Književnost i jezik

1. Књижевност и ј език, LVI/ 1- 2, Београд, 2009. 85
82 1.163 .4 1.0 8-4 Sek u li ć I .
ОЛИВЕРА РАДУЛОВИЋ (Нови Сад)
П Л Е С РЕ Ч И
Поетика есеј а Исидоре Секулић
Есеј и Исидоре Секулић у знаку су богате ерудициј с засновани на добром познавању
домаће и страних књижевности, уметносш и филозофиј е. Наглашенај е њихова културна
мисиј а, просветитељскетенденциј е, узоран барокни стил и утанчан осећај зај език . Нарочи-
то се истичу проблемски конципирани есеј и кој и су значај ни за духовну вертикалу српске
књижевности. Потцргавај у се иновациј е у жанровском смислу: посланице, молитве, етички
и естетички записи, анегдоте и портрети стваралаца есеј истички интерпретирани. Исидора
Секулић ј е препозната као припадница вој вођанске школе есеј а кој а се опредељује за бео-
градски ст ил. Иако су из обавезних школских програма изостали њени ошеди, требало би
искористи есеј еиздомаћих и сграних књижевности при обрадиделаповодом кој их су наста-
ли, при великим синтезама(есеј и о значај у књижевнетрадициј еиј езика), као мотивациј у за
читање, коментарисањетекста, као моделе за стилске и говорне вежбе на часовима културе
говора(есеј и о култури, о посвећености раду, означај у књиге), абогатство слој евителекси-
кеогледадобро ћепослужити као подстицај занеговањеј езичког сензибилитета(сачињава-
ње глосара архаичних, лепих речи и необичних твореница).
Кључне речи: београдски стил, вој вођанска школа есеј а, есеј и проблеми, есеј и пор-
трети, есеј и посланице, молитве, есеј и садуховном тематиком.
Гдеј ељудима завичај ? Тамо где други људи око њих разумеј у докрај а и до дна шт а
они каж у, до последњег спољног и унут рашњег т репет ај езичког разумеј у шт а ј е онима

2. 86 ОливераРадуловић
драго и шт а их боли. Гдегод се проспереч кој а се до диа и до крај аразуме, т амо ће бит и
завичај и ж ивот }
Писахи о Исидори Секулић, првој жени примљеној у чланство Српске ака-
демиј е науке и уметности, педесет година после њене смрти, представља право
време да се утврде књижевноисториј ске координате и кристализуј у поетичке
финесењеног богатог књижевног стваралаштва.Тематскаразноврсност,жанров-
ско богатство и опсег интересовања - изазов су за израду синтетичких радова
о делу кој им се бавимо, па би требало пронаћи његово уј едињуј уће начело, ма-
т ично ст абло из ког израста. Ради се о нај особениј ој пој ави у међуратној и
послератној српској књижевности, барокном женском рукопису и књижевном
делању кој е на модеран начин присвај а и преображава књижевну баштину. Реч
ј е и о несвакидашњој просветитељској енергиј и кој ај е покретала њено ствара-
лаштво названо културним мисионарст вом2. Исидора Секулић ј е отварала про-
зоре и врата српске књижевности према истоку и западу, бивај ући увек изнад
истока и запада, залагала сеј еднако за славенофилство и западњачку ориј ента-
циј у, писала са истим интересовањем о православљу и католичанству. Ималај е
слуха за модерну књижевност, а ипак истицала значај књижевне традициј е, го-
ворећи о ванвремености вечних стваралаца. Речумет ност мора бит и чаробна
и чудесно моћна, ниј е важ но из кој еј е савременост и3. Пишемо о књижевници
кој апредстављавој вођанску т радицију српскекњиж евност и4, кој а, иако рођена
у Мошорину, живот проводи стварај ући у Београду, чиме и суштински и симбо-
лично приближавадвекултурнеи књижевнетрадициј е, сагледивеу особености-
ма вој вођанског и београдског ст ила. Једна Српкиња из ст аре Вој водине, где
се са малим и часним изузецима, губи традициј а доброг српскогј езика и ст ила,
пише правилним, гот ово беспрекорним београдским ст илом, као дај е цео ceoj
ж ивот провелау београдским књиж евним срединама5. ИсидораСекулић ј еби-
ла прави аскета, монашки посвећена свом раду, окренута књигама у кој имај е
живела, тако да њену библиографиј у можемо изј едначити са биографиј ом, ј ер
ј е ставила знак ј еднакости између живота и писања. Осећала се аутентично ис-
кључиво кадај еразмишљала, креиралаи разговаралао књигама.Речј у, веровала
ј е да се уметност рађа у тренуцима озарења, да су писци свеци кој и као зраци
иду из истог сунца, да нема великих дела без жртава, кој е су услов духовног
раста и преображај а. Приступна беседа у Српској академиј и наука и уметности
Исидоре Секулић изговоренај е у уверењу да нема временских ни националних
граница међу ствараоцима, дауметничкеруке не познај у визиткарте: Уеек ист и
монашки рад човека. Ћут ање, згрбљена леђа, рит ам около наоколо, као коњу
1И. Секулиб, Српски народниј език, 13.
