SlideShare a Scribd company logo
ПОИМ ЗА ЕВРОПА
Термонот Европа има митски
          корени
   Во делото “Идила” на Мосхос од 2 век п.н.е дадено е
    едно митолошко предание според кое Европа е
    претставена како божица една од многуте одбор,
    моми, светици во која се заљуби Зевс. Зевс е тој што
    ги искористил своите боговски предности и успеал да
    ја грабне од Азиското крајбрежје,престорен во бик и
    ја донел на Крит “каде станала кралица и мајка на
    многу деца” кои ја населиле Европа.
   Преданието говори за две земји што се караат за
    Европа: земјата на Азија и земјата од спротива,
    континент без име и бара да има име и ќе добие
    насила со помош на Зевс.
   Преданието не упатува дека тогаш постои сеопшто
    движење од Исток кон Запад со кое се извршило
    населувањето на безимениот континент, а од тогаш
    Европа.
Европа е претставена како
божица “во која се заљуби Зевс
Прв што го напишал името
         Европа е Хесоид
   Европа има свија предисторија, која е
    предисторија на безимен континент, полека
    населуван, цивилизиран и оживуван од луѓе
    од замисли и од занаети дојдени од
    крајбрежјето на Блискиот Исток.
   Но според пишаните извори прв
    што го напишал името Европа е
    Хесоид, околу 900 година п.н.е,
      а прв што ја опишал и споредил
     со Азија е Хипокрит.
   Според религиозните учења, кое ќе
    доминира во средниот век а извор е
    Светото писмо, тројцата синови на Ное-
    Сим, Ханан и Јафет при делба ги
    добиле трите делови на светот што
    соодветствуваат на Азија, Африка и
    Европа.
   Според првата книга Мојсиева (Битие) 9
    и 10 синовите на Ное, штом излегле од
    чунот, добиле таткова наредба да ја
    населат целата земја со свое
    поколение.
   Од 5 до 15 век мноштво автори зборуваат за
    Јафет и неговите синови и внуци што ја
    населуваат Европа. Се зборува за “мачноста
    да се најде Европа”, а Де Ружмон оттука ќе
    констатира “барањето ја создало Европа, да
    се бара Европа, значи да се создава”.
   Семитската етимологија Европа ја изведува
    од Ереб што значи вечер, залез.
   Народите што живееле во земјите на
    изгрејсонцето (Азија), со зборот Европа ја
    означувале земјата на зајдисонцето.
Географија на Европа
   Географска Европа е само рт, или
    продолжение на Азија. Таа е големо
    полуострво кое подоцна станува метропола
    на човечкиот род.
   Европа е голем полуостров со кој завршува
    пространиот азиски континент на Запад. Таа
    не сочинува самостојна целина, туку само
    крајна точка на овој континент. - вели
    историчарот де Рејнолд.
Заедничката свест за Европа
    Во 8 и 9 век ќе се зацврсти заедничката свест за
     Европа, која подоцна ќе се помати.
    За повторно да се разбуди замислата за Европа и
     христијанството “ќе се чека” да се појави
     монголската и турската закана. Хрисријанството ќе
     биде потиснато на овој континент и полека се
     создава свест за христијани и неверници.
    До 18 век три замисли го поврзуваат
     обединувањето на Европа:
4.   мирот;
5.   крстоносните војни;
6.   борбата за или против превласта на една сила
     внатре во Европа.
Создавањето на Европа како
        политичка заедница
   Во социо-политичка смисла и создавањето на
    Европа како политичка заедница најзначаен е
    предлогот на кралот Јиржи Погибрад 15 век
    (крал на Боемија) под наслов Расправа за сојуз
    или конфедерација, со цел да се пружи
    организиран отпор на Турците.
   Предлогот е неуспешен, но значаен, бидејќи со
    овој акт се ограничува националната
    сувереност и се гарантира автономноста на
    членките и предвидени се заеднички органи
    единствени воени сили и федерален буџет кој
    би се пополнувал и од вишокот на црковните
    давачки.
Ерата на империјализмот
   Големите откритија ќе ја отворат ерата на
    империјализмот со што Европа ќе се покаже
    како континент на ширење и на завојување,
    на откритија и на колонијализам.
   Со нив творечкиот импулс на цивилизацијата
    се преместува на крајбрежјето на Атлантикот.
    Се отвора ерата на капитализмот и приматот
    на државата.
   Карло 5 ќе создаде 3/4 континентална
    Европа, надевајќи се дека ќе создаде
    обединета Европа, а со неговата смрт умира и
    оваа идеја.
Имотот на Карло 5
Дали постои европско
           општество?
   Што е општество?
   Во социологија најчесто општеството се
    препознава како „национално општество“ што
    значи општеството се изедначува со
    „општествено институционалниот поредок“.
   Кажано на наједноставен начин општеството
    се сфаќа како „нација“ односно како
    „самодоволно културно и политичко
    заедништво центрирано околу државата“.
Врз кои основи современа
    социологија зборува за европско
              општество?
   Според Емил Диркем европското општество
    произлегува од различните национални општества
    како последица од постојаниот развиток на процесот
    на „општествената поделба на трудот“.
   Диркем по научен и аналитичен пат согледал дека
    преку „спонтани движења“ на европските народи
    доаѓа до замена на механичката со органска
    солидарност помеѓу сите жители на Европа и ќе се
    јави тенденција за создавање на едно европско
    општество.
   Диркем дури смета дека со постојан развиток на
    поделбата на трудот ќе дојде до формирање на едно
    „светско сеопштество“.
Диркем тврди дека:

