zoran

2. http://www.stripotekaforum.com/
Scan, OCR, obrada: Shrike
Obrada slika: perijeka

3. Б И С Е Р И
25

4. Уредник
Цвета Котевска
РУСКЕ
НАРОДНЕ
БАЈКЕ
НАРОДНА КЊИГА
БЕОГРАД 1963

5. Превод и избор
Даница Јакшић
Ликовна опрема
Ратко Стефановић
Илустрације
Ратко Руварац
Насловна страна
Божидар Коцмут

6. 5
РУСКИ БОГАТИР* ИЉА МУРОМЕЦ
Некада давно у старо време живео је крај града Мурома,
у селу Карачарову, сељак Иван Тимофејевич са својом женом
Јефросињом Јаковљевном. Имали су они сина-јединца.
Отац и мајка су га много волели и стално су плакали,
гледајући га: тридесет година Иља на пећи лежи, а не може
ни руком ни ногом да макне. Иља је био стасит, мудар, имао
је око соколово, али на ногама је био слаб - као да су му се
брвна свалила па се ни маћи с места не може.
Слушао Иља док је на пећи лежао како мајка плаче, а
отац тужно уздише, како се народ жали и јадикује. Навалио
непријатељ на Русију, поља гази, људе убија а деца сирочићи
остају. По друмовима раз- бојници харају, не дају људима с
миром да прођу. А Змај Горинић долеће у Русију, одвлачи
девојке у свој брлог.
Слуша то Иља и горко се јада на своју судбину:
— Ех, ви, ноге моје непокретне, ех ви, руке моје
непомичне! Да сам ја здрав не бих дозволио непријатељу и
разбојницима да вређају моју родну груду — Русију!
* Богатыръ - јунак, храбар човек.

7. 6
И тако су пролазили дани, пролазили месеци...
Једнога дана пођоше отац и мајка у шуму да крче пањеве,
да их ваде и припремају поље за орање. А Иља лежи сам на
пећи и гледа кроз прозор.
Кад одједном угледа он како се његовој колиби
приближују три бедна путника. Застадоше они крај капије и
покуцаше звекиром, па рекоше:
— Устај Иља, отвори нам капију.
— Рђаве шале правите, путници моји: тридесет година
ја на пећи седим и не могу да се дигнем.
— Покушај, Иљушка, покушај-де, придигни се!
Трже се Иља и скочи са пећи, стоји на поду и сам
својој срећи не верује.
— Прошетај се мало, Иља!
Иља закорачи, начини други корак и види да га ноге
чврсто држе и лако носе.
И обрадова се Иља толико да није био у стању речи да
изусти. А путници му рекоше:
— Хајде Иља, донеси-дер мало воде студене!
И Иља оде и донесе ведро студене воде.
Један од путника нали воде у кутлић:
— Испиј, Иља. У овом кутлићу је вода свих река, свих
језера мајчице-Русије.
Кад је Иља испи, осети у себи снагу јуначку. А путници
га питају:
— Осећаш ли много снаге у себи?
— Много, путници. Да ми је ашов, сву бих земљу
прекопао.
— Испиј, Иља, оно што је остало. У томе остатку је роса
са читаве земље: са зелених лугова, високих шума, житних
поља. Пиј!
И тако Иља испи и остатак воде.
— А осећаш ли и сада много снаге у себи?

8. 7
— Ох, путници моји драги, толико је снаге у мени да
бих се ухватио за алку на небу, само кад би постојала, и сву
бих земљу руску преврнуо.
— Одвише је снаге у теби. Морамо смањити, иначе те
земља неће моћи држати. Донеси-дер још мало воде.
Пође Иља по воду, а земља га заиста држати не може:
тоне му нога час у земљу, час у блато, кад се за храст
прихвати — с кореном га ишчупа, ланац од бунара покида
као да је какав кончић.
Иља хода лагано, а патос се под њим крши. Говори Иља
шапатом, а врата са шарки спадају.
Кад је Иља донео воде, путници су му налили још један
кутлић:
— Пиј, Иља!
И тако Иља испи воду са бунара.
— Колико је сад снаге у теби?
— Сад имам снаге за половину мање.
— Доста ће ти бити, јуначе. Бићеш ти, Иља, велики
богатир, туци се, ратуј с непријатељима рођене земље, с
разбојницима и чудовиштима. Штити удовице, сиротице и
нејаку децу. Али никад немој у спор какав улазити са
Свјатогором — снагом се он својом држи на земљи. Немој се
свађати ни са Микулом Сељаниновичем — њега воли мајка
земља. Немој ићи на Волгу Всеславјевича — он те неће на
снагу, већ на превару победити. А сад, збогом остај, Иља!
Иља се поклони путницима и они одоше.
Тад Иља узе секиру и пође на поље оцу и мајци. Виде он
где су мало места родитељи раскрчили и, пошто су се добро
заморили, прилегли и спавају: људи стари, а рад тежак.
И тад Иља узе да крчи шуму — само иверје лети на све
стране. Старе храстове једним ударцем обара, а младе с
кореном чупа.
За три сата раскрчио је толико поља колико цело село
не би било у стању да раскрчи ни за три дана. И тако је он
раскрчио велико поље, побацао дрвеће у дубоку реку, забо

9. 8
секиру у пањ, дограбио ашов и грабуље и ископао и
изравнао то широко поље — остало је, само да се семе
побаца!
Кад су се мајка и отац пробудили, зачудили су се,
обрадовали се и благословили стране путнике.
Иља је, међутим, кренуо да себи тражи коња.
Кад је кренуо у околину срете једног сељака где води
ждрепчића риђег, косматог, шугавог. Ждрепчић није више
вредео од гроша, али је сељак за њега тражио баснословну
суму: педесет и по рубаља у сребру.
Иља купи ждрепчића, доведе га кући и смести у
коњушницу: поче га он хранити пшеницом-белицом, појити
прекуваном водом, тимарити, пазити, свеже сламе под њега
увек простирати.
После три месеца Иља је почео да изводи Бурушку рано
у зору на ливаду. Када се ждрепчић поваљао по јутарњој
роси, постаде од њега богатирски коњ.
Тада га Иља приведе високој живици. Коњ поче
поигравати, скакутати, главом махати, гривом трести. И
прескочи он десет пута узастопце преко живице а да је
копитом ниједном не додирну. Иља стави своју јуначку руку
на Бурушку, а коњ се не помаче с места.
— Добар коњ! — рече Иља. — Биће ми то веран
пријатељ.
Тада узе Иља да тражи себи мач. Како стегне у шаци
дршку мача, тако се она сва распрсну. И никако Иља не
могаде да нађе за себе мач. Баци Иља мачеве женама да
цепкају луч. Пође он тада сам у ковачницу и искова себи три
стреле, од којих је свака тежила читав пуд. Начини он себи
лук, узе дугачко копље и поврх тога буздован.
Када се тако опреми пође он мајци и оцу.
— Пустите ме, родитељи драги, у престони Кијев-град,
кнезу Владимиру. Служићу Русији верно и часно бранићу
руску земљу од непријатеља.
Стари Тимофејевич му на то одговори:

10. 9
— За добра дела ћу ти свој благослов дати, а за рђава
мој благослов нећеш добити. Брани нашу земљу руску не за
злато, не из користољубља, већ због части и јуначке славе.
Узалуд не проливај крв људску, а ни сузе материнске, нити
заборављај да си ти рода сељачкога.
Иља се поклони оцу и мајци до земље и пође да оседла
Бурушку-Косматушку. Стави он на коња прво ћебе, па онда
черкеско седло са дванаест свилених колана и тринаестим
железним, не ради лепоте, већ ради чврстине.
Иља хтеде да окуша своју снагу. Дојаха до реке Оке, упре
плећимау високи брег на обали реке и обали га у Оку.
Затрпа брег корито речно и река потече новим правцем.
Иља узе тад корицу ражаног хлеба, спусти је у реку Оку
и рече реци:
— Хвала теби, мајчице Ока-реко што си појила и
хранила Иљу Муромца.
На растанку узе он прегршт земље рођене, узјаха коња,
узмахну бичем...
Људи видеше како узјаха Иља коња, али не видеше куда
одјаха. Само се на путу појави облак прашине.