2M. Павловић,Мир у вредност има, у: Рокови поезиј е, Београд, 1958, 130- 134.
3И.Секулић, Мир и немир, Ст ари и млади, Београд, Југославијапублик, Вук Караџић, 1985,
304 .
■"Ј. Деретић, Ист ориј а српске књиж евност и, Београд, Нолит, 1983, 484.
sЈ.Скерлић,Двеж енскекњиге, у:Други оИсидори, 2004, 176.

3. Плес речи 87
вршај у
6. Књижевнидај е осећала велику читалачку глад, као дај е зазирала од
нових књигакој енеће успети дапрочита, есеј истички оживи и оплемени7. Њена
н еп р ест ан а зап ит ан о ст п р ед заг он етк ом ж и в от а и ст вар ал ач к и м п ор ив ом у ч о-
веку одражавала се у потреби да пише у диј алошкој форми и поставља питања
—као да са чит аоцем разговара,Београдским књижевницима биласу драгоцена
дружењачетвртком код Исидоре, гдеј е, у маниру великих француских интелек-
туалаца, водила разговоре о значај ним издавачким подухватима и књиж евним
догађањимаверуј ући дасу културнидодири народасрећазачовечанство.Исидо-
ра Секулић, иако на први поглед рационална и хладна, билај е, истини за вољу,
пуна интелектуалне ватре и читалачке страсти, имала богат и склон авантурама
духовни живот. Увек ј е била спремна да аргументовано и одмерено образлаже
свој еставове, без полемичке страсти и жељеданамећесвој адрагоценамишље-
ња, формирананабогатомдуховномискуству.Књигеј ечестопозај мљиваламла-
дим писцима, бодрила их у раду, делуј ући као прави просветитељ, усмеравала
их искрено се радуј ући сваком успеху.
Исидора Секулић се у културном животу први пут огласила 1910. године
као већ формирана књижевница. Њено стваралаштво се може поделити на три
фазе: предрат ну - у кој ој ј еобј авиладвекњиге: Сапут ници(1913),лирско-меди-
тативну прозу, импресионистичке цртице, скицеи записе, и Писма из Норвешке
(1914),збирку путописних есеј а, несамо оземљи и народу већ и одоживљај има,
запажањимаи рефлексиј аманасталим напутовању;међурат ну - у знаку припо-
ведне прозе и есеј а: обј авилај ероман Ђакон Богородичине цркве (1920), збир-
ке приповедака: Из прошлост и (1919), Кронш а паланачког гробља I—II (1940,
1958) и есеј истичку књигу Записи о мом народу (1948); ират ну и послерат ну
- у знаку есеј а и књижевне критике: Аналит ички т ренуци и т еме 1- Ш (1940),
Говор иј език, култ урна смот ра народа (1956), Мир и немир (1957) и у знаку есе-
ј изиране монографиј еЊегошу књига дубоке оданост и (1951).