   „Денес различните нации во Европа се
    многу помалку независни една од друга
    затоа што, до одредена мера, сите тие
    се дел од едно исто општество,
    навистина, се уште некохерентно и
    неорганизирано, но кое станува се
    повеќе и повеќе самосвесно“.
Визионерството на Виктор Иго
   “Ќе постои една особена нација,
    ...голема... слободна...славна, богата,
    разумна, мирољубива, пријателска
    спрема остатокот на човештвото. Оваа
    нација за престол ќе го има Париз, а
    никако нема да се вика Франција, таа
    ќе се вика Европа. Ќе се вика Европа во
    20 век и натаму, уште препородена, таа
    ќе се вика Човештво...она во што
    учествува 19 век, тоа е создавање на
    Европа”.
Тој ќе рече во 1851 год

   “... ќе дојде време кога вие повеќе нема да ги кревате луѓето на
    оружје едни против други... Вие може да имате уште толку
    сметки да расчистувате, расправии да водите, ама дали знаете
    што ќе ставите наместо вооружени луѓе?... наместо пешаци и
    коњаници, топови, копја и мечеви? Вие ќе ставите чамова
    кутијка што ќе ја викате изборна кутија, а од таа кутија ќе
    излезе што ? - еден собир на кој ќе се учествувате полни со
    живот, собир што ќе биде како вашата душа за сите, еден
    суверен и народен собир кој ќе одлучува, ќе суди, ќе решава
    според законот, кој ќе стори да падне оружјето од секоја рака и
    да се роди правдата во сите срца, кој ќе каже секому: Заврши
    твоето право, овде почнува твојата обврска.. ќе нема друго
    бојно поле туку пазарот што е отворен за трговијата и свеста
    што се отвора за идеите. Ќе дојде ден кога бомбите ќе бидат
    заменети со гласовите... Ќе дојде ден кога ќе ги видиме двете
    бескрајни целини САД и СЕД, една наспроти друга, фатени за
    раце над морињата.”
Поздравен говор на светската
    изложба во Париз во 1867 год
   “Европо, нека си добредојдена. Влези дома. Земи си
    го овој Париз кој тебе ти припаѓа и кому, ти, му
    припаѓаш!... Ова е град на сите и за сите, кој ја има
    привилегијата да направи дела што се европски!
    Оттука тргнале сите поттици на духот на 19 век,...
    правото на поединецот, работното право, правото на
    жената, правото на детето, укинување на
    неписменоста, укинување на силата во сите облици,
    неприкосновеност на човечкото мислење,... О,
    Францијо, збогум! Ти си толку голема за да си
    мајковина. Се разделуваме од својата мајка која
    станува божица. Уште малку време и ти ќе можеш да
    исчезнеш во преобразбата... Ти, повеќе не ќе си
    Франција, ти ќе бидеш Човештво. Збогум Народ,
    здраво Човек! Ти, Францијо стани свет. “
Што рекле за европската
           интеграција
   Монтеские: Кога би знаел нешто корисно за мојата
    татковина, а би било штета за Европа и за човечкиот
    род, на тоа би гледал како на злосторство.