11. 10
ИЉА МУРОМЕЦ И КАЛИН-ЦАР
Много је година Иља Муромец на граници стајао и
војевао с непријатељима мајчице Русије. С коња није
силазио, јуначки мач није испуштао из руку, ни кућу себи
није подигао, ни породицу није основао. А кад једном
приликом дође у престони Кијев-град расрди он на гозби,
кнеза Владимира. Кнез заборави на Иљине ратне подвиге, и
не осврташе се на част богатирску, већ затвори Иљу у
мрачне подруме, постави га иза гвоздених решетака и
гвоздених катанаца.
Другим богатирима се то није допало, па узјахаше своје
коње и напустише Кијев.
И постаде тихо и досадно у кнежевим одајама.
Нема кнез с ким да се посаветује, ни мало да се
провесели, нити у лов да пође. Ниједан богатир ни не
привирује у Кијев.
А Иља чами у мрачном подруму. Решетке гвоздене су
катанцима закључане, на њих су наваљени храстови пањеви,
а још су и ради веће сигурности засути жутим песком. Не
може се провући до Иље чак ни миш сиви.
Ту би он и смрт своју дочекао, да није кнез имао кћер-
паметницу. Она је знала да Иља може да штити Кијев-град
од непријатеља, да је у стању да брани руске људе и да се
стави у заштиту њене мајке и оца кнеза Владимира.
И она се није уплашила кнежевог гнева, већ је узела
кључеве од мајке, и наредила својим верним слушкињама да

12. 11
прокопају тајне канале до подрума. Тако она поче носити
Иљи храну и медовину.
Седи Иља у подруму жив и здрав, а Владимир мисли да
се он већ давно опростио са овим светом.
Седи тако једанпут кнез у својој одаји и црне га мисли
обузеле, кад зачу топот коњских копита по друму: неко јури
као да гром грми. Сруши се дрвена капија, задрхта цела
одаја, патос се у трему подиже, падоше врата са шарки и у
собу улете Татарин — лични изасланик татарског цара
Калина.
Коњаник беше висок као стари храст, а глава му беше
као бачва пива.
Предаде он кнезу посланицу, а у тој посланици беше
написано:
„Ја, цар Калин, управљао сам Татарима. Татара ми је
мало — хоћу Русију. Предај се, Кнеже кијевски, иначе ћу сву
земљу руску у огањ претворити, коњима ћу је изгазити, у
кола ћу мужике упрегнути, децу и старце погубити, а тебе,
кнеза, примораћу да коње чуваш, а кнегињу да лепиње у
кухињи пече.”
Тада кнеза Владимира обузе јад и чемер, расплака се и
пође кнегињи Апраксији:
— Шта ћемо и како ћемо, књегињо? Све сам богатире
наљутио и сада нема ко да нас брани. Вернога Иљу Муромца
уморио сам глупом смрћу — глађу. Сад ћемо морати бежати
из Кијева.
Тада књегињица рече:
— Да пођемо, оче, и погледамо Иљу, можда је он још
жив у подруму?
— Ех, ти, неразумно дете! Ако скинеш главу са рамена,
мислиш да ће она прирасти? Зар може Иља да седи у
тамници три године без хране? Одавно су се његове кости у
прах претвориле.
А књегињица стално једно те исто понавља.

13. 12
— Нека пођу слуге и погледају Иљу.
Тада. кнез посла слуге да раскопају подруме дубоке и
отворе гвоздене решетке.
Кад су слуге отвориле подруме угледаше Иљу где жив и
здрав тамо седи, а пред њим свећа гори. Када слуге то
видеше, отрчаше кнезу.
Кнез и књегиња сиђоше у подруме. Поклони се кнез
Иљи до земље.
— Помози нам, Иљушењка! Опколила је татарска војска
Кијев и предграђа. Изиђи, Иљо, из подрума, и узми ме у
заштиту.
— Три године сам по твоме наређењу преседео у
тамници, нећу да те браним!
Тада му се поклони књегиња:
— Узми мене у зашиту, Иља Ивановичу!
— Ради тебе из тамнице нећу изићи.
И ништа не учинише — кнез моли, књегиња плаче, а
Иља неће ни да их гледа.
Тада изиђе млада кнежева кћи, поклони се Иљи
Муромцу:
— Не кнеза ради, не књегиње ради, не ради мене
младе, већ ради бедних удовица и нејаке деце, изиђи Иљо
Муромче из тамнице, узми у заштиту рођену Русију!
Диже се тада Иља, исправи јуначка плећа, изиђе из
подрума, узјаха Бурушку-Косматушку и одјаха ка татарском
логору. Јахао је, јахао и најзад стигао до татарске војске.
Погледа Иља Муромец и главом заврте: на широком
пољу татарске војске чудо невиђено. Птица је за дан не би
могла облетети, а брзи коњ ни за недељу дана обићи.
Усред татарске војске стоји златни шатор. У том шатору
седи Калин-цар. Цар је висок као столетни храст, ноге су му
брвна кленова, руке грабље јелове, глава мерица, један брк
му златан а други сребрн.

14. 13
Кад спази цар Иљу Муромца стаде се грохотом смејати:
— Налетело штене на велике псе! Откуд ти са мном да
се понесеш — ставићу те на длан, другим дланом ћу
пљеснути, и од тебе неће ни траг остати! Одакле си ти
дошао да кевћеш на цара-Калина:
А Иља Муромец му на то одговори:
— Прерано се хвалиш, Калин-царе. Нисам ја велик
богатир, него стари козак Иља Муромец, а и тебе се не
бојим!
Када Калин-цар то чу, скочи на ноге:
— По земљи се глас о теби пронео. Ако си ти тај славни
богатир Иља Муромец, седи са мном за храстов сто, послужи
се разним ђаконијама, налиј себи вина прекоморских, немој
служити само рускоме кнезу, него служи и мени — цару
татарскоме.
Ту се Иља Муромец расрди:
— У Русији није било издајника! Нисам дошао с тобом
да пирујем, већ из Русије да те истерам.
А цар га опет стаде наговарати:
— Славни руски богатиру, Иља Муромче, имам две
кћери, косе су им као гавран црне, очи су им као чисти
драгуљи, а хаљине рубином и бисером извежене. Даћу ти
једну од њих за жену и бићеш ми мој вољени зет.
А Иља Муромец се још више расрди:
— Ех ти, страшило прекоморско, уплашио си се руског
духа! Излази што пре на последњи бој — исукаћу ја свој
богатирски мач и са твојим се вратом ородити.
Тада се разбесне и Калин-цар. Скочи на ноге кленове,
јатаганом узмахује, снажним гласом подврискује:
— Ја ћу тебе, сељачино, мачем посећи, копљем
пробости, а од твојих костију чорбу сварити!
И заподену се између њих велика битка. Мачеви севају,
само варнице лете на све стране. Кад поломише мачеве,

15. 14
копља дохватише. Копљима се боду — само ветар свира и
громови пуцају. Кад поломише копља, стадоше се голим
рукама тући.
Калин-цар Иљушењку туче и савија, беле руке му ломи,
хитре ноге му подвија. Цар баци Иљу на песак седе му на
груди и извади оштри нож.
— Распорићу ти снажне груди да видим то твоје руско
срце.
На то му Иља Муромец одговори:
— У рускоме срцу је честитост и љубав према мајчици
Русији.
Калин-цар му ножем прети и исмева се:
— И заиста ниси ти велик богатир, Иља Муромче:
вероватно мало хлеба једеш.
— Поједем један хлеб и сит сам од тога.
Насмеја се татарски цар:
— А ја поједем три пећи хлебова, а у чорби поједем
целога бика!
— То ништа не значи, — каже Иљушењка. — И мој отац
је имао једну прождрљиву краву, много је јела и пила и
напослетку се распукла.
Док то говори Иља све се више припија руској земљи, из
које снагу добија, та снага му по жилама почиње тећи и у
руке јуначке стиже.
Замахну на Иљу Калин-цар ножем, а Иљушка се покрену
и како се покрену слете с њега Калин-цар као перце.
— Сада сам од руске земље три пута више снаге добио,
— повика Иља.
И дограби он Калина-цара за ноге кленове, поче њиме
вртети око себе по Татарима и рушити татарску војску. Где
узмахне — настане улица, а где одмахне — уличица. Туче и
руши Иља и виче:
— Ово вам је за нејаку децу! Ово вам је за крв сељачку!

16. 15
За увреде грозне, за поља опустошена! За пљачкање, за
разбојништва, за целу земљу руску!
И тада се Татари дадоше у бекство. Беже преко поља и
гласно узвикују:
— Да више никад не сретнемо Русе, да се више никад не
видимо са руским богатирима!
Иља баци Калин-цара као некакву одртину.
И од тог времена престадоше да иду на земљу руску!
Слава, слава, земљи рођеној — Русији! Не јаше
непријатељ по земљи нашој, не гази својим коњима земљу
руску, не заклања нам сунашце красно!

