubav User Name User Name Remember Me?
Najljepsha i najromantichnija ljubawna
Password Log in
pisma ...ikad??:)
Register FAQ Members List Calendar Today's Posts Search

Ljubav Love is in the air...

Page 1 of 4 1 2 3 4 >

View First Unread Thread Tools Display Modes

14-04-09, 13:28 #1

Join Date: Jan 2006
Location: Daleko od ochiju...al blizu sRCetu:)
Posts: 3,033
^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^ Rep Power: 5
Senior Member

Najljepsha i najromantichnija ljubawna pisma ...ikad??:)

LJUBAV - čudesna, blagotvorna, ponekad razarajuća i ponižavajuća, impulsivna,
opčinjavajuća, u svakom slučaju sveprisutna snaga koja je podarena čovjeku kao
najveći pokretač u životu. Ona je energija koja pokreće svijet i čini ga takvim kakav
jeste. Može se ispoljiti u različitim oblicima, a sigurno jedan od najromantičnijih
jesu ljubavna pisma.
Kada strast prema nekome postane najvažniji dogañaj u vašem životu, i sve druge
stvari koje su vas preokupirale do tog trenutka postanu potpuno nebitne, znajte da
ste zaljubljeni i da bi odmah trebalo da sjednete i napišete ljubavno pismo.
Najljepše pjesme i priče su nastale inspirisane ljubavlju, od strane mladih pejsnika i
pisaca pogoñenih Amorovom strijelom....pa zashto nebismo i mi??? ) * bar oni
zaljubljeni

Poñite od sebe i zamislite samo kada biste jednog dana woljeli u poštanskom
sandučetu da nadjete pismo upućeno baš vama , i još naparfemisano
(ihaaaaaaaa), tako da vas podsjeća na nju/njega - i podijelite neshto owdje sa
nama

Možda je sad, nego NEKAD, mnogo romantičnije i zanimljivije da NAPIŠEMO, a ne da
otkucamo svoja najtananija osjećanja upućena baš njemu/njoj.
ZAtooooooooooooooo.... Krenite!

....Nadam se da cete se pridruzhiti prawljenju malene ali wrijedne kolekcije
ljubawnih...romantichnih pisama... Ja nisam prespretna u pisanju sopstvenih te cu
sa wama podijeliti neka od poznatih ...imam par omiljenih...ali owa kolekcija ne

http://forum.cafemontenegro.com/showthread.php?t=43471 9/6/2010


iskljuchuje i washe "rukotworine", zato....samo naprijed!

Halil Džubran - Mej Zijadi

"Kažeš mi da se bojiš ljubavi. Zašto se bojiš, malena moja? Bojiš li se sunčeve
svetlosti? Bojiš li se plime? Bojiš li se zore!? Bojiš li se dolaska proleća? Zašto se
bojiš ljubavi? Znam da Te malo ljubavi neće zadovoljiti! Isto tako znam da malo
ljubavi neće zadovoljiti ni mene. Ti i ja se ne zadovoljavamo, niti ćemo se zadovoljiti
malim. Mi želimo mnogo. Mi želimo sve. Mi želimo potpuno. Kažem, Mari, da je u
želji ispunjenje, i ako je naša želja jedna od božijih senki, doseći ćemo sigurno
nešto od Božje svetlosti.

Ne boj se ljubavi, Mari. Ne boj se ljubavi, saputnice moga srca. Treba da joj se
predamo, i pored bola, žudnje i potištenosti koje nosi. Slušaj Mari: Danas sam ja u
zatvoru želja. to su želje roñene sa mnom. Danas sam ja vezan starom idejom,
starom koliko i godišnja doba. Možeš li biti sa mnom u mom zatvoru, dok ne
izañemo na svetlo dana. Hoćeš li biti pored mene, dok se ne raskinu ovi okovi pa
ćemo slobodno ići do vrha. Sada približi čelo. Približi svoje ljupko čelo, tako, tako
bog Te blagoslovio. Bog Te sačuvao, voljena saputnice moga srca.

Njujork 26.februar 1924. godine.
__________________
Onaj ko može da vas natjera da se smijete, natjeraće vas i da zaplačete.

Last edited by ^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^; 14-04-09 at 13:44.

14-04-09, 14:25 #2

Join Date: Jan 2006
Posts: 3,033
Senior Member

"Vishe nego neozbiljno u ove sitne dockan sate,pokusati biti analitickog uma i
britke logike,razumjeti i spreman ocekivati,
Dok pola dunjaluka s mekshe strane zutog mjeseca grli svoj jastuk,svog
partnera,ljubavnika ,ljubavnicu,svoje dijete...nekog plishanog medu,svoju
proshlost...sjecanja...bol...tugu....radost....
....

Sta analizirati uz pomoc britke logike,trenutke slabosti ,pozude,strasti,zelje....za
nekom velikom nepoznanicom,necim sto ti se cini da je rodjeno s tobom...zbog
tebe.....za tebe....pa te prodje drthaj ,nektar slatki ljepljivi....poznat ukus na usnama
i jeziku....potraznja za sitnim a malim zadovoljstvom ,naizgled na dohvat ruke,a
tako da neizbjezno daleko....

...Mozda upravo zbog toga,zbog tvog slatkog smijeha,tvojih zeleno zrelih
godina,zbog tvog pitanja pomalo zbunjene djevojcice ,zarobljene u tvrdjavi mojih
mastanja prelila je mokra zudnja korita morala i prijeti da raznese svaki atom i
molekul otpora jednog zrelog mushkog tijela!



..................

...Dok spolja ulijecu zvuci neke julske noci....mjesajuci se sa shumom
lisca,cvrkutom nekih nenaspavanih ptica,,,Ja znam da ti imas pravo na tvoje
putovanje vlakom sto punom snagom vozi u jednom smjeru pregaziti sva srca
namjerno pobacana na tracnicama...i znam da ces ti stici na cilj....Noc ce prolamati
gromovi i bljesak munja....a tvoja ce zenskost poput mlade kosute svjesne svoje
snage i ljepote juriti prerijom moje muske stidljivosti....Mameci me sjajem svoje
koze, bojom svoga oka, govoreci :"To je moja ruka...to su moji prsti...to su moje
usne...to je moj jezik.....Otvori mi kapije jer ja sam zeljna tvojih bedara,kozhe poput
vanile, tvojih toplih grudi .....tvoje ovlash otvorene usne grijesno crvene i nevino
pohotne ....Oduzimas mi i vracas ,krades i poklanjas,privlacis i odbijas,pamtis i
zaboravljas ....zoves.......sve dok ne krene........