   Лајбниц: бара обединување на Европа преку
    нејзините разноликости и да се изгради врз основа
    на федерализам.
   Тој е граѓанинот на светот: Не сум од оние што се
    слепо врзани за својата земја или пак за некоја
    посебна нација, туку сум во служба на целиот
    човечки род; зошто го сметам Небото за своја
    Татковина и сите луѓе со добра волја за свои
    сограѓани на ова Небо; и сакам да направам повеќе
    добра меѓу Русите, ништо помалку отколку меѓу
    Германците, и други Европејци... Мојата наклоност и
    мојот вкус се стремат кон општото добро”.
Во 18 и 19 век Европа прави
     купишта предлози за сојуз
   Голем број револуции во овој период ќе го
    воскреснат утопиското “слобода, еднаквост,
    братство”, ќе никнат нации- држави, па
    повикот за обединување на Европејците во
    единствена нација нема да изостане.
   Повиците за свикување на сеопшти конгреси
    на учените луѓе кои ќе се состанат и ќе се
    договорат за “сеопфатен устав” што ќе важи
    за цела Европа и за три збирки правила со
    кои ќе се уредат моралните, социјалните и
    воените односи помеѓу нациите, се се
    почести.
Енрико Микеле Л”Аурора
    (18 век, италијански јакобинец)
   “Да, Европејци, на нашето детство, и на нашата
    простота бездруго треба да им се стави крај! Овие
    неправедни монарси, надокрај, нека почнат да ги
    почитуваат нашите права! А, ако продолжат со својот
    крвав и суров поредок нека се истури сеопштиот бес
    врз разнишаните глави на нашите мачители; нека ги
    погодат искушенијата на една крвава војна нашиве
    единствени непријатели! А нациите, откако ќе се
    ослободат и откако ќе се обединат, нека бидат
    владеани според светите права на слободата и на
    единството, управувани според начелата на мирот,
    на доблеста и на правдата... Сите нации во Европа
    да можат да сметаат дека и припаѓаат на единствена
    своја држава, нивните интереси да бидат општи и
    Европа да е мајка на своите чеда - сите нејзини
    жители!”
Сен Симон
   Сен Симон ќе издаде нацрт за соединети
    европски држави и се залага за
    реорганизација на Европското општество или
    за нужноста да се поврзат народите на
    Европа во едно единствено политичко тело,
    така што секој ќе ја зачува својата
    национална независност.
   Тој предлага избор на европски пратениции
    европското прашање да почива на
    заедничките интереси и цврстата заложба и
    врз институции. Обликот за уредување на
    таквата Европа е конфедерација.
Настаните во 20 век го доведоа
       во прашање проектот за
        сеевропско општество.
   Затоа по Втората светска војна ќе се врати
    свеста за Европа и за нејзиното политичко
    единство. Ќе се увиди дека токму
    апсолутните национални суверенитети се
    загрижувачката опасност за цврстото
    единство на Европа.
   Европејците ќе сватат дека тие можат да
    живеат само ако се зафатат со големо
    дело ,,Соединети Европски Држави,,.

More Related Content

What's hot

Потекло на човекот
Потекло на човекотПотекло на човекот
Потекло на човекот
Goce Stevanoski
 
Hemijski sastav celije Ivana Jelkic
Hemijski sastav celije Ivana JelkicHemijski sastav celije Ivana Jelkic
Hemijski sastav celije Ivana Jelkic
ivana_123
 
Poreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čovekaPoreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čoveka
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Digestija
DigestijaDigestija
Digestija
Maja Saridis
 
истражување работни листови цврсти материи,течности и гасови Biljana CM
истражување работни листови цврсти материи,течности и гасови Biljana CMистражување работни листови цврсти материи,течности и гасови Biljana CM
истражување работни листови цврсти материи,течности и гасови Biljana CM
Biljana CM
 
Ekosistem
EkosistemEkosistem
Istorija etike
Istorija etikeIstorija etike
Istorija etikedr Šarac
 
Pocva
PocvaPocva
1.recni civilizacii
1.recni civilizacii1.recni civilizacii
1.recni civilizacii
Oliver Gevgelija
 
Kameno и metalno vreme
Kameno и metalno vremeKameno и metalno vreme
Kameno и metalno vreme
Oliver Gevgelija
 
Klasifikacija drvo zivota
Klasifikacija   drvo zivotaKlasifikacija   drvo zivota
Klasifikacija drvo zivota
saculatac
 
Merenje vremena
Merenje vremenaMerenje vremena
Merenje vremena
Nataša Jovanov
 
Sunčev sistem - Saša Stojanović
Sunčev sistem - Saša StojanovićSunčev sistem - Saša Stojanović
Sunčev sistem - Saša Stojanović
Edukacija Obrazovni portal
 
порекло и историјски развој човека
порекло и историјски развој човекапорекло и историјски развој човека
порекло и историјски развој човека
Maja Simic
 
Postanak zivota na Zemlji
Postanak zivota na Zemlji Postanak zivota na Zemlji
Postanak zivota na Zemlji
Jana Stojanovic
 
Religija budizam
Religija budizamReligija budizam
Religija budizam
Sladjana Bozic
 
Кожа
Кожа Кожа
Кожа
PPABiologija
 
Lajanje na zvezde, knjiga i film
Lajanje na zvezde, knjiga i filmLajanje na zvezde, knjiga i film
Lajanje na zvezde, knjiga i film
Jezik mediji kultura
 

What's hot (20)

Virusi mkd
Virusi mkdVirusi mkd
Virusi mkd
 
Потекло на човекот
Потекло на човекотПотекло на човекот
Потекло на човекот
 
Hemijski sastav celije Ivana Jelkic
Hemijski sastav celije Ivana JelkicHemijski sastav celije Ivana Jelkic
Hemijski sastav celije Ivana Jelkic
 
Poreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čovekaPoreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čoveka
 
Digestija
DigestijaDigestija
Digestija
 
истражување работни листови цврсти материи,течности и гасови Biljana CM
истражување работни листови цврсти материи,течности и гасови Biljana CMистражување работни листови цврсти материи,течности и гасови Biljana CM
истражување работни листови цврсти материи,течности и гасови Biljana CM
 
