Http www.poetabg

ПОЕТА - насловна страна Page 1 of 13

УЧЛАНИТЕ СЕ
У КЛУБ"ПОЕТА"
БЕСПЛАТНО ВАС ПРЕДСТАВЉАМО НАРУЧИТЕ НАША
УДРУЖЕЊА
И КЛУБОВИ ИЗДАЊА Претражи
ПИСАЦА Пошаљите Вашу песму, причу...
КОНКУРСИ Вас и ваше ауторско дело представићемо бесплатно Прилагођена
КАКО ДА ПОСТАНЕТЕ
на нашем сајту. Уколико желите да имате своју личну страну претрага
СРПСКИ ПИСЦИ
погледајте правилник. Ваша редакција клуба " ПОЕТА ".
ЧЛАН "ПОЕТА"
ЗАБОРАВЉЕНИ
СРБИ
НАГРАДА
НАРОДНЕ
УМОТВОРИНЕ
песме и аутори — чланови и сарадници клуба "ДАРИНКА ЈЕВРИЋ"
ПОЕТА
ДЕЦА ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКИ
НОВЕ КЊИГЕ ЖЕЛИТЕ ДА УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА БУДЕ ЧАСОПИС И
СРПСКИ РЕЧНИК ИЗДАВАЧ ВАШЕ КЊИГЕ - Погледајте БИБЛИОТЕКА
ПРИЈАТЕЉИ POETA.CZ
КЛУБА"ПОЕТА" Антологија најлепших љубавних песама ФОРУМ "ПОЕТА"
АРХИВА пошаљите Вашу песму или Ваш предлог и гласајте

Песме о Космету Песме о Мајци Кратке приче
Осликана поезија (Распевана слика)

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА КЊИГА "ПОЕТА УДР. ПИСАЦА "ПОЕТА":

Ливија Јовичић
ЧЕСТИТАМО НАШОЈ ТАЊИ ДЕБЕЉАЧКИ!!! ИЗГУБЉЕНЕ ДУШЕ

Веселин П. Џелетовић
СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО

Цвија Митровић-Ашћерић
РАСУТИ ДРАГУЉИ

ОРИХАЛК И КРИСТАЛ
АТЛАНТИДЕ

Светлана-Цеца Полак
ЈА ГА КОРИСТИМ
САМО ЗА СЕКС

Драгана П. Вучићевић
САЗВУЧЈЕ СУПРОТНОСТИ

Светлана-Цеца Полак
СЛОМЉЕНОГ ВРАТА
ГЛАВУ СМО ДИГЛИ
POEZIJA.COM.PL
Снежана Ненадовић
ОЧИ КОЈЕ ЉУБЕ

Пеко Лаличић
БЕЛИ ЛАВИРИНТ

Дане Стојиљковић
КЛЕТВА ЗА БОДАНА
ДУБОВСКОГ

Горан Радошевић Радош
КАД СУРЛА ЗАУРЛА

мр Павле Џелетовић
ВЛАСТИМИР СТЕФАНОВИЋ
- ВЛАЈА

Љиљана Булатовић
ABOUT GENERAL MLADICH
AND WAR IN BOSNIA AND
HERZEGOVINA

Будимир Будо-Вучинић
СТАРИ КОЛАШИН
кроз векове

http://www.poetabg.com/ 1/19/2011


Tsehaye Hailemariam
UNDEFINED SILENCE

Маријана Младеновић
ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ЉУБАВИ
Народна библиотека
мр Павле Џелетовић Петлово
Иванов
НОСТРАДАМУСОВА
ПРОРОЧАНСТВА

Богдан Тодоров
ИЗА ЗАБОРАВА

Веселин Џелетовић
ОГРАМА

Дарко Хабазин Дакс
АНГЕЛОСНЕ ПРИЧЕ

Миленко Чуровић
ОБАВЕЗНО ПОГЛЕДАЈТЕ Кичавски
ЖЕНА У ВИНУ ЈА У ЧАШИ
Сестринство Ново-Тихвинског манастира Живојин-Жижа Лабус
- поклон српском народу - МОЈЕ КОСОВО ПОЉЕ