Исидора Секулић ј еј едан од стожера кроз чије стваралаштво пролази ду-
ховна вертикала српске књижевности. Њене књиге (девет од дванаест томова
Сабраних дела) у знаку су књижевно-научне форме: написалај е преко три сто-
тинеесеј а. Стога, писати о њеном књижевном послању значи бавити се истори-
ј ом и поетиком овог књижевног облика, кој иј емат ично ст абло иј езгро њеног
стваралаштва. Есеј као књижевно-научни жанр биој еблизак особеном креатив-
ном профилу књижевнице, сј единиој еутанчану сензибилност и несвакидашњу
аналитичку интуицију снаучничкомпрецизношћуј едног пуританцасклоног фи-
лозофским опсервациј ама. Мишел Монтењ, творац есеј а, забележиој е: Нисам
мислио ни т еби да корист им нит и себе да прославим, ж елим да ме сви видеу
мом ј единст веном, природном и свакидашњем руху, без цифрања иусиљено-
ст и.ј ер ј а овдесликам себе%.Исидора Секулићј еималаенциклопедиј скескло-
6И. Секулић, Некаречо анонимном раду, 1985,412.
7М. Кашанин,Други оИсидори, 2004, 58- 75.
8М. Монтењ, Огледи, Београд, 1977, 5.

4. 88 ОливераРадуловић
ности и смисао за велике синтезе, а по свој ој дидактичности подсећала ј е на
просветитеље из осамнаестог века. Деловалај е увек поучно, држећи много до
културе и образовањасвог народа, теј е битно потцртати њеневезе саДоситеј ем
Обрадовићем, родоначелником српскеесеј истикеи претечом вој вођанскешколе
огледа. (Есеј заузима значај но место и у новој српској књижевности, нарочито у
периоду између два рата.) Злат но доба есеј ист ике' обележилај еИсидора Секу-
лић, свој им интелектуализмом и виртуозношћу, кој и су проистекли из традициј е
чиј и ј еизданак ЈТазаКостић, акој ој припадај у и Вељко Петровић, Милан Каша-
ни, Младен Лесковац и Аница Савић Ребац, кој и су препознатљиви по добр ом
вој вођанском ст илу
10.
Наша књижевницај е уживала велико уважавање свој их савременика. Ми-
лош Црњански ј е сврставао међу нај боље стилисте српске књижевности11са
чим сесаглашавао и Јован Дучић.Њенст илј есавршено изграђен и на сваком ме-
сту треперивиузбудљив, дело великог мај ст ора на перу
п.Антун ГуставМатош
назваој е Исидорин раскошан рукопис плесом речи. Ст ил игре и повј есме, ст ил
микроскопа и ошт рог крит ичног нервозног ж енског ока, плес риј ечи као ж ен-
ских мушица и каприса. Тим ст илом ништ а пост ај е нешт о13. Исидора Секу-
лић сеистински огледалау свој им огледима, било кој им поводом дасу настај али
одражавали су њену особену духовност и ерудициј у. Иакој е живела усамљено,
без породице, ималај еискуст во ж енеиж енскедуше14.Веровалај едапотичеиз
народау комеби женетребалодабуду људи, амушкарци надљуди.15Наглашава-
лај еда срећадолази из топлинеженског срца, а сумњалау феминистичкеидеј е
ј ер ј е веровала у женину патриј архалну и будитељску мисиј у и изј ављивала да
ј еисториј ачовечанства- историј адомачиј иј еугаони камен мај ка. Билај епаси-
онирани сакупљач иконаБогородицесаХристом, којеј едоносила са свој их пу-
товања, као дај е тако чувала сан о идеалном материнству и помало патила што
јој ј етаупогаускраћена. У есеј у Једна знаменит а духовна веза ист ока изапада
посвећеном Аугустину Аурелиј у, оцу западнецркве, записалај еразмишљај ући
о пресудној улози мај ке у учвршћивању његових религиозних убеђења:Девој ка
ј еона ж ена чиј ај е нај већа слава мат еринст во16. ЗналцимаИсидоринепоетике
- кој а сезаснива напоставци да нема великог дела без жртвовања нити открове-
ња без успињања Јаковљевим лествама- бићеј аснатежина њеног одрицања.
