Rezime: => Stavove i mišljenje građana na društvenim mrežama inicira i formira uticaj medija, vladajuća retorika i uticaj neposrednih političkih događaja. Ekstremni događaji podižu udeo narativa i retorike koji imaju negativno značenje (govor mržnje, agitacija - poziv na rat, nepoverenje prema vlasti). => Prosečno, više od polovine građana (59%) kroz ceo istraživački ciklus pokazalo je otpor prema rešenju kosovskog pitanja davanjem celog ili dela teritorije Kosova. => Tokom vremena, građani su sve manje nagađali šta se dešava ili će se desiti i sve ređe agumentovano tumačili događaje, a sve više pretili i agresivno sukobili mišljenja i stavove. => 14% građana je saglasno da se pitanje Kosova reši na bilo koji način, pa i priznavanjem, 27% bi potencijalno, uz dobru argumentaciju, pružilo podršku vladi za svako njeno rešenje, samo da do rešenja dođe. => Stabilnih 5% građana je spremno da oružjem brani Kosovo. Vođa istraživanja i analitike: Tatjana Vehovec

1. DIJALOG O KOSOVU
Otvoreni, inkluzivni i participativni
dijalog o Kosovu
#5
Centar za nove medije Liber, 2018
Istraživanje javnog mnjenja na Fejsbuku i Tviteru
TRENDOVI
/ jul 2017 - april 2018. /

2. Period i izvor
istraživanja
# Obuhvaćen period od jula 2017. do aprila
2018.
# Izvori: komentari na mreži Fejsbuk i
postovi korisnika na mreži Tviter
# Tumačenje trendova u periodu od 9
meseci
# Poređenje mišljenja i stavova korisnika
društvenih mreža kroz sve cikluse
istraživanja
#2

3. Analitika
Glavni izvori istraživanja
Komentari korisnika Fejsbuka
na vesti koje se tiču teme
Kosovo
Tvitovi koji svojim sadržajem
komentarišu Kosovo
Selekcija relevantnih
komentara, upoređivanje
mreža i ciklusa
#3

4. Fejsbuk komentara
2.000.000+
Fejsbuk postova
tvitova
26.968
relevantnih komentara
koji su obuhvaćeni
analitikom
13.472
179.536
#4

5. Odnosi i stavovi#
za / svejedno / protiv
Podrška (14%) Neutralan (27%) Otpor (59%)
14% građana je iskazalo
pozitivan stav prema pitanju
rešenja kosovskog pitanja, pa
makar to bilo i
osamostaljivanje.
27% je bilo neutralno, i
otvoreno za opcije
ukupnog uzorka je ZA
rešavanje kosovskog
pitanja ili je
neutralno/pomirljivo
41%
#5

6. #
#6
samo stavovi "za" i "protiv nisu bili
dovoljni da pokažu punu percepciju
javnosti o rešenju kosovskog pitanja
dublji odnos je posmatran kroz narative koji su razotkrivani kroz
kategorije narativa kao što su, pre svega, "obmana", "realnost"
ili "izdaja".
a potom su i ti stavovi
proučavani kroz vreme, i
određene dramatične i manje
dramatične događaje kojima
smo svedočili u periodu od 9
meseci istraživanja

7. TREND#
ubistvo Olivera Ivanovića podiže udeo
narativa o izdaji, a spušta udeo
narativa o realnosti.
hapšenje Marka Đurića podiže udeo
narativa o obmani na najviši zabeležen
nivo, a narativ o izdaji spušta na
najnižu tačku
16. feb 26.
mart
Analizom trendova kroz vreme, otkriven je fenomen izuzetne "povodljivosti"
srpske onlajn javnosti za aktuelnostima ili medijskim izveštajima povodom
kosovskog pitanja.
#7

8. #8
jul-nov 2017 dec 17-jan 18 jan - feb 2018 feb-mart 2018 mart-ap 2..
0
5
10
15
20
25
16. januar: ubistvo Olivera Ivanovića
REALNOST
26. mart: hapšenje Marka Đurića

9. jul-nov 2017 dec 17-jan 18 jan - feb 2018 feb-mart 2018 mart - april..
0
5
10
15
20
25
30
35
#9
26. mart: hapšenje Marka Đurića
16. januar: ubistvo Olivera Ivanovića
OBMANA

10. jul-nov 2017 dec 17-jan 18 jan - feb 2018 feb-mart 2018 april - maj..
0
10
20
30
40
50
60
#10
16. januar: ubistvo Olivera Ivanovića
IZDAJA
26. mart: hapšenje Marka Đurića

11. Višedimenzionalna
lingvistička
analiza:
1. kritička analiza
diskursa
2. kognitivna
teorija o
pojmovnim
metaforama
Od ideologije do agresije
Kroz cikluse i istraživanje pokazalo se da je
diskurs o Kosovu u svojoj početnoj fazi
ispoljavao mnoge odlike ubeđivačkog,
političkog i uopšte ideološkog diskursa a
zatim se, kako su se događali različiti
društveno-politički potresi, menjao i
postajao sve agresivniji i ostrašćeniji
psiholingvistička
analiza
#11