Ekosistem
EkosistemEkosistem
Ekosistem
 
Istorija etike
Istorija etikeIstorija etike
Istorija etike
 
Pocva
PocvaPocva
Pocva
 
1.recni civilizacii
1.recni civilizacii1.recni civilizacii
1.recni civilizacii
 
Kameno и metalno vreme
Kameno и metalno vremeKameno и metalno vreme
Kameno и metalno vreme
 
Klasifikacija drvo zivota
Klasifikacija   drvo zivotaKlasifikacija   drvo zivota
Klasifikacija drvo zivota
 
Kultura zdravog života-
Kultura zdravog života- Kultura zdravog života-
Kultura zdravog života-
 
Merenje vremena
Merenje vremenaMerenje vremena
Merenje vremena
 
Sunčev sistem - Saša Stojanović
Sunčev sistem - Saša StojanovićSunčev sistem - Saša Stojanović
Sunčev sistem - Saša Stojanović
 
порекло и историјски развој човека
порекло и историјски развој човекапорекло и историјски развој човека
порекло и историјски развој човека
 
Postanak zivota na Zemlji
Postanak zivota na Zemlji Postanak zivota na Zemlji
Postanak zivota na Zemlji
 
Religija budizam
Religija budizamReligija budizam
Religija budizam
 
Кожа
Кожа Кожа
Кожа
 
Lajanje na zvezde, knjiga i film
Lajanje na zvezde, knjiga i filmLajanje na zvezde, knjiga i film
Lajanje na zvezde, knjiga i film
 

Similar to (8,1) poim za evropa

(1,7) нациите и националните држави денес (1)
(1,7) нациите и националните држави денес (1)(1,7) нациите и националните држави денес (1)
(1,7) нациите и националните држави денес (1)neebitno
 
(1,5) постисторија и крајот на историјата
(1,5) постисторија и крајот на историјата(1,5) постисторија и крајот на историјата
(1,5) постисторија и крајот на историјата
neebitno
 
(8,81) европски вредности и идентитет
(8,81) европски вредности и идентитет(8,81) европски вредности и идентитет
(8,81) европски вредности и идентитетneebitno
 
Tasko%20 drume%20belcev%20 %20macedonia%209%20milleniums%20of%20writing%20civ...
Tasko%20 drume%20belcev%20 %20macedonia%209%20milleniums%20of%20writing%20civ...Tasko%20 drume%20belcev%20 %20macedonia%209%20milleniums%20of%20writing%20civ...
Tasko%20 drume%20belcev%20 %20macedonia%209%20milleniums%20of%20writing%20civ...orisogn
 
(1,6) пресоздавање на светскиот поредок
(1,6) пресоздавање на светскиот поредок(1,6) пресоздавање на светскиот поредок
(1,6) пресоздавање на светскиот поредокneebitno
 
Grigor prlicev by a.kristijan
Grigor prlicev by a.kristijanGrigor prlicev by a.kristijan
Grigor prlicev by a.kristijanGuest333
 
Александар ДОНСКИ - АНТИЧКИТЕ МАКЕДОНЦИ НЕ БИЛЕ ГРЦИ!
Александар ДОНСКИ - АНТИЧКИТЕ МАКЕДОНЦИ НЕ БИЛЕ ГРЦИ!Александар ДОНСКИ - АНТИЧКИТЕ МАКЕДОНЦИ НЕ БИЛЕ ГРЦИ!
Александар ДОНСКИ - АНТИЧКИТЕ МАКЕДОНЦИ НЕ БИЛЕ ГРЦИ!
Stojance Panov
 
(8,2) sovremeno evropsko seostestvo
(8,2) sovremeno evropsko seostestvo(8,2) sovremeno evropsko seostestvo
(8,2) sovremeno evropsko seostestvoAngela Krstevska
 

Similar to (8,1) poim za evropa (9)

(1,7) нациите и националните држави денес (1)
(1,7) нациите и националните држави денес (1)(1,7) нациите и националните држави денес (1)
(1,7) нациите и националните држави денес (1)
 
(1,5) постисторија и крајот на историјата
(1,5) постисторија и крајот на историјата(1,5) постисторија и крајот на историјата
(1,5) постисторија и крајот на историјата
 
(8,81) европски вредности и идентитет
(8,81) европски вредности и идентитет(8,81) европски вредности и идентитет
(8,81) европски вредности и идентитет
 
Tasko%20 drume%20belcev%20 %20macedonia%209%20milleniums%20of%20writing%20civ...
Tasko%20 drume%20belcev%20 %20macedonia%209%20milleniums%20of%20writing%20civ...Tasko%20 drume%20belcev%20 %20macedonia%209%20milleniums%20of%20writing%20civ...
Tasko%20 drume%20belcev%20 %20macedonia%209%20milleniums%20of%20writing%20civ...
 
