roman

3. Sadržaj:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
O autoru

4. 1
Beograd, Terazije, 13. jul 1968.
Crveni ferari sumanuto je jurio krivudavim, strmim drumom
uklesanim u oštru liticu iznad Karipskog mora. Pažnja vozača,
devojke plave kovrdžave kose i modrih očiju, mahom je bila
usmerena na dva motora i crni automobil koji su je uporno pratili,
pokušavajući da je zaustave ili primoraju da se surva u ambis. Pred
očima gledalaca, udobno zavaljenih pred platnom beogradskog
bioskopa 20. oktobar, promicali su kadrovi francuskog trilera Risifi
u Panami, koji je, po zamisli scenariste, trebalo da ima srećan kraj.
Sve dok se Žan Gaben, jedan od protagonista filma, nije ušunjao u
zamračenu prostoriju i pažljivo postavio plastični eksploziv.
U tom trenutku, u sali bioskopa, gde je muklu tišinu
narušavalo samo grickanje semenki i šuškanje kesica od celofana,
publika je grozničavo iščekivala prasak podmetnute bombe, koji je
trebalo da usledi svakog časa. Nažalost, niko od dvesta dvanaest
gledalaca nije slutio da će im ta eksplozija zauvek promeniti život, a
nekima ga i uzeti.
Bila je subota, jedan od najtoplijih dana u godini. Kazaljke na
časovniku Glavne železničke stanice pokazivale su da ističe
dvadeseti sat kada je iz gornje sale bioskopa, na vrhu Balkanske
ulice, izašao sredovečni muškarac. Bio je to čovek srednjeg rasta,
smeđ, suvog i naboranog lica preplanulog od sunca. Na sebi je imao
tamne pantalone i plavu košulju kratkih rukava. Iako je kino-

5. projektor premotao tek polovinu celuloidne trake, sadržina filma
tog čoveka, očigledno, nije zanimala. Kroz hodnik je izašao pognut,
pogleda uprtog u pod, malo teturajući se i odajući utisak da je pijan.
Kao da se skrivao od očiju zadocnelih posetilaca koji su žurili da na
blagajni uzmu karte za narednu projekciju čije je emitovanje svakog
časa trebalo da počne u donjoj sali. Uspravio se tek ispred zgrade,
duboko je uzdahnuo i žurno krenuo niz ulicu.
Do raskrsnice s Ulicom narodnog fronta nije sreo gotovo
nikog. Iako je padalo veče, tropska vrućina je i dalje isijavala iz
vrelog asfalta. Većina žitelja glavnog grada još je bila u svojim
kućama, skrivena u hladu dvorišta ili opružena ispred bučnih
ventilatora. Iznad leve obale Save i Dunava gomilali su se mračni,
preteći oblaci, nagoveštavajući nevreme. Plašeći se olujnog vetra,
domaćice su požurile da pokupe veš sa štrikova, dok su konobari na
brzinu sklapali suncobrane i sakupljali stolice ispred lokala. Niko
nije obraćao pažnju na muškarca u plavičastoj košulji koji je zastao
na raskrsnici i gotovo krišom izvadio časovnik iz džepa pantalona.
U tom trenutku Obrenija Miletić je s mukom ustala iz fotelje,
odložila album sa fotografijama i tromo izašla na balkon stana koji
je gledao ka Crkvi Svetog Marka. Starica je čitav vek provela u
Beogradu, više od devedeset godina. Odrasla je u Savamali, pored
ruševina Liman džamije, na čijem mestu su docnije podignuti
stubovi Mosta kralja Aleksandra. Jedina selidba joj je bila kada se
nakon udaje preselila u stan svoga muža, na treći sprat zgrade u
Bulevaru revolucije. Jedna naizgled obična promena za nju je imala
znatno veći, simbolički značaj. Gotovo sedam decenija živela je
kraj grobnice poslednjih Obrenovića, dinastije čija je povesnica bila
duboko isprepletena s istorijom njenih predaka.
- Poslednji Obrenovići… - prošaputala je kada se rukama
prislonila na zid balkona. - Da li ste uistinu poslednji?

6. Ovo pitanje dugo ju je mučilo i često bi ga postavljala, još
otkako se doselila nadomak Glavne pošte. Nemi razgovor na
balkonu uz obraćanje davno upokojenom kraljevskom paru bio je
samo jedan od načina da odagna strah i zlo koje je njenu porodicu, s
kolena na koleno, pratilo duže od jednog i po veka. Iako ju je od
tašmajdanske crkve delilo svega stotinak metara, retko joj je
prilazila, a u kriptu ispod hrama, u koju su 1942. godine preneti
posmrtni ostaci kraljice Drage i kralja Aleksandra Obrenovića iz
stare i srušene palilulske crkve, nikada nije sišla. Kao da se plašila
da bi njihova nesreća, nasleđena od predaka i obuzdana tek kobnim
i konačnim udesom, mogla da se oslobodi i prenese na njenu
porodicu, na ono malo preostalih potomaka koji su izbegli sudbinu
pređašnjih Miletića.
Iako je sumrak osvajao, jara nije popuštala. To ju je nagnalo da
se okrene i teškim staračkim hodom vrati u sobu. Nije primetila da
nebo tamni iznad Zemuna, ali je znala da oluja dolazi jer, koliko se
ona sećala, nikada nije izostala. U te dve nedelje, koje bi počinjale
nakon Petrovdana a završavale se u noći uoči letnjeg
Aranđelovdana, sabrana je i sva jačina jedne davnašnje osvete koju
je, valjda, još samo ona pamtila i osećala. Svi drugi, pomislila je,
ili su mrtvi ili o tome, srećom, ne znaju ništa.
Drhtavim nogama prišla je staroj fotelji boje trule višnje, čiji
su federi uporno, poput žiška, izjedali stari, mestimice iskrzani štof.
Tromo se spustila, uključila noćnu lampu i ponovo uzela porodični
album s uspomenama. Prelistavala je stare fotografije, slike oca,
muža, sina i unuka, dragih pokojnika čiji su likovi uveliko bledeli
na papiru, baš kao i u njenim sećanjima. Nadala se da će se uskoro i
sama obreti među njima, te da će se s njom, konačno, zaustaviti i
tragičan niz nesreća, porodičnog ludila i bizarnih smrti koje bi se,
nimalo slučajno, uvek dešavale u istom periodu, između dva

7. praznika, i uvek po istom, unapred utvrđenom redosledu: najpre bi
sredinom jula osetila letnji povetarac koji bi se iz dana u dan
pojačavao, da bi uoči letnjeg Aranđelovdana, 26. jula, dosegao i
orkansku moć. I nikada je do sada vetruština nije mimoišla, bez
obzira na to da li je bila kod kuće ili se, sasvim slučajno, zatekla u
nekom drugom, nepoznatom kraju.
Veći deo života provela je sama. Smrt supruga, predratnog
oficira Dragutina Simonovića, teško je podnela, ali ju je dotukao
prerani kraj sina jedinca, Tomislava. Doduše, stigla je da ga oženi,
dočeka unuke i ponada se da život iznova pobeđuje. Nažalost, nada
je bila prerana i zaludna. Najpre je sahranila unuka Marka, a ubrzo
za njim i sina. Njena mlada i lakomislena snaja nije gubila vreme na
žalost i posmrtne počasti. Svega nekoliko meseci nakon smrti sina i
supruga, Bisenija je upoznala naočitog Rumljanina, zaljubila se i
zauvek otišla. U novi život požurila je i pre nego što su pokojnicima
podigli spomenik, a jedinu uspomenu na ovaj period života, kćerku
Nataliju, povela je sa sobom.
Svekrva joj to nikada nije oprostila, nikada je više nije ni
videla, verujući da je njenim odlaskom izgubila sve, i žive i mrtve.
Tako je, naizgled, i bilo. O unuci godinama ništa nije čula, nije
znala gde ni s kim živi, pa čak ni to da li je uopšte živa. Sve dok se
jednog dana, posle punih sedamnaest godina, sama nije pojavila
pred njenim vratima.
Natalija je imala vitak stas, crnu talasastu kosu, pravilne crte
lica i duge trepavice, ali je od svega Obrenija primetila samo njene
krupne, bademaste oči, kakve je imao i njen sin. Samo tren ili dva
žene su nepomično stajale i netremice se gledale, a zatim su, bez
reči, poletele jedna drugoj u zagrljaj. Od tog trenutka je Obrenijin
život, izbrazdan dubokim ožiljcima vremena i sudbine, ponovo
dobio smisao.

8. Natalija je došla jer nije imala kud. Posle smrti očuha,
ustaškog bojnika Marisava Marcetića, stradalog tokom povlačenja
na Sremskom frontu negde kraj obala Bosuta, majka Bisenija se
brzo presabrala. Svesna da joj ratna biografija pokojnog supruga
neće ići naruku, ubrzo se spetljala s partizanskim komesarom sa
obećavajućom karijerom. Kršni Ličanin nije odoleo čarima
lepuškaste udovice, ali se nije dao zaneti. Drugovi se nisu ženili
suprugama domaćih izdajnika, pogotovo ako su već bili oženjeni.
Nažalost, Bisenija je to shvatila tek kada je zanela. Nestalne prirode
i plahovitog ponašanja, sklona samosažaljenju i preuranjenim
odlukama, rešila je da se po svaku cenu oslobodi neželjenog tereta.
Nažalost, cena je bila previsoka. Za pomoć se obratila nekoj starici
iz Kovilja koja se time odavno bavila. Operacija je uspešno
izvedena, ali je ubrzo nakon toga nastupila sepsa usled koje je
umrla u najgorim mukama.
Prepuštenoj sebi i ostavljenoj od svih, njenoj kćerki preostalo
je samo da potraži očevu familiju i baku Obreniju, čiji joj se lik
odavno mutio u maglovitom sećanju. Ipak, strepela je od ovog
susreta. Znala je kakvu je bol njena majka nanela ovoj ženi i plašila
se kako će je dočekati. Međutim, bojazan je bila bez osnova. Kao
da se ništa nije dogodilo, kao da se među njima nisu isprečile
godine, ponajviše one strašne, ratne i poratne, Obrenija ju je
prihvatila i privila uz svoj skut.
Dve godine su živele pod istim krovom, delile snove i nadanja,
a njihovoj bliskosti nije naudio ni ponovni rastanak kada je Natalija
srela Borisava Stokića, učitelja iz Rakovice, u koga se namah
zaljubila i za koga se posle svega nekoliko meseci udala. Iako je
zasnovala svoju porodicu i zauvek se odselila, dobila kćerku i sve
one brige koje zaokupljaju mlade supružnike, baku nije zaboravila.
I dalje ju je posećivala, pozivala u svoj dom i materijalno joj

9. pomagala, a naročito su se zbližile nakon Natalijinog porođaja,
kada je rođena Milica, oko koje se i Obrenija svojski zauzela.
Premda o tome nikada nisu pričale, trudeći se da zaborave i potisnu
to u sećanju, obe su se nadale da im sudbina pokajnički vraća ono
što im je svojevremeno nepravedno uzela.
Kukavica na zidnom časovniku oglasila se i deveti put kada je
Obreniju nešto prenulo iz razmišljanja. Zvuk je dolazio spolja,
potmuo, ali dovoljno snažan da zatrese okna na prozorima.
Nekoliko trenutaka vladala je potpuna tišina, neobična i gotovo
nestvarna za ovaj deo grada. A onda je začula automobilske sirene,
zaglušujuću vrisku i larmu koja je dolazila s ulice. Odlučila je da se
vrati na balkon iako su joj i ove kućne šetnje predstavljale veliki
napor. Dok se sporo primicala balkonskim vratima, oslanjajući se
na štap i pridržavajući se za delove nameštaja, obuzeo ju je neki
nemir, bojazan koju nije znala da objasni, ali za koju je bila uverena
da uvek prethodi nečemu lošem ili neprijatnom.
- Neko zlo jeste - prošaputala je i zadrhtala naslanjajući se na
ogradu.
Pod njenim nogama, poput miliona obezglavljenih mrava,
kretala se reka ljudi, reklo bi se, u svim pravcima. Jedni su hitali ka
Terazijama, a drugi su se vraćali odatle, tek na trenutak zastajući da
bi pridošlicama objasnili šta se dešava. Videla je i milicijska i
vatrogasna vozila koja su se sa uključenim rotacionim svetlima
sporo probijala kroz mnoštvo sveta, gledala je uspaničene žene i
zbunjene muškarce, ali ništa nije mogla da sazna niti je imala koga
da pita. Pomislila je na trenutak da pozove i Nataliju, ali je odustala
plašeći se da bi bez preke potrebe mogla da je uznemiri, možda čak
i uplaši.
Umesto toga, pritisla je dugme na radio-aparatu i proverila da
li je skala na Prvom programu Radio Beograda. Očekivala je

10. vanredne vesti, ali ih nije bilo. Umesto njih, Ðorđe Marjanović je
uporno pevušio Zvižduk u osam dok je noć polako osvajala. Tek oko
ponoći, kada ju je iz dremeža probudio zvuk telefona, naslutila je da
se njene zebnje ostvaruju. Preostalo joj je samo da se otetura do
predsoblja i sazna na čijem je vratu ovog puta završilo sečivo jedne
davnašnje osvete.

