Osnove elektrotehnike vežbe gradivo za 2. test
Literatura
Nadica Miljkovic ETF Instrumentacija za elektricna merenja
M.Mitrovic, A. Zekic, FF, Didaktika fizike
INternet
2. 10/05/18 2
Три могућа ефекта када
светлост наиђе на неку средину
• Апсорпција
• Рефлексија
• Трансмисија (уз преламање)
3. 10/05/18 3
Одбијање /рефлексија/ светлости - закониОдбијање /рефлексија/ светлости - закони
Упадни угао
једнак је
одбојном углу.
Упадни зрак,
нормала (у
односу на
огледало) и
рефлектовани
зрак, леже у
истој равни.
θi=θr
4. 10/05/18 4
Индекс преламања и закон преламањаИндекс преламања и закон преламања
n = c/v
n1 sinθ1= n2 sinθ2
Индекс преламања
показује колико пута је
брзина светлости у некој
средини мања од брзине
светлости у вакууму
Закон преламања
показује како се добија
угао под којим се
светлост прелама
уколико је познат упадни
угао и особине једне и
друге средине.
Што је већа разлика у
индексима преламања веће
је савијање/одступање
светлости од инцидентног
правца.
5. 10/05/18 5
Тотална рефлексија
При неком критичном
упадном углу, угао
преламања ће бити
90°.
Након тог угла, за веће
упадне углове, светлст
ће се потпуно
рефлектовати од
раздеобне површине.
nстакло > nваздух
1
21
sin
n
n
c
−
=θ
6. 10/05/18 6
Преламање светлости призмомПреламање светлости призмом
Светлост се увек савија ка основици призме (уколико је индекс
преламања материјала призме већи од индекса преламања околине).
Различите боје светлости се преламају различито услед тога што им
одговарају различите брзине светлости па и различити индекси
преламања. Након преламања полихроматске светлости на оваквој
призми се на заклону може видети дуга! Ово раздвајање боја се назива
дисперзија светлости.
n=1
n>1
7. 10/05/18 7
Када светлост наиђе из ваздуха на пластичну призму,
црвена светлост путује брже од осталих боја и мање савија
своју путању. Љубичаста је најспорија и највише скреће
8. 10/05/18 8
Брзина светлости у разним срединама
вакуум c око 300,000 km/s
ваздух (на нивоу
мора)
0.997c око 299,900 km/s
вода 0.75c око 225,000 km/s
стакло или кварц 0.65c око 195,000 km/s
дијамант 0.42c око 126,000 km/s
9. 10/05/18 9
Ликови – равна огледала
•Уколико гледамо у огледало – видећемо
светлост рефлектовану од огледала
•Тамо где наш мозак
реконструише
предмет се у ствари
налази његов лик.
•Наш мозак увек замишља да светлост
долази по правој линији од предмета
10. 10/05/18 10
Ликови – равна огледала
Предмет Лик
•Предмет висине h на растојању
p испред огледала
p
•Одредимо положај лика, пратећи путање
бар два зрака
•Један који иде право ка огледалу
•Други кој иде ка месту где оптичка оса
долази до огледала
•Цртамо праву
линију, оптичку осу
P
•Одредимо место где се ова два зрака секу
θ
θ
θ
θθ
l
L
l=-pl=-p
L=PL=P
11. 10/05/18 11
Ликови – равна огледалаp
h
-q
h’
•Лик код равног огледала је виртуелан – није са оне стране са
које ми гледамо у огледало
•Он је усправан - врх лика је и врх предмета
•Симетрично су удаљени од огледала. Што је даљи предет,
даљи је и лик
Предмет Лик
L=PL=P
l=-pl=-p
u=L/P=1u=L/P=1
13. 10/05/18 13
Сферна конвексна огледалаСферна конвексна огледала
Конвексна огледала
имају виртуелни
фокус/жижу f = - R/2
(зраци паралелни оптичкој оси након одбијања се
секу у жижи – или њихови продужеци)
21. 10/05/18 21
Описивање ликаОписивање лика
• Виртуелан или реаланВиртуелан или реалан
– Реалан лик: налази се у пресеку рефлектованих (или
преломљених) зрака
– Виртуелни лик: налази се у пресеку наставка
рефлектованих/одбијених (или преломљених) зрака
• Изврнут (огледалски или горе/доле)Изврнут (огледалски или горе/доле)
• Увећан или умањенУвећан или умањен
– Увећање: u = Величина лика/Величина објекта >1
– Умањење: u = Величина лика/Величина објекта <1
– Исте величине: u = 1
23. Подсетник
Како се светлост прелама?
Стакло –
оптички
гушћа
средина
Ваздух –
оптички
ређе
средина
Зрак се прелама ка
нормали
Зрак се прелама
од нормале
24. 10/05/18 24
Конвексна (сабирна) сочива
Главна оса
фокусФокус=жи
жа
2f
предмет
лик
Предмет – удаљен више од две жижне даљине.
Зраци конвергирају и дају реалан, окренут и
умањени лик
26. 10/05/18 26
тело
Тело између f и сочива
Конвексна сочива
Главна оса
фокусфокус2f
Зраци не конвергирају.
Али ако се наставе уназад, добија се у пресеку
виртуелан, усправан и увећан лик!!
лик
27. 10/05/18 27
предмет
Предмет је у фокусу
Конвексна сочива
Главна оса
фокусфокус2f
Као и код конкавних огледала, ако се предмет
нађе у жижи, не формира се лик.
29. Конвенција о предзнацима
Ако се лик налази са исте стране сочива као и
предмет, удаљеност лика је негативна.
Ако се лик налази са друге стране сочива,
удаљеност лика је позитивна.
Конкавна сочива = негативна жижна даљина
Конвексна сочива = позитивна жижна даљина
Једначина сочива:
lpf
111
+=
30. 10/05/18 30
Оптичка моћ сочива
• Оптичка моћ показује у ком степену сочиво
сабира или расипа светлост. Она је једнака
реципрочној вредности жижне даљине, а
јединица је један са метар (у СИ) или
диоптрија (ван СИ)
∀ω=1/f(m-1
=D(ioptrija))
31. 10/05/18 31
Људско око:
Наше очи су орган дизајниран да детектује
видљиву светлост. Конструкција фото апарата
је врло слична.
33. Регистровање боја:
Постоје две врсте рецептора виђења: штапићи и
чепићи.
Они су смештени у ретини.
Регистровање боја омогућују чепићи сконцентрисани
у центру који се зове fovea.
Животиње које не могу да разликују боје имају у оку
само штапиће.
Штапићи омогућују ноћно и периферијско виђење.