(1,6) пресоздавање на светскиот поредок
(1,6) пресоздавање на светскиот поредок(1,6) пресоздавање на светскиот поредок
(1,6) пресоздавање на светскиот поредок
 
(8,3) sovet na evropa
(8,3) sovet na evropa(8,3) sovet na evropa
(8,3) sovet na evropa
 
Grigor prlicev by a.kristijan
Grigor prlicev by a.kristijanGrigor prlicev by a.kristijan
Grigor prlicev by a.kristijan
 
Александар ДОНСКИ - АНТИЧКИТЕ МАКЕДОНЦИ НЕ БИЛЕ ГРЦИ!
Александар ДОНСКИ - АНТИЧКИТЕ МАКЕДОНЦИ НЕ БИЛЕ ГРЦИ!Александар ДОНСКИ - АНТИЧКИТЕ МАКЕДОНЦИ НЕ БИЛЕ ГРЦИ!
Александар ДОНСКИ - АНТИЧКИТЕ МАКЕДОНЦИ НЕ БИЛЕ ГРЦИ!
 
(8,2) sovremeno evropsko seostestvo
(8,2) sovremeno evropsko seostestvo(8,2) sovremeno evropsko seostestvo
(8,2) sovremeno evropsko seostestvo
 

More from neebitno

(8,91) пристапување кон еу
(8,91) пристапување кон еу(8,91) пристапување кон еу
(8,91) пристапување кон еуneebitno
 
(8,5) prosiruvanje na evropskata zaednica
(8,5) prosiruvanje na evropskata zaednica(8,5) prosiruvanje na evropskata zaednica
(8,5) prosiruvanje na evropskata zaednicaneebitno
 
(7,1) kolektivno dejstvuvawe
(7,1) kolektivno dejstvuvawe(7,1) kolektivno dejstvuvawe
(7,1) kolektivno dejstvuvaweneebitno
 
(6,3) nasilstvo i nenasilstvo
(6,3) nasilstvo i nenasilstvo(6,3) nasilstvo i nenasilstvo
(6,3) nasilstvo i nenasilstvoneebitno
 
(6,4) razresuvanje na konflikti
(6,4) razresuvanje na konflikti(6,4) razresuvanje na konflikti
(6,4) razresuvanje na konfliktineebitno
 
(6,5) terorizam i antiterorizam
(6,5) terorizam i antiterorizam(6,5) terorizam i antiterorizam
(6,5) terorizam i antiterorizamneebitno
 
(6,6) obse
(6,6) obse(6,6) obse
(6,6) obseneebitno
 
(4) demokratizacija vo republika makedonija
(4) demokratizacija vo republika makedonija(4) demokratizacija vo republika makedonija
(4) demokratizacija vo republika makedonijaneebitno
 
(3,8) covekovi prava, demokratija i razvoj
(3,8) covekovi prava, demokratija i razvoj(3,8) covekovi prava, demokratija i razvoj
(3,8) covekovi prava, demokratija i razvojneebitno
 
(3,7) dolznostite na covekot i gragjanite
(3,7) dolznostite na covekot i gragjanite(3,7) dolznostite na covekot i gragjanite
(3,7) dolznostite na covekot i gragjaniteneebitno
 
(3,6) socijalni, ekonomski i kulturni prava i slobodi
(3,6) socijalni, ekonomski i kulturni prava i slobodi(3,6) socijalni, ekonomski i kulturni prava i slobodi
(3,6) socijalni, ekonomski i kulturni prava i slobodineebitno
 
(3,4) licni prava i slobodi
(3,4) licni prava i slobodi(3,4) licni prava i slobodi
(3,4) licni prava i slobodineebitno
 
(3,4) licni prava i slobodi
(3,4) licni prava i slobodi(3,4) licni prava i slobodi
(3,4) licni prava i slobodineebitno
 
(3,5) politicki prava i slobodi
(3,5) politicki prava i slobodi(3,5) politicki prava i slobodi
(3,5) politicki prava i slobodineebitno
 
(3,3) evropska konvencija za zastita na covekovite prava i slobodi
(3,3) evropska konvencija za zastita na covekovite prava i slobodi(3,3) evropska konvencija za zastita na covekovite prava i slobodi
(3,3) evropska konvencija za zastita na covekovite prava i slobodineebitno
 
(2,7) multikulturno opstestvo
(2,7) multikulturno opstestvo(2,7) multikulturno opstestvo
(2,7) multikulturno opstestvoneebitno
 
(2,6) grupniot identitet i grupnata pripadnost
(2,6) grupniot identitet i grupnata pripadnost(2,6) grupniot identitet i grupnata pripadnost
(2,6) grupniot identitet i grupnata pripadnostneebitno
 
(2,5) zaednistvo i sodruznistvo
(2,5) zaednistvo i sodruznistvo(2,5) zaednistvo i sodruznistvo
(2,5) zaednistvo i sodruznistvoneebitno
 
(2,4) potrosuvackoto opstestvo i licnosta
(2,4) potrosuvackoto opstestvo i licnosta(2,4) potrosuvackoto opstestvo i licnosta
(2,4) potrosuvackoto opstestvo i licnostaneebitno
 