11. 2
Rudnik, manastir Vraćevšnica,
13. jul 1823. po starom kalendaru
Jutarnja služba se završila i narod se uveliko razilazio kada se
ispred kapije manastira Vraćevšnica zaustavio fijaker. S njega je
lagano i s mukom sišla žena u poodmakloj trudnoći. Na putu do
crkve pomagao joj je golobradi momak, verovatno sluga, koji ju je
dotle i dopratio. Iguman manastira, Melentije Pavlović, primetio ju
je sa sprata konaka i požurio joj u susret. Kneginja Ljubica, žena
gospodara Miloša Obrenovića, živela je u blizini, u selu Gornja
Crnuća podno Rudnika. Često je dolazila do hrama i ostavljala
bogat prilog, ali nikada je nije video u ovakvom stanju, skrušenu i
bespomoćnu.
Sluteći da se nešto dogodilo, Melentije je žurno sišao niz
basamake, ali je zadocnio. Kneginja je već bila u hramu i klečala
ispred ikone Svetog arhangela Gavrila, čiji se praznik sutradan
obeležavao. Ne želeći da joj remeti molitvu i obraćanje Gospodu,
iguman se povukao pod trem ispred konaka. Razmišljao je. Koliko
god narod ovu ženu voleo i poštovao, nazivao je majkom i
kneginjom, ona nije bila srećna. Nimalo. Svima je bila poznata
neobuzdana narav njenog supruga, sklonost ka drugim ženama,
neskrivena želja da vlada i ništi, ponajviše poriv da ništa ne
zaboravlja i nikome ne prašta. Moć njegove osvete mnogi su osetili,
ali je najveća žrtva bila sama Ljubica. Samo je ona znala kakav

12. teret nosi na duši i šta joj je na srcu.
Melentije ju je čekao duže od sata. Tek kada je izašla, primetio
je koliko je propatila tokom poslednjih meseci. Na obrazima joj je
uočio trag sasušenih suza, a po nabreklim podočnjacima zaključio
je da čitavu noć nije trenula. Možda i mnoge pre nje.
- Presvetla kneginjo… - obratio joj se pred samim vratima
hrama. - Srećne su moje oči što vas jutros vide.
- Pusti, oče Melentije - prošaputala je. - Kakva sreća, kakva
svetlost? Crna sam ti, oče, crnja i od najcrnjeg gavrana.
- Ćuti, ženo, i ne zbori tako! Misli na ono što nosiš ispod pasa i
nemoj nesreću da prizivaš…
- Niko je ne priziva, sama dolazi. Plašim se, oče, mnogo se
plašim…
- Sedi malo, dani dušom - poveo ju je ka konaku i očima
pokazao momku da raspregne konje.
U hladu, pod tremom, bratstvo je već iznelo posluženje: bokal
hladne izvorske vode, činiju livadskog meda i satljik s rakijom.
Ljubica je uzela samo čašu vode. Dugo su ćutali, zaokupljeni
svojim mislima.
- Nešto se dogodilo? - upitao je iguman strepeći da su Turci
iznova negde provalili. – Šta je s Milošem, imaš li kakvog glasa od
njega?
- Dobro je Miloš, oče… - odgovorila je. - Baš juče je stigao iz
Kragujevca, guja ga ujela.
- A što da ne dođe? Svojoj je kući došao, svoju ženu i decu da
obiđe, šta bi tu rđavo moglo da bude?
- Dan je rđav, Melentije! Zašto baš danas da dolazi i zlo mi na
kuću navlači? Dobro znaš šta je bilo lani u Kragujevcu, baš na ovaj
isti dan. I dobro znaš šta se već godinama dešava u noći uoči
Aranđelovdana.

13. Melentije je razumeo o čemu priča. Na sutrašnji dan, šest
godina ranije, ubijen je Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka.
Posle četiri godine izbivanja iz zemlje, potucanja po Austriji i
Rusiji, prešao je preko Dunava i zajedno s pisarom Naumom
Krmarom prebegao u Srbiju. Narod priča da se povezao s nekakvim
tajnim udruženjem, da je došao s namerom da podigne sveopšti
ustanak na Balkanu protiv Turaka, te da je o tome najpre obavestio
svog kuma, jaseničkog obor-kneza Vujicu Vulićevića. Ovaj ga je
dočekao i sklonio u Radovanjski lug, na imanje Dragića Vojkića,
gde su danima čekali na odgovor Miloša Obrenovića da se sastanu i
dogovore šta i kako dalje.
Ali Miloš nije imao nameru da se sa bilo kim sastaje i o bilo
čemu dogovara. Dugo je iščekivao voždov dolazak i od njega
beznadežno strepeo, plašeći se da bi Karađorđe mogao da mu
preotme prvenstvo i zauvek ga skloni u stranu. Strepeo je i od
naroda. Znao je da Srbi imaju kratko pamćenje, da su voždu davno
oprostili 1813. i slom Srbije, trenutak kada se pokolebao i sramno
pobegao iz zemlje, prepuštajući Turcima da ih seku i svete se na
nejači. S druge strane, Miloševi gresi su bili sveži i za mnoge bolni.
Za dve godine, otkako je poveo Drugi srpski ustanak, stekao je više
neprijatelja nego što ih je njegov takmac imao tokom čitavog
života. A zamerali su mu koješta: od načina na koji je gospodario,
preko ulizivanja Turcima i pribijanja uz njihove skute, pa sve do
odlučnog, često i svirepog obračuna s protivnicima i mogućim
pretendentima.
Znao je Miloš da narod štošta ne razume, ponajmanje njegov
naum da od Osmanlija izvuče milom ono što Karađorđu ni silom
nije uspelo. Ali kome to da objasni kad bandoglava, gurava raja i
dalje više veruje oštrici noža nego mudroj reči, kada u potaji buče i
arlauče, naziva ga turskom slugeranjom i preti mu i gde čuje i gde

14. ne čuje. Ako bi se Crni sada pojavio i pozvao ih na ustanak, znao je
i osećao, mnogi bi mu se odazvali, ponovo bi zapalili Srbiju i srušili
sve što je do tada stvorio i podigao. A to nije smeo da dopusti.
- Narod priča da su Turci sami namamili Karađorđa i glavu mu
odsekli - rekao je iguman, tek da bi prekratio mučnu tišinu. - A
opet, drugi vele da su ovo ubistvo organizovale strane sile kako bi
se jednom za svagda rešile omrznutog vožda, koji je, kažu, stalno
bio pretnja nekakvom miru. I isto tako vele da je zločin prikazan
kao da su ga sami Srbi ubili, ne bi li se večito stideli i na svoju
sramotu podsećali.
- Pusti narod, molim te! Narod svašta priča, a ni sam u to ne
veruje. Oboje znamo ko je zločin naredio, ko ga je organizovao i ko
ga je, naposletku, počinio. Uostalom, od božje kazne niko nije
utekao, a seme zla koje su posejali uveliko klija i bokori. Što je
najgore, najpre će udariti na nevine, na našu decu i potomke, pa čak
i na one koji čitavoj stvari ničim nisu doprineli.
- Na koga misliš?
- Na Dragića Vojkića, seljaka iz sela Radovanja.
- Na onog na čijem se imanju zločin dogodio? Šta je s njim?
- Propade čovek, eto šta je! Kao lud hoda po svojoj zemlji,
gleda kako mu se stoka razboleva i skapava, kako mu se bunari
zagađuju i suše i, najgore u svemu, stalno ga proganjaju bezglave
prikaze, bilo na javi ili u snu. Polude čovek načisto.
- Otkud bi ti mogla to da znaš?! - pogledao ju je začuđeno.
- Znam i samo ću tebi reći: pre desetak dana me je posetio,
krišom po noći, ovde u Crnući. Došao da preklinje i moli, a ni sam
ne zna kome se i za šta obraća. Kune se da ništa nije znao o
Karađorđevom dolasku, ponajmanje o naumu da mu se glava
rastavi od tela, ali i to da ga je sam ubica, onaj Vujičin momak
Nikola, oterao ispred kolibe uoči same nesreće, te da joj do jutra

15. nije ni prilazio.
Melentije je ćutao i zamišljeno gledao u vrhove Rudnika.
Ljubica mu nije rekla ništa novo, ponešto je i sam znao. Ispovedao
je Miloša i štošta od njega čuo. Znao je da se voždova duša ne
smiruje i da nikome od njih ne da mira. Javlja im se tokom cele
godine, ponajviše u noći uoči letnjeg Aranđelovdana, ponekad kao
prikaza, a ponajviše kao neviđena vetruština koja nosi i obara sve
pred sobom. I nikada do sada nije izostala. Miloš mu se poverio da
ga prati u stopu i da s vremenom postaje sve jača i razornija.
- Svršenome poslu nema mane - rekao joj je. - Ne preostaje
nam ništa nego da se kajemo i molimo Gospoda za oproštaj.
- Možemo i moramo još štošta - dodala je Ljubica. -
Karađorđeva glava i dalje počiva u porti Saborne crkve u Beogradu
i vapi da se sastavi s telom. Krišom sam naložila da mu se telo iz
Radovanjskog luga preseli u topolsku crkvu, barem da mu se time
odužim što me je pred Bogom venčao i sina mi prvenca, veselog
Petra, krstio. Međutim, kada je Miloš za to čuo, bio je izvan sebe od
jarosti. Ponajviše se srdio što je telo položeno u oltar hrama kao da
smo, bože me prosti, kakvog sveca sahranili. Ponajgore, narod sada
u buljucima prilazi grobu, pred njim se klanja i nada njim moli,
verujući da mu je telo čudesno i isceljujuće. I ko bi, posle svega,
smeo pred Milošem da se izrekne i kumovu glavu da mu pomene?
- Ja ću mu reći - Melentije je shvatio šta se od njega traži i
očekuje. - Sada je u svom konaku, zamoli ga da ovih dana navrati
do manastira.
- Preneću mu - rekla mu je i ustala da krene. - Ako nas ala
nebeska noćas ne odnese.
- Neće, ne brini. Zar ne vidiš da je vedar dan, da na nebu nema
nijednog oblačka?
- Dugo je do noći, moj igumane. Živi bili, pa videli.

16. Dugo je iguman Vraćevšnice i dugogodišnji prijatelj
Obrenovića gledao za kolima koja su sporo zamicala ka vrhovima
Rudnika. Razumeo je ovu ženu i njen strah, znao je sa čim leže i sa
kakvom mukom ustaje.
Strepela je nad sudbinom svoje porodice, ponajviše dece, i
slutila da strašan zločin neće proći bez posledica. Toliko puta je
poželeo da je uteši, da joj kaže da su sve to bapske priče kojima ne
treba da veruje. Želeo je, ali nije mogao. Svačega se u životu
nagledao, pa je i sam u koješta verovao. Požurio je da bratstvu izda
poslušanja za taj dan.
Predveče, kada je polazio na večernje, ispratilo ga je sunce na
smiraju. Nepun sat kasnije, kada je na trenutak izašao iz crkve,
primetio je tamne oblake kako se gomilaju iznad planinskih visova i
osetio blag povetarac kako se lagano podiže.
- Čeka nas burna noć - prošaputao je, prekrstio se i vratio u
hram kako bi se još jednom pomolio pred silom božanskom.

17. 3
Beograd, bioskop „20. oktobar”
13. jul 1968.
Kao iz vulkanskog grotla prepunog dima i prašine, bolničari u
belim mantilima iznosili su povređene iz bioskopa 20. oktobar. Pod
njihovim nogama, duž celog hodnika, širila se krvava mrlja, a iz
razrušene mračne sale i dalje su dopirali jecaji i plač. Niko nije
mogao da pretpostavi koliko je ljudi stradalo u ovoj tragediji koja
je, po svemu sudeći, bila posledica terorističkog čina. Na mesto
nesreće su, pored vatrogasnih službi, lekarskih ekipa i pomoćnog
osoblja, stigli i radnici opštinskog i gradskog Sekretarijata
unutrašnjih poslova. Posle nedavne eksplozije bombe kod hotela
Putnik, gotovo niko nije sumnjao da je i ovo delo ekstremnih
organizacija iz inostranstva, najverovatnije ustaša.
- Ne mogu vam ništa reći - Dragan Malović, istražni sudija
koji je odmah po prijavi izašao na mesto nesreće, branio se od
nasrtljivih novinara i brojnih znatiželjnika. - Povređenih ima na
desetine, ali još ne znamo da li ima i mrtvih. Uostalom, o svemu
ćemo vas opširno izvestiti tek posle istrage.
Međutim, novinari nisu imali vremena da čekaju. Njihovi
urednici, ali i celokupna jugoslovenska javnost želeli su da što pre
saznaju šta se to dešava s gradom koji je donedavno bio jedan od
najmirnijih na svetu, a već danas podseća na ratno poprište. Pošto
od službenih lica nisu mogli ništa da saznaju, reporteri su požurili

18. da intervjuišu očevice i one koji su u bioskopskoj sali zadobili lakše
povrede.
- Mislili smo da je zemljotres! - usplahireno je objašnjavala
prodavačica iz poslastičarnice preko puta bioskopa. - Sve je
pomereno, stolovi, stolice, posuđe… Odjeknulo je kao bomba, ali u
prvom trenutku niko nije ni pomislio da je zaista reč o eksplozivnoj
napravi. Jadni ljudi, nadam se da će svi biti dobro.
Milicioneri su sve teže obuzdavali masu sveta koja je pristizala
sa svih strana. Među okupljenima su vladala pomešana osećanja.
Dok su jedni bili ogorčeni tražeći da vinovnici budu pronađeni i
najstrože kažnjeni, drugi su u očaju čekali bilo kakvu informaciju.
Među prisutnima je najviše bilo onih koji su strahovali za svoje
najmilije, za one za koje su znali ili pretpostavljali da su se te
subotnje večeri zatekli u bioskopu 20. oktobar.
Iako je milicija zaustavljala građane i sprečavala ih da priđu
mestu nesreće, za Borivoja Radivojevića, iskusnog novinara
Večernjih novosti, to nije bila ozbiljna prepreka. Najpre se i sam
našao među okupljenima i grubo ih odgurivao, a zatim je
podviknuo dvojici mlađih milicionera:
- Sklonite ih odavde! - rukom im je pokazao na pridošlice. -
Ne želim nikoga da vidim s ove strane ulice.
Ne znajući o kome je reč, milicioneri su požurili da izvrše
zadatak dok je naredbodavac žustro prošao kraj njih i uputio se ka
gornjoj sali bioskopa. Dočekala ga je potpuna tmina koju je samo
povremeno remetila svetlost upaljenih baterijskih lampi. U gomili
krša i kroz oblak prašine koja je i dalje lebdela u vazduhu video je
odvaljene stolice, delove srušene tavanice i zgrčena tela ljudi koji
su rukama prekrivali uši ili su, s bolnom grimasom na licu, stiskali
ranjene noge. Već na prvi pogled bilo mu je jasno da je broj
povređenih znatno veći od dvadesetak, koliko se u prvi mah