Mokri jezici,zamagljena stakla,samo naga koza i ja ,,,skidanje tragova vec
umirujuceg dana,,,svaki trenutak je tvoj dok me pogledom dodirujes ,,okreces se i
prepustis me zudnji za

svakim korakom sa kojim si dalje od nesigurnih dodira a blize mojoj sigurnojá zelji
za tobom,,,,,
,,,,Kroz poluspustene roletne,noc provlaci prste i crta nevidljivim kistom obrise
mokrog zensko tijela ,,uvijenog i toplog,,,soba se do poslednjeg ugla puni mirisom
vanile i ambre,,,jasmini ,,,crvene latice jesenjih ruza padaju ,,,jesam li Sidarta ,,,u
nevjerici -vjeran ,,,, sam sa vasionom ,na putu pronaci tajnu vjecitog zivota,,kljuce
od izgubljenog raja,,,,ulaz u hram grijesnih djevica,,,,

,,,nebo sa kog je tvoj isprekidan dah odnio sva svjetlucava tijela , cuvare tame u
ritmicnoj beskonacnosti,,

,,Ti stojis iza mene,,,tvoj pogled kao zapovjed ,tvoji prsti prevaranti,,tvoja zelja
ubojica,,,,sa mog tijela klizi svaki otpor,,nemoguce je braniti se ispod naleta tvog
zenstvenog egoizma,,,bijeli pamucni ogrtac smjesna je granica koju treba tvoja
ludost da preskoci,,

,,,,,,Tvoj prsti ,,macevi usnulih samuraja,,,kamikaza na padini sto se lagano
spustaju niz obronke dolina, sto kriju usce za tvoju plovidbu,,podrhtavaju vrhovi
probudjenih obronaka pod invazijom na tisuce malih mrava,,,a trag na kozi ledja je
trag tvog kljucalog vulkana pred erupcijom koju odlaze,,,odlaze jer u odlaganju je
zagonetka i uspjeh ujedinjenja dviju usijanih materija bez imena i datuma
rodjenja,,,

,,,Ispruzeni prsti vise u zraku,prasina moje nasmijane podsvjesti pada po njima,,,,ti
samo naslucujes kako me zabavlja ova igra nepoznata i zabranjena,,,muzika dalekih
prostora,tjelesna limitiranost,,Dusa dusu prepoznaje i osjeti svojom nezamenljivom
prijateljicom davno odsanjanih snova,

ciji pocetak i kraj , dva svilena konca vezes meni preko zjenica,,,,Velikih tamnih
prozora , zavjesa od gusto tkanih trepavica,,a dusa kao kacun zuti sjela na njima i
gleda te,bez rijeci,nijema od bolne zelje za svaki tvoj dodir ,usana ,jezika ljubavi,,,



,,,,ti sjedis u jednom kutku bezzracnog prostora izmedju danas i juce,,,,juce i
sutra,,,, nosim ti dah zivota u mojim grudima,odu radosti tvom ranjenom golubu ,,ja
znam da bih da letis nocas samnom,,,k nebu gdje vatromet od carobnih kratkih
rijecenica ocekuje iskricu muskog tijela nabrijeklog od sjemena vjecnosti,,,ja znam
da sam dio slatke imaginacije,muske frustracije,golicam i povlacim te,naizgled
bezvoljno a do poslednjeg sitnog djetalja bezobrazno isplaniran rat u ime ljubavi,,,,

,,,tvoje su ruke iza vrata ...lezerno prekrizane noge ,,duge lagane , i lahko
potamnjele,dali od sunca ili od uzavrele krvi sto juri kroz korita tvojih nabreklih
zila,,svaka stopa brise centimetar po centimetar prostorne distance,,,blizi si ,draza
si,,,, tvoja zedj u pustinji vrucih nadanja ,,moje tijelo mokra oaza,,,pridji,dotakni
me,,,bjezim i dolazim,hocu i bojim se,,,trebam te a ne podnosim ovisnost,,,,,zelim te
a krio bih se od tvoje i moje groznice ,,

,,,zaustavi zemlju ,,,meni se okrece,,,sve ,bas sve oko sunca tvojih
ociju,,,vrim,,kipim preko rubova svoje posesivnosti,,,,bojim se kad te osjetim,,kad
me prosetas rajom i izbacis iz njega ,gledajuci na mene kao na grijesnika ,,,da ce
dani postati noci ,,a noci dani,,,,i proljeca zamjeniti zime,,bojim se izgubicu sve
zarke boje radosti ,,a bojiti po platnu zivota crno bijelom ,, mehka haremska
siljteta,,,zvuk saza...sevdalinka.....hiljadu i jedna noc,,,hiljadu i jedna zelja da se
stopim stobom u jedno bice ,,bez prezimena,godina starosti,spola...........univerzalno
dijete ljubavi......mentalna digresija .....fenix i prah iz kojeg cemo se roditi.....ja i
ti ..ti i ja.....JA i TI i TI i JA............

Boze produzi ovu noc...nedaj da jutro okupa sobu naseg zajednickog
grijeha....makar jos tren nek traje iluzija...nek nas zarobi i odnese na one bijele
oblacke ,,lahke kao perje i praznoverje da je sve moguce kad se hoce..zeli...da je
nadohvat ruke i usana.....pupcanom vrpcom povezane dvije duse ...ironija susreta
nakon tolikih godina,,,mozda je vrijeme lazna kategorija...irelevantna za britku
sablju logike...

Na nasoj emocionalnoj tabuli razi su samo nasa imena i znam da slova gore
plamenom ljubavi , da nasi susreti nisu slucajni....nasa soba u kojoj smo ostavili
miris ekstaze ....u uglovima Venusova saptanja.....na plafonu kapljice nostalgije na
datum buduceg ukradenog susreta...sve to nije bez razloga ..i prosut sok po bjelom
carsafu nije slucajan gest tvojih cula zenske sujete..

..Nasa je ljubav bila uvertira vjecitog zivota.....
__________________

14-04-09, 14:39 #3

Join Date: Jan 2006
Posts: 3,033
Senior Member



Pesta 15.novembra 1814 godine

Ljubljena prijateljice moga srca
Poslije onog nezaboravnog rastanka sa Vama tek sestog dana uspio sam da stignem
u Pestu,jer je put bio veoma los.Cijelo moje putovanje bilo je samo neprekidno
sanjarenje o Vama- danju sam budan sanjao a nocu u snu.
Sada sam 36 milja daleko od vas i moje ruke ne mogu da grle Vas snjeznobijeli
vrat,niti moje lice moze da se odmara na nevinim devojackim grudima(ah!iscezli su
sad ti slatki casovi,zanosni casovi moga zivota).Sad mogu slobodno da kazem sta
hocu bez bojazni da cete me Vi ucutkati prijeteci mi svojim njeznim prstom.I sad
nemate vise nikakvog razloga da mislite da Vam laskam .Ili sta bih drugo mogao
ovde da Vam kazem?Zacijelo nista vise do da ponovim neke od onih rijeci koje sam
Vam govorio,dok smo se njezno grlili i lili najtoplije suze.Cujte ,dakle to isto
sada~zadovoljstvo moje duse,radosti moga srca,i srece mog zivota u Vama su.Ovo
sam Vam cesce govorio a sada vam o tome i pisem,to ce me pratiti celog mog
zivota,a moja ce usta izgovarati ovo i onda kada mi svirepa smrt bude sklopila oci
svojom hladnom rukom.Moj put me je,istina,sad od Vas odvojio,ali su moje
srce,moja dusa i sve dusevne moci ostale kod Vas.Vi vladate svime i sve je u Vasoj
moci.Zivot bez Vas i bez nade da cu uvijek zivjeti sa Vama i da cete me
voljeti,predstavljao bi paklene muke,koje nijedan nesrecnik na ovome svijetu nikad
nije podnio..No ,nada u Boga i ubijedjenje da Vi,najdraza prijateljice imate iskreno
srce i dusu punu vrlina,daju mi utjehe i donekle ublazavaju patnju moga
srca.Uvjeren sam da Vase dobro srce ne zeli nanijeti zla nijednom covjeku,a jos
manje meni koji samo radi Vas zelim da zivim,i koji sam se potpuno predao Vasem
dobrom i iskrenom srcu.Sva moja sreca zavisi od Vase ljubavi i zato budite
ubijedjeni da Vas volim i cijenim iznad svega na ovom svijetu.Za tu moju srecu
dodijelice vam dovoljnu nagradu svevisnji Bog,koji nagraduje sve dobro,a ja sa
svoje strane ne mogu nista vise da Vam obecam sem vjecite ljubavi,vjernosti i
postovanja.
Budite zdravi i vesei i ne zaboravite onoga koji Vas voli vise od svega na svijetu i
koji smatra za najvecu cast I srecu sto sebe moze vjecno nazivati
Vasim vjernim i iskrenim prijateljem