(2,3) individualizam i kolektivizam
(2,3) individualizam i kolektivizam(2,3) individualizam i kolektivizam
(2,3) individualizam i kolektivizamneebitno
 

More from neebitno (20)

(8,91) пристапување кон еу
(8,91) пристапување кон еу(8,91) пристапување кон еу
(8,91) пристапување кон еу
 
(8,5) prosiruvanje na evropskata zaednica
(8,5) prosiruvanje na evropskata zaednica(8,5) prosiruvanje na evropskata zaednica
(8,5) prosiruvanje na evropskata zaednica
 
(7,1) kolektivno dejstvuvawe
(7,1) kolektivno dejstvuvawe(7,1) kolektivno dejstvuvawe
(7,1) kolektivno dejstvuvawe
 
(6,3) nasilstvo i nenasilstvo
(6,3) nasilstvo i nenasilstvo(6,3) nasilstvo i nenasilstvo
(6,3) nasilstvo i nenasilstvo
 
(6,4) razresuvanje na konflikti
(6,4) razresuvanje na konflikti(6,4) razresuvanje na konflikti
(6,4) razresuvanje na konflikti
 
(6,5) terorizam i antiterorizam
(6,5) terorizam i antiterorizam(6,5) terorizam i antiterorizam
(6,5) terorizam i antiterorizam
 
(6,6) obse
(6,6) obse(6,6) obse
(6,6) obse
 
(4) demokratizacija vo republika makedonija
(4) demokratizacija vo republika makedonija(4) demokratizacija vo republika makedonija
(4) demokratizacija vo republika makedonija
 
(3,8) covekovi prava, demokratija i razvoj
(3,8) covekovi prava, demokratija i razvoj(3,8) covekovi prava, demokratija i razvoj
(3,8) covekovi prava, demokratija i razvoj
 
(3,7) dolznostite na covekot i gragjanite
(3,7) dolznostite na covekot i gragjanite(3,7) dolznostite na covekot i gragjanite
(3,7) dolznostite na covekot i gragjanite
 
(3,6) socijalni, ekonomski i kulturni prava i slobodi
(3,6) socijalni, ekonomski i kulturni prava i slobodi(3,6) socijalni, ekonomski i kulturni prava i slobodi
(3,6) socijalni, ekonomski i kulturni prava i slobodi
 
(3,4) licni prava i slobodi
(3,4) licni prava i slobodi(3,4) licni prava i slobodi
(3,4) licni prava i slobodi
 
(3,4) licni prava i slobodi
(3,4) licni prava i slobodi(3,4) licni prava i slobodi
(3,4) licni prava i slobodi
 
(3,5) politicki prava i slobodi
(3,5) politicki prava i slobodi(3,5) politicki prava i slobodi
(3,5) politicki prava i slobodi
 
(3,3) evropska konvencija za zastita na covekovite prava i slobodi
(3,3) evropska konvencija za zastita na covekovite prava i slobodi(3,3) evropska konvencija za zastita na covekovite prava i slobodi
(3,3) evropska konvencija za zastita na covekovite prava i slobodi
 
(2,7) multikulturno opstestvo
(2,7) multikulturno opstestvo(2,7) multikulturno opstestvo
(2,7) multikulturno opstestvo
 
(2,6) grupniot identitet i grupnata pripadnost
(2,6) grupniot identitet i grupnata pripadnost(2,6) grupniot identitet i grupnata pripadnost
(2,6) grupniot identitet i grupnata pripadnost
 
(2,5) zaednistvo i sodruznistvo
(2,5) zaednistvo i sodruznistvo(2,5) zaednistvo i sodruznistvo
(2,5) zaednistvo i sodruznistvo
 
(2,4) potrosuvackoto opstestvo i licnosta
(2,4) potrosuvackoto opstestvo i licnosta(2,4) potrosuvackoto opstestvo i licnosta
(2,4) potrosuvackoto opstestvo i licnosta
 
(2,3) individualizam i kolektivizam
(2,3) individualizam i kolektivizam(2,3) individualizam i kolektivizam
(2,3) individualizam i kolektivizam
 