Захваљујемо се господину Борису Стапарцу на благоделовању Љиљана Булатовић
што нам је послао овај линк РАПОРТ КОМАНДАНТУ

43. ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ МЛАДИХ Богдан Тодоров
ЗУлУМ
ВРБАС
мр Павле Џелетовић
Иванов
ЏЕЛЕТОВИЋИ
Савет Фестивала поезије младих у Врбасу ИЗ СУВОГ ДОЛА
расписује
конкурс за младе песнике Svetlana Pollak
из Републике Србије и региона Sanja Petrović
EMOCIONALNA
DETOKSIKACIJA ZA SEDAM
Право учешћа на конкурсу имају песници до DANA
ВОЈИСЛАВ навршених 27 година старости са циклусом од 10 необјављених
ИЛИЋ песама , на српском језику и језицима националних заједница Мирко М. Обрадовић
МЛАЂИ (са преводом на српски језик).Песме, умножене у по четири ЗАБОРАВЉЕН
примерка и потписане шифром (са решењем шифре у посебном
коверту) треба доставити на адресу: Сања Петровић
Светлана Полак
МУШКАРЦИ
Погледајте цео конкурс ШТА МИСЛИТЕ О ...
Цвети у Гомионици Невен Милаковић Ликота
РАДОСТ ПОКАЈАЊА
Киша се на Цвети смерно повуче
да сунце на нас спусти своје топле луче. Веселин П. Џелетовић
ЧУВАРИ ЗАВИЧАЈА
Тихује душа од Давидовог псалма,
једно смо у молитви за појницом храма. Светлана Полак
Након исповести мисао је наша, ДОБРОВОЉНИ ПАКАО
све ће нас спасти причесна чаша.
Монахиње са нама у храму што стоје, Момчило А. Гојковић
чвориће на великим бројаницама броје. ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
За анђелске чинове Господ их постави Ксенија Радотић
да им душа сва сећања на свет остави. ПРИЧА ЈЕЗЕРА
Душе наше с њиховим се стапају,
сви у радости мир са Богом склапају. Борис Стапарац
ДЕЦА СВЕТЛОСТИ
Биљана Савановић
Бранко Џелетовић
ТРАГОМ СВОГ ЖИВОТА
АПРИЛ
Дарко Хабазин Дакс
Откуда допире тако опојан бехар? ОДИСЕЈ КВАРТА
Тихо се клањају небу невесте беле,
животног сока свакој препун је пехар, Жељко В. Зиројевић
блиставом снагом подрхтавају целе ПУТ ИСТИНЕ
омладеле. Златко Тешић
СИНТЕЗА
О, ја разумем њихове шапате танке,
немушти језик биља се лако отвара, Татјана Дебељачки
невино зборе крпаве шљиве ранке, АХ-ЕХ-ИХ-ОХ-УХ
зеленим стихом појена крушка стара
проговара. Наталија Јаковљевић
АНТИКВАРНИЦА ДУШЕ



Ниједним болом неће да буде станка Сузана Дојчиновић
за сутра плодно, радосно, цветно, бело... КАД СРЦЕ ДИКТИРА
Ниједним болом вечита успаванка
Сања Петровић
не узме себи заувек биће цело ДЕЦО, ШТА МИСЛИТЕ О...
оболело.
Милица Илић Гачић ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЦАР
- Јован Ненад -

AGENCIJA
Одустани мајчице мила
GARDIJAN 88
Ти си мученица већа од свих.
Заслужујеш сваки стих. ***
Прерано је твоја коса побелела , PREVOD NA ENGLESKI
Накупило се бора твоје лице, JEZIK
Мила моја мајцице! (POEZIJA I PROZA)
Не сећам се осмеха твог, 1,5 eura PO STAMPANOJ
Уплакано је твоје лице. STRANI
Превише нас волиш VERA KRMPOT,
И не престајеш за нас да се бориш! PREVODILAC
Одустани мајчице драга. krmpotz@ptt.rs
Изгубљени смо ми одавно.
Одмори мајко мила, 064/1584-590
Својој души пронађи мира.
Ништа није вредно твоје сузице. ***
Одустани кад те молим
За твој живот ја се борим!