Prilog
Vi!Moja Vi!
Ne biste li hteli da budete moja?
__________________

16-04-09, 00:30 #4

Join Date: Feb 2005
Location: Pg...
Artemis Posts: 3,602
Moderator Rep Power: 15

I.Turgenjev

...Mislim o tebi...i mnogo drugih uspomena i slika iskrsava preda mnom-i svuda si
ti,na svim putevima svog zivota srecem tebe...

...Niski zidovi male udobne sobice dijele nas od cijelog svijeta...Sami smo,sami na
cijelom svijetu,osim nas dvoje ne postoji vise nista zivo;iza ovih prijateljskih zidova
mrak je i smrt i pustos.Ne vije to vjetar,ne lije to pljusak,nego to jadikuje i stenje



Kaos i placu njegove slijepe oci.A kod nas je tisina i svijetlo,i toplina i radost;nesto
veselo,nesto djetinje nevino kao leptir-prse oko nas;mi se priljubili jedno uz
drugo,prislonili glavu do glave pa citamo lijepu knjigu;osjecam kako kuca tanka
zilica u tvojoj njeznoj slepocnici,cujem kako zivis,a ti cujes kako zivim ja,tvoj
smjesak radja se meni na licu prije nego tebi,odgovaras cutke na moje pitanje bez
rijeci...Tvoje misli i moje misli dva su krila iste ptice koja je potonula u nebesko
plavetnilo...

...O nezaboravne oci!U koga,kamo ste upravljene sada?Ko prima u svoju dusu vas
pogled?...
__________________
Napraviti uslugu jednom srcu, jednim jedinim činom, vrijedi više od hiljadu naklona
u molitvi...

Last edited by Artemis; 16-04-09 at 00:35.

16-04-09, 01:08 #5

Join Date: May 2007
Location: US
Mojsije Posts: 7,227
Senior Member Rep Power: 12

Kroj

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.

Zashivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati
moju kozhu s tvojom. Ne znam da li me
shvatas: to nije prozimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce.



16-04-09, 07:11 #6

Join Date: Mar 2007
Location: In your head now...
Posts: 1,358
makica-pakica Rep Power: 5
Senior Member

"Bože, kako si mi se učinila lepom, one nedjelje, u ljubičastoj haljini. Oh, kako si snažno
pogodila sva moja maštanja! Zašto si toliko tražila da ti kažem ono što sam hteo da ti izrazim
samo pogledom? Misli te vrste gube riječima. Htio bi da predam iz duše u dušu plamenima
jedan pogled! A sada, moja obožaana, ma što ti pisao gonjen vremenom tužan ili veseo, znaj
da u mojoj duši postoji beskrajna ljubav, da ti ispunjavaš moje srce i moj život, da ništa neće
izmjeniti tu ljubav iako je uvijek dobro ne izrazim; da će cvjetati sve ljepša, novija, ljupkija,
jer je to prava ljubav a istinska ljubav stalno raste. Ti si moja snaga, ti to vidiš."

Onore De Balzak, Evelini Hanskoj
__________________
"Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju."

16-04-09, 07:12 #7

Join Date: Mar 2007
Posts: 1,358
Senior Member

Deni Didro - Sofiji Volan
3. novembar 1759.

. . .Od ranog jutra čujem radnike ispod mog prozora. Tek što se razdani, lopata im je
u rukama, kopaju zemlju, guraju kolica; pojedu komad crnog hleba, utole žedj na
potoku koji tu teče; u podne odspavaju jedan sat na zemlji, i ubrzo su opet na delu,
veseli su; pevaju, razmenjuju dobre grube šale koje ih uveseljavaju. Smeju se;
uveče se vraćaju goloj deci oko zadimljenog ognjišta, ružnoj i prljavoj seljanki, i
krevetu od suvog lišća, a sudbina im nije ni bolja ni gora od moje. . . Iskusili ste i
dobru i zlu sreću: recite mi, da li vam se sadašnje vreme čini težim od prošlog?

Čitavo jutro sam se mučio jureći za jednom idejom koja mi je izmicala; sišao sam
tužan; slušao razgovor o javnim nedaćama; seo za bogatu trpezu bez apetita;
stomak mi je bio pun sinoćnje hrane; pretrpa sam ga količinom koju sam opet pojeo.
Uzeo sam štap i hodao da bi to svario i lakše se osećaoi; vratoo se i seo za kartaški
sto da prekratim teške sate.Od prijatelja nisam imao nikakvih vesti. Od prijateljice
za kojom sam tugovao bio sam daleko. Jadi na selu; jadi u gradu; jadi svuda. Onoga
ko ne zna šta su jadi ne treba ubrajati u čovečiju decu. Sve se potire. . . Dobro zlim,
zlo dobrim, a život nije ništa. . .

Možda ćemo otići u grad sutra uveče ili u ponedeljak ujutro. Videću, dakle,
prijateljicu, za kojom tugujem; biću ponovo sa ćutljivim prijateljem koji se ne javlja;



ali ću ih već sutradan izgubiti; i što moja sreća u njihovom društvu bude veća, to ću
više patiti kad se od njih rastanem. Takav je život. Okreni, obrni, uvek s4e nadje
neki list uvele ruže da vas rastuži. . . Volkim jednu Sofiju. Nežnost koju prema njoj
osećam umanuje u mojim očima svako drugo zanimanje. U prirodi vidim samo jednu
moguću nesreću. Ali se ova nesreća umnožava i predočava mi se na stotinu načina.
Ako mi jedan dan ne piše, šta je s njom? Je li bolesna? I odmah me užasna
prividjenja saleću i muče. Da li mi je pisala? Rdjavo ću protumačiti neku ravnodušnu
reč, a na selu sam. Sudbinu čovek ne može učiniti ni boljom ni gorom? Moćna
zvezda odredjuje njegovu sreću i nesreću. Što je više predmeta, manje je
osetljivosti na svakog od njih. Kad postoji samo jedan, sve se na njega usredsredi.
To je blago tvrdice. . .Ali osećam da mi je varenje otežano i da sva ova tužna
filozofija dolazi od pretpanog stomaka. Proždrljiv i umeren, setan ili vedar, ja vas,
Sofija, volim jednako,samo je boja mog osećanja drukčija. . .