(8,1) poim za evropa

  • 2. Термонот Европа има митски корени  Во делото “Идила” на Мосхос од 2 век п.н.е дадено е едно митолошко предание според кое Европа е претставена како божица една од многуте одбор, моми, светици во која се заљуби Зевс. Зевс е тој што ги искористил своите боговски предности и успеал да ја грабне од Азиското крајбрежје,престорен во бик и ја донел на Крит “каде станала кралица и мајка на многу деца” кои ја населиле Европа.  Преданието говори за две земји што се караат за Европа: земјата на Азија и земјата од спротива, континент без име и бара да има име и ќе добие насила со помош на Зевс.  Преданието не упатува дека тогаш постои сеопшто движење од Исток кон Запад со кое се извршило населувањето на безимениот континент, а од тогаш Европа.
  • 3. Европа е претставена како божица “во која се заљуби Зевс
  • 4. Прв што го напишал името Европа е Хесоид  Европа има свија предисторија, која е предисторија на безимен континент, полека населуван, цивилизиран и оживуван од луѓе од замисли и од занаети дојдени од крајбрежјето на Блискиот Исток.  Но според пишаните извори прв што го напишал името Европа е Хесоид, околу 900 година п.н.е, а прв што ја опишал и споредил со Азија е Хипокрит.
  • 5. Според религиозните учења, кое ќе доминира во средниот век а извор е Светото писмо, тројцата синови на Ное- Сим, Ханан и Јафет при делба ги добиле трите делови на светот што соодветствуваат на Азија, Африка и Европа.  Според првата книга Мојсиева (Битие) 9 и 10 синовите на Ное, штом излегле од чунот, добиле таткова наредба да ја населат целата земја со свое поколение.
  • 6. Од 5 до 15 век мноштво автори зборуваат за Јафет и неговите синови и внуци што ја населуваат Европа. Се зборува за “мачноста да се најде Европа”, а Де Ружмон оттука ќе констатира “барањето ја создало Европа, да се бара Европа, значи да се создава”.  Семитската етимологија Европа ја изведува од Ереб што значи вечер, залез.  Народите што живееле во земјите на изгрејсонцето (Азија), со зборот Европа ја означувале земјата на зајдисонцето.
  • 7. Географија на Европа  Географска Европа е само рт, или продолжение на Азија. Таа е големо полуострво кое подоцна станува метропола на човечкиот род.  Европа е голем полуостров со кој завршува пространиот азиски континент на Запад. Таа не сочинува самостојна целина, туку само крајна точка на овој континент. - вели историчарот де Рејнолд.
  • 8. Заедничката свест за Европа  Во 8 и 9 век ќе се зацврсти заедничката свест за Европа, која подоцна ќе се помати.  За повторно да се разбуди замислата за Европа и христијанството “ќе се чека” да се појави монголската и турската закана. Хрисријанството ќе биде потиснато на овој континент и полека се создава свест за христијани и неверници.  До 18 век три замисли го поврзуваат обединувањето на Европа: 4. мирот; 5. крстоносните војни; 6. борбата за или против превласта на една сила внатре во Европа.
  • 9. Создавањето на Европа како политичка заедница  Во социо-политичка смисла и создавањето на Европа како политичка заедница најзначаен е предлогот на кралот Јиржи Погибрад 15 век (крал на Боемија) под наслов Расправа за сојуз или конфедерација, со цел да се пружи организиран отпор на Турците.  Предлогот е неуспешен, но значаен, бидејќи со овој акт се ограничува националната сувереност и се гарантира автономноста на членките и предвидени се заеднички органи единствени воени сили и федерален буџет кој би се пополнувал и од вишокот на црковните давачки.
  • 10. Ерата на империјализмот  Големите откритија ќе ја отворат ерата на империјализмот со што Европа ќе се покаже како континент на ширење и на завојување, на откритија и на колонијализам.  Со нив творечкиот импулс на цивилизацијата се преместува на крајбрежјето на Атлантикот. Се отвора ерата на капитализмот и приматот на државата.  Карло 5 ќе создаде 3/4 континентална Европа, надевајќи се дека ќе создаде обединета Европа, а со неговата смрт умира и оваа идеја.
  • 12. Дали постои европско општество?  Што е општество?  Во социологија најчесто општеството се препознава како „национално општество“ што значи општеството се изедначува со „општествено институционалниот поредок“.  Кажано на наједноставен начин општеството се сфаќа како „нација“ односно како „самодоволно културно и политичко заедништво центрирано околу државата“.
  • 13. Врз кои основи современа социологија зборува за европско општество?  Според Емил Диркем европското општество произлегува од различните национални општества како последица од постојаниот развиток на процесот на „општествената поделба на трудот“.  Диркем по научен и аналитичен пат согледал дека преку „спонтани движења“ на европските народи доаѓа до замена на механичката со органска солидарност помеѓу сите жители на Европа и ќе се јави тенденција за создавање на едно европско општество.  Диркем дури смета дека со постојан развиток на поделбата на трудот ќе дојде до формирање на едно „светско сеопштество“.
  • 14. Диркем тврди дека:  „Денес различните нации во Европа се многу помалку независни една од друга затоа што, до одредена мера, сите тие се дел од едно исто општество, навистина, се уште некохерентно и неорганизирано, но кое станува се повеќе и повеќе самосвесно“.