Борислава Дворанац

Опет теби

Била си поред мене петнаест година
Али не и уз мене.
Протеклих дванаест проведох
У плачу за тобом, Милан ПОПОВИЋ
иконописац
Јер ниси ни поред мене ни уз мене!
Давно сам научила да ниси ту.
СРПСКИ СУВЕНИРИ
Како да научим да ти се не надам?
Да ме твој бол не боли ?
Да будем нема ?
Да не видим патњу твоју,
Као што ти не видиш моју?

Борислава Дворанац

УЖИЧКА РЕПУБЛИКА

Век двадести четрес прве
Многа чуда по Србији врве
Све од Таре до Јелове горе
Неке птице ваздухом се боре
То бејаху неке птице вране
У грактању проводише дане
Ја да ли се ове птице шале
Дал се шале или неког жале
Лишће спада и снијег вата вијенце
Неко рече видио је Нијемце
Дринским склопом јуре под оклопом Славица Анисија
Једног дана беше зора рана
Кадињачу обузима тама
Према Дрини потоци се муте
Газе Нијемци брегове и путе ВАША РЕКЛАМА
Они носе од Ужица слику
Да Ужичку сруше републику 1000,00 динара
Ал на пут је овој сили стала за месец дана
Пролетерска једна чета мала
Чета смерна и народу верна РЕЗЕРВАЦИЈА
А и звана Јерковић Душана
Беше младић отменога стаса
Ал говори доста оштра гласа
Развијмо се другови у стрелце



Дужност нам је уставити Нијемце
Дужност нам је уставити змију
Док другови окупе армију
Од нас кући нико се не враћа
Ми смо браћа Зекиних голаћа
У то време и труба засвира
Послушаше борци командира
Ријетко се развише у стрелце
Првом ватром уставише Нијемце
Једна чета са силом се бори
Кадињача у пламену гори
То Нијемцима беше јака храна
Ал изгибе чета партизана
Васионом црне штуке плове
Кадињача Засавицу зове
Засавице ти и Савска Рача
Ја сам ваша сестра Кадињача
У наске су судбине једнаке
Да жалимо најбоље јунаке
И за сада оде нема збора
Оде вођа преко Златибора

СВЕТОЛИК ОСТОЈИЋ (1912-1982)

ЦРВЕНИ СВЕЦИ

Црвени свеци су укинули богове
Црвени свеци су убрали плодове
Црвени свеци су забранили слободу
Црвени свеци своме народу
Црвени свеци устанак су дигли
Убили разум где год су стигли
Против фашизма су се борили
Да би нам свој фашизам створили
Ко је за њих гласао
За лудницу је стасао
Они који су за њих падали
Овоме се нису надали
У исту тикву сви су дували
Да би по томе сада пљували
Они који су буне дизали
Отимали су све што су стизали
О онима што су за њих гинули
Никада се нису бринули
Црвени свеци нису у рату
Црвени свеци не дају плату
Црвени свеци у рату нису
Нашу младост отерали су
У смрт или у иностранство
За повратак сада је касно
Црвени свеци земљу су створили
Они су је исти разорили
Црвени свеци сад славу славе
Због чега су некад скидали главе
Црвени светац у цркву иде
Срамоте нема они се не стиде
Црвени свеци су увек у праву
Ко мисли да нису скину му главу
Црвени свеци немају лице
Слуге су им лопови и убице
Од пораза увек победу праве
Бескорисне свете краве
Којима се још увек клањају
О свом поразу још не сањају
Највеће узданице соцреализма
Издали су идеју комунизма



Црвени свеци велики до неба
Црвени свеци тако нам и треба.

Стеван Карановић

МИР БОЖЈИ
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
БОЖИЋ

„...очекујући блажену наду
и славни долазак великог Бога
и Спаситеља нашег, Исуса Христа“
Апостол Павле

И ноћ та пуна боли порођаја
предала се јутру Новом Светом
у јаслама покрај јагањаца
родило се дете ва вjеки вjекова

У зору младу кад дрхташе маслине
од студени ведра неба пуног звезда
чекала је љубав ничим окаљана
своје чедо у слами да огрева

У време силе интриге и мача
баш у време предсказања
Милост је Божја на земљу пала
за мир нових покољења

Милан Живановић

СРЕЋНА НОВА 2011.