Запажа се сталнапозитивнатензиј а између књижевних дела о кој имај епи-
салаи огледау кој имај еоглашаваласвој у вирт уозност концерт мај ст ора. Све-
сна силине властите интуициј е кој ај е водила до скривених значења књижевних
' Ј. Деретић, Поет ика српске књиж евност и, Београд, 1997, 270.
|0Исто, 269- 271.
" О ж ени, cpehu и самилост и ,у:Други о Исидори, приредио: Глушчевић 2004, 7.
12Исто, 40.
13Матош, Плесречи, у: Исидора Секулић, зборник радова, Нови Сад, 2002, 17.
14М. Црњански, О ж ени, cpehu и самилост и, у:Други о Исидори,2004, 8.
15Занимљив ј е огпед Српској ж ени из Записа о моме народу, Нови Сад: Стилос, 2001, стр.
4 9- 54 .
16И. Секулић,Једназнаменит а веза ист ока и запада, 54.

5. Плес речи 89
дела- гордила се и узносила, приповедалау два гласа парирајући ствараоцима,
нереткопревазилазећи предмет и дело окомј еписала.Књижевницај есматрала
свако уметничкодело креативним подстицај ем у језичком, стилском и проблем-
ском смислу. Писце кој еј е особито поштовала доживљавала ј е као покретаче
и узоре, а њихова дела као складиште из ког ј е слободно користила креативне
потенциј але. Уочљивај е линиј а узорних текстова у есеј има Исидоре Секулић:
у успелој слици, поенти, ефектној фигури, реченичном ритму, стилском обрту,
шокантној дигресиј и, кој а надмашуј е очекивањачиталаца и зна бити занимљи-
виј аод теме, уј езичким твореницама, експериментимаравним нај већим трагао-
цимасрпског ј езика.Нарочито су зањен стил били подстицај ни српски песници
симболисти који су давали поетску бој у њеном есеју и особену песничку слико-
витост (на пример: ракићевскасинтагма: коњу вршај у, или дучићевскасинесте-
зиј е: шушт ање звезда). Поетика Исидориних есеј а готово ј е неухватљивајер
зап аж ам о пром ену стила, у саглаш авањ е са н ач ин ом пи сања к ар ак т ери ст и чн им
заделакој имасебавила, склоност компаративној методологиј и,тепромени пер-
спективе и угла гледања, жанровске преображај е: час приклањање лирици, час
приближавањекњижевној критици17,чассклоност приповеци или анегдоти.Ње-
на мисаој енеспутанаи дигресивна, асоциј ативно разливенапа сенеда ограни-
чити ни зауставити. Најтачниј а одредницањенепоетикеможе сеисказати речи-
ма кој е је књижевница приписала Томасу из Кемписа, монаху кој и ј е написао
књигу Ст опамаХрист овим, ширећи духовну свежину хришћанства: Преливала
се из обликау облик и сваки облик onem надраст ала, преливајући му се преко
рубовап. Исидорини есеји отварају многетеме, имај у безброј путеваи путељака
код кој их се ваљазауставити, слика, фигура кој е су повод многим дигресиј ама.
Исидора Секулић ј е свој им жанровским искорацима допринела развоју есеј а.
Писалај е есеј е - интерпретациј е, проблемски конципиране, есеј е - портрете,
есеј е—посланице, молитве, есеј е анегдотски поентиране. Посебно су значај ни
њени огледи ој езику и проблемима националне историј е. Приповетке, романи,
путописи, лирско-медитативна проза, молитве, кој еје пред крај живота писала,
писма, чак и монографскакњига о Његошу, сви су есеј изирани. Написалај е се-
дамдесет есеј аоживотним темама,тридесетак посвећених уметности, стотинак
о стваралаш т ву наш их и седамдесетак о дели м а страних пи сац а, са истом ви рту
-
озношћу кој ај е многе подсећала на компоновање музике. Остали огледи нису
тематски ни проблемски кохерентни.Познавалај еодлично свеврстеуметности,
сликарство, музику и позоришну уметностј епратила, билај езналац филозофи-
ј е, писала огледеиз естетике, и будући дајој ј е било блиско религиј ско осећање,
о њему ј е писала и размишљала поводом хришћанских светаца и стваралаца.