  • 15. Визионерството на Виктор Иго  “Ќе постои една особена нација, ...голема... слободна...славна, богата, разумна, мирољубива, пријателска спрема остатокот на човештвото. Оваа нација за престол ќе го има Париз, а никако нема да се вика Франција, таа ќе се вика Европа. Ќе се вика Европа во 20 век и натаму, уште препородена, таа ќе се вика Човештво...она во што учествува 19 век, тоа е создавање на Европа”.
  • 16. Тој ќе рече во 1851 год  “... ќе дојде време кога вие повеќе нема да ги кревате луѓето на оружје едни против други... Вие може да имате уште толку сметки да расчистувате, расправии да водите, ама дали знаете што ќе ставите наместо вооружени луѓе?... наместо пешаци и коњаници, топови, копја и мечеви? Вие ќе ставите чамова кутијка што ќе ја викате изборна кутија, а од таа кутија ќе излезе што ? - еден собир на кој ќе се учествувате полни со живот, собир што ќе биде како вашата душа за сите, еден суверен и народен собир кој ќе одлучува, ќе суди, ќе решава според законот, кој ќе стори да падне оружјето од секоја рака и да се роди правдата во сите срца, кој ќе каже секому: Заврши твоето право, овде почнува твојата обврска.. ќе нема друго бојно поле туку пазарот што е отворен за трговијата и свеста што се отвора за идеите. Ќе дојде ден кога бомбите ќе бидат заменети со гласовите... Ќе дојде ден кога ќе ги видиме двете бескрајни целини САД и СЕД, една наспроти друга, фатени за раце над морињата.”
  • 17. Поздравен говор на светската изложба во Париз во 1867 год  “Европо, нека си добредојдена. Влези дома. Земи си го овој Париз кој тебе ти припаѓа и кому, ти, му припаѓаш!... Ова е град на сите и за сите, кој ја има привилегијата да направи дела што се европски! Оттука тргнале сите поттици на духот на 19 век,... правото на поединецот, работното право, правото на жената, правото на детето, укинување на неписменоста, укинување на силата во сите облици, неприкосновеност на човечкото мислење,... О, Францијо, збогум! Ти си толку голема за да си мајковина. Се разделуваме од својата мајка која станува божица. Уште малку време и ти ќе можеш да исчезнеш во преобразбата... Ти, повеќе не ќе си Франција, ти ќе бидеш Човештво. Збогум Народ, здраво Човек! Ти, Францијо стани свет. “
  • 18. Што рекле за европската интеграција  Монтеские: Кога би знаел нешто корисно за мојата татковина, а би било штета за Европа и за човечкиот род, на тоа би гледал како на злосторство.  Лајбниц: бара обединување на Европа преку нејзините разноликости и да се изгради врз основа на федерализам.  Тој е граѓанинот на светот: Не сум од оние што се слепо врзани за својата земја или пак за некоја посебна нација, туку сум во служба на целиот човечки род; зошто го сметам Небото за своја Татковина и сите луѓе со добра волја за свои сограѓани на ова Небо; и сакам да направам повеќе добра меѓу Русите, ништо помалку отколку меѓу Германците, и други Европејци... Мојата наклоност и мојот вкус се стремат кон општото добро”.
  • 19. Во 18 и 19 век Европа прави купишта предлози за сојуз  Голем број револуции во овој период ќе го воскреснат утопиското “слобода, еднаквост, братство”, ќе никнат нации- држави, па повикот за обединување на Европејците во единствена нација нема да изостане.  Повиците за свикување на сеопшти конгреси на учените луѓе кои ќе се состанат и ќе се договорат за “сеопфатен устав” што ќе важи за цела Европа и за три збирки правила со кои ќе се уредат моралните, социјалните и воените односи помеѓу нациите, се се почести.
  • 20. Енрико Микеле Л”Аурора (18 век, италијански јакобинец)  “Да, Европејци, на нашето детство, и на нашата простота бездруго треба да им се стави крај! Овие неправедни монарси, надокрај, нека почнат да ги почитуваат нашите права! А, ако продолжат со својот крвав и суров поредок нека се истури сеопштиот бес врз разнишаните глави на нашите мачители; нека ги погодат искушенијата на една крвава војна нашиве единствени непријатели! А нациите, откако ќе се ослободат и откако ќе се обединат, нека бидат владеани според светите права на слободата и на единството, управувани според начелата на мирот, на доблеста и на правдата... Сите нации во Европа да можат да сметаат дека и припаѓаат на единствена своја држава, нивните интереси да бидат општи и Европа да е мајка на своите чеда - сите нејзини жители!”
  • 21. Сен Симон  Сен Симон ќе издаде нацрт за соединети европски држави и се залага за реорганизација на Европското општество или за нужноста да се поврзат народите на Европа во едно единствено политичко тело, така што секој ќе ја зачува својата национална независност.  Тој предлага избор на европски пратениции европското прашање да почива на заедничките интереси и цврстата заложба и врз институции. Обликот за уредување на таквата Европа е конфедерација.
  • 22. Настаните во 20 век го доведоа во прашање проектот за сеевропско општество.  Затоа по Втората светска војна ќе се врати свеста за Европа и за нејзиното политичко единство. Ќе се увиди дека токму апсолутните национални суверенитети се загрижувачката опасност за цврстото единство на Европа.  Европејците ќе сватат дека тие можат да живеат само ако се зафатат со големо дело ,,Соединети Европски Држави,,.