Poslao sam čoveka u Šaranton da vam odnese čitavu svesku od mene aod vas uzme
samo jedan redak. U iščekivanju njegovog povratka, gorim od nestrpljenja i
proklinjem glasonošinu sposrost. Ljubav i loše varenje. Uzalud sebi govorim: taj
mangup je potražio zabavu u nekoj krčmi. Ugledao je venac od bršljana na nekim
vratima i morao je da udje. A šta je sa ovim razumom koji ovde stoluje, koga ništa
ne može potkupiti, zašto mene optužuje a mog slugu oslobadja krivice? Da li čovek
istovremeno može biti i mudar i lud?. . .Danas gotovo ništa nisam uradio. Pfre
podne je proletelo ni sam ne znam kako, a večeras vam pišem pisamce da bih
samoga sebe doveo u red. Dan mi neće biti izgubljen ako četvrt saata razgovaram
sa vama. Zbogom, moja Sofija. Do sutra uveče ili do ponedeljka ujutro, ako vreme
bude lepo i ako nešto ne poremeti baronove planove, koji su nhestalniji i od
vremena. . .

Zbogom, prijateljice moja. Budite uvek tako mudri. Što se mene tiče, ja sledim
savete koje dajem. Često sam vam govorio, i što sam stariji sve bolje osećam da
sam vam dobro rekao da za mene na svetu postoji, i da će uvek postojati samo
jedna žena. A ko je ta žena? To je moja Sofija. Ona misli na mene, ali mi ne piše jer
evo se moj glasonoša vratio iz Šarantona bez pisama.

Loše sam raspoložen. Idem da legnem iz straha da ću bez razloga izgrditi slugu i
sam zaslužiti sve pogrdne reči koje bih mu uputio; jer, napokon, nije on kriv što u
Parizu ne pišu, i što me to ljuti.
__________________

16-04-09, 07:13 #8

Join Date: Mar 2007
Posts: 1,358
Senior Member

Pariz, decembar 1795.

Probudio sam se ispunjen mislima o vama. Vi i opojno veče koje smo sinoć proveli zajedno
uzburkala su moja osećanja. Ljupka, neuporediva Žozefin, neobično dejstvo imate na moje



srce.

Da li ste ljuti? Ili tužni? Možda zabrinuti?

Dušu moju boli vaša tuga. Vreme je takvo. Nema odmora za nas, moja ljubavi.
Predao sam se dubokim osećanjima koja me razdiru iznutra. Dobijam od vaših usana, vašeg
srca ljubav koja me uništava poput vatre. Ah! To je bila noć u kojoj sam shvatio koliko ste
varljivi.

Odlazite sutra u podne. Moram da vas vidim.

Do tada, mio dolce amor, hiljadu poljubaca vam šaljem, koje mi vi na žalost ne uzvraćate, a
samo zbog misli na njih, moja krv ključa.

Daleko od žene koju obožava, on dosadjuje i brine. Svakog dana voljenoj ženi piše duga i
nežna pisma:

Nica, 1797.

"Voljena moja, svaki moj dan ispunjen je ljubavlju prema tebi. Ne prodje ni jedna noć, a da
te ne grlim u svakom naručju. Nisam popio nijednu šolju čaja, a da nisam prokleo slavu i
ambiciju koje me drže daleko od tebe, dušo moja... Obožavam te, Žozefino, jedina si u mom
srcu, jedina u mojoj duši. Sve moje misli tebi su namenjene... Ako usred noći ustajem da bih
radio, to je samo
zato,da bih se tebi, slatka moja, vratio što pre...Ipak, u tvojim pismima od 23.i 26. obraćaš
mi se sa Vi! Vi! O, kako si mogla napisati takvo pismo! Kako je samo hladno! A onda izmedju
23. i 26.su puna tri dana: šta si radila kada nisi pisala svom mužu? A, mila moja, to "Vi" i ta
tri dana, bacaju me u očaj. Neka je proklet onaj koji je tome uzrok! Vi! Vi! Šta li će biti kada
prodje još petnaest dana? Toliko sam tužan, moje srce je tvoj rob, a sumnje me moje,
strašno plaše! Voliš li me manje?
Jesi li se već "utešila"? Hoće li doći dan da me više nećeš voleti? Reci mi to: bar da se na
vreme pripremim na nesreću koja me čeka... Zbogom ženo, srećo, nado, brigo moja, dušo
moja... Ne tražim ti večnu ljubav, niti vernost, već istinu i iskrenost bez granica. Dan kada mi
budeš rekla: "Volim te manje" biće poslednji dan moje sreće ili, ko zna možda i zadnji dan
moga života. Žozefina, seti se šta sam ti rekao: priroda mi je dala čvrst i odlučan karakter. Ali
za tebe, moje je srce mekše od pamuka. Zauvek ću biti samo tvoj, uprkos sumnjama koje me
čine nesrećnim...
Zbogom, i ako me već voliš manje, to znači da me nikada nećeš ni voleti..."

Napoleon-Žozefini
__________________

16-04-09, 07:14 #9

Join Date: Mar 2007
Posts: 1,358
Senior Member



Niko nije cist i bezgresan pred tobom, cak ni dete koje zivi na zemlji samo jedan
dan...bespomocni decji udovi mozda su nevini, ali ne i decija dusa. A zasto ne? Da, jer si
video jednog decacica koji je bled o besa izlog izraza gledao svoga brata koji je takodje
trebao da bude podojen. Jadni Aurelije! To sto dete hoce da bude podojeno nije isto sto i zlo!
Ti pises i da je Bog opskrbio telo culima i udovima, ukrasio ga lepim likom i uneo u njega sve
nagone koji zele da odrze i sacuvaju zivot. Ali ti se ne zadrzavas na tome kao na necem
lepom i dobrom, sledeceg trena opet pocinjes da jadikujes nad tim sto si rodjen zlim delom i
sto te majka zacela u grehu. Ili u ljubavi, casni biskupe, dete se zacinje u ljubavi, tako lepo i
umno je Bog sredio svet, nije dao da se to dogadja pupljenjem."