Помињалај е усхићено слику фра Липиј а, на којој светом Августину Аурелију
сиј асунцеиз груди, и из њеј ецрпелабезброј симболичких и метафоричних зна-
" ИсидораСекулићј ебилаблаго наклон критичар, радијеј ехвалиланегокудила.
18И.Секулић, Ст опамаХрист овим Томаса из Кемписа, у:Из ст раних књиж евност и, Београд,
1985, 75.

6. 90 Оливера Радуловић
чења, кадај е писала о аутентичним уметницима (као штојето био Његош) кој е
ј е називала свецима. Ова или она изрека мислиоца песника, свеца, т ој е као
вечно пшенично зрно: часком сесакриј едаумре, и одмах, млађе иј ачеуст ане19.
Отваралај е видике читалачкој публици желећи дај ој приближи стране писце
кој еј е читала у оригиналу. Можемо приметити, у лексичкој равни њених огле-
да, стране речи кој е ј е користила да нагласи како свој у ј езичку сензибилност
(поседовалај е реткој езичко чуло), тако и познавање страних ј езика, а архаизме
ј еупотребљаваладасачувај езичку патину текста.Наглашавамо поводомутанча-
ног ј езичког осећања из њега произашлу склоност лексичким експериментима,
трагању за младим и свежим речима, етимолошким играма и грађењу кованица:
нарочитој ебилаомиљенатворбаречи претварањем.Начин накој иј екњижевни-
ца креирала нове речи, уводила лексичке иновациј е, претварала именице у гла-
голе а придеве у именице, градила сложенице од необичних лексичких спој ева
—подсећа нас нај езичке бравуре ЛазеКостића.
У проблемски обликованим есеј има Исидора Секулић се бави многим зна-
чај ним питањима, као што су: однос према традициј и (Мир и немир), правди
(Две речи о правди и вечност и), раду (Васкрс у раду), амбициј и, частољубљу
и славољубљу (Проблем амбициј е, односно част ољубља и славољубља), вечно-
сти, сиромаштву ( Проблем сиромашт ва у човеку), отварај у питање стваралач-
ке таштине (Молит веу т опчидерској цркви). Наглашавамо особену духовност
ових Исидориних огледакој и сезаснивај у наморалним постаментимахришћан-
ства. Бог ј е cmeopuo cee а само у човеку почива. Cee пролази, и добро и зло, на
ж алост и добро и зло. Ост ај ерад, напор, ceema енергиј а духа20. Читалац у њи-
ма сагледава тежњу ауторке да стави знак ј еднакости између етике и естетикеу
уверењу дапросвећење подразумевапросветљавањеи трагањезаидеалом даби
сеподстакло духовно зрење и напредак.Превазићи себе и властита ограничења,
успињући се Јаковљевим лествама, кој е су метафора духовног раста уметника
(петнаест степеницасу фазеуспона), Исидоринј е стваралачки императив, изре-
чен поводом дела Рај ске лест вице Јована Лествичника. Ауторка ј е веровала у
Боголикост уметника, наглашавала његову божанску суштину, свету енергиј у
духа кој атежи да оплемени прах, стога сеуметник уграђуј еу дело оживљавај у-
ћи га, чини да оно дише, растеи преображавасе у свести оногакој и чита. Есеј и
Исидоре Секулић значај ан су путоказ Миодрагу Павловићу, кој и следећи њену
вертикалу и веруј ући у православну духовност подстиче напреображај свестан
да и д еал непр ек и дн о у зм и че т р аг аоцу.
Исидора Секулић ј е читала Библиј у на модеран начин, доживљавајући ј е
као ризницу мудрости, узорних текстова и песничких слика. Примећивалај е да
секњига над књигама код наснечитаи нецитираи упозораваладанамзато не-
достај е камен-темељац у култури.21Указуј ући на модеран стил апостолаПавла,
15И. Секулић, Мест оЊегоша иГорског виј енцау нашој књиж евност и и целокупном нашем
духовном з/сивот у, из рукописа.