17. 16
БОЈ НА КАЛИНОВОМ МОСТУ
Живео у једном царству цар са царицом. Лепо су
живели, само што деце нису имали. Усни тако једанпут
царица да у близини дворца постоји један рибњак, а у
рибњаку гргеч са златним репом. Царици се у сну показа да
ће, ако тог гргеча поједе, родити сина. Исприча она ујутру
цару шта је сањала. Позва цар рибаре, нареди им да
претраже рибњак и да баце у њега свилену мрежу. Бацише
рибари мрежу и ухватише гргеча са златним репом.
Обрадова се царица, позва своју најмилију другарицу,
попову кћер, па јој рече:
— Нареди, другарице, да се спреми гргеч за ручак, али
добро пази да га нико не дирне.
Стаде слушкиња гргеча кувати, а попова кћи се стално
врти око пећи.
„Каква ли је то необична риба?” мишљаше она. Откиде
златно крилце с леве стране и поједе.
И слушкиња не отрпе, откиде и она крилце с десне
стране, па право у уста. Поједе затим царица гргеча и тањир
хлебом очисти.
Не прође дуго, а свака од њих роди по једног сина —
јунака. Царица — Ивана-царевића, попова кћи — Ивана-
поповића, а слушкиња — Ивана-сељачког сина.
И расли су тако дечаци из дана у дан, из часа у час. Као
пгго се добро тесто од квасца подиже, тако се и они у висину
дизаху. Када навршише десету годину, постадоше праве

18. 17
јуначине, — и нико није могао с њима на крај изићи. Из тела
им је снага избијала. Кога би за руку ухватили — руку би му
откинули, а кога би за ногу повукли — ногу би му ишчупали.
Само су један са другим могли да се играју.
Пођоше они тако једном да се по врту прошетају, кад
угледаше велики камен. Упре у њега рукама Иван-царевић —
тек малко га помери. Прихвати се Иван-поповић — подиже
га за један прст. Ухвати га Иван-сељачки син — забруја
камен, стаде се котрљати и дрвеће у селу поломи.
Испод тога камена беху гвоздена врата са седам
катанаца, са десет печата, а иза врата — подрум. У подруму
три коња витешка, а по зидовима ратничко оружје извешано.
Изведоше младићи коње па стадоше бирати себи оружје.
Сваки узе оно што му се допаде. На коњу Ивана-царевића
опрема позлаћена, а у рукама мач златни. На коњу Ивана-
поповића опрема посребрена, а у рукама копље сребрно. На
коњу Вањушке-сељачког сина опрема од лике, а у рукама му
гвоздена тојага.
Тек што дојахаше до дворца, до дрвеног трема, истрча
пред њих царица горко плачући:
— Синови моји мили, земљу су нам напали страшни
непријатељи — љуте аждаје. Иду на нас преко речице
Смородине, преко Калиновог моста. Све људе у околини
поробише, земљу разорише, суседна царства у пламен
претворише.
— Не плачи, мајчице, одбранићемо ми реку Смо-
родину, нећемо пустити аждају преко Калиновог моста.
Што рекоше то и учинише. Сакупише се и кренуше. Када
стигоше до реке Смородине, имају шта и да виде — по свој
обали леже људске кости, све унаоколо попаљено, руска
земља крвљу заливена. Крај Калиновог моста стоји колиба
на кокошјим ногама.
— Е, браћо, — рече Иван-царевић — овде ћемо живети
и пазити да непријатеља преко моста Калиновог не пустимо.
Хајде да по реду стражу чувамо.

19. 18
Бацише коцку. Прва ноћ допаде Ивану-царевићу, друга
— Ивану-поповићу, а трећа — Ивану-сељачком сину.
Паде ноћ. Иван-царевић навуче златни оклоп. узе мач и
оде на стражу.
Чека он тако, чека, а на реци Смородиној све мирно.
Леже Иван-царевић под једну врбу те заспа јуначким сном.
А Вањушки се у колиби не спава, не лежи, седло му се под
главом врти. Устаде Вањушка, узе гвоздену тојагу, изиђе на
реку Смородину. А код Калиновог моста царевић под
џбуном спава, хрче да сва шума јечи.
Одједном се вода у реци узбурка, орлови на дрвећу
закликташе и појави се Чудо-јудо — шестоглава аждаја.
Како дуне, тако на три врсте унаоколо све спали! И ступи
њен коњ ногом на Калинов мост. Расрди се тада Иван-
сељачки син:
— Куд ће твоја шапа на свети Калинов мост?
Размахну Вањушка гвозденом тојагом — три главе
одруби, као три главице купуса. Размахну још једанпут, и
скиде још три. Главе под мост стави, а труп у реку гурну.
Пође у колибу и леже да спава.
Чим зора свану, врати се са страже Иван-царевић. А
браћа га питају:
— Како би, царевићу, ноћас?
— Мирно, браћо моја драга, ни мува се не чу.
Седи Вањушка, ни речи не проговара.
Друге ноћи оде на стражу Иван-поповић. Чека он тако,
чека, а на реци Смородиној све мирно. Леже Иван-поповић
под једну врбу и заспа јуначким сном. Усред ноћи узе
Вањушка гвоздену тојагу, пође на реку Смородину. А код
Калиновог моста Иван-поповић под жбуном хрче, да сва
шума јечи.
Одједном се вода у реци узбурка, орлови на дрвећу
закликташе и појави се Чудо-јудо — деветоглава аждаја.
Под њом се коњ спотаче, гавран на рамену уздрхта, а

20. 19
пас иза ње накостреши се. Расрди се деветоглава аждаја:
— Што се ти, пасје месо, спотичеш, а ти, гавраново
перо, дрхтиш, а ти, се пасја длако, кострешиш? На читавом
свету нема противника равна мени.
А гавран с десног рамена одговори:
— Постоји на свету противник раван теби. То је руски
јунак Иван-сељачки син.
— Иван-сељачки син се није ни родио, а ако се и
родио, није се за војну припремио, на длан ћу га ставити,
другим ћу га пригњечити.
Расрди се Вањушка:
— Не хвали се, сатанска сило! Док не ухватиш сивога
сокола, рано ти је перје да му чупаш; док с добрим јунаком
мегдан не поделиш, рано ти је да се хвалиш.
Ударише они један на другога, а земља се под њима
тресе. Деветоглава аждаја Ивана до чланака у земљу сатера.
Разгоропади се Вањушка, помами се, те размахну тојагом и
одруби аждаји три главе, као три главице купуса.
— Стани, Иване-сељачки сине, дај мени, Чуду-јуду, да
мало предахнем!
— Што ће теби предах, сатанска сило! Ти девет глава
имаш, а ја само једну!
Размахну Вањушка, још три главе одруби, а Чудо-јудо га
удари и до колена у земљу сатера. Вањушка се досети,
зграби прегршт земље и баци је аждаји у очи.
Док је аждаја очи брисала и обрве чистила, Иван-
сељачки син одруби јој три последње главе. Главе под мост
стави, а труп у реку гурну.
Чим зора свану, врати се са страже Иван-поповић, а
браћа га питају:
— Како би, поповићу, ноћас?
Мирно, браћо моја драга, само ми комарац поред
ува зујаше.

21. 20
Тада их Вањушка поведе на Калинов мост и показа им
аждајине главе.
— Ех, ви, спавала тврда, зар ви да војујете? Боље код
куће на пећи да лежите!
Треће ноћи на стражу се спрема Вањушка. Обу чизме,
навуче рукавице и старијој браћи рече:
— Браћо моја мила, у страшни бој идем, лезите, ал' не
спавајте, крик мој ослушкујте.
Стаде Вањушка на Калинов мост, а иза њега је руска
земља. Кад прође поноћ, а на реци се вода узбурка, орлови
на дрвећу закликташе. И изиђе Змај Горинић, Чудо-јудо
дванаестоглаво. Свака глава својим гласом пева, из ноздрва
му пламен бије, а из уста дим куља. Под њим коњ
дванаестокрили, на коњу длака гвоздена, реп и грива —
огњени.
Ступи аждаја на Калинов мост.
Под њом се коњ спотаче, гавран на рамену уздрхта, а пас
иза ње се накостреши. Чудо-јудо удари коња по сапима,
гаврана по перима, пса по ушима.
— Што се ти, пасје месо, спотичеш, а ти, гавраново
перо, дрхтиш, а ти се, пасја длако, кострешиш? Или ви
мислите да се Иван-сељачки син овде налази? Ако се он и
родио и за војну припремио, мој дах ће га у пепео
претворити!
Расрди се тада Вањушка те искочи:
— Док с добрим јунаком мегдан не поделиш, рано ти је
да се хвалиш, Чудо-јудо!
Размаха се тада Вањушка те одруби аждаји три главе, а
аждаја њега до чланака у земљу сатера. Тад аждаја дохвати
своје три главе, кврцну по њима својим огњеним прстом, и
све главе поново прирастоше, као да никад ни пале нису.
Пусти пламен на Русију и спали све на три врсте унаоколо.
Виде Вањушка да ће зло бити, те дохвати каменчић и
баци га на колибу не би ли браћи знак дао. Сви прозори