У сусрет Новој подижем чашу,
за здравље, љубав и срећу нашу,
за дане без суза, туге и боли,
за сате уз оног ко те искрено воли.

Наздрављам још за слатке снове,
за свакодневне радости нове,
за ноћи пуне најлепших страсти,
за снагу и жељу као у младости.

На искап испијам чашу вина
и све најлепше желим свима.

Маријана Младеновић

М И Р И Ш Е Н А Ј В И Ш Е

Мирише чађава петролејка у соби чатмари,
што светлом по стаклу палаца и гарави,
миришу умрљане књиге и свеске ђачке,
сузом прве љубави доживљене наопачке,
али како дивно мирише Албанска споменица,
мојих предака, оца и стрица.

Мирише чинија жутог качамака,
и сада се преда мном пуши, посан и без кајмака.
Мирише детињство гологлаво и без опанака,



и зној мирише наших сељака, јунака,
али понекад, само понекад замирише гибаница,
и пуна авлија деце мусавих лица.
Али најчешће замирише цицвара врућа
и моја чатмара, СТАРА КУЋА.

Мирише пекмез од шљива,
јечам и жито са посних њива,
док смо чорбу дрвеном кашиком јели,
и тада многа друга јела желели.
А сада, премда нам је свега доста,
мирис мога засеока у срцу оста,
то нема нигде, одавде до Раја,
то је мирис мога ДОЊЕГ КРАЈА.

Мирише снегом завејани поточић,
и црвени дечији носић,
и кад прохуји пахуља мека,
мирише узбрдица и плашљиви зека.

Мирише тек покошено сено,
и око прве љубави жмиркаво и снено,
мирише стара ограда од прућа,
и лепиња с машћу намазана, још топла и врућа.
И још мирише долина, њиве, жубор воде и врело,
па то мирише само моје С Е Л О.

Мирише клепетуша предводника овна,
миришу поново на узбуну сва сеоска звона,
сада се измешаше нови гробови за старе,
где поново младост положи себе на Олтаре.

Мирише дуња жута преко пута,
и оскоруша чворната, уврнута,
што смо их кришом јели.
али смо знали да нисмо смели,
мирише багрем бели.
и чичак што убада иако увели.
Мирише обзорје са Космаја,
одакле излази Сунце као из раја,
и сад ми је у срцу још милије,
јер осећам мирис ШУМАДИЈЕ.

Миришу снегови први и слане ране,
миришу воћке још неубране,
миришу печени дулеци и џибра у каци,
а бивши и садашњи прваци и други ђаци,
питају: зашто су пали КОСОВСКИ ЈУНАЦИ.

Мирише зора рана кад сарма већ крчка,
а у малом кориту под шупом моја се сека брчка.
Јер тога дана беше нам крсна Слава,
и нико већ зором више не спава.
А Свети Никола морима плови,
док нам отац шаране лови,
да за Славу спреми и окупи најмилије,
уз посни ручак, чашу вина и вруће ракије.
И то ми мирише, све више и више,
па то моја СРБИЈА мени мирише.

Миришу школски дани,
плави и бели јорговани,
и прашина по путу мирише
након нагле летње кише.

Мирише, мирише, црквена порта,
где се између часова шутала лопта,
а она није била као ова сада,
прављена је од дроњака и комада.
То тада беше лопта крпењача,
и ђачка торба напртњача.
И премда тако беше, и то од давнина,
али је то моја ДЕДОВИНА и ДОМОВИНА.

Миришу и довде допиру црквена звона,
што оплакују јунаштво бесмртних колона,



миришу гробови очева и дедова стари,
што осташе на Церу... Гучеву... Колубари.
И ти мириси никада не бледе,
јер они на Олтар дадоше себе.

Али највише, и понајвише,
допире довде до Туђине,
за коју до скора нисам знао ни име,
чак довде, до Зеландије мирише,
та Земља, пуна долина и брда,
што уме да буде и мека и тврда,
и Тамо и Овде и Свуда,
ох, како мирише родна ГРУДА.

Мића Дикић

С Р Е Ћ Н А Н О В А!

Целе десете бесмо у фрци,
једанаесте бићемо „црнци“...
Звецкаће на дну џепа парице,
просићу динар – од слепе старице (!?).