"Vita Brevis", Pismo Florije Emilije Aureliju Agustinu
__________________

16-04-09, 10:31 #10

Join Date: Jan 2006
Posts: 3,033
Senior Member

"...Ne zanima me od čega živiš. Želim znati za čim žudiš i imaš li hrabrosti snivati o
ispunjenju želja srca svoga.Ne zanima me koliko ti je godina. Želim znati jesi li
spreman riskirati da ispadneš budala zbog ljubavi, zbog svojih snova, zbog ove
pustolovine koju nazivamo životom. Ne zanima me koji planeti djeluju na tvoj
mjesec. Želim znati jesi li stigao do središta vlastite boli, jesu li te životna
razočarenja otvorila ili si se skrutio i zatvorio od straha da ponovno ne osjetiš bol.
Želim znati jesi li u stanju trpjeti bol, moju i svoju, a da je pritom ne moraš skrivati
ili ublažavati ili izbrisati.
Želim znati znaš li se radovati, zbog mene ili sebe, i možeš li divlje zaplesati i pustiti
da te ekstaza preplavi sve do vrškova prstiju, a da nas pritom ne upozoravaš neka
budemo pažljivi, realni, svjesni ljudskih ograničenja...
Ne zanima me je li priča koju mi pričaš istinita. Želim znati jesi li spreman
razočarati drugoga kako bi bio iskren prema sebi; jesi li spreman podnijeti optužbe
za izdaju, a pritom ne iznevjeriti sebe; možeš li biti izdajica i samim time vrijedan
povjerenja.Želim znati jesi li u stanju vidjeti ljepotu, pa i ako nije lijepa, svakoga
dana, i možeš li svoj život nadahnjivati njezinom prisutnošću.
Želim znati jesi li dovoljno snažan da živiš s neuspjehom, svojim i mojim, i da
svejedno stojiš na rubu jezera i ushićeno vičeš prema srebrnom punom mjesecu:
"To!"Ne zanima me gdje živiš i koliko novaca imaš.
Želim znati jesi li sposoban ustati, nakon noći ispunjene tugom i očajem, umoran i
do kostiju izubijan, i učiniti sve što je potrebno kako bi nahranio svoju djecu.
Ne zanima me koga poznaješ i kako si dospio ovamo. Želim znati hoćeš li i dalje sa
mnom stajati u žaru vatre i ne posustajati.Ne zanima me gdje si ili što ili s kim si
studirao. Želim znati što te u tebi samom gura naprijed u trenucima kad se sve
ostalo ruši.
Želim znati možeš li biti sam sa sobom i voliš li usitinu osobu koja jesi u trenucima
praznine..."



__________________


18-04-09, 07:35 #11

Join Date: Jan 2005
Posts: 4,155
Nikolina Rep Power: 6
Cестра от России

"Евгений Онегин" (Tatjanino pismo)

Я к вам пишу - чего же боле?
Что я могу еще сказать?
Теперь, я знаю, в вашей воле
Меня презреньем наказать.
Но вы, к моей несчастной доле
Хоть каплю жалости храня,
Вы не оставите меня.
Сначала я молчать хотела;
Поверьте: моего стыда
Вы не узнали б никогда,
Когда б надежду я имела
Хоть редко, хоть в неделю раз
В деревне нашей видеть вас,
Чтоб только слышать ваши речи,
Вам слово молвить, и потом
Все думать, думать об одном
И день и ночь до новой встречи.
Но говорят, вы нелюдим;
В глуши, в деревне всё вам скучно,
А мы... ничем мы не блестим,
Хоть вам и рады простодушно.

Зачем вы посетили нас?
В глуши забытого селенья
Я никогда не знала б вас,
Не знала б горького мученья.
Души неопытной волненья
Смирив со временем (как знать?),
По сердцу я нашла бы друга,
Была бы верная супруга
И добродетельная мать.

Другой!.. Нет, никому на свете
Не отдала бы сердца я!
То в вышнем суждено совете...
То воля неба: я твоя;
Вся жизнь моя была залогом
Свиданья верного с тобой;



Я знаю, ты мне послан богом,
До гроба ты хранитель мой...
Ты в сновиденьях мне являлся,
Незримый, ты мне был уж мил,
Твой чудный взгляд меня томил,
В душе твой голос раздавался
Давно... нет, это был не сон!
Ты чуть вошел, я вмиг узнала,
Вся обомлела, запылала
И в мыслях молвила: вот он!
Не правда ль? я тебя слыхала:
Ты говорил со мной в тиши,
Когда я бедным помогала
Или молитвой услаждала
Тоску волнуемой души?
И в это самое мгновенье
Не ты ли, милое виденье,
В прозрачной темноте мелькнул,
Приникнул тихо к изголовью?
Не ты ль, с отрадой и любовью,
Слова надежды мне шепнул?
Кто ты, мой ангел ли хранитель,
Или коварный искуситель:
Мои сомненья разреши.
Быть может, это всё пустое,
Обман неопытной души!
И суждено совсем иное...
Но так и быть! Судьбу мою
Отныне я тебе вручаю,
Перед тобою слезы лью,
Твоей защиты умоляю...
Вообрази: я здесь одна,
Никто меня не понимает,
Рассудок мой изнемогает,
И молча гибнуть я должна.
Я жду тебя: единым взором
Надежды сердца оживи,
Иль сон тяжелый перерви,
Увы, заслуженным укором!

Кончаю! Страшно перечесть...
Стыдом и страхом замираю...
Но мне порукой ваша честь,
И смело ей себя вверяю...
__________________
Never Complain, Never Explain

Last edited by Nikolina; 18-04-09 at 07:38.

18-04-09, 13:27 #12

Join Date: May 2005
renaissance Posts: 1,362



Bravo!
Divna ljubavna pisma izmedju Tatjane i Onjegina...
Izdvojila bih ovaj dio....ahhh

Другой!.. Нет, никому на свете
Не отдала бы сердца я!
То в вышнем суждено совете...
То воля неба: я твоя;
Вся жизнь моя была залогом
Свиданья верного с тобой;
Я знаю, ты мне послан богом,
До гроба ты хранитель мой...

18-04-09, 15:08 #13

Join Date: Mar 2007
Posts: 1,358
Senior Member

S obzirom da vecina nas ne zna ruski jezik

TATJANINO PISMO ONJEGINU

Pisem vam – sta bih znala bolje?
I sta vam vise mogu reci?
Sad zavisi od vase volje
Prezrenje vase da l’ cu steci.
Al’ ako vas moj udes hudi
Bar malo trone i uzbudi,
Vi me se necete odreci.
Da cutim ja sam prvo htela,
I za sramotu mojih jada
Ne biste znali vi ni sada,
Bar da se nadam da sam smela
Da cete opet k nama doci
I da cu ma i retko moci
U selu da vas vidim nasem,
Da se veselim glasu vasem.
Da vam sto kazem, pa da zatim
O istom mislim i da pamtim
Dane i noci duge sama
Dok ne dodjete opet k nama.
Al’ osobenjak vi ste, znamo,
Teska vam je seoska cama,
A mi… mi nicim ne blistamo,
No iskreno smo radi vama.

Sto dodjoste u nase selo?
U stepi, gde moj zivot traje,
Ja ne bih srela vas zacelo



I ne bih znala patnja sta je.
Smirivsi burne osecaje,
Mozda bih jednom (ko ce znati?)
Po srcu nasla druga varna
I bila bih mu zena smerna,
A svojoj deci dobra mati.