22. 21
поиспадаше, капци се у иверје претворише, а браћа спавају и
ништа не чују.
Скупи снагу Вањушка, размахну тојагом те скиде аждаји
шест глава. Кврцну аждаја огњеним прстом, прирастоше
главе као да никад нису ни пале, а Вањушку до колена у
земљу сатера. Пусти пламен те сажеже руску земљу на шест
врста унаоколо.
Тада Вањушка скиде појас ковани, баци га на колибу, не
би ли браћи знак дао. Распаде се кров дашчани, поломише
се степенице храстове, а браћа спавају, хрчу да сва шума
јечи.
Сакупи тада Вањушка последњу снагу, размахну тојагом,
скиде аждаји девет глава. Задрхта земља, узбурка се вода,
орлови са дрвећа попадаше. А Змај Горинић дохвати своје
главе, кврцну огњеним прстом, те главе прирастоше као да
никад нису ни пале, а Вањушку до појаса у земљу сатера.
Пусти пламен те на дванаест врста унаоколо спали руску
земљу.
Тада Вањушка скиде рукавицу кончану те је баци на
колибу, не би ли како браћи знак дао. Распаде се колиба на
брвна. Пробудише се браћа те искочише. Кад имају шта и да
виде: подигла се река Смородина, са Калиновог моста крв
тече, по земљи руској јаук се чује, на туђој земљи гавран
гракће.
Појурише браћа Вањушки у помоћ. И заметну се љути
бој. Чудо-јудо огњем жеже, димом гуши. Иван-царевић
мачем сече, Иван-поповић копљем боде. Земља јечи, вода
кипти, гавран гракће, пас завија...
Досети се тада Вањушка и одруби аждаји огњени прст.
Тада браћа стадоше да секу и боду, те одрубише аждаји свих
дванаест глава, а труп у воду бацише.
Тако они Калинов мост одбранише.
А кад зора заруди, изиђе Иван-сељачки син на поље
равно, паде на земљу, претвори се у мушицу и полете у
царство аждајино. Долете тако Иванушка до аждајина

23. 22
дворца и спусти се на прозор. А у палати од белог мермера
седе три аждајине жене и сузе проливају.
— Уби Иван наше драге мужеве, осироти мале синове.
Како да се Ивану-сељачком сину и његовој браћи осветимо?
Најстарија жена златне косе чешља и гласно про-
говара:
— Пустићу глад, па ћу изићи на друм и начинићу се
јабуком. Онај ко са мене јабуку убере, одмах ће умрети.
Средња жена сребрне косе чешља и гласно проговара:
— А ја ћу пустити сушу, жеђ велику, а сама ћу се
начинити кладенцом са изворском водом. Онај ко се моје
воде напије, одмах ће умрети.
Трећа жена русе косе чешља и глзсно проговара:
— А ја ћу сан и дремеж пустити на очи, а сама ћу се
начинити креветом са меком перином. Онај ко на кревет
легне, у огњу ће изгорети.
Иванушка је све добро саслушао и у памет урезао. Тада
полете на равно поље, о земљу удари и опет се претвори у
доброг јунака. Пође у стражарску колибу, разбуди браћу и
рече:
— Браћо моја мила, ми убисмо аждаје, ал’ осташе
њихове жене. Треба само гнездо разорити, пепео развејати,
иначе мира на Калиновом мосту бити неће.
Сакупише се они тако, мост пређоше и ступише у
аждајино царство. Иђаху они, иђаху, и нигде да угледају ни
куће ни кућишта, све је огањ у згариште претворио. Тада се
браћа почеше на глад жалити. А Иванушка ни речи не
проговара. Одједном спазе они: стоји јабука, а на јабуци
златни плодови.
Обрадоваше се браћа, коње потераше — јабуци хитају. А
Вањушка тада изјаха испред њих и стаде сећи јабуку, газити
и гњечити плодове, те се све јаук и писка разлеже. Браћа се
расрдише, а Иванушка ни речи не проговара.
Крену они даље. и не потраја дуго, кад удари жега

24. 23
велика, а у близини ни реке ни извора. Одједном угледаше
они на жутом песку, на стрмом подгорју, стоји златни
кладенац са изворском водом, а на води златни кутао плива.
Појурише браћа кладенцу, а Иванушка испред њих. Стаде он
рушити кладенац, воду мутити, кутао газити, те се свуд по
степи јаук и писка разлежу. Браћа се наљутише, а Иванушка
ни речи не проговара.
Крену они даље и не потраја дуго, а браћу спопаде сан и
дремеж. Очи се саме затварају, јунаци се у седлима љуљају,
коњима на гриву падају. Одједном угледају кревет дрвени,
перину меку. Стадоше браћа хитати постељи, а Иванушка
испред њих, не да им лећи, већ поче кревет тојагом ломити
Расрдише се браћа те за мачеве потегоше и на Иванушку
појурише, а Иванушка тада рече:
— Ех, браћо моја мила, ја вас од смрти спасох, а ви се на
мене љутите! Погледајте амо, јунаци руски!
Дограби Иванушка сокола с десног рамена, на постељу
га баци, а сокола огањ сажеже. Браћа тада повикаше, те
узеше цепати кревет на ситне комаде и златним га песком
затрпаше.
Дојахаше јунаци руски до дворца змајевог, спалише га,
пепео по ветру развејаше и славно се кући вратише.

25. 24
ПРИНЦЕЗА ЖАБА
Живео у једном царству неки цар и имао три сина.
Најмлађем је било име Иван-царевић.
Позва једанпут цар синове и рече им:
— Децо моја мила, ви сте сада поодрасли и време је да
на женидбу мислите!
— А кога за жену да узмемо, оче?
— Нека сваки од вас узме по једну стрелу, натегне лук и
одапне стрелу, али сваки на другу страну. Где стрела падне,
тамо се и жените.
Изиђоше браћа на пространо очево двориште, натегоше
лукове и одапеше стреле.
Најстарији брат стрелу одапе. Паде стрела у племићко
двориште и подиже је племићева кћи.
Средњи брат стрелу одапе, а она полете право у
двориште богатог трговца. Подиже је трговчева кћи.
Пусти стрелу и Иван-царевић. Полете његова стрела
право у мочвару и подиже је жаба-крекетуша...
Кад старија браћа пођоше да траже стреле, сместа их и
нађоше: један у племићевом дворишту, други — у
трговчевом дворишту. А Иван-царевић дуго не могаде наћи
своју стрелу. Два дана луташе он по шумама и горама, а
трећег дана зађе у мочвару. Кад има шта и да види — седи
тамо жаба-крекетуша и држи његову стрелу. Хтеде Иван-

26. 25
царевић да побегне, а жаба му рече:
— Ква-ква, Иване-царевићу! Приђи, узми своју стрелу, а
мене за жену.
Растужи се Иван-царевић и одговори:
— Како ћу ја тебе узети за жену? Људи ће ми се смејати!
— Узми ме, Иване-царевићу, нећеш зажалити!
Размисли Иван-царевић, узе жабу-крекетушу, зави је у
мараму и однесе у своје царство.
Када старија браћа стигоше оцу, стадоше причати где је
чија стрела пала.
Исприча тада и Иван-царевић. Браћа му се стану
смејати, а отац рече:
— Узми крекетушу, тако мора бити!
И прославише три свадбе, оженише се царевићи:
најстарији царевић — племићевом кћери, средњи —
трговчевом, а Иван царевић — жабом-крекетушом.
Сутрадан, после свадбе, позва цар своје синове те им
рече:
— Е, синови моји драги, сада сте сва тројица ожењени.
Хтео бих да знам умеју ли ваше жене хлеб да испеку. Нека
ми свака за доручак испече по један велики хлеб.
Поклонише се царевићи оцу и одоше.
Врати се Иван-царевић у своје одаје тужан и не- весео.
— Ква-ква, Иване-царевићу, — рече жаба-крекетуша —
што си се тако растужио? Да ниси од оца свога чуо
нељубазну реч?
— Како да не будем тужан! — одговара Иван- царевић.
— Наредио ми отац да ти сама испечеш до јутра велики
хлеб...
— Не тугуј, Иване-царевићу! Лези боље те спавај и
одмарај се: јутро је мудрије од вечери!
Посла крекетуша царевића да спава, а сама збаци са себе