19. pretpostavljalo.
Prišao je čoveku koji je stajao kraj ulaza i unezvereno se
osvrtao oko sebe. Radivojević je pretpostavio da je reč o radniku
Beograd filma, kino-operateru ili razvodniku, jer mu nije ličio na
pripadnika spasilačkih ekipa.
- Zatekao sam se u hodniku, ispred sale - smušeno mu je rekao
radnik u plavom kombinezonu, iako ga novinar ništa nije pitao. -
Prenosio sam koture s filmskom trakom iz gornje u donju salu kada
je zapraštalo na sve strane. Pomislio sam da je eksplodirala
aparatura i odmah sam otvorio sva vrata. Nažalost, to je jedino što
sam mogao da učinim.
- Uradili ste dovoljno - novinar ga je utešio i bez reči mu iz
ruku uzeo baterijsku lampu.
Vratio se u salu i pažljivo osmotrio. Nije mu bilo teško da
ustanovi gde se nalazio epicentar eksplozije, jer je u središnjem
delu, između četrnaestog i sedamnaestog reda, zjapila ogromna
rupa. Nedostajalo je nekoliko stolica, a pod je bio isprskan krvlju.
Rukom je prešao preko naslona okolnih sedišta i napipao metalne
opiljke. Šta god da je
Ovde bilo postavljeno, zaključio je, sigurno nije plastični
eksploziv. I sigurno nije reč o delu nekog amatera.
Po svemu sudeći, bomba sa satnim mehanizmom bila je
postavljena u centralnom delu partera gornje sale bioskopa, a
tempirana je da eksplodira u trenutku kada se punila i donja sala.
Teroristički akt planiranje za subotu uveče, u vreme kada se, po
pravilu, za mesto u beogradskim bioskopima tražila karta više. Bilo
je očigledno da organizatori nisu želeli da građane samo zastraše ili
da naprave materijalnu štetu. Njihov cilj je bio masovno ubistvo u
samom centru glavnog grada.
Radivojević se još malo vrzmao po sali, a zatim je izašao u

20. hol, gde je neka žena davala izjavu inspektoru u civilu. Sačekao je
da se ispitivanje završi i da inspektor odmakne, a zatim joj je prišao.
- Još jedno pitanje, zamoliću vas… - obratio joj se i izvadio
svoj notes. - Koliko je ljudi ukupno bilo u sali?
- To sam upravo rekla vašem kolegi - odgovorila je smeteno. -
Prodala sam ukupno dvesta trinaest karata, što je znatno manje nego
inače. Valjda je i ova vrućina doprinela da ljudi ostanu kod kuće, što
je prava sreća, jer bi tragedija bila znatno veća.
- Da li je tokom prikazivanja filma neko izlazio iz sale ili je u
nju docnije ulazio?
- Nisam sigurna. U tom trenutku sam prodavala karte za
narednu projekciju, ali… Da, čini mi se da jeste. Uoči same
eksplozije primetila sam jednog sredovečnog muškarca… Nisam
mu videla lice, jer mu je glava bila okrenuta ka zidu s plakatima, ali
mi je delovao baš onako… Nekako čudno, kao da je bio pijan.
Međutim, znate da nemamo pravo da bilo koga ispitujemo i
raspitujemo se zašto napušta filmsku predstavu…
- U redu je - prekinuo ju je. - Pitam vas to onako…
Dok su bolničari na nosilima iznosili teže povređene, mnogi su
i sami pokušavali da što pre izmaknu iz pakla koji ih je zadesio.
Radivojević je prišao momku i devojci, jedva punoletnom paru koji
se i dalje držao za ruke dok je sporo prolazio kroz dugački hodnik.
- Bilo je strašno - jedva je promucala devojka, koja je sve
vreme rukom pritiskala levo uvo. - Kada je puklo, svi smo na tren
pomislili da je reč o nekakvom zvučnom i svetlosnom efektu samog
filma, kao da se atmosfera s platna nekim čudom prenela među
nas…
- Baš je u tom trenutku neki lik s filma aktivirao eksplozivnu
napravu - prekinuo ju je momak. - Bili smo zaprepašćeni, ali na
neki način i oduševljeni takvim efektom. Nažalost, brzo smo

21. shvatili da to nema nikakve veze s filmom i da je reč o surovoj
zbilji.
Pred zgradom bioskopa u Balkanskoj ulici okupilo se mnoštvo
ljudi, ponajviše znatiželjnika, ali i rodbina nastradalih. Svako se
raspitivao za sudbinu najmilijih, ali je u tom trenutku bilo gotovo
nemoguće da išta saznaju. Vozila hitne pomoći razvozila su
povređene po klinikama Medicinskog fakulteta, a najveći broj ih je
prevezen na Ortopedsku, Neurohiruršku i Ušnu kliniku. Pojedini
lekari su pokušavali da izađu u susret zabrinutim građanima, na licu
mesta objašnjavajući kakve su povrede u pitanju, ali su se njihove
reći gubile u zaglušujućoj buci koju je stvarala masa.
- Koliko je ljudi povređeno?! - gotovo panično je vikala jedna
žena.
- Ima li mrtvih?! - čuli su se drugi glasovi.
- Ko je to učinio i hoće li biti streljan? - propitivali su treći.
Ubrzo potom većina članova porodica mogućih žrtava uputila
se ka navedenim klinikama u potrazi za bilo kakvom vešću. Za
njima su krenule i novinarske ekipe žureći da što pre pripreme
izveštaj za jutarnje izdanje, ali među njima nije bilo novinara
Novosti. On je dobro znao da će od lekara i radnika SUP-a dobiti
samo šturo zvanično saopštenje u kom neće biti ničega više od
onoga što je već znao, i da od teže povređenih pacijenata ove noći
sigurno neće moći da dobije izjave. Umesto toga, prišao je jednom
vatrogascu koji je, prislonjen na zid, umorno sedeo na trotoaru.
- Pretpostavljam da ste među prvima stigli u bioskop - tiho mu
se obratio i seo kraj njega.
- Prvi sam ušao u salu, da… - rekao mu je i, bez preteranog
zanimanja s kim razgovara, nastavio tiho: - Bomba je bila
postavljena ispod šeste stolice u šesnaestom redu, baš na mestu gde
je sedela jedna devojka. Ja sam je izneo, obe noge su joj bile gotovo

22. raznete i sumnjam da će preživeti. I pored strahovitog bola, imala je
lepo, skoro anđeosko lice, crnu kosu i krupne oči. Sećam se njene
kao sneg bele majice s ružičastom kragnom koju je krv obojila u
crveno…
- Koliko… Koliko je devojka bila stara? - obojica su začuli
glas uplakane žene koju do tada nisu ni primećivali.
- Ne znam… - odgovorio je vatrogasac posle duže,
nelagodne pauze. - Dvadesetak, možda i manje.
U tom trenutku, žena pred njima je počela da vrišti i čupa kosu
sluteći da je to njena kćerka koju je tražila čitave večeri.
- Drugarice, smirite se - obojica muškaraca su poskočila i
pokušala da je zaustave. - Nemojte žive da sahranjujete, pogotovo
ako još ništa ne znate zasigurno. Kako se zove ta vaša… Šta vam
dođe?
- Kćerka mi je - žena im je kroz plač odgovorila. - Zove se
Milica… Milica Miletić i ima dvadeset godina…
- Polako, drugarice! - Radivojević ju je prekinuo. - Saberite se
i pođite sa mnom. Obećavam da ćemo je pronaći, pa makar morali
ceo grad noćas da prevrnemo. I gotovo sam uveren da ćemo je
pronaći živu i zdravu.
- Daj bože… - odgovorila je pribranije. - U svakom slučaju,
hvala vam na rečima utehe.

23. 4
Levač, seosko groblje u Opariću,
18. jun 1853. po starom kalendaru
Tek što je minula ponoć, meštane Oparića iz sna je prenuo
jeziv ženski krik koji je dopirao sa seoskog groblja. Ubrzo potom
čuli su se i drugi zastrašujući zvuci: kreštanje ptica i razjareni lavež
seoskih pasa. Dok su uznemirene žene žurile da obiđu usnulu decu,
muškarci su tromo ustajali iz kreveta i izlazili pred kućni prag.
Neobična larma se i dalje čula na uzvišenju iznad sela, ali su je sada
dopunjavali i povici probuđenih ljudi, premorenih od svakodnevnih
poljskih radova.
- Ehej, ljudi! - čuo se nečiji glas. - Čujete li šta?!
- Čujemo, jašta! - odgovorilo je nekoliko njih uglas.
- Da nije opet Anka Novičina?! - ponovo se oglasio prvi.
- Jašta je nego ona! - horski su odgovorili. - A ko bi drugi bio?
Anka Novičina bila je devojka u ranim tridesetim godinama,
mirna i poslušna, vredna i umilna, neko bi rekao i lepuškasta.
Nikada se, međutim, nije udavala, ponajviše zbog neobičnog
ponašanja i čudne opsednutosti koja bi je povremeno obuzimala.
Tokom dana je bila nalik većini drugih devojaka u selu, viđali su je
u polju, na izvorima ili u kućnim poslovima, a isprva su je, ne tako
davno, sretali čak i na prelima, poselima ili u kolu, nedeljom i
praznicima kod seoskog zapisa, pod razgranatom krošnjom starog
hrasta. Međutim, s vremenom je počela da se menja, da se povlači u

24. sebe i nerado izlazi iz kuće, svesna da je nekako mimo sveta.
Sve se to dešavalo u noćima obasjanim mesečinom ili uoči
kakvog sveca, kada bi se iskradala iz avlije, tumarala seoskim
šorovima, a zatim počinjala da peva, histerično se smeje ili jeca na
sav glas i plače. Ljudi bi je pronalazili u praskozorje, na
najčudnijim mestima, usred šume ili u polju, a tada bi obično bila
bez svesti i bez ičega na sebi, izgrebana, izujedana i sa modrim
podlivima po čitavom telu. Danima, ponekad i mesecima je nakon
toga ne bi viđali, ali bi je često spominjali. Pričali su da je skrenula
s uma i živčano obolela, da se ničega ne seća i ni o čemu ne govori,
a ponajmanje o tome šta ju je snašlo i gde je zanoćila.
Da nešto nije u redu sa Ankom, najpre je primetila njena mati,
pokojna Stanojka. U selu se pričalo da ju je u noćima punog
meseca, još kao mladu devojku prispelu za udaju, vezivala za
krevet, molila se kraj njenog uzglavlja i bdela nad njenim usnulim
telom, ali nije vredelo. Čim bi je san prevario, Anka se budila,
neobjašnjivo oslobađala konopa i bez traga nestajala.
Krišom od vazda radoznalih i ljubopitljivih komšija, majka ju
je vodila i u manastir Kalenić da je ispovede i čitaju joj molitve, ali
nije pomoglo. Posle svakog razgovora sa duhovnikom, devojka je
bila još uznemirenija i ćudljivija. Poslednji put, pred vratima hrama,
spopao ju je takav bes da se bacila na zemlju, valjala u prašini i
odupirala nogama sve dok joj pena nije izbila na usta. I dok je
Stanojka panično pokušavala da je umiri, prisutni monasi su se
samo u neverici krstili. Niko nije znao šta ju je to obuzelo i kakva
sila vlada njome.
Za devojčinu zlu kob, ali i za prokletstvo čitave porodice,
meštani su najviše krivili Ankinog oca Novicu, o kome dugo ništa
nisu znali. Stariji su pričali da se u Oparić doselio nekoliko godina
nakon što je Miloš iznova pobunio Srbe, početkom dvadesetih

25. godina devetnaestog veka, da je rodom odnekud iz Crne Gore i da
je tamo, po svemu sudeći, počinio golem belaj. Više od toga nisu
znali, niti su smeli koga da pitaju.
Novica Kolašinac bio je kršan i jak čovek, preke naravi i
ćudljivog ponašanja, pa su ga se mnogi klonili. U selu se ni sa kim
nije družio, ali je imao društvo. Njih desetak, po svemu nalik na
svog domaćina, dolazilo je iznenada, obično u nevreme, usred
letnjih radova ili tokom posta, a tada bi se danima u njegovom
dvorištu teferičilo, pevalo i pilo. Komšije su viđale i kako se na
ražnju okreću prasići i jaganjci, kako se šenluči sa Ciganima i kako
neka omalena podgojena Turkinja izvodi zanosni ples, ali Novicu
nikada ne videše na njivi, sa motikom, ralom ili kakvim drugim
oruđem.
Uprkos svemu, imanje mu se uvećavalo, širio je livade i njive,
kuća mu je napredovala, a porodica se množila. U kući nekadašnjeg
turskog subaše, koju je zajedno s imanjem kupio za dve čizme pune
dukata, isprva je živeo samo sa ženom, sinom jedincem i kćerkom,
da bi mu se ubrzo pridružili i sinovci Mileta, Gvozden i Stojan sa
porodicama. Bila je to jedna od jačih i bogatijih zadruga u Levču,
ali je kod njih bilo nedovoljno radosti. Niti im je ko iz sela dolazio,
niti bi sami, bez Novičinog dopuštenja, smeli nekud da odu. Novica
je bio neprikosnoveni gazda u kući, ljut i samovoljan, a na svaki
znak otpora znao je da udari i ošine kamdžijom.
Porodica bi živnula samo tokom njegovog dugog izbivanja iz
kuće, a o tome kuda bi išao i s kim bi se tada družio, nikome nije
polagao račune. Ipak, po selu se i o tome često pričalo, mada se više
nagađalo nego što se znalo. Dok su jedni tvrdili da je njihov
komšija važan čovek i da ga sam knjaz radi svojih poslova poziva u
Požarevac ili Kragujevac, mnogi su sumnjali da iza svega stoji neka
mutna i nečasna radnja. I zaista, tek kada je svaka kuća u Opariću