20Из писмаВаси Стајићу, 1937, Писма, Нови Сад, 2004, 350.
21Натему:Библиј ау књио/севност иИсидораСекулићразмишљау Запиаша, Београд 1985, 98.

7. Плес речи 9 1
сведочилај еда пише бодлеровски мутно и симболично. Веровалај е дај еумет-
ник сарадник Творцанаусавршавању човека, адај еталенат знак човековеБого-
ликости и називала га метафорично свет лост у човеку . Будући просветитељски
настрој ена, била ј е склона параболичној форми кој а ј ој ј е пружала могућност
да преводећи значења алегориј ских прича нага аси поруку у духу хришћанске
етике,Ако ж ивиш у себи, нећеш много марит и за празнеречи! Ако имау т еби
нешт о добро, о другима мисли да су добри како би смерност сачувао.22 Блиска
ј ој ј е билаи источна аскезанасталау седмом и осмом веку преХристај ер ј еза-
говаралауздржаност и осећањеправемерекао императив живљења. Исидорај е
вероваладај е живот сваког човека реинтерпретиран мит и, сагласно томе, била
убеђена у постој ање породичне митологиј е. Иконички делуј е њен Запис о оцу
оживљен у сцени обредног приступатрпези, кадај е са изразом свечане и тамне
озбиљности крстио хлеб, док ј е деци обј ашњавао знаковитост свога поступка:
Козна кој и древни имученипредак мој сет ој ављау мениса свој им болом и ст и-
дом...Бој им сеглади и као т елесног мучења и каоуниж ења човековаР Сећај ући
се гладних година рата, ауторкај е ставила оца на иконичку слику, препознај ући
себе у обредном гесту док ј е молитвено благодарила на хлебу насушном.
Есеј и Исидоре Секулић у настави
Језик свира.ј език слика,ј език кућегради,24
Ш колски програми су неправеднозапоставили есеј истичко послањеИсидо-
реСекулић.Обавезнанаставау шестом разреду основнешколепредвиђаобраду
одломкаиз лирско-медитативне прозеБуре, обј ављену у ауторкиној првој књизи
Сапут ници. У трећем разреду средњег образовања представља се приповедачко
стваралаштво Исидоре Секулић Кроииком паланачког гр обља, из кој еј е издвој е-
нарепрезентативна приповеткаГоспа Нола.Истини за вољу, Чит анка за чет вр-
т и разред средње школе Љиљане Николић и Босиљке Милић садржи ефектан
и функционалан одломак из огледа О култ ури - што ј е добра инициј атива кој у
би требало да искористе наставници и уведу шири избор њених есеј а у наставу
књижевности. Постој е велики креативни потенциј али огледа Исидоре Секулић
кој и су естетски и васпитно подстицај ни. Веомасу функционални за формирање
читалачког става, стицање аналитичких компетенциј а и неговање естетских осе-
ћања. Говорићемо о неколико различитих методичких приступа интерпретира-
ном есеј истичком стваралаштву: 1. есеј каомот ивациј аза чит ањеили разговор
о књижевном делу; 2. есеј као подст ицај синт ет изовању одређених књиж евних
т ема или опуса значај них писаца; 3. есеј као узорни књижевно-научни облик за
ст илске веж бе; 4. есеј као повод за ст варање проблемских сит уациј а поводом
22Цитиранареченицајеизесеј аСт опамаХрист овим ТомасаизКемписа,Изстраних књиж ев-
ност и 1, Београд 1985, 79.
23И. Секулић, Записи, 1985, 134.
24И. Секупић, Српски народниј език,у: Аналит ички т ренуци, 14.

8. 92 Оливера Радуловић
изучаваног књижевног дела; 5. есеј као увод у часове култ уре израж авања, кој и
ћеподст аћиразговор на одређенет еме; 6.есеј каолексичкаризницаи поводса-
чињавању глосара (речника) драгоцених архаизама, необичних књиж евних речи,
вишеслож них кованица - на часовимај езика (обј аснити лексичку слој евит ост
Исидориних текстова), т вор беречи и креат ивног писања.
