kratak prezentacioni rad o najozloglasenijem logoru

1. Aushwitz

2. О самом логору
Концентрациони камп
Аушвиц (нем.
Konzentrationslager
Auschwitz) био је један од
највећих радних логора у
нацистичкој Немачкој крајем
прве половине ХХ века.
Налазио се у јужнијем делу
Пољске, 286 километара
удаљен од престонице
Варшаве. Име је првобитно
добио по оближњем граду
Освјеннћим. Након свог
прикључења Немачкој,
назив се мења у „Аuschwitz
I“.
Под вођством Рудолфа Хеса, у
логору су боравили људи
различитих нација, међу
којима су већину чинили
Јевреји и Роми, али су се
могли наћи и људи
Словенског порекла (Пољаци,
Руси па чак и Срби који су
сматрани „нижом расом“).

3. Рад логора током Другог светског
рата
Комплекс се састојао од три главна логора.
1. Аушвиц I, отворен 20. маја 1940, био је центар администрације, а у њему је страдало око
70.000 људи, углавном Пољака и совјетских ратних заробљеника.
2. Аушвиц II (Биркенау), отворен 8. октобра 1941, био је логор смрти у коме је убијено
960.000 Јевреја, 75.000 Пољака и 19.000 Рома. Он је био највећи од три логора и имао је
само један циљ-уништити и искоренити што више Јеврејских и других породица.
3. Аушвиц III (Моновиц), отворен 31. маја 1942, био је радни логор фабрике ИГ боје (IG
Farben).
Постојало је око 40 помоћних логора под заједничком управом, од којих су
неки били неколико десетина километара од главних логора, са од неколико
десетина до неколико хиљада логораша.
Као што је био случај у свим нацистичким концентрационим логорима,
Аушвицом је управљала парамилитарна грана нацистичке партије, СС. До
лета 1943. логором је командовао Рудолф Хес, а касније Артур
Либехеншел и Рихард Баер. Хес је после рата током суђења дао детаљан опис
рада логора, а описао га је и у својој аутобиографији. Обешен је 16. априла
1947. на улазу у крематоријум Аушвица I.

4. Адолф Хитлер и Рудолф Хес,
управник логора Аушвиц.
Берлин, 1941. године
Странице признања и описа Аушвица
у аутобиографији Рудолфа Хеса.

5. Опис логора и „живота“ у Аушвицу
• Заробљеници су довожени у Аушвиц-Биркенау
композицијама возова. Када би приспели у
логор, делили су их у две групе; оне које би
одмах погубили и оне које би регистровали као
логораше. Прву групу је чинило око 75% људи и
они би убрзо били спроведени у гасне коморе. У
њој су била сва деца, мајке са децом, старци и
сви они који нису деловали снажни на краткој
инспекцији логорских лекара. Припадници СС
трупа су говорили жртвама да их воде на
туширање и процес уклањања ваши. Гасне
коморе су биле прерушене у просторије за
туширање. Када би их напунили, затварали би
врата и у просторију убацивали
таблете цијанида (отрова) кроз рупе у таваници
или прозорчиће са стране. Капацитет за убијање
и кремирање износио је 20.000 жртава дневно.
• Преостали логораши су радили као ропски
радници у фабрикама ИГ боје и Круп. Од 1940.
до 1945. регистровано је 405.000 ропских
радника. Њих 340.000 нестало је у стрељањима,
пребијањима, од изгладнелости и од болештина.
• Посебне радне јединице логораша су клештима
чупале златне зубе жртава гасних комора. Злато
је топљено и транспортовано у Немачку. Лични
предмети логораша су одношени у складиште,
одакле су их по жељи пљачкали припадници
СС.
Особље логора су делом чинили
логораши, од којих су неки имали
улогу капоа (већином робијаши) и
радника у крематоријумима
(sonderkommando). Капои су
одржавали ред у баракама. Јединице
зондеркомандоа су припремале
новопридошле за егзекуцију (скидање
одеће и одузимање личних предмета),
уклањале златне зубе из вилица
лешева и преносиле тела у
крематоријуме. Немци би повремено
ликвидирале целе јединице
зондеркомандоа. Око 6.000
припадника СС је радило у Аушвицу.

6. Мрачна страна рата; принудни рад
у Аушвицу праћен великим
замором и болешћу, 1942. године
Гасне коморе („тушеви“)
коришћени у логору.

7. Ослобођење логора и његове
последице
• Новембра 1944. Хајнрих Химлер је
наредио уништење крематоријума у
Аушвицу. Гасне коморе у Биркенауу СС
је дигао у ваздух јануара 1945. у
покушају да сакрије немачке ратне
злочине пред совјетским трупама које су
се приближавале. СС команда је 20.
јануара наредила да се побију сви
преостали логораши, али ова наредба
није извршена у хаосу немачког
повлачења. Нацистичко особље је 17.
јануара 1945. почело евакуацију; Око
20.000 логораша из Аушвица успело је
да стигне до логора Берген-Белзен у
Немачкој, где су их ослободили
Британци априла 1945. Најслабијих
7.500 остављено је у логору. Њих је
ослободила 322. стрељачка дивизија
Црвене армије 27. јануара 1945. У
логору су нашли и 348.820 мушких
одела и 836.255 женских одевних
предмета који су припадали жртвама.
• Аушвиц-Биркенау је био логор смрти у
коме је погубљено највише људи, иако је
са радом почео најкасније. Године 1941. у
масовним егзекуцијама у окупираним
подручјима нацисти и њихови сарадници
су побили 1,1 милион Јевреја. Године
1942, 2,7 милиона Јевреја је страдало у
логорима операције Рајнхарт који су
створени за истребљење 3 милиона
пољских Јевреја. У Аушвицу је убијено око
200.000 Јевреја те године. Пола милиона
Јевреја убијено је 1943. (од тога половина
у Аушвицу). Од тада, са радом је наставио
само логор у Аушвицу, и то као радни
логор и логор за уништење Јевреја из
остатка Европе.
• Аушвиц, у функцији логора смрти, радио
је пуним капацитетом од априла до јуна
1944, када је био центар за уништавање
мађарских Јевреја. Број усмрћених је био
толики да су неки лешеви спаљивани на
ломачама на отвореном.

8. Фотографије ослобођења Аушвица од
стране Црвене Армије

9. Данашњи меморијални центар „Аушвиц-Биркенау у Пољској,
76 година након Холокауста...

10. Презентацију су радили ученици VIII2: Марко Митровић, Страхиња
Ненадовић и Урош Радовановић.
Хвала на пажњи!