27. 26
жабљу кожу и претвори се у прекрасну лепотицу Василису
Премудру, — у такву лепотицу, да се ни речима не може
исказати, ни пером описати!
Узе тада она сита и решета, просеја брашно пшенично,
замеси тесто бело, испече хлеб — шупљикав и мек и украси
га разним шарама: са стране градовима — дворцима,
вртовима и кулама, одозго — птицама, а одоздо — зверима
хитрим....
Ујутру буди крекетуша Ивана-царевића:
— Време је, Иване-царевићу, устај, хлеб да носиш!
Стави она хлеб на златни тањир и испрати Ивана-царевића
оцу.
Дођоше и старија браћа, донесоше своје хлебове, кад
тамо не вреди их ни погледати. У бојарске кћери хлеб
загорео, у трговчеве — гњецав и ненарастао.
Цар прво узе хлеб од најстаријег царевића, погледа га и
нареди да га псима дадну.
Узе од средњега, погледа и рече:
— Овакав хлеб ћеш само од велике нужде јести!
Дође ред и на Ивана-царевића. Узе цар хлеб од њега
рече:
— А овај хлеб ћеш само на велике празнике јести! И
тада издаде синовима ново наређење:
— Хтео бих да знам како ваше жене ткају. Узмите свиле,
злата и сребра и нека ми оне за ноћ својим рукама по ћилим
изаткају!
Вратише се старији царевићи својим женама и пре-
дадоше им царево наређење. Позваше жене тетке и стрине
да им помогну. Сакупише се тетке и стрине и прихватише се
посла. Нека тка, нека сребром, нека златом, а нека свилом
везе.
А Иван-царевић се врати кући тужан и невесео.
— Ква-ква, Иване-царевићу, — рече крекетуша

28. 27
— зашто си тако тужан? Да ниси чуо од оца свог реч
нељубазну?
— Како да не будем тужан и јадан! — одговори Иван-
царевић. — Отац је наредио да му за једну ноћ изаткаш
ћилим шарени!
— Не тугуј, Иване-царевићу! Лези боље те спавај и
одмарај се: јутро је мудрије од вечери!
Посла крекетуша царевића да спава, а сама збаци са себе
жабљу кожу и претвори се у предивну лепотицу Василису
Премудру, те стаде ћилим ткати. Где једанпут иглу забоде,
ту цветак израсте, где забоде још једанпут, дивне се шаре
појаве, а где и трећи пут бод начини, ту птице узлећу...
Још се ни сунце није родило, а ћилим већ готов.
Дођоше сва три брата цару, донесоше сваки свој ћилим.
Цар узе прво ћилим најстаријег брата, погледа и рече:
— Овим ћилимом можеш само коња од кише по-
кривати!
Узе од средњега, погледа и рече:
— Само се испред куће може прострти!
Узе од Ивана-царевића, погледа и рече:
— А овај ћилим ћете простирати у мојим одајама само
на велике празнике!
И тада цар нареди да сва три брата дођу к њему нз гозбу
са својим женама: цар жели да види која од њих најбоље
игра.
Одоше царевићи својим женама.
Иде Иван-царевић, снуждио се и мисли у себи:
— Како ћу ја да поведем моју крекетушу на царску
гозбу?...
Врати се он кући невесео. Упита га крекетуша:
— Што си опет, Иване-царевићу, тужан и невесео?
Каква те брига мори?

29. 28
— Како да не будем тужан! — рече Иван-царевић —
Отац је наредио да те сутра доведем к њему на гозбу...
— Не тугуј, Иване-царевићу! Лези боље те спавај и
одмарај се: јутро је мудрије од вечери!
Сутрадан, када дође време да иду на гозбу, крекетуша
рече царевићу:
— Иване-царевићу, иди ти сам на царску гозбу, а ја ћу
за тобом доћи. Када зачујеш тресак и грмљавину, не плаши
се него реци: „То, сигурно, моја жабица у кутијици стиже!”
Пође Иван-царевић сам цару на гозбу.
А старија браћа дођоше у дворац са својим женама
раскошно обученим и накићеним. Стоје и подсмевају се
Ивану-царевићу:
— А што си ти, брате, без жене дошао ? Да си је макар у
марами донео, па да сви чујемо како она крекеће!
Одједном настаде тутањ и грмљавина, читав се дворац
затресе, заљуља. Сви се гости престрашише, поскакаше са
својих места. А Иван-царевић рече:
— Не бојте се, гости драги! То, сигурно, моја жабица у
кутијици стиже!
Притрчаше сви прозорима, кад имају шта и да виде:
напред трче слуге, иза њих јашу коњаници-чауши, за њима је
позлаћена кочија, а у њу упрегнута два коња дората.
Стиже кочија до трема и изиђе из ње Василиса
Премудра, а сва блиста као јарко сунце.
Сви јој се стану дивити и чудити те од чуда не могаху ни
речи прословити.
Узе Василиса Премудра Ивана-царевића за руке и
поведе за трпезу. Трпеза царска беше покривена сребром и
златом извезеним столњацима...
Стадоше гости јести, пити и веселити се.
Василиса Премудра из пехара пије, а што остане себи у
леви рукав улива. Лабуда печеног једе, а кости у десни рукав

30. 29
спрема.
Кад спазише то жене старије браће, и оне исто тако
учинише: што не попију — у рукав уливају, што не поједу —
у други стављају. А крошто, зашто, ни саме не знају.
Кад се гости дигоше од стола, засвира музика, отпоче
игра. Василиса Премудра пође да игра са Иваном-
царевићем. Махну левим рукавом — појави се језеро, махну
десним — запливаше по језеру бели лабудови. Цар и сви
гости чудом се чуде. А чим престаде она да игра, свега опет
нестаде: и језера и лабудова...
Жене старије браће пођоше да играју.
Како махнуше својим левим рукавом — све госте
попрскаше; како махнуше десним — костима и отпа цима их
засуше, умало цару око не избише. Расрди се цар и нареди да
их истерају из одаје.
Када се гозба приближи крају, Иван-царевић се досети
те отрча кући. Пронађе жабљу кожу и спали је на ватри.
Василиса Премудра кући стиже, те пође да тражи жабљу
кожу. А од ње ни трага. Тражи она, тражи, а кад је не нађе,
рече Ивану царгвићу:
— Ах, Иване-царевићу, шта си то учинио! Да си још три
дана причекао, била бих вечито твоја. А сада остај збогом,
тражи ме преко девет брда, преко девет вода, у десетом
царству, у подсунчевој земљи, код Кошчеја Бесмртног. Када
три пара гвоздених чизама подереш, када три гвоздена хлеба
поједеш, тада ћеш ме тек пронаћи...
То рече, претвори се у белу лабудицу и одлете кроз
прозор.
Обузе туга Ивана-царевића. Опреми се он, узе лук и
стреле, навуче гвоздене чизме, стави у торбу три гвоздена
хлеба и пође да тражи жену своју, Василису Премудру.
Ишао он тако ишао, мало или много, далеко или близу,
— у причи је све то брзо, ал' у збиљи није, — два пара
гвоздених чизама подерао, два гвоздена хлеба појео и трећег

31. 30
се прихватио. И срете он тада једног прастарог старца.
— Здраво, дедице! — рече Иван-царевић.
— Здраво, добри јуначе! Шта тражиш, куд си се упутио?
Исприча Иван-царевић старцу своју невољу.
— Ех, Иване-царевићу, — рече старац — зашто си ти
жабљу кожу спалио? Ниси јој је ти навукао, ниси ти морао
ни да је скидаш! Василиса Премудра је лукавија и мудрија од
оца свога, Кошчеја Бесмртног, и зато се он на њу разгневио
и наредио јој три године крекетуша да буде. Али, шта се ту
може, речима невољу нећеш поправити. Ево ти ово клубе:
куда се оно закотрља тамо крени.
Иван-царевић захвали старцу и пође за клубетом.
Котрља се клубе по високим брдима, мрачним шумама,
котрља се по зеленим ливадама, влажним мочварама, по
глувим местима, а Иван-царевић иде за њим иде — не
застаје ни часак да предахне.
Ишао он тако ишао, трећи пар гвоздених чизама
подерао, трећи гвоздени хлеб појео, кад стиже у мрачну,
стару шуму. Њему у сусрет иде медвед.
„Да убијем медведа!” мишљаше Иван-царевић. „Иначе
више немам шта да једем.”
Нанишани он, кад одједном медвед ће човечјим гласом:
— Не убијај ме, Иване-царевићу! Могу ја теби
устребати.
Иван-царевић се сажали, не дирну медведа и крену
даље.
Иде он тако по равном пољу, погледа, а изнад њега лети
патка велика.
Затеже Иван-царевић лук, хтеде да пусти оштру стрелу
на патку, а она му човечјим гласом проговора:
— Не убијај ме, Иване-царевићу! Доћи ће време кад ћу
ти ја ваљати!
Сажали се Иван-царевић на патку, не дирну је и крену