И тешиће ме фатаморгана,
на дохват руку биће – механа!
Мазиће маштом година Нова,
та лажљивица из мојих снова!

Расту ми жеље к’о хлебни квасац,
из излога мами Чаплинов прасац,
нудиће ми се од главе до репа...
Грицнути морам – жеља је слепа!?

У дванаест, када скочи сказаљка
и заталаса на столу певаљка,
до данца бела испићу вино –
Краљицу Нову дочекаћу фино!

Пољубићу јој и скут и руку,
заборавити на стару муку...
Бацаћу парице преко крова
да ми се посрећи година Нова!

Срећу ти жели Нова година,
лепојка сирота, ал’ много фина!
Честитке Ђуре Шефера Сремца
из Руме, испод Иришког венца!

СВЕ НАЈБОЉЕ У НОВОЈ 2011. ГОДИНИ!

ОД ВИДА ДО СЛАВЕ

Вуку се по острву костури живи,
без труна снаге, без жеље и без воље,
сиви су видици и снови су сиви,
бунцају од пегавца и срдобоље.

Ходају крај мора мршави и бледи,
власници фабрика и вредни сељаци,
са сетом их гледа њихов Петар седи,
без јаука плачу грчки маслињаци.

Клизи шалупа по мору што бонаца,
носи товар коже у гробницу плаву,
мртвога брата, брат у таласе баца,
у дубине мрачне, у вечиту славу.

Пролеће што живот рађа врати вољу,
засијаше очи, затегну се кожа
сад костури бивши по сувоме пољу
вежбају употребу бомбе и ножа.

Једнога дана команда: „Срби у брод.“
„Вози у Београд ову лађу стару,
тамо је срце моје, тамо је мој род“,



рече млади Србин Грку кормилару.

„Тамо је Ариље, Уб и Љубовија,
тамо је Бајина Башта, Ивањица,
тамо је мајка, кума, тамо је прија,
чекају ме тамо сва та драга лица“

Двадесет два дана на Кајмакчалану
пузали су Срби уз крваве стене,
подносили ћутке смртоносну рану,
упрте на север гасише се зене.

У јуриш, јунаци, да идемо кући
усуд овај црни биће злата вредан,
у Србију, браћо, мора Србин ући,
победа је цела ако уђе један.

У дванаест и четрдесет наста мук,
потом груну песма на Кајмакчалану,
протерао Бугаре славни пети пук,
победа је легла к`о мелем на рану.

Кланица потом наста на Црној реци,
пузи по блату до бодљикавих жица,
рукама коље чупај и жицу сеци,
живот је био тада јад и ситница.

Праште бомбе и севају бајонети,
надиру Бугари уз повике „Уре!“,
одговара Србин, старе ране свети,
пешадинци брже од коњице јуре.

Јуриша Шумадија низ Добро поље,
напада батаљон целу дивизију,
срце је пуно суза, снаге и воље,
нож сева, бомбе праште, а пушке бију.

Осваја Србин простор у налету,
јуриша, гине пун слутње и наде,
плаче и љуби српску земљу свету,
поносито ступа на чело параде.

Дочека Београд дан своје светлости,
причаће о томе нова поколења,
на дну туђих јама светле наше кости,
море чува наша надања и хтења.

Јован Н. Бундало

СЛАПОВИ МЕСЕЧИНЕ

Саградио сам љубав
од речи јаких као бесмртност

Сваку реч сам бирао пажљиво
усамљен у тишини
ноћу негде далеко кад све замре
ЉУБАВ је моје упориште
и ја се одано нимало бојажљиво
препустим Богу и тмини
и пишем песме

Слушам слапове месечине

Саша Гиљен

ЗАЈЕДНИЧКО ОПЕЛО

Ти !
И ти, што си се иза своје сенке скрио,
приђите !
Приђите ближе,
погледајте своје слике
и сенке своје
јер, ускоро их имати нећете.



Прочитајте своје некрологе,
у себи...
или тихо, тихо.

Ускоро ће почети опело,
за вас...
заједничко.
И прекрстите се, да вам лакше буде
и душе своје предајте свом сећању
јер, само тај тренутак је ваш.