26. morala da plati globu zbog štete nanete mirnim turskim trgovcima,
koju je stalno činila nekakva grupa koja ih je presretala na putu
između Kruševca i Karanovca, dočulo se da je vođa te hajdučije
niko drugi do Novica! I kao da su tek tada dokučili otkud mu to
silno blago koje se godinama gomila i arči na besmislice.
A pričalo se i koješta drugo. Između ostalog i to da je u pohare
išao s bratom Nedeljkom i njegovim momcima, da je bio svirep, te
da je žrtvama, svakad i svugde, stavljao ruke u stupe i tako ih lomio
samo da bi doznao gde su sakriveni dukati. Verovali su da je mnoge
tako i ubio, ali mu opet niko ništa nije mogao. I doista, nisu ga
dirale ni srpske ni turske vlasti, a ponajmanje sam knjaz, koga je,
čini se, nečim dobrano zadužio.
I tako bi, verovatno, i ostalo da se nije umešala neka druga i
drugačija sila. Najpre je stradala supruga Stanojka, sitna,
bledunjava i povučena ženica, vazda zaokupljena kućevnim
poslovima i svakodnevnom brigom nad ukućanima. Kako je živela,
tako je i umrla: tiho i neprimetno, taman na vreme da ne vidi kakvi
će jadi zaokupiti njenu porodicu. Ubrzo za njom, ni pola godine nije
prošlo, poginuo je Novičin sin Miladin. Miran i povučen mladić,
koji je narav nasledio od majke, stradao je čuvajući stoku u planini,
na letnji Aranđelovdan, kada se jedan vo iz čista mira zaobadao i
rogom mu probio pluća.
I dok za ženom ni suzu nije pustio, Novicu je slomila smrt
jedinca. Od tog trenutka ovaj kabadahija nije mogao sebe da
prepozna. Prepuštajući poslove i brigu oko imanja starijem sinovcu
Mileti, tumarao je selom, sumanuto jahao, sklanjao se od ljudi i
ponovo danima izbivao od kuće, negde u planini, gde bi se, po priči
čobana, dugo molio i obraćao Gospodu. Izgleda da nije bilo vajde
jer je ubrzo nakon toga bol počeo da utapa u rakiji i vinu. Gotovo
da ga više niko nije video treznog, a pronalazili su ga kojekude,

27. najčešće zanesvešćenog, promrzlog i pokislog u nekoj od jaruga, na
seoskom groblju ili pod kakvim drvetom. S vremenom je potpuno
skrenuo s uma, usred dana bi ga spopadale neke čudne aveti od
kojih bi se panično branio, mlatarao rukama i vrištao, sve vreme
pokušavajući da nešto kaže ili objasni, ali niti ga je ko slušao, niti je
bilo nekog ko bi ga razumeo.
Niko tada Novicu nije tešio, a ponajmanje žalio. Uvereni da
plaća nekakav dug, spominjali su ga tek kao primer da se na ovom
svetu ništa ne da sakriti i da se svaki greh mora iskijati. Ipak, način
na koji je umro sablaznio je i užasnuo čitavo selo. Bilo je kasno
proleće 1850. godine, kada je uzjahao konja i krenuo ne znajući ni
kuda ni kome ide. Naišao je na most preko Kalenićke reke koji su
zadocnele prolećne bujice dobrano oštetile. U jednom trenutku
grede su popustile i nesrećni jahač se sunovratio u ambis. Seljani su
se docnije prisećali da ga zemlja nije htela, ali ni da ga voda nije
želela. Dok je panično pokušavao da se izbavi iz nevolje, matica ga
je nosila i ubrzo ispustila u jaz odakle ga je voda povukla ka
vodeničnom vitlu. Jeziv krik, pričali su stariji, dugo je odzvanjao
selom i tokom noći budio meštane.
Tek kada je nesrećnik stravično postradao, selo mu je
oprostilo. Još na ukopu, dan posle nesreće, pričali su o dobrim
delima pokojnika i pravdali ono što je činio za života. Govorili su
da je bio strog ali pravičan, da je otimao zlotvorima i na njima se
svetio, da je naposletku i sam platio visoku cenu. I tek tu, na
groblju, primetili su i ucveljenu Anku, nesrećnu baba-devojku,
kojoj su se godinama podsmevali, nazivali je ludom i avetinjom,
gurkali je, ponižavali i sklanjali pred njom decu. Shvatili su da su i
sami počinili greh, pokajali su se i nemo se zavetovali da će joj se
naći u nevolji.
I dok im je ranije bilo svejedno odakle se čuje i šta joj se

28. dešava, gde će omrknuti i da li će joj neko nauditi, nakon očeve
smrti počeli su da motre šta radi i kako se ponaša, kuda ide i šta je
obuzima, da bi s vremenom zaključili da je ale obuzimaju samo
tokom kratkih, letnjih noći, ponajviše u danima iza Petrovdana. Od
tada, kad god bi je negde čuli, ljudi su ustajali iz kreveta i polazili
za njom, pratili je po pesmi ili jecaju i vraćali je kući. Tako je bilo i
te noći, kada ih je iz sna prenuo ženski krik.
Njih četvorica, čije su kuće bile najbliže seoskom groblju,
krenuli
su odmah sa upaljenim bakljama. Dočekala ih je sablasna
atmosfera, kakva inače i vlada noću na takvim mestima. Išli su
polako, korak po korak, pažljivo osmatrajući da im ne bi gde
promakla. Tako su i došli do Novičinog groba, velikog krstolikog
spomenika isklesanog od barskog kamena, i tek tu, položenu preko
humke, videli je kako spava. Pažljivo su joj prišli, okrenuli je na
leđa i kraj glave joj prineli svetlost baklje, da bi je zatim naglo
ispustili i zastrašeno poskočili. Anka Novičina, njihova nesrećna
komšinica koja nikome nije naudila niti je kome zlo pomislila, bila
je preklana.

29. 5
Beograd, Ušna klinika,
13. jul 1968.
Novinar Večernjih novosti i zabrinuta majka satima su obilazili
zgrade Medicinskog fakulteta tragajući i raspitujući se za sudbinu
Natalijine kćeri. Išli su od klinike do klinike, proveravali spiskove
ljudi dopremljenih u toku večeri, ali su ti podaci stalno menjani,
dopunjivani, brisani ili prepravljani. Opštoj zbrci doprinela je i
činjenica da su mnogi pacijenti, zavisno od povreda, premeštani iz
jedne bolnice u drugu, pojedini su nakon ukazane pomoći puštani
kućama, a drugi bi iz njih tek dolazili, jer su im se male i naizgled
bezazlene povrede kasnije učinile teže i ozbiljnije.
Ispred zdravstvenih ustanova tiskale su se stotine ljudi
pokušavajući da nešto saznaju o stanju najbližih. Pometnju, čak i
paniku unosile su i glasine da ima mnogo stradalih, ali da vlasti, iz
nekih razloga, to prećutkuju. Najveća gužva vladala je u holu
Klinike za uho, grlo i nos, gde je primljeno na desetine pacijenata
koji su se žalili na bolove u glavi. Dežurni lekar, doktor Krejović,
pokušao je da umiri zabrinutu rodbinu i objasni da je većina
povređenih, nakon pružene intervencije, već puštena kućama, ali
mu mnogi nisu verovali.
- Zašto nas lažete?! - najglasniji je bio sredovečni muškarac sa
šeširom, koji se raspitivao za sudbinu sina. - Recite nam istinu, ma
kakva bila!

30. Borivoje je sačekao da se gužva primiri i da se doktor vrati u
svoju ordinaciju, a zatim je pošao za njim vodeći sa sobom Nataliju.
Bez kucanja je ušao i još s vrata ga pozdravio.
- Gadna noć, doktore?! - bio je to više zaključak nego pitanje.
Doktor Krejović ga je iznenađeno pogledao. Kao da mu je
trebao trenutak ili dva da prepozna čoveka pred sobom.
- O, Radivojeviću! - obradovao se kada je video starog druga. -
Koji vetar tebe donese? Dežuraš na hronici ili se za nekog posebno
raspituješ?
- I jedno i drugo. Tragamo za jednom devojkom o kojoj ništa
ne znamo.
- Sedite, da vidimo možemo li da pomognemo.
Radivojević i Krejović, dva imenjaka, poznavali su se još iz
studentskih dana. Profesionalni put ih je razdvojio, retko su se
viđali, ali bi se povremeno čuli. Obično tek kada bi novinaru
zatrebala prečica do neke informacije, jer je lekarima retko kad bila
potrebna pomoć štampe. Pre nego što je zamolio sestru da mu
dostavi spisak primljenih bolesnika, doktor je posetioce ponudio
kafom i crnogorskom lozom.
- Koga tražite? - upitao ih je.
- Moju kćerku - odgovorila je Natalija. - Milica Miletić,
dvadeset godina, crnokosa i vitka, na sebi je imala patike, pantalone
od teksas platna i belu majicu…
- I bila je u tom bioskopu? - prekinuo ju je.
- Verujem da jeste… - Natalija je neodlučno zastala. - Mislim
da je pominjala da će se sresti sa kolegom sa fakulteta i da će potom
zajedno otići da vide neki film. Od tada se više nije javljala, a nije
se vratila ni kući. Plašim se…
- Dobro - doktor ju je ponovo prekinuo. - Sad ćemo i to da
proverimo.

31. Dok je čitao listu s imenima pacijenata, Krejović je
objašnjavao s kakvim se sve povredama sreo nakon eksplozije.
Zbog izrazito jakog zvuka u malom prostoru i silnog vazdušnog
udara mnogima su stradale bubne opne, ali ni on nije bio siguran da
li će nekima od njih ostati i trajne posledice.
- Večeras smo primili i obradili pedeset dva lica, ali među
njima, koliko vidim, nema vaše kćerke.
- Da li znaš nekog s ortopedije ili hirurgije? - upitao ga je
Radivojević.
- Naravno da znam. Sad ćemo ih pozvati.
Dok je Krejović okretao brojeve telefona kolega, Natalija je
nemo, pogledom, prebrojavala vinas pločice na podu. Hiljade misli
rojile su joj se u glavi, ali je jedna prednjačila i vazda joj se javljala
pred očima: sve što joj se dogodilo u životu bilo je naopako. Tako je
bilo od prvog dana, od samog rođenja, a možda i pre toga.
Čak i onda kada bi se nesreća primirila, kada bi Natalija
pomislila da ju je zavarala i na trenutak se ponadala da će dobro
prevladati, nada bi se pokazala krhkom. Zlo se uvek vraćalo.
Oca nije ni pamtila. Sve što je o njemu znala čula je od
majke, kasnije i od bake. Dve žene su se u malo čemu slagale, ali
jesu o pitanju njenog oca. Verovale su da je bio čovek retkog kova u
kome su bile sabrane sve vrline ovoga sveta. Sve do prerane smrti
Tomislav je bio tip muškarca kakvog bi poželela svaka žena, sin
kojim bi se ponosila svaka majka. Uspešan u svemu čega bi se
prihvatio, prepun razumevanja i dobrote za svakog koga bi
upoznao, pomagao je svima. Njemu niko nije mogao da pomogne.
Strahovit bol ostavio je posledice. Isprva tiho i lagano, kasnije sve
češće i duže, Tomislav je odsutno plovio nekim svojim putem koji
ga je naposletku odveo do duševne bolnice u Gornjoj Toponici
nadomak Niša. Mnogo više od njegove tragične i nikada do kraja

32. razjašnjene smrti, njegovu majku Obreniju potreslo je saznanje da
njenog sina nije imao ko da isprati. Na sahrani u Beogradu, pored
grobara i sveštenika, od njega su se oprostili samo majka i supruga.
„Bolje da nije dolazila“, često je kasnije govorila komšinicama.
U očima svekrve, Bisenija je bila lakomislena, samoživa i
nadasve nezahvalna žena. Za Nataliju, opet, majka je bila
nesrećnica, od detinjstva odbačena od roditelja i prepuštena na
staranje daljim rođacima, žena koja je celog života žudela za nekim
ko bi je prihvatio i iskreno voleo. S Tomislavom je kratko bila
srećna, sve dok se nisu venčali i dok konce njihovog braka nije
preuzela Obrenija. Kasnije, kad joj se muž razboleo, gotovo da je
niko nije primećivao. Bila je stvar, neželjena i nepotrebna bračna
tekovina, čija je jedina obaveza bila da radi, rađa i brine o Nataliji.
O svemu drugom starala se svekrva.
Marisava je upoznala slučajno, na groblju, gde je krišom
odlazila da bi se pred humkama sina i muža osamila i isplakala.
Lepuškasti Rumljanin često je dolazio poslom u Beograd, a tada bi
redovno obilazio i grob mlađe sestre, umrle na porođaju. Samoća ih
je spojila. Posle samo nekoliko slučajnih susreta, činilo im se da se
znaju godinama. Ni sami nisu znali koliko im je trebalo da sa
uobičajenih razgovora o vremenu i svakodnevnim nedaćama pređu
na razgovor o zajedničkom životu. To poverenje, prijateljski i bliski
odnos s Marisavom i potonja ljubav, Biseniji se činilo da traju
godinama. Za njenu svekrvu to poznanstvo bilo je preuranjeno,
sumanuto i skandalozno kratko. Kada joj je prvi put spomenula da
bi se, možda, s vremenom i preudala, gotovo ju je izbacila iz kuće.
Tih desetak godina, do početka Drugog svetskog rata,
Biseniji je donelo sve o čemu je maštala: istrajnog i vrednog
čoveka, pažljivog i vernog supruga, osećajnog i dobronamernog oca
njenoj kćeri… Zajedničke dece nisu imali, pa je i to doprinelo da se

33. između Natalije i Marisava razvije bliskost kakvu je mogla samo da
zamisli. Sve dok nesreća iznova nije umešala prste.
Natalija je često i dugo nakon toga razmišljala o svom očuhu.
Bio je Hrvat i katolik, ali ljude nije delio po nacionalnosti ili veri.
Pitala se i razmišljala kako se i zašto obreo među ustašama. Valjda
je morao. U
Nezavisnoj Državi Hrvatskoj nije bilo mesta za neopredeljene.
Ko zna da li je i imao izbora, a možda je, opet, pomislio da je to
jedini način da porodicu zaštiti i spase od neljudi. Naposletku, nije
spasao nikog, a ponajmanje sebe.
Sećala se i njihovog poslednjeg jutra. Pravila se da spava kada
joj je prišao, seo kraj njenog uzglavlja, nežno je pomilovao po kosi i
poljubio. Kroz trepavice je gledala suze na njegovim obrazima,
videla je kako ih briše rukavom, a zatim je polako, iz unutrašnjeg
džepa, izvadio zlatnik i stavio joj ga pod jastuk. Nikada ga više nije
videla i o njemu zadugo ništa nije čula.
Tek sada, u nepoznatoj ordinaciji gradske bolnice, setila se još
nečeg: ako se obistini ono najgore, ako su njenoj devojčici zaista
naudile ustaše, biće to najgori udarac sudbine, jeziva životna ironija
u kojoj bi upravo ti njegovi uništili i jedino vredno što je iza njega
ostalo. Natalija mu nije bila kćerka, ali ju je Marisav neizmerno
voleo i smatrao svojom. Upravo ju je ta pomisao naterala da
podigne glavu, da pogleda u doktora koji je sedeo preko puta nje i
zabrinuto je posmatrao. Slušalica telefona bila je spuštena, svi
razgovori bili su završeni.
- Pronašli smo je - rekao joj je posle duže, nelagodne pauze, na
neki potpuno izvestan i nimalo ohrabrujući način.
- Šta… Šta je s njom? - jedva je promucala.
- Još ne znamo. Na prvi pogled deluje kao da nema nijedne
rane, da je prošla potpuno neozleđeno, ali…

34. - Ali?!
- Ona je u komi… U dubokoj komi.