32. 31

33. 32
даље гладан.
Одједном трчи му у сусрет разроки зец.
„Убићу овог зеца!” помисли царевић. „Много сам
гладан...”
Затеже свој лук, стаде да нишани, а зец проговори
човечјим гласом:
— Не убијај ме, Иване-царевићу! Једном ћу ти и ја
ваљати!
Сажали се царевић и на њега и пође даље.
Изиђе он на сиње море, кад има шта и да види: на
обали, на жутом песку, лежи риба-штука. Иван- царевић
рече:
— Е, сад ћу ову штуку појести! Немам више снаге, тако
сам гладан!
— Ах, Иване-царевићу, — проговори штука — сажали
се на мене, немој ме појести, боље ме баци у сиње море!
Сажали се Иван-царевић и на штуку, баци је у море, а
сам пође обалом за својим клубетом.
Не прође дуго, а докотрља се клубе у шуму, до једне
колибе. Стоји та колиба на кокошјим ногама, око себе се
окреће. Иван-царевић тада рече:
— Колибице, колибице, окрени се шуми леђима, мени
грудима!
На његову реч, колибица се окрете шуми леђима, а
њему грудима! Уђе Иван-царевић у колибу, кад угледа: на
пећи лежи баба Јага, кошчата нога. Спази царевића, те рече:
— Што си к мени дошао, добри јуначе? По својој вољи,
или не?
— Ах, баба-Јаго, кошчата ного, када би ме прво
нахранила, напојила и у бањи окупала, тада бих ти све
рекао!
Нахрани она Ивана-царевића, напоји га и у бањи окупа
и он јој исприча како тражи жену своју, Василису Премудру.

34. 33
— Знам, знам — рече баба-Јага. — Она је сада код злога
Кошчеја Бесмртног. Тешко ћеш доћи ти до ње, нећеш лако
Кошчеја победити: њега ни стрелом, ни метком нећеш
убити. Зато се он никога и не боји.
— А постоји ли где његова смрт?
— Његова смрт је на врху игле, та игла је у јајету, јаје је у
патки, патка у зецу, зец у кованом ковчежићу, ковчежић на
врху старог храста, а храст у древној шуми расте.
И упути баба-Јага Ивана-царевића како да до те шуме
дође. Захвали јој царевић и пође.
Ишао је он дуго кроз мрачну шуму, у мочваре упадао и
најзад дође до Кошчејевог храста. Стоји храст, врхом се у
небо упире, жиле на сто врста у земљу пустио, гранама
својим красно сунашце заклонио. А на самом његовом врху
— ковани ковчежић.
Гледа Иван-царевић храст и не зна шта да ради, како
ковчежић да дохвати.
„Ех, — мишљаше он — где ли је сад медвед? Он би ми
помогао!...”
Само што је то помислио, а медвед се ту створи: ишчупа
он храст и окрете га наопако. Паде ковчежић са врха и разби
се на ситне комаде.
Истрча из ковчежића зец и даде се у трк.
„Где ли је мој зец? — помисли царевић. — Он би овога
зеца сигурно достигао...”
Таман је он у мисли био, када се зец створи: достиже
оног другог зеца, ухвати га и растрже на две половине.
Из тог зеца излете патка и вину се високо, високо у
небо.
„Где ли је моја патка?” — помисли царевић.
А ова ју је већ достигла и кљује је право у главу. Испусти
патка јаје и оно паде у сиње море...
Растужи се Иван-царевић, стоји на обали и говори:

35. 34
— Где ли је моја штука? Она би ми донела јаје са
морског дна!
Одједном плива ка обали риба-штука и држи у зубима
јаје.
— Узми га, Иване-царевићу!
Обрадова се царевић, разби јаје, узе иглу и одломи јој
врх. Само што га одломи, умре Кошчеј Бесмртни, у прах се
претвори.
Пође Иван-царевић у Кошчејеве палате. Тад пред њега
изиђе Василиса Премудра те рече:
— Па Иване-царевићу, кад си умео да ме нађеш, одсад
ћу навек бити твоја!
Иван-царевић изабра из Кошчејеве коњушнице
најбољег коња јахаћег, узјаха на њега заједно са Василисом
Премудром и врати се у своје царство.
И отада су живели они у великој љубави и слози.

36. 35
СЕСТРИЦА АЉОНУШКА И БРАЦА ИВАНУШКА
Живели једном један старац и старица и имали кћер
Аљонушку и сина Иванушку.
Старац и старица умреше. Остадоше Аљонушка и
Иванушка сами самцати на свету.
Пође Аљонушка да ради и брата са собом поведе, Дуго
су тако ишли и Иванушка ожедне.
— Сестрице Аљонушка, жедан сам!
— Причекај, брацо, да дођемо до извора.
Ишли они тако, ишли, а сунце припекло, жега их мучи,
а зној тече. Наиђоше они на кравље копита пуно воде.
— Сестрице Аљонушка, да гуцнем ја из копита!
— Немој пити, брацо, теле ћеш постати!
Брат послуша. Кренуше даље.
Сунце припекло, извор далеко, жега их мучи, а зној
тече. Наиђоше они на коњско копито пуно воде.
— Сестрице Аљонушка, напићу се ја из копита!
— Немој пити, брацо, јер ћеш ждребе постати!
Уздахну Иванушка. Тако опет кренуше даље.
Иду они, иду — сунце припекло, извор далеко, жега их
мучи, а зној тече. Наиђоше на козје копито пуно воде.
Иванушка рече:
— Сестрице Аљонушка, снаге више немам: напићу се из
копита!
— Немој пити, брацо, јер ћеш јаре постати!

37. 36
Иванушка не послуша и напи се из козјег копита.
Напи се и постаде јаре...
Зове Аљонушка брата, а уместо Иванушке, за њом трчи
бело јаре.
Аљонушка горко заплака, седе испод стога сена, а јаре
поред ње скакуће.
У то време пролазио туда један трговац.
— Зашто плачеш, лепа девојко?
Исприча му Аљонушка своју невољу.
А трговац јој рече:
— Удај се за мене. Златом и сребром ћу те окружити, а и
јаре ће живети с нама.
Размисли Аљонушка, размисли, па пође за трговца.
Живели они тако лепо и јаре с њима: једе, пије са
Аљонушком из једног тањира, из једне чаше.
Оде једанпут трговац од куће. Кад одједном, створи се
ту вештица. Стаде под Аљонушкин прозор и поче је љубазно
звати на реку да се купају.
Кад вештица доведе Аљонушку до реке, баци се на њу,
привеза јој камен о врат и гурну је у воду. А сама се начини
Аљонушком, обуче њене хаљине и дође у њене одаје. Нико
не познаде вештицу. Кад се трговац врати кући, ни он не
познаде вештицу.
Само је јаре све знало. Поче оно да тугује, покуњи се,
нити једе, нити пије. И ујутру и увече иде покрај воде и зове:
Аљонушка, сестрице моја!
Испливај, испливај на обалу...
Сазнаде за ово вештица и стаде молити мужа: закољи
јаре, закољи.
Трговцу би жао јарета,навикао се на њега. А вештица се
наврзла те моли. Напослетку трговац мораде да пристане:

38. 37
— Па, закољи га...
Нареди вештица да се заложи ватра голема, да се угреју
котлови гвоздени, да се наоштре ножеви челични...
Када јаре виде да му се ближи крај, рече своме поочиму:
— Пусти ме да пред смрт одем на реку, да се водице
напијем и црева своја да исперем.
— Хајде, иди!
Отрча јаре на реку, стаде на обалу и жалостивим гласом
повика:
Аљонушка, сестрице моја!
Испливај, испливај на обалу.
Ватре горе големе,
Котле реде гвоздене,
Ноже оштре челичне,
Хоће мене заклати!
Аљонушка му из реке одговара:
Брацо мили, Иванушка!
Камен тешки на дно вуче,
Трава свиласта ноге спутава,
Песак жути груди покрива!
А вештица тражи јаре и не може да га нађе, те посла
cлугу:
— Иди нађи јаре и доведи га мени.
Оде слуга на реку и види: по обали јаре скаче и
жалостиво зове:
Аљонушка, сестрице моја!
Испливај, испливај на обалу
Ватре горе големе,
Котле реде гвоздене,

39. 38
Ноже оштре челичне,
Хоће мене заклати!
А из реке му одговара:
Брацо мили, Иванушка!
Камен тешки на дно вуче.
Трава свиласта ноге спутава,
Песак жути груди покрива!
Тада слуга отрча кући те исприча трговцу шта је видео и
чуо на реци. Скупи се народ те пође на реку.
Бацише мреже свилене и извукоше Аљонушку на обалу.
Скидоше јој камен са врата, окупаше је у води изворској,
обукоше је у гиздаве хаљине. Оживе Аљонушка и постаде
још лепша него што је била.
А јаре се од радости три пута преврну преко главе и
претвори се у дечака Иванушку.
Злу вештицу привезаше коњу за реп и пустише у равно
поље.