12. Predviđanja /nagađanja
Od početnih 38% komentara koji
su ukazivali na govornu radnju
predviđanja / nagađanja, odnosno,
tumačenja događaja, došlo je do
pada na 15%.
razliku je "dopunio" diskurs uvreda i
obračuna.
!
#12
previđanja / nagađanja
38%
42%
28%
34%
16%
jul-dec .. dec 17-j.. jan -feb.. feb - ma.. mart - ap..
0
10
20
30
40
50

13. Diskvalifikacije
Najveći pad diskursa koji sadrži
diskvalifikacije, uvrede i govor
mržnje, dogodio se u istraživanom
ciklusu perioda februar-mart, da bi
se u poslednjem ciklusu vratio na
udeo koji je postojao na početku
istraživanja.
!
#12
diskvalifikacije
31%
42%
40%
22%
29%
jul-dec .. dec 17-j.. jan -feb.. feb - ma.. mart - ap..
0
10
20
30
40
50

14. 2%
4%
1.5%
2%
7.5%
jul-dec .. dec 17-j.. jan -feb.. feb - ma.. mart - ap..
0
1
2
3
4
5
6
7
8
iako je reč o procentima ispod 10%,
pojedinačno posmatrano,
komentari koji sadrže
personalizovanu podršku doživeli
su najveći rast od svih kategorija, sa
početna 2% do 7.5% svih
komentara.
!
#13
Personalizovana podrška

15. ODNOS PREMA REŠENJU
KOSOVSKOG PITANJA
#
ZA REŠENJE "NE DAMO KOSOVO"
jul-dec 2017 dec 17-jan 18 jan-feb 2018 feb-mart 2018 mart-ap 2..
0
10
20
30
40
50
60
70
80
!
#14
kroz istraživačke cikluse od jula 2017. do aprila 2018.

16. DA LI BI GRAĐANI UZELI LIČNO
UČEŠĆE?
!
POZIV NA AKCIJU POZIV NA AGRESIJU
jul-dec 2017 dec 17-jan 18 jan-feb 2018 feb-mart 2018 mart-ap 2..
0
5
10
15
!
#14
ocena aktivne govorne radnje: poziv na akciju, agitovanje,
poziv na oružje i rat

17. !
#14
Kroz vreme je sve
ređe korišćen
govor
argumentacije, a
sve više govor
mržnje i
agresivnog
suprotstavljanja.
Stavove i mišljenje građana na društvenim mrežama inicira i
formira uticaj medija, vladajuća retorika i uticaj neposrednih
političkih događaja. Ekstremni događaji podižu udeo narativa
i retorike koji imaju negativno značenje (govor mržnje,
agitacija - poziv na rat, nepoverenje prema vlasti).
Prosečno, više od polovine građana (59%) kroz ceo
istraživački ciklus pokazalo je otpor prema rešenju kosovskog
pitanja davanjem celog ili dela teritorije Kosova.
Tokom vremena, građani su sve manje nagađali šta se dešava
ili će se desiti i sve ređe agumentovano tumačili događaje, a
sve više pretili i agresivno sukobili mišljenja i stavove.
14% građana je saglasno da se pitanje Kosova reši na bilo koji
način, pa i priznavanjem, 27% bi potencijalno, uz dobru
argumentaciju, pružilo podršku vladi za svako njeno rešenje,
samo da do rešenja dođe.
Stabilnih 5% građana je spremno da oružjem brani Kosovo.
Rezime

18. Vol. 5#
Izvor za istraživanje su komentari na društvenj mreži Fejsbuk kao i konverzacije na Tviteru,
kojima su građani iznosili svoje mišljenje o dijalogu o Kosovu i rešenju kosovskog pitanja. Za
prikupljanje i analitiku javnih podataka sa ove mreže, korišćena je originalno razvijena
aplikacija CNM Liber, koja je omogućila statističku analizu i višeslojno analiziranje svakog
podatka, po kriterijumima koje je zadao stručni tim CNM Liber, konsultanti i stručni saradnici
organizacije.
Ovo su rezultati trećeg ciklusa istraživanja u okviru projekta koji sprovodi CNM Liber,
"Otvoreni, inkluzivni i participativni dijalog o Kosovu - istraživanje javnog mnjenja na
društvenim mrežama".
Prezentacija rezultata istraživanja je skraćeni, ilustrativni i sastavni deo stručne analize
objavljene u formatu elektronske publikacije, koja je dostupna na veb stranici blogopen.rs
Svi podaci iz ove prezentacije mogu se koristiti u celosti ili delimično, za informisanje javnosti,
dalju analizu i citiranje, uz obavezno navođenje izvora.
© CNM Liber, 2018.

19. CNM Liber realizuje istraživanje zahvaljujući podršci
Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.
Sadržaj publikacije, kao i zaključci istraživanja, u celosti su odgovornost
CNM Liber i ne odražavaju stavove FOD-a.
blogopen.rs
h8index.org
office@blogopen.rs
@blogopen
Copyright: CNM Liber, 2018.
Autori: dr Svetlana Slijepčević, dr Aleksej Kišjuhas
Supervizija, strategija i upravljanje: Tatjana Vehovec
Stručni konsultant: Roman Vehovec