Drugi!... Al’ ne, ja nikom ne bih
Na svetu dala srce svoje!
Oduvek tako pisano je…
Nebo je mene dalo tebi;
Moj zivot sav je jemstvo bio
Da cu te sresti izmedj’ ljudi;
Znam, bog je tebe uputio,
Moj zastitnik do groba budi…

U snove si mi dolazio,
I nevidjen si bio mio.
Tvoj pogled me je svud proganjo,
U dusi davno glas odzvanjo…
Ne, nije mi se san to snio,
Jer cim si uso, ja sam znala,
Sva premrla i usplamsala,
I rekla: on je ovo bio!
Ja tebe cesto slusah sama;
Govorio si sa mnom jednom
Kad prosjaku pomagah bednom
I kada blazih molitvama
Buru i jad u srcu cednom.
Zar ti i onog trena,
O prividjenje moje drago.
Promako kroz noc kao sena,
Nad uzglavlje se moje sago
I sapnuo mi reci nade
Ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? Cuvar duse mlade
Il’ kobni duh sto kusa mene?
Utisaj sumnje sto me guse.
Mozda su sve to sanje moje,
Zablude jedne mlade duse,
A sasvim drugo sudjeno je…
Nek bude tako! Sto da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
Pred tobom suze bola lijem
I molim zastitu od tebe…
Zamisli: ja sam ovde sama
I nikog nema da me shvati;
Sustajem i moj um se slama,
A nemo moje srce pati.
Ceka me; nade glas u meni
Bar pogledom ozivi jednim,
Ili iz teskog sna me preni
Prekorom gorkim i pravednim!

Zavrsih! Da procitam, strepim…



Od stida nemam vise daha…
Al’ vasa cast mi jemci lepim
I predajem se njoj bez straha…
__________________

18-04-09, 15:09 #14

Join Date: Mar 2007
Posts: 1,358
Senior Member

ONJEGINOVO PISMO TATJANI

Znam, razjasnjenje tuzne tajne
Duboko ce vas uvrediti.
Kakav ce prezir plemeniti
Izreci vase oci sjajne!
Sta hocu? s kakvom zeljom kobnom
Otvoricu vam srce svoje?
Kakvom ce sad veselju zlobnom
Povoda dati pismo moje.

Kada je u vasem srcu cednom
Neznosti iskru spazih jednom.
Da verujem joj nisam smeo;
Navici nisam dao maha,
Slobodu praznu nisam hteo
Da izgubim pun cudnog straha.
Jos jedno nas je rastavilo…
Nesrecni Lenski tad je pao…

Od svega sto je srcu milo
Srce sam tada otrgao;
Nevezan nicim, ja sam zatim
Mislio da sloboda moze
Da nadoknadi srecu: Boze!
Kako pogresih, kako patim!
Ne, da vas vidjam, da vas pratim.
Da svaki osmeh, pogled hvatam
Na vasem licu i da patim,
Vas glas da slusam i da shvatim
Svom dusom svojom vase cari
I savrsenstva od svih veca.
Da premirem kraj vas u stvari,
I da se gasim… to je sreca!

A ja sam lisen svega toga;



Zbog vas ja lutam svetom grubim;
Svaki je cas zivota moga
Dragocen, a ja zalud gubim
Vec ionako teske dane
Sudbinom gorkom odbrojane.
Moj vek ce skoro da se skrati;
Al’ da bih bio ziv, u svesti,
Ja svakog jutra moram znati
Da cu vas tokom dana sresti…

Bojim se da se plase
Od moje molbe oci vase
Ko od lukavstva koje kujem…
I gnevni prekor ja vec cujem.
Da znate kako strasno boli
Ljubavnom zedji biti moren,
U mom srcu koje voli
Gusiti nemir strascu stvoren!
Ja zudim da kraj vasih nogu
Sa suzama i bolom slijem
Svu ljubav, molbe, sve sto krijem;
I sve sto jos izreci mogu!
A mesto tog, hladnocom laznom
I rec i pogled ja oruzam.
Govorim s vama o nevaznom
I veseo vam osmeh pruzam!...
Da protivim sebi, strasti,
Vise u moci nije mojoj.
Resih: u vasoj ja sam vlasti
I predajem se sudbi svojoj.
__________________

18-04-09, 20:22 #15

Join Date: Sep 2007
ilija Posts: 29
Junior Member Rep Power: 0

Quote:

Originally Posted by makica-pakica
ONJEGINOVO PISMO TATJANI

Znam, razjasnjenje tuzne tajne
Duboko ce vas uvrediti.
Kakav ce prezir plemeniti
Izreci vase oci sjajne!
Sta hocu? s kakvom zeljom kobnom
Otvoricu vam srce svoje?



Kakvom ce sad veselju zlobnom
Povoda dati pismo moje.

Kada je u vasem srcu cednom
Neznosti iskru spazih jednom.
Da verujem joj nisam smeo;
Navici nisam dao maha,
Slobodu praznu nisam hteo
Da izgubim pun cudnog straha.
Jos jedno nas je rastavilo…
Nesrecni Lenski tad je pao…

Od svega sto je srcu milo
Srce sam tada otrgao;
Nevezan nicim, ja sam zatim
Mislio da sloboda moze
Da nadoknadi srecu: Boze!
Kako pogresih, kako patim!
Ne, da vas vidjam, da vas pratim.
Da svaki osmeh, pogled hvatam
Na vasem licu i da patim,
Vas glas da slusam i da shvatim
Svom dusom svojom vase cari
I savrsenstva od svih veca.
Da premirem kraj vas u stvari,
I da se gasim… to je sreca!

A ja sam lisen svega toga;
Zbog vas ja lutam svetom grubim;
Svaki je cas zivota moga
Dragocen, a ja zalud gubim
Vec ionako teske dane
Sudbinom gorkom odbrojane.
Moj vek ce skoro da se skrati;
Al’ da bih bio ziv, u svesti,
Ja svakog jutra moram znati
Da cu vas tokom dana sresti…

Bojim se da se plase
Od moje molbe oci vase
Ko od lukavstva koje kujem…
I gnevni prekor ja vec cujem.
Da znate kako strasno boli
Ljubavnom zedji biti moren,
U mom srcu koje voli
Gusiti nemir strascu stvoren!
Ja zudim da kraj vasih nogu
Sa suzama i bolom slijem
Svu ljubav, molbe, sve sto krijem;
I sve sto jos izreci mogu!
A mesto tog, hladnocom laznom
I rec i pogled ja oruzam.
Govorim s vama o nevaznom
I veseo vam osmeh pruzam!...
Da protivim sebi, strasti,



Vise u moci nije mojoj.
Resih: u vasoj ja sam vlasti
I predajem se sudbi svojoj.

Odlicno Makice!

21-04-09, 10:16 #16

Join Date: Jan 2006
Posts: 3,033
Senior Member

Rajner Marija Rilke:

"O, plemenita, ti dajes snove mojim nocima, pesme mojim jutrima, cilj mojim
danima, sunceve zelje mojim crvenim sumracima. Dajes beskrajno. Klecim i pruzam
ruke da primim tvoju milost. O, plemenita! Ja sam sve sto ti zelis! I bicu sluga i
kralj, zavisno od toga da li me grdis ili mi se smesis. Ali ti si ta koja cinis da
postojim."

I iz knjige Malo sunca u hladnoj vodi
Fransoaz Sagan

__________________

21-04-09, 10:30 #17

Join Date: Mar 2007
Posts: 1,358
Senior Member

Za Kalpurniju (suprugu)

Ne možeš čak ni da zamisliš koliko čeznem za tobom.
Glavni uzrok moje čežnje počiva u ljubavi, ali i u činjenici
da nismo navikli da budemo razdvojeni. Iz
noći u noć ležim budan u postelji i razmišljam o tebi,
a preko dana, u doba kad sam te obično posećivao,



stopala me ponesu ka tvojim odajama, ali kad shvatim
da nisi tamo, srce mi preplavi neizmerna tuga i
osetim se kao odbačeni ljubavnik. Takvih muka sam
pošteñen samo kad sam zaokupljen poslom i kada u
sudnici vodim parnice u korist svojih prijatelja. Tebi
ostavljam da proceniš na šta se sveo moj život kad mi
je rad jedino pribežište a tuga i čežnja jedina uteha.
Zbogom.