40. 39
СИВКА-БУРКА
Живео једном један старац и имао три сина. Најмлађег
су сви звали луцкасти Иванушка.
Посејао тако старац пшеницу. Родила добро пшеница,
али се неко навадио да пшеницу гњечи и гази.
Тада старац рече синовима:
— Децо моја драга! Чуваћете пшеницу сваке ноћи по
реду и ухватићете лопова!
Наступи прва ноћ.
Најстарији син оде да пшеницу чува, али му се
придремало. Попе се он на сењак те проспава тако до јутра.
Дође ујутру кући и рече:
— Целу ноћ нисам спавао, пшеницу сам чувао! Сав сам
озебао, а лопова нисам видео.
Друге ноћи пође средњи син. И он је читаву ноћ
преспавао на сењаку.
Треће ноћи дође ред на луцкастог Иванушку.
Узе он колач под пазухо, узе конопац и пође. Кад стиже у
поље, седе на камен. Седи, не спава, колач жваће, чека
лопова.
Кад би поноћ, створи се коњ у пшеници. Једна му длака
сребрна, друга златна. Кад трчи, земља под њим подрхтава,
из ушију му дим куља, а из ноздрва пламен бије.
Стаде коњ пшеницу да једе. Више је гази копитама него
што једе.
Прикраде се Иванушка коњу и набаци му уже на врат.
Трже се коњ из све снаге, али не могаде ништа учинити.
Иванушка скочи хитро на њега и ухвати се чврсто за гриву.
Носио га коњ тако по равном пољу, пропињао се,
пропињао, али га не могаде збацити.
Стаде коњ молити Иванушку:

41. 40
— Пусти ме на слободу, Иванушка! Ја ћу ти то добрим
вратити.
— Добро, — одговори Иванушка — пустићу те али како
ћу те онда наћи?
— А ти изиђи на широко поље, три пута зазвижди и
викни јуначким гласом: „Сивка-бурка, чудотворни риђане,
стани преда ме, као лист пред траву!” и ја ћу се намах
створити.
Отпусти Иванушка коња и доби од њега обећање да
више никад неће јести ни газити пшеницу.
Дође Иванушка ујутру кући.
— Шта је, Иванушка, причај, шта си видео? — питају га
браћа.
— Ухватио сам — рече Иванушка — коња, једна му
длака сребрна, а друга златна.
— А где ти је тај коњ?
— Обећао је да више неће ићи у пшеницу и ја сам га
пустио.
Не повероваше браћа Иванушки, смејаше му се до миле
воље. Али од те ноћи одиста нико није дирао пшеницу...
Ускоро разасла цар гласнике по читавој земљи да објаве
вест:
— Сакупљајте се, племићи и бојари, трговци и обични
сељаци, цару у дворе. Царска кћи, Јелена Прекрасна, седи у
својој високој кули крај прозора. Онај ко на коњу до царске
кћери доскочи и прстен јој са руке скине, за тога ће се она и
удати!
И у одређени дан спремаху се браћа у царски двор, не
зато да сами срећу окушају, већ да друге погледају. А
Иванушка их моли:
— Дајте ми, браћо, макар каквог коњића да и ја одем и
видим Јелену Прекрасну!
— Куд ћеш ти, будало! Хоћеш ваљда, људе да

42. 41
засмејаваш? Боље седи на пећи и пепелом се забављај!
Одоше браћа, а луцкасти Иванушка рече својим
снахама:
— Дајте ми макар котарицу да у шуму пођем и печурака
наберем!
Узе котарицу и пође као да ће печурке брати. Изиђе
Иванушка на широко поље, котарицу под жбун баци, звизну
три пута и викну јуначким гласом:
— Сивка-бурка, чудотворни риђане, стани преда ме,
као лист пред траву!
Коњ јури, земља под њим подрхтава, из ушију му дим
куља, а из ноздрва пламен бије. Дојури и стаде пред
Иванушку као укопан:
— Шта желиш, Иванушка?
— Хоћу да видим царску кћер Јелену Прекрасну! —
одговара Иванушка.
— Онда уђи у моје десно уво, а изиђи кроз лево!
Уђе Иванушка коњу у десно уво, изиђе кроз лево —
такав јунак какав се не може ни замислити, ни у бајци
испричати, ни пером описати! Узјаха Сивку-бурку и одјури
право у град.
Стиже он на путу своју браћу, пројаха поред њих и
прашином их засу.
Дојаха Иванушка на трг, право пред царски дворац. Има
шта и да види: сакупило се невиђено чудо народа. А на
високој кули, крај прозора, седи царска кћи Јелена
Прекрасна. На руци јој скупоцени прстен блиста! А сама она
лепотица над лепотицама.
Сви гледају Јелену Прекрасну и нико се не усуђује да
доскочи до ње: нико није рад себи врат да сломи.
Удари тада Иванушка Сивку-бурку по сапима... Фркну
коњ, зарза, скочи и за три брвна не доскочи до царске кћери.
Задиви се народ, а Иванушка окрете Сивку и одјури.

43. 42
Сви повикаше:
— Ко ли то беше? Ко ли то беше?
А од Иванушке ни трага ни гласа. Сви су видели откуда
је дојахао, али не видеше куда је одјахао.
Дојури Иванушка на широко поље, скочи с коња, уђе му
у лево уво, а кроз десно изиђе и опет постаде онај ранији
луцкасти Иванушка.
Отпусти он Сивку-бурку, набра пуну котарицу отровних
гљива и донесе кући:
— Ево, добрих печурака!
Расрдише се снахе на Иванушку и почеше да га грде:
— Какве си, будало, гљиве донео? Сам их једи!
Осмехну се Иванушка и попе се на пећ.
Вратише се браћа кући те причају женама шта су у граду
видели:
— Ех, какав је јунак цару долазио! Таквог мајка још
једног не роди. Само за три брвна не доскочи до цареве
кћери.
А Иванушка лежи на пећи и смешка се:
— Да нисам то ја, браћо моја рођена, био тамо?
— Ма куд ти тако глуп тамо да будеш! Боље седи на
пећи и муве лови!
Сутрадан старија браћа поново у град пођоше, а
Иванушка узе котарицу и пође по печурке,
Кад изиђе на широко поље, баци котарицу, три пута
звизну, и викну јуначким гласом:
— Сивка-бурка, чудотворни риђане, стани преда ме, као
лист пред траву!
Коњ јури, земља под њим подрхтава, из ушију му дим
куља, а из ноздрва пламен бије.
Притрча и стаде пред Иванушку као укопан.
Уђе Иванушка Сивки-бурки у десно уво, кроз лево изиђе

44. 43
и постаде силан јунак. Скочи на коња и одјури ка дворцу.
Има шта и да види, сакупило се невиђено чудо народа,
још више него први пут. Сви гледају цареву кћер и диве јој
се, а нико ни не помишља да скаче: боје се да врат не скрхају!
Удари тада Иванушка свога коња по сапима. Зарза
Сивка-бурка, скочи и само за два брвна не доскочи до
прозора цареве кћери.
Окрете Иванушка Сивку и одјаха. Сви су видели откуда
је дојахао, али не видеше куда је одјахао.
А Иванушка стигао већ на широко поље.
Отпусти Сивку-бурку, а сам пође кући. Седе на пећ,
браћу чека.
Вратише се браћа кући те причају:
— Опет је онај јунак долазио! Само за два брвна до
цареве кћери није доскочио.
А Иванушка им каже:
— Да нисам то ја био тамо?
— Седи, будало, и ћути!...
Трећег дана спремају се браћа опет дз крену, а
Иванушка им рече:
— Дајте ми макар и најгорег коњића да пођем и ја са
вама!
— Седи, будало, код куће! Само ти још тамо недостајеш!
То рекоше и одоше.
Изиђе Иванушка на широко поље, три пута звизну и
викну јуначким гласом:
— Сивка-бурка, чудотворни риђане, стани преда ме,
као лист пред траву!
Коњ јури, земља под њим подрхтава, из ушију му дим
куља, а из ноздрва пламен бије. Дојури и стаде пред
Иванушку као укопан.
Уђе Иванушка коњу у десно уво, кроз лево изиђе.