35. 6
Beograd, konak kneginje Ljubice,
25. jun 1839. po starom kalendaru
Ljubica je sedela kraj samrtne postelje sina Milana i nemo
gledala njegovu crnu, talasastu kosu. Već je šesti sat kako
nepomično sedi i upija svaki detalj njegovog bledog, kapljicama
znoja orošenog lica. Za sat ili dva, najdalje do jutra, iz njega će
iscuriti i poslednji dah kratkog i nesrećnog života. Prognoze doktora
Fricla, baš kao i njegovih kolega, doktora Hrubeša i Najholda, bile
su surove i neumoljive: mladi knez već prelazi granicu između
svetla i tame. Isto to, premda joj ništa nije rekao, zaključio je i
mitropolit Mihailo kada je večeras došao bez poziva.
U sobi beogradskog konaka i dalje se osećao jak miris
tamjana. Iznad glave bolesnika, podstaknuta lahorom, titrala je
svetlost kandila. Tu je i spremljena voštanica koju će sama upaliti
kada dođe čas. Biće to prva sveća koju pali za dušu i spas svoje
dece. Petra, Anu, Mariju i Teodora već je ispratila, uskoro će na put
i njen voljeni Miljac. Na put kojim bi i ona najradije da pođe, samo
da može. Ali rano je. Zna da računi nisu namireni, da će štošta još
morati da plati.
Dvadeset godina je prošlo otkako je rodila Milana, koji već
dvadeset pet dana vlada Srbijom a da to ne zna.
I koji za to nikada neće saznati, baš kao što ga ni Srbija neće
upamtiti. Ali koga je sad briga za istoriju, vlast i državu, za

36. dinastiju i svakojake ljudske besmislice, kada joj je sin na umoru.
Noć je vedra, svetla, prepuna zvezda, ali je njen pogled i dalje
prikovan za omršavelo telo koje sušica već dve godine grize i razara
da bi ga, koliko sutra, zauvek odnela.
Dvadeset godina… Ko zna koji put u sebi ponavlja minula leta
i lagano se vraća u doba kada je sve počelo. Seća se, imala je
dvadeset sedam godina, živela je u Kragujevcu i uveliko su je
nazivali kneginjom. Ali već je bila precvala i od knjaza odbačena,
bez muškog poroda i bez pravog naslednika, dovoljno da je svi
sažaljevaju i krišom joj se podsmehuju. Naravno, čula je za Petriju,
tu Miloševu milosnicu, koja bez stida živi s njim u Crnući,
rasprema mu postelju i svima se hvali da će mu roditi sina, budućeg
kneza. Eh, da je bilo sreće da je tako odista i bilo. Ali nije. Iznova
se usud poigrao, uslišio joj želje i molitve i naveo je da čitav život
zbog nje pati i preklinje.
Istog trena kada je stigao glas da se Petrija okopilila, nešto ju
je preseklo ispod nedara. Međutim, nije to bio onaj grč koji se oseti
kada obuzme nemir, kad čovek čuje ili samo nasluti nešto rđavo i
zlo, već osećaj da se nešto živo rađa u njemu. I odmah je znala:
Miloš je dobio još jednu kćer, ali ona je ta koja će mu roditi sina,
naslednika. I opet će biti kneginja i majka, jedna i neponovljiva,
prva i nezamenljiva. Od trenutka kada je u sebi osetila novi život,
znala je da joj se snovi ostvaruju i da se staro vraća. Kamo sreće da
se tu zadržala, da nije odmah pohitala da se sveti i svoje pravo,
stečeno pred ljudima i Bogom, na silu brani.
Zatekla ju je u konaku u Crnući, gde drugde, nego u svojoj
sobi, kraj svog kreveta.
- Kome spremaš dve postelje, Petrija?! - ošinula ju je
pogledom.
- Jednu spremam gospodaru, a drugu sebi - zbunjeno joj je

37. odgovorila.
- A gde ću ja noćas spavati?
- Hvala bogu, prostrana je kuća!
- Zar tako, Petrija?!
- Nisam ti ja kriva što ti bog nije dao! - drsko joj je uzvratila.
- E kad nije, barem da ja dam tebi! - presekla je i dohvatila
kneževu kuburu.
Nije se sećala šta je potom bilo, a još manje kome je sve
kuršumom presudila: Petriji, sebi, braku s Milošem ili baš onom što
ga je nosila pod pasom. Možda je u tom času zakovana i Milanova
sudbina, da uvek bude mek i bolećiv, nežan i pažljiv, večito
bolešljiv i ranjiv. A biće da ga takvog niko nije želeo.
- Grešna mi duša, šta učinih?! - zadrhta Ljubica, još jednom
pogleda u usnulog sina i kleknu pred ikonom Svetog Nikole, krsne
slave Obrenovića.
Dugo se molila, ali su joj se misli otimale. Iznova se vraćala u
dane devojaštva i prvog susreta s Milošem. Stajala je u hladnoj vodi
i zadignute suknje ispirala s majkom veš. Dugo ga nije primećivala,
sve dok nije osetila pogled na sebi. Stajao je neodlučno na obali,
držao konje za dizgine i krišom je posmatrao. Još bi ga ona mamila
i dražila, samo da ga njena mati nije primetila i oterala s reke.
Viđala ga je i kasnije, u svom selu Srezojevci, pod svojim krovom,
gde bi svaki čas dolazio sa ortakom i pobratimom Ćor-Zukom, da bi
s njenim ocem, navodno, gledali stoku i ugovarali posao. Ćoravi
Turčin je zaista hteo da trguje, a Miloš da ćoravi za njom.
Imala je Ljubica i lepših i boljih prilika. Kao kćerka bogatog
gazde, najlepša devojka u kraju, o kojoj se pričalo od Brusnice pa
sve do Rudnika, mogla je i imala koga da bira. Ipak, dopao joj se
baš on. Jakog stasa i osrednjeg rasta, okretan i brz, znao je da
otključa bravu njenog srca. Da li je još tada znala kakav će joj biti

38. život s njim? Čini joj se da ni danas nije sigurna. Istina, s njim je
dosegla najviše visine, ali je bilo i previše bola.
Seća se kako se ponosila kada je posle nekakvog boja postao
rudnički vojvoda. Još više kada joj javiše da će im kum na venčanju
biti niko drugi do sam Karađorđe. I Petra, sina prvenca, on im je
krstio. Doduše, dete nije poživelo dugo, ali je barem ostalo
kumstvo. I sam joj je Miloš docnije pričao da mu je Karađorđe
spasao glavu kada ga je gospodar Mladen zvao u Beograd. Osetio je
predsednik Sovjeta da mu ustaničke vojvode, dokazane na bojnom
polju, ugrožavaju vlast i samovolju, da ga opanjkavaju i ukazuju na
njegovu pohlepu i nesposobnost, te je odlučio da se jednom za
svagda s njima razračuna. Istina, bojao se da istupi javno, pred
svima, pa je odlučio da ih redom, svakog ponaosob, pozove u
Beograd, da ih izvede pred sud i lažno optuži za bilo šta. Tako je
namamio i Miloša s Rudnika, pokazao mu nekakvo pismo koje ga
je teretilo i olako mu presudio. U Topčideru, preko puta konaka, i
danas stoji crkva koju je Miloš podigao, baš na mestu na kom je
trebalo da bude obešen. Ali kum nije dao. Da ne beše Karađorđa, ni
Miloša danas ne bi bilo. I kako sada da se moli Gospodu, kako da
mu traži oprost greha, kad im ništa nije bilo sveto? Ni njenom
mužu, a ni njoj.
Miloš joj je pričao kasnije da sve što radi, čini zbog dece. Da i
oni, sutra, baš kao on, budu vladari i knezovi Srbije. Zar ne vidi,
jadan, da niko za njima neće ostati? Da im nijedno dete neće imati
sreće. I da će se loza Obrenovića ugasiti kao da je nikada nije bilo.
Zar mu ni sudbina kuma Vujice ništa ne govori? I o čemu li su tada
mislili kad su se dohvatili u isto kolo? E, moj Miloše… Ne pomažu
sada ni crkve ni manastiri, ni kajanje ni ispovesti. Kasno je za sve.
Setivši se Vujice, Ljubica se prekrstila i vratila kraj
Milanove postelje. Imao je bledo, izmučeno lice i krvavi ispljuvak

39. koji mu se slivao niz bradu. Prinela je maramicu i nežno ga
obrisala. Uvek je vodio računa o sebi. Neće mati dozvoliti da se
sutra sramoti pred svetom. Šta se, ono, pričalo o Vujici u Hasan-
pašinoj palanci, ponovo se zapitala i rukama prekrila glavu. Da je
sve pare, zarađene na zločinu, potrošio za izgradnju
Pokajnice? I šta je dobio? Ništa. Samo sramotu i paklene
muke.
Narod u Jasenici neretko je pominjao sudbinu Karađorđevog
kuma. Kazivao je krišom, kraj ognjišta, daleko od Miloševih
špijuna koji su ovakve priče rado prenosili knjazu. Kao da istina
može da se zaustavi. A pričalo se, kao i uvek, svašta. Ponajviše da
je Vujica oboleo od čudne boleštine, da mu je celo telo bilo
prekriveno krastama i čirevima, te da je oko sebe širio nesnosan
smrad od kog su se svi sklanjali i bežali. I opet mu Gospod nije dao
brzu i laku smrt. Godinama se raspadao, ali nije mogao živ u grob.
Tek pred kraj, kada više nije mogao da izdrži muke, zamolio je
komšije da ga na taljigama odvuku do zadužbine. I narod, šta će,
zna da se samrtniku želja ne odbija.
Dok su ga vozili prema Starom Adžibegovcu, vrištao je na sav
glas. Mlatarao je rukama i jezivo se grčio dok su se zagnojene rane
otvarale na suncu, krvarile i puštale crve. Smirio se tek pred
crkvom, gde je jutarnja služba uveliko počinjala. Po završetku
molitve, uspeo je da se pridigne i obrati narodu, rekavši šta je učinio
i šta mu je pritiskalo dušu. Narod se prekrstio i pognuo glave. Pri
povratku kući, stotinak metara dalje i svega nekoliko kilometara od
Radovanjskog luga, ispustio je dušu.
Znala je Ljubica da ovakve priče Miloš ne voli. Isto tako je
znala, ma koliko se zbog njih jedio, ponekad i podsmevao, nazivao
ih sujeverjem i običnim bapskim naklapanjem, da ih se plaši.
Uostalom, oboje su prolazili kroz besane noći tokom letnjeg

40. Aranđelovdana, kroz vetruštinu koja kao da ih nikada nije zaobišla.
I baš tad, u samo praskozorje ove kratke letnje noći, osetila je kako
se lahor lagano pretvara u povetarac, a ubrzo potom kako ga
potiskuje nešto veće i snažnije. Tromo je ustala da zatvori prozore,
kada je to i videla. Daleko na horizontu, nad samim vrhovima
Fruške gore, polako se dizala oluja koja je ubrzo počela silovito da
se spušta niz sremsku ravnicu. Za koji tren stići će i do Save, ali
ona je već znala. Na brzinu se prekrstila i požurila da sinu iznad
glave upali voštanicu.