Gaj Plinije Sesilije Sekundus
__________________

21-04-09, 10:32 #18

Join Date: Mar 2007
Posts: 1,358
Senior Member

Za Anu Bolen,
moju gospodaricu i prijateljicu:

Svoje srce i čitavo svoje biće predao sam tebi u ruke, sa nadom da ću se time preporučiti
tvojoj milosti i da naklonost koju gajiš prema meni neće biti umanjena odsustvom jer bi to
samo osnažilo bol koji mi mori dušu, što bi bio pravi greh jer mi sama razdvojenost već
nanosi dovoljno patnje, čak više nego što sam ikada mogao da zamislim. To me neminovno
tera da se prisetim jedne astronomske činjenice. Naime, što su polovi dalje od sunca, vrelina
je uprkos tome snažnija. Isto je i sa našom ljubavlju. Daljina se isprečila izmeñu nas, ali žar
naših srca uprkos tome raste – bar što se mene tiče. Nadam se da isto važi i za tebe i
uveravam te da je bol zbog razdvojenosti u mom slučaju tako silan da bi bio nepodnošljiv da
ne živim u čvrstoj veri da uživam tvoju bezgraničnu i neprolaznu naklonost. Kako bih te
podsetio na to, i pošto telom ne mogu da budem s tobom, šaljem ti stvar koja će ti u najvećoj
mogućoj meri zameniti moje prisustvo – tačnije, moju sliku – kao i poklon koji sam ti ranije
pomenuo, sa nadom da ću, kad ti to
poželiš, zauzeti njihovo mesto.

Svojeručno,
Tvoj sluga i prijatelj,

Henri Osmi
__________________

04-05-09, 15:31 #19

Join Date: Jan 2006



Posts: 3,033
Rep Power: 5
^m00dO_oD_kOlJiBrIyA^
Senior Member

UMJESTO OPROŠTAJA

Reci onima koje budesh volio poslije mene da su ochi tvoje vec jednom osvojile
svijet. I ruke da su tvoje rastvorile okean, podijelivshi ga na dva dijela.

Onima koji te budu ljubili u nocima bez sna, ispripovijedaj: ja vec prodjoh zemljom
u kojoj nasta potop. I vidjeh lice utopljenika. Tijelo mu bijashe poput chigre vitko.
Ali srce njegovo bijashe lomacha.

Prichaj onima koji te budu slushali, o izvoru gubavih. O logu u kojem ostadosmo
nejach. O planinama na koje se uspinju mnogi, a chije vrhove gledaju tek izabrani.
O cvijecu, prichaj, koje zasadismo u gudurama skrivenim. Istom, kako veliko je i
okrutno disanje zemlje. I o tome kako je uzaludno prkositi samoci trava.

Intenzivno razmišljam kada smo i zashto prestali vjerovati u bajke?

Ako ti jednom opet, u nocima balzaha, lahor ledeni probudi misao sjetnu, ne
sumnjaj: bicu tvoja sve dok me bude makar bilo u obrisima tvoje sjene
__________________


04-05-09, 19:51 #20

Join Date: Feb 2004
Location: Crna Gora
independent girl Posts: 1,542

M. Selimović

"Zar ne vidiš koliko mi je važno...? Da zatrpaš sobom prazninu što me plaši, da me izdvojiš
izmeñu svih ljudi, da zaboraviš predrasude i zamišljeno nepotrebno dostojanstvo, da pošalješ
do ñavola sve pametne postupke, jer nijesu pametni, da me uvjeriš kako mi daješ sebe cijelu
u zamjenu za ono što gubim, ili da se praviš da je tako, da me obmaneš dok se ne naviknem
na život, jer ovo što je sad, to nije život, već sjećanje i čekanje."
__________________
I am patiently waiting here
to see which of us survives
when all of this collides
with reality..

20-05-09, 06:14 #21



Join Date: Mar 2007
Posts: 1,358
Senior Member

E da sam pozvana da učinim nešto veliko i trajno.
Kao da sam s tvojom ljubavlju spremna da savladam sebe samu, svoju nemoć, svoj
strah i svoju nepokretnost.
Da ti kažem da senke koje me progone ove večeri imaju tvoje lice, i one koje su
žive, i one koje su mrtve, i one koje su mi nanosile bol, i one koje su mi donosile
radost.
Senke nekih mojih života prepoznajem, a željna sam ih kao što sam željna tvoje
ljubavi, dodira, postojanja.
Volim te, znači tražiti smisao, biti spreman i otvoren.
Volim te, znači živeti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu
ma koliko to trajalo.
Ljubavi, siromašni su oni koji nikada nisu voleli! Ja ne želim da te učim već da te
volim, to je viši stepen saznanja. Ako veruješ u sebe, za posledicu ćeš imati
nesalomivu savitljivost koja odoleva svakoj oluji.
Tako će ljubav i život biti jedno. Volim te, zaista te volim.
Znam da mi ne veruješ i misliš kako ću te i ja jednog dana izneveriti. Zapamti, moja
ljubav izdržaće prevare, Izdržaće veruj, izdržaće. Tera me silna potreba za tobom.
Tada i moj život dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike osmišljene tobom.
Zbog tvoje ljubavi ti oblici imaće neprocenjivu vrednost. Zar mogu očekivati više?
Trenutno jedino moja ljubav ima svrhu, jedino ona daje vrednost ovom pisanju,
jedino to duboko osećanje pripadnosti tebi donosi smisao koji iako polako izlazi iz
mene, ostavlja me isceñenu i nemoćnu ma koliko želela da te ljubim, da ponovo
vodimo ljubav na vrelom pesku...
Željo, postojiš uzalud! Zašto pobogu, mogli smo na taj tajni put krenuti zajedno.
Šteta, jer moja ljubav za tebe nije ništa. Ne znam više šta govorim, pokušavam da ti
objasnim, opišem stanje u kome se nalazim.
Kako da ti opišem to stanje, taj mamurluk duše, taj instinkt i strepnju, to lutanje, to
ponižavanje. Kako te ponekad mrzim, ne mogu da te se oslobodim,, da se odvojim,
da poželim drugog čoveka, a opet samo tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad
sanjam, kroz snove preživljavam one dane dok si me valjda voleo. Nije teško biti rob
onome koga voliš. Neću da te pitam zašto je to tako očigledno. Da bi samo uvećalo
moj bol ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak izmeñu
dva udarca. Kao neki tren u kojem svest pritiska moje biće i cedi ga izvlačeći
esenciju koja se zove ljubav. Ponekad postajem dosadna i sebi. Ljubav pa ljubav.
Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, Odakle snaga i ta nemoć istovremeno?
Otkuda oblaci tvog lica sto me progone iz časa u čas.
Zašto si ti postojan u meni, zašto ne mogu da te odvojim od suštine mog života?
Kako, zašto, nije dovoljno reći samo volim te.
Plašim te se, želim te i bojim se tebe, mrzim te i ubijam te svakodnevno, jer ti si moj
strah i moja groznica i moje nemanje, moja ograničenost, i moja tupost i sve moje
gluposti. i sva moja dela, i ti si istina, i ona duhovna osama iz koje prolaze reči
čudesne kao putovanja. Kada kažem volim te pomislim na ono što čini ta reč, na sve
ono što si živeo, što ziviš i što ćeč živeti.
Koliko samo može da nedostaje zadovoljstvo milovanja, neznosti..
Volim te u vremenu mnogobrojnih života znači pobediti smrt,,znači nadu i smisao
života, puteve ka tebi..Možda je sadašnja ljubav u ovom životu način da se naučim
patnji..Ovaj svet ponekad je surov, ponekad nisam u stanju da razumem, ponekad
ga prihvatam, ne volim ništa što znam. Predosećam da ćeš otići, da će te tokovi