45. 44
Постаде силан јунак те одјаха царском двору.
Дојаха Иванушка до високе куле, ошину Сивку-бурку
корбачем... Зарза коњ још више него раније, удари о земљу
копитама, скочи и доскочи до прозора!
Пољуби Иванушка Јелену Прекрасну у румена уста,
скиде јој са руке прстен и одјури.
Тада сви почеше да галаме, вичу и рукама машу:
— Држи га! Ухвати га!
А од Иванушке ни трага ни гласа.
Отпусти он Сивку-бурку, дође кући. Једна му рука
крпом замотана.
— Шта ти се то десило? — питају га снахе.
— Кад сам тражио печурке, на грану сам се огребао...
И попе се на пећ.
Вратише се браћа и стадоше причати пгга је и како је
било:
— Онај јунак је овога пута тако скочио да је до цареве
кћери доскочио и прстен јој са руке скинуо!
Иванушка седи на пећи и мисли своје мисли:
— Да нисам то ја био, браћо?
— Седи, глупане, и не причај којешта!
Тада се Иванушки прохте да погледа скупоцени прстен.
Како размота крпицу, а колиба сва сину!
— Престани, будало, да се ватром играш! — повикаше
браћа. — Још ћеш и колибу запалити. Време је да те сасвим
из куће истерамо!
Иванушка им ништа не одговори, већ прстен поново у
крпу замота...
После три дана цар поново разгласи по царству да се
сав народ, колико год га има у царству, сакупи код њега на
гозбу и да нико не сме код куће остати. А ко не дође на
царску гозбу, тај ће главу изгубити!

46. 45

47. 46
И тако морадоше браћа да поведу на гозбу и луцкастог
Иванушку.
Кад стигоше, седоше за царску трпезу, пију, једу и
причају.
А Иванушка се скуњио иза пећи, у ћошку и тамо седи.
Обилази Јелена Прекрасна своје госте. Свакога нуди
вином и медовином, а гледа није ли коме на руци њен
царски прстен. Ко буде имао прстен, тај ће бити њен
младожења.
А прстен никако да види...
Обиђе она тако све и дође до последњег, до Иванушке. А
он седи иза пећи, сав поцепан и подеран, а једна му рука
крпом замотана.
А браћа гледају и мисле: „Види ти цареве кћери, и нашег
Иванушку вином служи!”
А Јелена Прекрасна донесе Иванушки чашу вина и
упита:
— А што ти је, јуначе, рука завијена?
— У шуму сам по печурке ишао и на грану се огребао.
— Па, дедер, развежи, покажи!
Развеза Иванушка руку, а на његовом прсту прстен
цареве кћери сија и блиста!
Обрадова се Јелена Прекрасна, узе Иванушку за руку,
доведе га оцу и рече:
— Ево, оче, нашла сам свога суђеника!
Умише Иванушку, очешљаше га, оденуше и то више није
био луцкасти Иванушка, већ силан јунак, не можеш га ни
познати!
И нису оклевали, већ су веселу гозбу у свадбу
претворили!
И ја сам на тој гозби био, медовину и пиво пио, низ брке
је текло, а у уста није утекло.

48. 47
ДРВО КОЈЕ ПЕВА И ПТИЦА КОЈА ГОВОРИ
Живео једном један цар веома радознао те је увек код
прозора прислушкивао.
А један трговац имао три кћери. Једанпут рекоше оне
своме оцу: прва рече: „Ах, када би мене узео за жену царски
пекар!” А друга рече: „Ах, када би мене узео за жену царски
слуга!” А трећа рече: „А ја бих желела да се за самог цара
удам. Родила бих му два сина и једну кћер!” Цар је слушао
цео тај разговор. После краћег времена он учини баш тако
као што су оне и желеле: најстарија кћи удаде се за пекара,
средња за слугу царског, а најмлађа за самог цара. Срећно је
живео цар са својом женом. Не прође дуго и она му роди
сина. Сестре га одмах склонише и рекоше цару да му је жена
родила штене, а новорођенче ставише у ковчежић и бацише
га у рибњак у царском врту. Цар се разгневи на своју жену,
хтеде да је убије, али га одвратише краљеви који су дошли к
њему. Рекоше да треба први пут да јој опрости. Тако јој цар
опрости.
После годину дана царица роди и другог сина. Сестре
опет рекоше цару да му је жена родила маче. Цар се још
више разгневи и хтеде да је смрћу казни, али га поново
одвратише. Размисли цар и поново јој опрости, до трећег
пута. А сесгре и друго новорођенче ставише у ковчежић и
бацише у рибњак. Не прође ни година а царица роди
прекрасну кћер. Сестре опет цара известише да му је жена
родила неко чудовиште.

49. 48
Цар се још више разгневи и хтеде своју жену да обеси, али га
краљеви из других земаља одвратише. Рекоше му: „Боље
начини кулу и смести је у њу да јој свако ко туда прође у
лице пљује!”
Цар тако и учини. А њој не само да нико у лице не пљује
већ јој носе разне ђаконије. А децу коју је царица родила, а
сестре у рибњак побацале, узео је и одгајао царски вртлар.
Царска деца су расла не из године у годину, нити из
месеца у месец, нити из дана у дан, већ из часа у час.
Царевићи постадоше такви јунаци да се ни речима не може
исказати, ни пером описати. А царска кћи постаде таква
лепотица, каква се ни у бајци замислити не може. Дође
време и они почеше молити вртлара за дозволу да начине
кућу изван града. Вртлар им допусти. Изградише они тако
лепу кућу и стадоше лепо живети. Браћа су волела да иду за
зечевима, те тако оду они једанпут у лов, а сестра остаде
сама код куће.
Дође тада девојци у кућу једна старица и рече јој: „Добро
вам је у кући и лепо. Само три ствари вам недостају.” Царева
кћи упита старицу: „А шта ми то немамо? Изгледа нам да
имамо све!” А старица рече: „Ево чега немате: птицу која
говори, дрво које пева и живу воду.”
Дођоше браћа из лова, сестра их дочека и рече:
— Браћо, све имамо, само три ствари немамо!
А браћа је питају:
— А шта то, сестрице, немамо?
А она одговори:
— Немамо птицу која говори, дрво које пева и живу
воду.
Најстарији брат је тада замоли:
— Сестрице, дај ми благослов свој, ја ћу поћи да
тражим та чуда. А ако умрем или ме убију, ево по чему ћете
знати: забошћу у зид ножић, и ако из ножића крв капне —
то ће бити знак да сам ја мртав.

50. 49
Тако он пође. Ишао он, ишао и дође до једне шуме. На
дрвету седи један старац. Запита он старца:
— Како да дођем до птице која говори, дрвета које пева
и живе воде?
Старац му даде котурић и рече:
— На коју страну се овај котурић закотрља, тамо иди!
Котурић се стаде котрљати и царевић пође за њим.
Докотрља се котурић до високе планине и нестаде га. Пође
царевић у планину, дође на пола пута и нестаде га. А у
његовој кући одмах кану крв са ножића. Тада сестра рече
млађем брату да је њихов старији брат мртав, јер је канула
крв са ножића. А млађи брат јој одговори:
— Сада ћу ја поћи, сестрице, да тражим птицу која
говори, дрво које пева и живу воду.
Она му даде свој благослов и он пође.
Ишао он тако, ишао и најзад дође до једне шуме. На
дрвету седи старац и царевић га упита:
— Како бих, дедице, нашао птицу која говори, дрво које
пева и живу воду?
Старац му одговири:
— Ево ти котурић. На коју страну се он закотрља, тамо
и ти иди.
Докотрљао се котурић до високе планине и нестао.
Пошао царевић у планину, дошао до пола пута и одједном и
њега нестаде.
Чекала га сестра, чекала много година, а он никако да се
врати. Помисли она: „Мора да је и мој други брат мртав!” И
пође сама да тражи птицу која говори, дрво које пева и живу
воду.
Ишла она тако, ишла, док није најзад стигла до једне
шуме. А на дрвету старац седи. Она га упита:
— Дедице! Како да нађем птицу која говори, дрво које
пева и живу воду?