41. 7
Levač, manastir Kalenić,
16. avgust 1858. po starom kalendaru
Iako je leto bilo na izmaku, sunce je pržilo jače no ikad. Svuda
su se pružali pustoš, ispucala zemlja, požutele šume i polja. Duže
od tri meseca, od Vaskrsa i Ðurđevdana, u Levču nije pala ni kap
kiše. Većina bunara je presušila, izvori presahli, a Kalenićka reka, s
jeseni i proleća mutna i jarosna, sada je bila plitka krivudava bara,
mestimice suva i prekinuta. Skapavali su i stoka i ljudi. Tokom
dana, po najvećoj žegi, gotovo niko nije izlazio iz kuće, a sela bi
živnula tek predveče, kada bi sveštenik pozvao seljane na litiju ili
kada bi devojke krenule da obilaze kuće, da dodolaju i prizivaju
kišu. Takvu nepogodu, pričali su meštani, nisu pamtili ni najstariji.
Tog jutra, na Veliku Gospojinu, prašnjavim drumom iz sela
Oparić sporo su odmicala jedna zaprežna kola. Sunce je tek
odskočilo, ali je jara već osvajala.
Dorat se znojio i huktao, ali šesnaestogodišnji momak na
kolima, nehajno držeći dizgine preko krila, nije obraćao pažnju.
Pustio je konja da sam odmiče, dok mu je pogled bio uprt ka
izgorelim usevima kraj puta. Tek bi se katkad osvrnuo i sa
saputnikom razmenio poneku reč.
Gvozden Kolašinac, mladićev stric, više je ležao nego sedeo u
tovarnom delu kola. Oslonjen leđima na kanati, i on je zabrinuto
posmatrao opustošene njive i voćnjake. Znao je da posle ovakve

42. suše dolaze godine gladi i nemaštine. Međutim, nikada se ne bi on
zbog kiše i drugih nevolja pokrenuo na ovaj put, da zaludno obilazi
manastire i bez preke potrebe saleće duhovnike, ali nije imao kud.
Muka je bila velika i pretila je da njegovima zauvek izbriše trag.
Razmišljao je Gvozden o svojoj porodici i svemu što ih prati
godinama. Još otkako su napustili ognjište u Crnoj Gori i doselili se
kod strica u Srbiju, ništa im nije blagosloveno. I premda je zadruga
jaka i bogata, njive plodne, a oni vredni i istrajni, vazda im neki
đavo staje na put. Stoka napreduje i blizni se, ali mahom rađa
muškinje. Voće dobro ponese, grane se polome od roda, ali malo šta
stignu da oberu i sačuvaju za zimu. I uvek tako. Svake jeseni, pred
samu berbu, podigne se nekakav oluj, ponekad ih i led zaspe, sve
potuče i odnese bestraga. A opet, najteže im pada to s decom. Ili
poumiru pre nego što prohodaju ili nekako preteknu, pa se ubrzo
rastave od razuma.
U selu su došljake sa padina Bjelasice smatrali ukletima. Još
za života njihovog strica Novice Kolašinca, a naročito otkako je
tragično skončao pod vodeničnim vitlom, nesreće su se nizale, s
vremenom sve teže i bolnije. I džaba im sada, govorili su među
sobom, golemo imanje, pa i kese pune dukata, kada im je sve to
prokleto i jalovo. Uostalom, nije li i sam Novica doprineo svirepoj
smrti svoje kćeri, kojoj je, iako krivac nikada nije pronađen, sigurno
presudio neko ko mu se svetio u krvi, naplaćujući svoje i ko zna čije
dugove?
Tragični kraj nesrećne Anke dugo je prepričavan među
seljanima, naročito tokom zime, na prelima i poselima. Svašta se
pričalo i nagađalo, svako je dodavao i na svoj način tumačio, ali se
ništa novo nije doznalo. Ankina smrt bila je nepoznanica i za srpske
i za turske vlasti, koje su se, svaka ponaosob, raspitivale po selu.
Međutim, niko nije mogao ni da pretpostavi ko je zločin počinio i

43. kome se zamerila mahnita devojka.
Možda bi se tokom vremena na Anku i zaboravilo da se i dalje
nije javljala po selu, obično u noćima punog meseca, na raskršću,
kod vodenice ili na kakvom izvoru. Seljani bi čuli njeno histerično
cerekanje ili neutešni plač, nasmrt bi se prestrašili i zadugo o tome
ćutali, a smirila se, kažu, tek pošto je celo selo izašlo na groblje,
dalo joj parastos i zajedno sa sveštenikom se pomolilo za spas njene
duše. Od tada im se više nije prikazivala, ali je, po svemu sudeći,
nastavila da pohodi svoje najbliže. Uostalom, pitali su se seljani,
zašto bi inače u kući porodice Kolašinac i dalje gorela voštanica i
zašto bi njeni članovi godinama davali sve veće i bogatije priloge
crkvi? Međutim, ono što ih je uistinu odbilo od ove kuće, nateralo
ih da im okrenu leđa i na svakom mestu zaobilaze ovu porodicu,
bila je kletva. Strašna kletva koju je u porti manastira Kalenić,
bacio voždov sin, knez Aleksandar, prilikom prve i jedine posete
Levču.
Po sećanju starijih, bilo je to početkom leta, tri godine uoči
Svetoandrejske skupštine, kada su voždovi potomci iznova
proterani iz Srbije. Reka ljudi se tog jutra pokrenula ka Kaleniću, a
gotovo da nije bilo viđenijeg domaćina iz Oparića, Belušića i Velike
Drenove koji nije požurio da vidi i lično pozdravi vladara i njegovu
svitu. Osim kneza i njegove gospođe, kneginje Perside, došli su i
ustavobranitelji Toma Vučić-Perišić i Aleksa Simić, kao i brojni
drugi uglednici. Među okupljenim narodom našao se i Mileta,
Novičin sinovac, koji je takođe želeo da vidi jednog Karađorđevića
i da mu se, ako bude prilike, i sam obrati. Na sreću ili žalost, prilike
nije bilo.
Dugačka trpeza postavljena je u porti ispred hrama, izneta su
brojna jela i najbolja manastirska vina, a odnekud su se pojavili i
Cigani sa ćemanima. I verovatno bi ovaj događaj svima ostao u

44. najlepšem sećanju da se nije povela priča o svrgnutoj dinastiji. Biće
da su Obrenovići još i tada unosili nemir i zebnju kod vlasti, jer je
tamno Aleksandrovo lice naprečac postalo još mračnije.
- Šta hoće ti Obrenovići?! - besno je pitao i ustao sa čašom u
ruci. - I šta to radi ona drtina od Miloša? Opanjkava nas i rovari kod
ćesara u Vijeni, želeo bi da se vrati?! Da iznova tiraniše po Srbiji i
nameće nam samovolju? E pa neće moći! Neće, jer to narod neće
dopustiti!
- Tako je! - povikali su okupljeni.
- Mi dugo pamtimo i ništa ne zaboravljamo - nastavio je knez.
- Dobro znamo šta je i kako radio, a sada bi da mu se to zaboravi,
da mu se oprosti, da ponovo bude ono što je bilo. Pa može li se
tako, braćo?!
- Ne može! - narod je svojski odobravao.
- A zamislite tek onog njegovog Manju, onog nesrećnog
kneščića - nastavio je Aleksandar, misleći na Miloševog sina
Mihaila. - Pa zamislite, braćo, on je i mojoj šćeri, presvetloj
Kleopatri pisao, slao joj nekakve čestitke i pesmu joj posvećivao. I
šta je time mislio?! Da ćemo im oprostiti i posle svega se s njima i
oroditi? Pa pitam ja vas, braćo, ima li oca u Srbiji koji bi svoje dete
dao najvećem neprijatelju?
- Nema, nema!
- Naravno da nema! Pre bih je i crnom Arapinu dao nego što
bih dopustio da se zlikovačka krv Obrenovića pomeša s našom.
U tom trenutku, kao da se nečeg setio, knez Aleksandar je
zastao i ljutito pogledao okupljene. Zatim se sagnuo i sa Vučićem o
nečem došapnuo, da bi se potom obratio i oparićkom kmetu Sredoju
Milićeviću.
- A ima li među vama još živih potomaka onog Novice
Kolašinca? - upitao je kmeta. - Baš bih nešto želeo da ih vidim.

45. Predosećajući u knjaževom glasu nekakvo zlo i plašeći se da bi
nečim mogao da im naudi, kmet je neodlučno zastao. Kao da se
dugo prisećao za koga ga pita, da bi najposle prelomio i tiho izustio:
- Nema ih, presvetli gospodaru. Ovde ih nema, a koliko
pamtim, nikada ih nije ni bilo.
- Nema ih?! - zagrmeo je knez. - E daće bog da ih više nikada i
ne bude!
U tom trenutku narod je zanemeo. Mnogi od njih poznavali su
Miletu, Novičinog sinovca, videli su ga i tog jutra među sobom, ali
se niko nije usudio da ga pokaže srditom knezu. Ne znajući šta je
učinio i za šta je okrivljen, Mileta je stajao podalje od stola,
ukočenog pogleda i ubledelog lica. Strepeo je od kneza i njegovih
pandura, ali ne koliko od izgovorenih reči, strašne kletve izrečene
na ovakvom mestu.
I ko zna šta bi se dogodilo da iznenada u manastirsku portu
nije uleteo konjanik koji se odmah uputio ka knezu. Očigledno mu
je doneo rđave vesti, jer je Aleksandar poskočio, rukom pokazao da
su završili i bez pozdrava požurio ka kočiji. Za njim je usplahireno
potrčala kneginja Persida, a za njom i ostali uglednici. Šta se u tom
trenutku dogodilo, niko nije mogao da nasluti. Knez je otišao, ali je
kletva ostala. Od tada, koliko meštani pamte, niko ni za tovar
dukata ne bi svoju kćer dao u kuću Kolašinaca, niti bi se nečiji sin
ženio njihovom curom. Svi su čekali da vide šta će se dogoditi i da
li će se kneževa kletva naposletku obistiniti.
O svemu tome razmišljao je jutros i sam Gvozden, na putu za
Kalenić. Da mu stariji brat Mileta nije onemoćao i preko noći pao s
nogu, verovatno bi i sam pošao s njim, da se vide s duhovnikom i
odluče šta im je činiti. Da li bi sada vredelo da se iz Oparića zauvek
odsele ili bi, možda, valjalo i zadrugu da podele, šta bi uopšte mogli
da urade kako bi se izbegla kletva i zaustavilo zlo? Polagao je nade

46. u igumana Samuila, starca o čijim se moćima nadaleko čulo, jer ako
im on ne pomogne, teško da će moći iko drugi.
Kola su se zaustavila pred samim ulazom u hram. Gvozden je
tromo sišao, naredio momku da raspregne konja, a zatim se uputio
ka crkvi. Zadužbina protovestijara Bogdana, uglednog velmože
despota Stefana iz prve polovine petnaestog veka, dočekala ga je u
tišini. Bojažljivo je prišao ikoni posvećenoj Svetom Vavedenju i
kraj nje ostavio ćesarski dukat, a zatim se spustio na kolena. Dugo
se i predano molio, sve dok nije osetio nečiji pogled na leđima. Nije
video tu osobu, ali je znao da je to onaj koga je tražio. Polako se
okrenuo i prišao da mu celiva ruku.
- Pomozi nam, presvetli oče - izustio je.
- Bog će pomoći - odgovorio je iguman i rukom ga pozvao da
ga prati.
Seli su za sto u manastirskoj trpezariji. Gvozden je govorio, a
iguman pomno slušao. Iako mu je sudbina ove porodice mahom
bila poznata, jer ih je narod u hramu često spominjao, nije ga
prekidao. Želeo je sve da zna.
- Znate li vi uopšte čime se Novica za života bavio i šta je sve
radio? - upitao je iguman na kraju.
- Uglavnom znamo - odgovorio je Gvozden. - Znamo ono što
ljudi govore, ali verujemo da se tu i dodaje i dosoljava. Bio je
grešan, niko to ne spori, ali se nadamo da nije kao što se priča.
- A znate li uopšte šta ga je najviše pritiskalo?
Gvozden ga je zbunjeno gledao i iščekivao da se iguman sam
izrekne.
- Dođi ovamo - Samuil je ustao i pozvao ga za sobom. - Vreme
je da i vi nešto saznate.
Odveo ga je u oltar crkve, tamo gde običan svet ne zalazi i gde
niko nije mogao da ih čuje. Ostali su pola sata, nakon čega je

47. Gvozden izašao bled kao krpa. Gotovo teturajući se, izašao je iz
hrama, ali ga je iguman časkom zadržao.
- Stani malo, da ti još koju rečem.
Strahujući šta bi još mogao da čuje, Gvozden je zadrhtao.
- Sećate li se ti i tvoji kad je knez sa svitom ovde boravio? -
upitao je Samuil.
- Znam za to, oče - s mukom je izustio. - Tada nas je i prokleo.
- E vidiš, baš kada je bacio kletvu i kada je božji posao u svoje
ruke uzeo, nešto ga je zadesilo.
- Pričalo se da je naprečac ustao i otišao.
- Baš tada su mu javili da mu je šćer, presvetla Kleopatra,
naprasno preminula. Ko god se svetio i uzimao pravdu u svoje ruke,
nije dobro prošao. Daće bog da se barem vi Kolašinci izbavite.