А потом,
вечност долази на ред, по своје
и по вас...
једино у њој ће ваш вечни дом бити.

И, не чудите се:
пут у вечност је, ипак, пут у ништавило
... и са тиме се помирите,
тако ће вам лакше бити.

Све је знано, све се понавља: ви одлазите у заборав,
као и сви пре вас,
без обзира на дела
и трагове, и бразде у времену...
Све ће бити затрто законима природе и људи
и ви ћете умрети, сигурно је
само бескрајно мали делић вечности касније.

Дуле Р. Пауновић

МИНУТ ПЛАКАЊА

Ову сузу последњу ти дајем за сазнање,
волео ме ниси мало, него ни најмање.

Па, кад ме је та истина звизнула у чело,
седох ето, да отплачем кол'ко је вредело.

Трајало је годинама, нисам зато љута,
већ што сада сво сећање није ни минута.

Јасмина Шикић

САЊАМ Т Е

Сањам Те дању,
сањам Те током ноћи,
у души пожар, без тебе нећу моћи.

Сањам Те чим капке склопим,
још не могу лед у теби да отопим,
сањам Те када гледам,
не, ником Те другом не дам.

Сањам Те док месец с облаком плови,
а снови нису исти, увек су нови,
сањам те јер и тако се воли.

Сањам Те и зовем к себи,
Тебе за снове мењао не би.

Мића Дикић

ПОЕТЕ ПРОСЛАВИЛЕ ПЕСНИЧКУ НОВУ



ПЕСНИЧКА НОВА ГОДИНА

Уз иће, пиће, живу музику, плес и наравно поезију,
песници Удружења писаца "Поета" прославили су долазак нове
2011 године.
Њихови гости су гласали за најбољу песникињу и најбољег
песника. Титуле су освојили Мирјана Маринковић и
Миленко Чуровић Кичавски.
Туристичко предузеће КАРАВАН РГ наградило је победнике
четвородневним боравком у Бечу.
Песничко удружење "Поета" организовало је овај леп догађај у
новоотвореним просторијама у месној заједници "Благоје
Паровић" на Бановом брду.

Фото: Зденко Штромар

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА ОРГАНИЗУЈЕ ВЕЛИКУ
"ПЕСНИЧКУ НОВУ ГОДИНУ" 24-ог ДЕЦЕМБРА
У СВОЈИМ ПРОСТОРИЈАМА

Обавештавамо све наше чланове, сараднике и пријатеље да
ћемо ради упознавања, дружења, рецитовања, провода и
уживања организовати Песничку Нову Годину у нашим новим
просторијама. Музика уживо, песници, сатиричари и
хумористи, глумци и певачи...
Мени: аперитив, предјело, сарма, печење, колачи... Пиће по
ценама нашег Клуба. Обавезна резервација по цени од 1000
динара по особи. Обавестите своје пријатеље који нису песници
а желе да уживају у лепој речи и музици.
Пријаве и информације на 062252598 или 0646131606.
Молимо Вас да се пријавите до 20-ог децембра како бисмо
направили редослед казивања стихова и видели по колико
песама можемо да говоримо. Бира се најбољи песник и
песникиња "Песничке новогодишње ноћи".
Улица Краљице Катарине 74а, Баново брдо, Београд
Почетак: у 20 часова. Крај: док не сване рујна зора.
ДОБРОДОШЛИ!!!

АКАДЕМИЈА "ИВО АНДРИЋ" ДОДЕЛИЛА
СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ ВЕСЕЛИНУ ЏЕЛЕТОВИЋУ
ЗА РОМАН "СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО"



ЧЕСТИТАМО!!!