života odvući od mene. Šta nam vredi traganje za sobom ako se izgubimo pre nego
što smo sebe pronašli Na putevima života ne postoje prešice. To je jasna svetlost
saznanja. Mogu. Odlazim od tebe. Spašavam te mog prisustva, moje
komplikovanosti, mojih nesanica i prevelike ljubavi koja ti je prešla u dosadu..Ona
je uvek nešto drugo od onog što trenutno mislimo da jeste. Od moje ljubavi mogu
uvek očekivati više. Zašto želimo da je se oslobodimo? Zašto obuzima tuga i radost,
dva različita osećanja istovremeno? Znam, odlazim od tebe ali ne od ljubavi moje.
Razumeš njenu dubinu i moj bol.
Ovaj odlazak nije smrtna presuda za našu ljubav. Ponekad želim da ti predložim da
kreneš sa mnom da delimo život koji je ostao. Ali osećam da bih pogrešila i uplašila
te. Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, u sve što si mi podario za ovo vreme ljubavi.
Sad znam odakle izvire ta ljubav i sa tom spoznajom mogu da odem na put znajući
da ćeš zauvek biti uz mene, u ledenom trajanju bez bola, patnje. jednom trajanju
koje ne iskupljuje blažene ali i ne kažnjava grešne. To je sve za sada, za jedan život,
za delić drvenog vremena u kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge,
Ti si zaista moja ljubav za sva vremena!

Tatjana Debeljački
__________________

17-06-09, 02:45 #22

Join Date: Apr 2008
umek Posts: 1,091

Я вас любил: любовь еще, быть может,
В душе моей угасла не совсем;
Но пусть она вас больше не тревожит;
Я не хочу печалить вас ничем.
Я вас любил безмолвно, безнадежно,
То робостью, то ревностью томим;
Я вас любил так искренно, так нежно,
Как дай вам бог любимой быть другим.

Po meni ovo nema premca!

a sada moj prevod!

Volio sam Vas, ljubav se jos
U mojoj dusi mozda ugasila i nije
Al' neka Vas to vise ne dotice,
I rastuzit' Vas ja necu vise.

Volio sam Vas bez rijeci i bez nade,
Bojazljivostju i ljubomorom mucen,
Volio sam Vas tako izkreno i tako njezno,
Da Bog da Vas jos neko tako volio!



17-06-09, 02:46 #23

Join Date: Apr 2008
umek Posts: 1,091

A da ovo je takodje bio Puskin, mislim da bi i sami prepoznali ko voli njegovu poeziju

19-06-09, 01:14 #24

Join Date: Feb 2005
Location: Pg...

nisu bas pisma ali moze da stoji ovdje....:)

“I trgao sam se. Uplašen...
Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih želeo da poljubim?
Ali, ne sad. Jednom. Možda...
Ja sam momak staromodan. Prevaziden. Po mojoj religiji, moja želja je samo pola
želje...
Lepo sanjaj, mali mišu nabareni. Ko zna da li ceš mi ikad više biti tako blizu?
Možda cu se kajati, možda cu jednom morati da se napijem svaki put kad se setim
ove noci...
Neka...
Ako ikad budemo spavali zajedno, to ce biti onako kako sam zamislio.
I kako Bog zapoveda. I niko nece spavati za vreme tog spavanja...
Laku noc, oci njene pospane......”

"I, vise nego dovoljno godina kasnije, mozda necija, mozda proseda, mozda bez
ikoga, ti ces ugledati belog leptira na jorgovanu, i sirom otvoriti prozore mameci ga
da ti sobu oprasi polenom i prolecem. A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom,
videces samo drozdovo pero na sesiru kako promice za simsirom, i zacuces Neku
Staru Dobru Nepoznatu Pesmu,
koju prvi put slusas, a godinama je znas...
I zaplakaces, istog casa...
I najzad shvatiti kako sam te volio..."
__________________
u molitvi...

19-06-09, 01:20 #25



Join Date: Feb 2005
Location: Pg...

"Prkoseci zakonu gravitacije, u njenom oku je blistala malena suza, a onda se ipak
otkinula i nestala putujuci kraj nosica.
Znam, more je potopilo Atlantidu, i, krckajuci stene kao lešnike, išaralo lokalnu
planetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakrive šešir, pa potope Kinu i
Indiju kao veliki veš. I nikom ništa...
Ali, suza je kraljica. Suza je najmocnija vodena sila...."

"Slušala je moje srce, naslonivši mi glavu na grudi, kao mali indijanac na zemlju.
Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstice, smirene na mom desnom ramenu.
- Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je ucinila posle nekog vremena.
Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo. A narocito
kucka tu. U tvojoj sobi...
Pajaci su me zabezekmnuto gledali.
U redu je, momci. Volim ovu devojku. Ne brinite ništa..."

"Dotad sam devojke, razmisljajuci o njima, uglavnom svlacio do gole koze. U mojim
malim nocnim fantazijama bile su postrojene kao na sistematskom pregledu, i retko
koja je uspela da sacuva na sebi par crnih carapa, ili neku slicnu perverznu krpicu.
ONA JE BILA PRVA KOJU SAM OBUKAO U NESTO...."
__________________
u molitvi...

Page 1 of 4 1 2 3 4 >

« Previous Thread | Next Thread »

Currently Active Users Viewing This Thread: 1 (0 members and 1 guests)

Posting Rules

You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On Forum Jump
HTML code is Off Ljubav Go



Similar Threads
Thread Thread Starter Forum Replies Last Post

Ko krade pisma u crnu goru? rapsod Sve i svasta 46 20-05-06 18:38

Najljepsha pjesma za vas... ^the books of knjige^ Muzika 1 30-04-06 16:11

Najljepsha budvanka!? Zabranitty Budva 7 22-04-05 22:02

All times are GMT +1. The time now is 07:07.

-- Default Style CdM forum - Archive - Top

Powered by vBulletin® Version 3.7.6
Copyright ©2000 - 2010, Jelsoft Enterprises Ltd.


Http forum.cafemontenegro.com showthread

More Related Content

Viewers also liked

Similar to Http forum.cafemontenegro.com showthread

More from debeljackitatjana

Http forum.cafemontenegro.com showthread