48. 8
Beograd, Neurokirurška klinika,
14. jul 1968.
Bila je to teška noć, možda i najduža u karijeri doktora Vidoja
Smiljanića, hirurga Neurohirurške klinike u Beogradu. Tokom cele
noći dopremani su povređeni iz bioskopa 20. oktobar. Većina ih je
zadobila rane od šrapnela, ali je bilo i povreda nastalih u opštoj
panici nakon detonacije. Nekoliko osoba je bilo u kritičnom stanju i
već su operisane. Najgore je prošla dvadesetogodišnja devojka
kojoj su morali da amputiraju obe noge. Čak i ako preživi, pomislio
je doktor, ostatak života će provesti kao težak invalid.
I pored toga što je celu noć proveo na nogama, zbrinjavajući
pacijente i obavljajući komplikovane hirurške zahvate, Smiljanića
je najteži deo očekivao tek ujutro, pred kraj smene, kada je trebalo
da se pred operacionom salom suoči sa zabrinutom rodbinom. Iako
je ovaj posao radio duže od dvadeset godina i svega se nagledao,
saopštavanje loših vesti bilo je iskustvo na koje se nikada nije
navikao. A susret sa roditeljima Magdalene Novaković, unakažene
devojke koja je, barem za sada, najgore prošla u ovom gnusnom
terorističkom činu, tek mu je predstojao.
Među onima koji su u bolničkom holu nestrpljivo iščekivali
vesti medicinskog osoblja bili su Natalija i Borivoje. Iako mu to
nije bila obaveza, novinar nije želeo da ostavi ženu koju je upoznao
pre samo nekoliko sati. Nije imao dece, nije bio ni oženjen, ali je

49. razumeo bol i brigu nesrećne majke koja u Beogradu, a možda i van
njega, nije imala nikog ko bi je utešio ili ohrabrio. Osim jedne
starice koja u ovom trenutku verovatno ne može ni sebi da
pomogne.
Vest da joj je ćerka u teškom, komatoznom stanju, Natalija je
primila naizgled mirno. Činilo joj se da bi čak i njenu smrt lakše
podnela, nego strašnu istinu da joj je dete iskasapljeno i osuđeno na
život u invalidskim kolicima. Uostalom, teško da bi i Milica to
prihvatila. Još od najranijeg doba zvali su je Zvrk, bila je đavolak
kog je sve zanimalo. Odličan đak, još bolji student, oduvek je bila
okružena brojnim, šarolikim društvom koje im nije izbivalo iz kuće.
Iako je Natalija sa skromnom platom poštanske službenice malo šta
mogla da joj priušti, činilo se da Milici ništa nije bilo uskraćeno.
Leta je provodila s brigadirima na radnoj akciji ili sa izviđačima na
moru, putovala je sa ferijalcima, volela planinarenje i skijanje.
Koliko je samo puta do Splita ili Herceg Novog putovala vozom,
stojeći na jednoj nozi u prenatrpanom vagonu treće klase, da bi se
zadovoljila smeštajem u kampu ili na obali, spavajući pod šatorom
ili samo u vreći za spavanje. I ništa joj nije bilo teško, ponajmanje
nemaština i višednevni život na pašteti, jogurtu i parčetu hleba.
- Nikada je nije držalo mesto - rekla je Natalija Borivoju još
dok su na Ušnoj klinici iščekivali prve vesti. - Ako ne bude mogla
da hoda, plašim se da neće želeti da živi.
Razmišljala je o tome koliko je doprinela stravičnom udesu
svoje kćeri. Njenu majku Biseniju krivili su da je izdala muža
nakon njegove smrti. Ona je svog supruga, Miličinog oca, izdala još
za života. Ponela se kao kukavica, popustila je pod pritiscima,
odrekla ga se i zaboravila na njega. U tom trenutku verovala je da
nije imala drugih mogućnosti i da im je to bila jedina šansa da
prežive, ali sada, posle toliko godina, znala je da se ogrešila i da je

50. pogrešila.
Borisav Stokić je bio njenih godina, srednjeg rasta, suvonjav i
blago povijen, kratkovid i stidljiv. Vreme je mahom provodio u
školi ili kod kuće sa svojima, ali je znao svakoga da dočeka i ugosti.
Rođen u Beogradu, na dan kada je kralj Aleksandar uveo
Šestojanuarsku diktaturu, čitav život je proživeo po tuđoj zapovesti
i diktatu. Imao je samo dvanaest godina kada se zaratilo i kada je,
već tokom drugog dana bombardovanja glavnog grada, izgubio sve:
roditelje, mlađu sestru, baku i kuću u kojoj je rođen. Danima se
vrteo oko razrušenog doma, ne znajući ni gde bi otišao ni šta bi
radio. Isprva su ga prihvatile neke starice, nekadašnje komšinice, da
bi ubrzo prešao kod Radoja Jovića, učitelja u penziji, koji je živeo
sam u kući preko puta.
Susret dva čoveka, jednog na kraju a drugog na početku
života, obojici je doneo sreću. Posle mnogo godina Radojev život
iznova je dobio smisao, da podiže i obučava jednog đaka, a Borisav
je pronašao zaštitnika i krov nad glavom. Vreme su provodili s
knjigom u ruci, nastojeći da se dopuni Borino obrazovanje, ne
mareći previše za dešavanja na svetskim i domaćim ratištima.
Međutim, kraj rata nisu dočekali zajedno. Radoje je umro samo
nekoliko dana uoči oslobođenja Beograda, a Borisav nije stigao ni
da ga ožali. Prva partizanska jedinica na koju je slučajno nabasao
povela ga je sa sobom, da bi tokom narednih nekoliko meseci
iskusio najgori užas i strahote Sremskog fronta.
Iako golobrad i nevičan oružju i rovovskoj borbi, imao je sreću
da preživi, pa još i da se vrati sa zvanjem zaslužnog borca za neko
bolje sutra. Kao učesnik Narodnooslobodilačkog rata, uz to mlad i
pismen, politički podoban i u borbi dokazan, brzo se i lako zaposlio.
Poveren mu je zadatak narodnog učitelja u školi na periferiji grada i
dozvoljeno mu je da se useli u kuću svog poočima, preminulog

51. Jovića, u kojoj je proveo veći deo ratnih godina. Još kada se
upoznao, a ubrzo potom i venčao s Natalijom, pomislio je da mu se
sudbina osmehuje i da mu, na neki način, vraća ono što mu je
nepravedno uzela.
Iako joj je rastanak s Natalijom teško pao, ni Obrenija se nije
protivila ovoj vezi. Jedino što joj je rekla, više je upozorivši, bilo je
to da svog muža nikada i ni zbog čega ne ostavi. Iskoristila je
priliku da je podseti na ono što je učinila njena majka, ali i da joj
objasni da je svaki brak nalik običnom ćupu, s vrha napunjen
medom i slašću, a ispod mukom i raznim nevoljama. „Jedno bez
drugog ne ide“, rekla joj je i ispratila je. I možda bi Natalija davno
zaboravila ove bakine reči da se one, samo godinu ili dve kasnije,
nisu obistinile.
Seća se da je bila kišna jesenja noć kada je na vrata njihove
kuće u Rakovici neko žustro i bučno zakucao. Dok se pribrala i
snašla, navukla papuče i kućni ogrtač, stigla je samo da vidi
Borisava kako već obučen stoji u trpezariji, u društvu dvojice
nepoznatih muškaraca u kožnim mantilima. Nisu stigli ni da se
oproste. Samo joj je mahnuo, rekao joj da čuva dete i zamakao u
mrklu noć. Tada su se poslednji put videli. Narednih meseci
pokušavala je da sazna makar nešto o njegovoj sudbini, ali je
potraga bila uzaludna, baš kao i pokušaji da se bilo gde zaposli.
Iako su novine bile pune oglasa u kojima su traženi pismeni i mladi
ljudi, pred Natalijom su se zatvarala sva vrata.
Zadugo nije znala o čemu je reč, sve dok pomoć nije potražila
i u rejonskoj organizaciji Narodnog fronta. Tek tada je saznala da je
udata za narodnog neprijatelja, pristalicu Informbiroa, za opasnog i
neobuzdanog čoveka čije je prevaspitavanje teklo presporo. Jedino
što je mogla da učini, rekli su joj u Frontu, kako bi pronašla svoje
mesto u društvu i pomogla sebi i detetu, bilo je da se muža javno

52. odrekne, da se zvanično razvede i na njega zauvek zaboravi. Iako
joj se predlog učinio podlim i nedostojnim, vreme i nemaština
učinili su svoje. Posle još nekoliko meseci gladi i svakojakog
maltretiranja, Natalija je popustila i konačno odlučila da poništi
brak.
Iako nakon toga o Borisavu ništa nije čula, slutila je da više
nije među živima. Nije bilo dana da o njemu nije razmišljala.
Osećala se jadno i grešno, kajala se i sebe prekorevala, ponajviše
zbog toga što je i kćerku lišila očevog prezimena. Znatno više od
mučnog objašnjavanja i neumesnih pitanja, Nataliju je mučila
ćutnja. Baka Obrenija, a tokom niza godina ni kćerka Milica,
nikada je nisu pitale za Borisava, još manje za razlog njihovog
rastanka, a upravo ju je taj nemi prekor mučio više od svega.
Setivši se Obrenije, pomislila je koliko je ova starica mudra i
prozorljiva žena. Bez muke je znala da pronikne u srž problema, da
predvidi i upozori, ali i da se iskustvom i mišljenjem nikome ne
zameri. Čak i prethodne noći, kada ju je u sitne sate pozvala i rekla
joj šta se dogodilo, bila je pribrana i mirna. „Biće sa Milicom sve u
redu“, kratko joj je rekla i spustila slušalicu. Iako su je ove reči
umirile i ohrabrile, s pravom istinom je tek morala da se suoči.
Pretrnula je kada su se vrata ordinacije otvorila i kada ih je sestra,
spomenuvši Miličino ime, pozvala da uđu.
Doktora Smiljanića zatekli su za stolom, zagledanog u
rendgenske snimke i laboratorijske nalaze. Nije ustao da ih
pozdravi, nije se čak ni predstavio, samo im je rukom pokazao da
sednu.
- Šta ste vi Milici? - upitao ih je posle duže, nelagodne pauze.
- Majka - tiho je rekla Natalija.
- Porodični prijatelj - dodao je Borivoje.
Doktor je jedva primetno klimnuo glavom i ponovo se

53. zagledao u papire. Još neko vreme iščitavao je i nešto proveravao, a
zatim je podigao slušalicu i telefonom pozvao sestru sa odeljenja da
im se pridruži.
- Ovako… - rekao im je tiho. - Na prvi pogled, s vašom
kćerkom je sve u redu. Nema vidljivih povreda na telu, unutrašnjeg
ili spoljnog krvarenja. Mogu vam čak reći da je u ovoj strašnoj
nesreći imala mnogo sreće. Nažalost, štošta nas zbunjuje. Ne znamo
zašto, ne možemo da utvrdimo baš nijedan razlog, ali vaša kćerka je
i dalje u komi.
- To su nam već rekli - rekao je Borivoje. - Ali zašto, pobogu?
- Da budem iskren i do kraja otvoren, ne znamo ni mi. Čini mi
se da ovde i nije reč o klasičnoj komi, pre bih rekao da je reč o
dubokom
snu iz kojeg se povremeno budi, ali tada…
- Šta se dešava tada? - prekinula ga je Natalija.
- Ponaša se krajnje neobično, histerično, nasmrt preplašeno i
nemušto. Reči još i razumemo, ali ne i njihov smisao. Uostalom,
predlažem da sačekamo sestru Mirjanu, koja je sve vreme pored nje
i koja je, koliko znam, uspela nešto od toga i da zapiše. Možda će
vama biti jasnije nego nama.
Sestra Mirjana Bogdanović bila je bliža tridesetim nego
dvadesetim godinama. Nosila je dugu, smeđu kosu vezanu u punđu,
dok su joj svetlo lice ružili tamni podočnjaci. Iako je bila
premorena, trudila se da ih umiri i da bude ljubazna.
- Stekla sam utisak da Milica doživljava nešto strašno i vrlo
neprijatno - rekla im je. - Sve vreme pokušava da mi opiše mesto na
kom se, navodno, nalazi, a koje je zapravo nekakav kamenjar
opasan oštrim liticama. Kaže mi da je u nekakvoj rupi, privezana
konopcem za drveni stub i gotovo zatrpana. Iznad nje se kreće
mnoštvo ljudskih skeleta u ritama, koji sve vreme nešto mumlaju i

54. zasipaju je kamenicama. Najgore u svemu, cela priča deluje vrlo
slikovito i gotovo uverljivo. Kao da se sve dešava baš sada i baš
tamo, u tom nazovi-kamenolomu.
- Kaže li još šta? - upitao je Borivoje.
- Nažalost, ne. Ali s vremena na vreme počinje panično da
vrišti i moli za pomoć. Jedino što tada možemo da uradimo jeste da
je čvršće vežemo za krevet i povećamo joj dozu lekova za smirenje.
Novinar i doktor su zbunjeno pogledali jedan u drugog, dok je
Natalija zurila u prazno. Setila se da je i nju ponekad nešto slično
opsedalo i povremeno budilo iz dremeža. Nije znala to da objasni,
još manje da razume, ali je bila sigurna da se to nikada nije
dešavalo u snu.

55. 9
Beograd, dvor Obrenovića,
13. jul 1860. po starom kalendaru
Kiša je satima lila. U dvoru Obrenovića, nadomak Terazija,
dva muškarca sedela su uz svetlost uljane lampe i nemo osluškivala.
Udari vetra savijali su do zemlje krošnje drveća i s treskom se
zaustavljali na prozorskim oknima. Noć je dobrano odmakla, ali im
se nije žurilo na počinak. Zatočeni u mislima, gotovo da nisu
progovarali. Tek bi povremeno ustali, prišli prozoru i ćutke
posmatrali odsjaj munja koje bi na trenutak probile tmurne oblake.
Knez Mihailo je razmišljao o Juliji, svojoj supruzi. Već dva
meseca se nisu videli, a proredila su se i njena pisma iz Karlovih
Vari. Bio je zabrinut i za oca, koji se dugo lečio u banji, pio lekovitu
vodu i obnavljao snagu. U Italiji je besneo građanski rat, ali su
informacije s bojišta bile šture i nejasne. Pitao se da li bi smutnja na
Apeninima mogla da se iskoristi i za sveopšti ustanak naroda na
Balkanu, da se jednom za svagda rese Osmanlija.
Njegovog prijatelja i dvoroupravitelja Anastasa Jovanovića
nisu skolile ljubavne, a kamoli političke brige. Razmišljao je o tajni
koju je čuo tog jutra i koju bi rado s nekim podelio, ponajpre sa
samim Mihailom. Ticala se Mihailovog oca, starog gospodara čije
je vreme uveliko izmicalo. Pitao se da li Mihailo nešto zna o tome,
da li i on možda taji od sveta strašnu istinu koja ih već pola veka
prati i opseda. Pitao se, a nije smeo da pita. Zakleo se na ćutanje i

56. obećao da se o tome neće izreći sve dok za to ne dođe čas. A taj čas
je možda uveliko i prošao.
Počeo je da premeće po glavi svaku reč koju je tog jutra čuo
od mitropolita Mihaila. Zašto se baš njemu poverio? I zašto je o
svemu ćutao? Zar nije trebalo da na vreme o tome izvesti i mladog
kneza, svog imenjaka, kako bi se ovaj našao uz uzglavlje umirućeg
oca? Nije bio pametan, a vreme je izmicalo. Hoće li već sutra iz
Negotinske Krajine iznenada stići rđava vest, koju će doneti kakav
glasonoša?
Znao je da ni njegovom visokopreosveštenstvu nije bilo lako.
Video je to još jutros, kada ga je posetio u zgradi Mitropolije.
Došao je na svoju molbu, da ga uslika i time mu sačuva lik u
večnosti. Mitropolit se dugo tome opirao. Umetnost svetlopisanja
bila je nova i nepoznata, a Anastas je bio tek treći fotograf u svetu;
prvi i jedini na Balkanu. U svojoj zbirci već je sabrao slike knezova,
Miloša i Mihaila, kneginje Julije, nekoliko ministara i brojnih
drugih zvaničnika. Svetovna lica su rado pristajala da mu poziraju,
ali je sveštenstvo od toga zaziralo. Kao da su se pribojavali da bi
time mogao da im ukrade deo duše.
Iako je nevoljno pristao, mitropolit se pokazao kao zahvalan
saradnik. Strpljivo je sedeo na svom tronu, slušao zapovesti
umetnika i poslušno okretao glavu u zadatom pravcu kako bi se
ovaj, po njega mučan i nedostojan posao, što pre okončao. Tek kada
su završili, dok je Anastas još prikupljao opremu, mitropolit ga je
zamolio da malo pričeka, da zajedno popiju čaj i prozbore po koju
reč. Ne seća se da je ikada ranije, izuzev kurtoaznih pozdrava
tokom službenih i slučajnih susreta, o bilo čemu razgovarao s
mitropolitom.
- Pa kako je stari gospodar? - upitao ga je kada su seli. - Čuje li
se šta?