OBAVEŠTENJE

Obavestavaju se sve POETE i prijatelji Poete, da do kraja godine
ukoliko imaju decju knjigu poezije ili prica da konkurisu za nagradu
Dositejevo pero, u 2011 godini. Knjige ocenjuje decji ziri iz pet
osnovnih skola na teritoriji grada Beograda. Svaka skola predstavlja
jednu opstinu. Nagrade se tradicionalno dodeljuju u oktobru.
Organizacija Dositejevog pera kao i svih ranijh godina, poverena je
Biblioteci grada, Prijateljima dece Vozdovca, Sportskom i
kulturnom centru SUMICE, u Ustanickoj 125, i Odeljenju biblioteka
Dositej Obradovic na Vozdovcu. Knjige se mogu odneti i licno u
Ustanicku 125 c kod viseg bibliotekara Dragise Josica u opstinsku
biblioteku Dositej Obradovic.Jos uvek nije kasno da konkurisite.
Veliki pozdrav od Poete i Urednistva, u celini Kontakt telefon Oll
289 14 60, biblioteka.vozdovac@gmail.com

Urednik biblioteke "Stihodusja" u Poeti
Darko Habazin Daks

MIÐENI
- Život i stvaranje -

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik
Zatvor u Burelju – Albanija, dana 13. jula 1972. godine.

Miloš Ðorñe Nikolić, poznat meñu Albancima sa pseudonimo
MIGJENI 1), rodio se 13. oktobra 1911. godine u Skadru, u
nekadašnjoj 500-godišnjoj prestonici Crne Gore, aktuelno grad
Severne Albanije. Umro je 26. avgusta 1938. godine u jednom
sanatoriumu Italije, u blizini Torina.
Potiče iz jedne srednje grañanske porodice, koja je poreklom iz
rečkih sela Debra, u Makedoniji, odakle su se njegovi pretci iseljili i
nastanili u Skadar još za vreme turske okupacije, negde sredinom



XIX veka. Njegov otac Ðorñe Nikolić, u početku je bio šegrt, a
zatim, s velikom mukom, jedva je uspeo da otvori jednu malu
prehranbenu prodavnicu. Njihova porodica je stalno vodila jako
stešnjen ekonomski život. Ðorñe, kako to kažu albanski istoričari
književnosti i biografi Miñeni-a, bio je „patriota, sa visokim
odlikama karaktera“2). Prelaze ćutke da je bio i jedan od onih, koji
su se najviše zauzeli i doprineli da se albanska pravoslavna crkva
otcepi od Istanbulske patrijaršije i da izañe kao samostalna,
autoćefalna. Posebno prelaze ćutke njegovo srpsko-makedonsko
nacionalno poreklo...

Погледајте цео текст

ГРБОЛЕ ЈЕ ОГЊЕМ ИЗГОРЕЛО

Нисам песник да стихове стварам,
Али ипак овде проговарам
Све ћу рећи шта је некад било.

Овде беше партизанско крило;
Овде беше весеље и туга
Где погибе до тринајест друга.
Међу нама партизанка млада.

Њено име прво рећи сада.
Партизанка Милица се звала
За слободу свој је живот дала.

Погледајте целу песму

Од 27. до 30. јуна 1959. године у Сазлији

Илић Јована Босиљка

Месна заједница Велики Поповац
Црквена општина Велики Поповац
Раде М. Обрадовић, песник – Велики Поповац

расписују

КЊИЖЕВНИ КОНКУРС
„ЋИРИЛИЦА – ОГЛЕДАЛО СРПСКЕ ДУШЕ“
(родољубива и духовна поезија)

Конкурс отворен од 1.децембра 2010. до 1.фебруара 2011.
године. Радове слатиу три примерка под шифром (у другој
коверти разрешење шифре, тачна адреса и број телефона).
Радови морају бити исписани ћириличним писмом. Сви радови
који испуњавају услове конкурса биће објављени у
заједничком зборнику. Стручни жири наградиће три
најуспелија рада. Завршна манифестација ће бити у порти
Цркве Св.пророк Илија у Великом Поповцу, крајем априла
2011. године.
Радове слати на адресу:



Раде М.Обрадовић Велики Поповац 12315 Рашанац.
Контакт телефон: 064 332 55 32

ОБЈАВИТЕ БЕСПЛАТНО ВАШУ ЗБИРКУ ПОЕЗИЈЕ

Удружење писаца "ПОЕТА", у оквиру издавачке делатности
електронских издања и е-библиотеке, позива све
заинтересоване ауторе који желе бесплатно да објаве збирку
поезије да исту доставе нашој редакцији.

Погледајте више о пројекту

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ

СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте


Http www.poetabg

Recommended

Recommended

More Related Content

More from debeljackitatjana

More from debeljackitatjana (20)

Http www.poetabg