57. - Koliko znamo, dobro je - odgovorio je Anastas. - Rano
ustaje, pomoli se Gospodu, a zatim doručkuje i šeta. Pre podne
uživa u kupanju, a posle podne obilazi banju, razgovara s običnim
ljudima, šali se s njima i zadirkuje ih. Izgleda da mu banja odveć
prija.
- A kako li će mu biti večeras? - mitropolit se zapitao i pogled
usmerio prema tavanici.
Iako pitanje nije bilo upućeno njemu, Anastas se zbunio i
začuđeno ga pogledao. Da li je mitropolit video nešto što je običnim
mirjanima nedokučivo i teško razumljivo? Ćutao je i čekao šta će
dalje biti.
- Nešto ću ti poveriti - najzad mu je rekao. - Ali te zaklinjem
da ovo nikada i nikom ne pominješ. Barem dok za to ne dođe
vreme.
Anastas se stresao od neke nejasne slutnje i straha od onoga
šta će mu reći njegovo preosveštenstvo.
Plašio se da bi mogao da čuje nešto o kneginji Juliji, njenom
dugom odsustvu iz Beograda i razlozima zbog kojih toliko često
izbiva iz bračne postelje. Uostalom, i sam je povodom toga imao
nedoumice, slutio je i proveravao, ali nije imao jasnih dokaza da je
kneginja neverna. Strahovao je da još neko rovari i pribojavao se da
bi takav, neproveren glas zauvek naudio srcu zaljubljenog i
emotivno ranjivog kneza.
- Reč je o knjazu Milošu - mitropolit mu je razvejao sumnje. -
Plašim se da bi koliko večeras mogao da ode Bogu na istinu.
- Otkud znate?! - jedva se pribrao. - Da li ste nešto dočuli?
- Ne, ali nešto znam. Sećaš li se kada smo lani, u isto ovo
doba, pratili knjaza u Kragujevac?
- Znam. Bilo je to onda kada je gospodar sa svitom obilazio
Srbiju nakon dugog izgnanstva.

58. - E, vidiš… Pošli smo iz Beograda, ali nas je noć zatekla u
Vrbici…
- Današnjem Aranđelovcu - ispravio ga je.
- Tada je još bila Vrbica! Strpi se malo, sve ću ti po redu
ispričati. Elem, zakonačili smo tada u nekoliko kuća. Nisam ni znao
zašto me je zvao da pođem s njim kada ga je već pratila čitava
tevabija. A to sam, vidiš, shvatio iste večeri, negde iza ponoći. Već
sam bio zaspao kada mi je na vrata zakucao gospodarov momak.
Bio je usplahiren i uplašen, rekao mije da me knjaz hitno zove i da
ne gubim vreme na oblačenje i druge besposlice.
- Bilo mu je zlo?!
Mitropolit je dugo ćutao i vrteo svoju brojanicu. Tek bi
pokatkad podigao pogled, kao da se dvoumi šta da kaže.
- Tada još nije - konačno se izrekao. - Kada sam izašao iz kuće
i krenuo knjazu, primetio sam ogromni oluj koji se diže iznad
varoši. Još nisam ni prekoračio preko praga, kada se sa nebesa
spustila nezapamćena neman. U životu takvo što nisam video.
Vrata, prozori, kapije, ograde… sve lupa i škripi, čini ti se da će za
tili čas sve da odleti i ko zna gde da završi.
Kroz debele zidove mitropolijskog dvora probijala se letnja
jara. Anastas je osećao kako mu se niz leđa slivaju graške znoja, ali
je nepomično sedeo plašeći se da nečim ne prekine priču.
Netremice je posmatrao mitropolita i pitao se dokle sada dopiru
njegove oči.
- Nikada ga nisam video takvog - posle duže ćutnje oglasio se
mitropolit, misleći na knjaza. - Sede kose mu se nakostrešile, hoda,
pa sedne, pa opet ustane, hoda, a kolena mu klecaju. Pogled
unezveren, mutan, a oči mu cakle. Pita me: „Vidiš li kakav se oluj
podigao?“ Velim mu da vidim. „Nije to oluj običan“, rekne. „To
duša Karađorđeva mira nema, pa mene goni. Znaš li ti, popo, da se

59. noćas četrdeset dve godine navršuju otkako smo mu život uzeli?
Glavu mu od tela odvojili. Iznenada, na prevaru. Morao sam, popo.
A sada, ma gdi da sam, u ovoj se noći uvek oluj diže. Sva četrdeset
dva leta. Četrdeset dve noći. I kad sam u Beču, i kad sam u Vlaškoj,
i u Beogradu, i u Požarevcu. Evo ga sad i ovdi. Krv me njegova
opominje oprost da tražim. Izvedi me, popo, pa da molim Gospoda
da mi oprosti velike grehe moje.“
Anastas je osećao kako mu telo prožimaju čudni trnci. U glavi
mu je vrilo, ali dugo nije mogao ni reč da izusti.
- I šta bi naposletku? - konačno se usudio da pita.
- Do zore smo klečali i zajedno se molili - prošaputao je
mitropolit. - Tek kada smo se utišali, smirio se i vetar. Rodio se novi
dan, vedar, bez ijednog oblačka. A gospodar više tamo nego vamo,
više mrtav nego živ. Istog jutra naredio je da Vrbica postane
Aranđelovac, u slavu Svetog arhangela Gavrila. I goleme je novce
dao da se crkva tamo izradi. Sve je dao, ali mira nije dobio. I još mi
najposle reče: „To je to, moj dobri popo. Slutim i znam da će
sledeći oluj i mene odneti.“ I eto… A ta je noć, koliko još večeras.
Sutra je letnji Aranđelovdan, sutra ćemo, kanda, doznati i sve
drugo.
Čitavog dana Anastas je mislio samo o tome. I uveče, kada ga
je mladi knez zamolio da ostane iza večere, da malo progovore i
zavaraju samoću, razmišljao je o besanim noćima knjaza Miloša.
Pitao se kako je noćas tamo, da li ih bije orkanska vetruština ili i
njih davi ova vodurina.
- O čemu sada razmišljaš? - prenuo ga je iz misli knez Mihailo.
- O Nojevoj barci - naprečac se dosetio. - Posle ovog potopa,
mislim se, krajnje je vreme da sačinimo jednu lađu.
- I koga bi na nju stavio?
- U tome i jeste nevolja… Što se životinja tiče, nema dvojbi:

60. od svake vrste uzmeš po jedan par i ne razmišljaš. S ljudima je teže.
Recimo, hoćeš da povedeš nekog čoveka, znaš da je pošten i
marljiv, ali i to da mu je žena rđava. Drugom, opet, nemaš šta da
zameriš, a onda dočuješ kakva mu je loza i od koje kuće potiče. I
tako ukrug, nikako da spojiš dva dobra…
- E, tako ti je to sa ljudima i čitavim svetom - složio se mladi
knez. - Nikada dva dobra.
Čitavu noć proveli su zajedno, da bi se razišli tek pred zoru.
Mihailo je požurio u Sabornu crkvu na jutarnju molitvu, a on kući.
Sastali su se tek predveče, kada su stigle i prve vesti iz Brestovačke
banje. I nijedna nije bila dobra. Kuća u kojoj je konačio knjaz
Miloš, jedna od najtvrđih i najsolidnije građenih u celoj Krajini,
zamalo je te noći ostala bez krova. Banjski park gotovo uništen,
nijedno drvo nije ostalo čitavo. A gospodar izbezumljen, javljaju, ne
može da dođe k sebi.
Na brzinu se dogovaraju da se već sutradan ukrcaju na
brzoplov koji utorkom od Zemuna, Dunavom i preko Crnog mora,
ide za Carigrad. S njima će krenuti i doktor Pacek i trojica njegovih
kolega. Do Radujevaca lađom, a potom karucama preko Negotina i
Bora do same banje. Da što pre stignu do gospodara, da mu pruže
stručnu pomoć i vrate ga kući. Samo da ne okasne, da se usput
negde ne zaglave.
Mihailo naoko miran i pribran, a iznutra cepti. Prvi je utrčao u
kuću da vidi oca, ali nije imao šta da vidi. Miloš u krevetu, više sedi
nego što leži, zamućenog pogleda i otvorenih usta. Niz obraz mu se
sliva suza, a na bradi lepi bala. Lekari ga pregledaju, koješta ga
pitaju, on ih ne primećuje. Gleda nekud u daljinu, a oči mu se
zamućuju. Bleda senka negdašnjeg čoveka od kog mnogi u Srbiji, i
dan-danji, beskrajno strepe.
- Šta se s njim sada zbiva? - obraća se Mihailo doktorima, a

61. oči mu vlaže.
- Neko teško duševno rastrojstvo - složni su lekari. - Vreme je
sada jedini lek…
- A samo njega nema - kaže mladi knez i gleda kako da oca što
pre vrati za Beograd.
Gotovo dva meseca Miloš je proveo u svom konaku u
Topčideru, teško bolestan, u krevetu. Niti je sebi koga prizivao, niti
je koga prepoznavao. Jedino bi mu oči zaiskrile kada bi pred
sobom, kraj postelje, video Mihaila. Štošta bi želeo da mu kaže, ali
je jezik zaplitao. Više je mumlao nego što je govorio. A onda se,
uoči Krstovdana, dogodilo čudo. Kao da je došao sebi, pridigao se i
svome momku Jovanu naredio da mu pozove Anastasa. Da zorom
pohita, da ništa i nikog ne čeka.
Anastas je bio zbunjen. Zašto bi njega pozivao umirući knjaz?
Ali uskoro će i to doznati. Umesto da uzme kočije, uzjahao je
konja. Brzo se spustio niz Topčider, uleteo u konak i požurio uz
basamake. Stigao je do polovine stepeništa kada ga je momak
zaustavio.
- Stanite, gospodine! - povikao je za njim. - Gospodar više nije
gore, tražio je da ga spustimo bliže zemlji.
Miloša je zatekao u sobi u prizemlju konaka. Knjaz ga
nije ni pogledao kada je ušao, samo mu je rukom pokazao da sedne
kraj njega. Dugo je ćutao, kao da se premišljao šta će mu reći.
- Molerčiću… - obratio mu se imenom koje mu je sam
nadenuo i kojim ga je čitavog života zvao. - Ti si prijatelj
Obrenovića, odan si i veran našoj porodici i dinastiji.
- Jesam, gospodaru - potvrdio je. - Sve što imam i sve što
jesam dugujem vama. Neizmerno vas cenim i poštujem, a na
Mihaila gledam kao na mlađeg brata…
- Znam to! - prekinuo ga je. - Zato sam te i zvao, Molerčiću.

62. Činiš voliko, htedoh ti reći, ja još danas odlazim. Došli su po mene i
za koji sat ću ispustiti dušu…
- Gde to idete, gospodaru?! - Anastas je bio zgranut. - I ko je
to došao po vas?
- Pusti to… - zaustavio ga je rukom. - To sada nije važno. Ali
ono do čega mi je uistinu stalo jeste moj sin. Čuvaj mi ga,
Anastase! Ja sam radio i ovako i onako, svačega je tu bilo i svega se
nakupilo. Što sam zadužio, sam ću odužiti, ali Mihaila ne dam. Ne
dam, razumeš li ti to?!
- Ne brinite, gospodaru. S Mihailom će sve biti u redu.
- Biće vraga! - skoro se pridigao i ljutito ga pogledao, gotovo
nalik negdašnjem Milošu. - Čuvaj mi ga, Anastase. Ne daj mu da
sam ide po šipražju i pustarama, da se izdvaja i putuje bez jake
oružane pratnje. I ne verujte nikom!
- Gospodaru, Mihailo nije ni mrava zgazio i ne verujem da bi
iko…
- Ne budali, Molerčiću! I ne budi veća naivčina nego što je i
sam Mihailo. Slušaj šta ti pričam i radi kako ti kazujem!
- Biće kako Vi zapovedate, gospodaru.
- I ajd’ sad - otpustio ga je. - Štošta još moram da uradim, da s
tobom ne dangubim. I kad uskoro ponovo budeš dolazio, znaj da
više neću biti tu.