Есеј и Исидоре Секулић инспиративни су као мотивациј а за читањеј ер су
пример слободног мишљеља и асоцирања па такву мисао и подстичу, сликови-
ти, емоционално наглашени, са изразитим личним ставом. Боре Ст анковића
вилај ет оглед ј е настао поводом романа Нечист а крв на тридесетогодишњицу
пишчеве смрти. Плени упечатљивост читалачког доживљај а и сугестиван при-
каз атмосфере кој и се може поредити са Скерлићевим импресионистичким до-
живљај емКошт аненапозорници.Исидорин стилј еусаглашен саСтанковићем,
његовј еодј ек, па можебити импулс креат ивном дописивању т екст а: Издашно
сам га опет чит ала, па ми начин говора, локални или лични, у ушима и под пе-
ром —вученас т ај Бора имилом и силом у свој вилај ет 2S.Цитирани есеј може
послужити наставнику заст варањепроблемскеситуациј еу чему помаженепо-
грешивааналитичност и пословичназапитаност нашекњижевнице.Ат мосфера
пуна песме и весеља и новца, али чест о баш због новца пуна ж рт ава, т ешких,
грешних, гнусних ж рт ава, горих но кадј е оно некад, по Божј ој вољи, Аврам
т ребао да ж рт вуј е сина Исака, Бог ипак ниј е дао да се закоље дет е, а људи,
очеви и ст ар иј а браћа j Борину вилај ет у ж рт воваху без т репет а и кај ања
децу, своју рођену децу ...Кадауочи проблем дела, ауторку даљеинтересуј ест ав
писца познатог као песник старог Врања и традиционалиста. И ту се сад криј е
питање: да лиј е Бора свесно и намерно износио, пре свега, ст рашан проблем
трагедиј е деце?Да лиј е намерно затрпавао и пригушивао уж ас nod исушт а-
њем басми и свиле, nod дебелим борама финих чој а? Да лиј е с болом у души
писао грозна запрепашћења и мученичка ћут ања деце кој а пост ај у ж рт ве оца,
свекра, брат а, свемогућег бога мушкарца26? Наводи из огледа о вилај ету Боре
Станковића нагоне на опредељење зај едан од три понуђена става, налажу одре-
ђење уз обавезну аргументациј у, што може бити подстицај сукобу мишљења на
часу кој и води прво уочавању а потом разрешењу проблемске ситуациј е. Наве-
дени есеј можесеповезати с огледом Ист ок у приповет кама ИвеАндрића, кој и
на суштински начин дочарава атмосферу и проблематику приповедака нашег
нобеловца. Исидорина луцидност послужиће уочавању разлике између сензи-
билитета писца на западу где ј е прича план и замисао, и истоку, где ј е прича
бај ање, а приповедач медиј ум кој и ј е преноси. Источњачке приче окренуте су
чудесном, западне су исечак из живота. Могућеј е, назначени есеј , искористити
као увод у компаративни приступ стваралаштву Иве Андрића и Боре Станкови-
ћа кој и ће показати поетичке сродности и разлике писаца. Нагласак ваља стави-
ти навизију женеу поређеним делима, наизглед скривене и споредне личности,
25И. СекулиГ),Домаћа књиж евност , Нови Сад, 2002, 262.
26Исто, 265.

9. Плес речи 93
а у ствари покретачкеживотне силе. Јавља се Ист ок код Андрићај ош сј едним
каракт ерист ичним пот езом, са слепом, лудом, варварском пож удом за ж еном,
са оним шт о би Б. Ст анковић звао „ нечист ом крвљу
"
, а шт о Иво Андрић зове
„ несрећном крвљу
"21.Часови синтезе натему: лик женеу модерној српској про-
зи, или расправа на тему: утицај источњачке културе на српску патриј архалну
породицу - могу црпети креативна усмерења из есеј а: Ист ок у приповет кама
ИвеАндрића и Боре Ст анковића вилај ет .
Драгоцена су за наставу и Исидорина размишљања о књижевној традици-
ј и, у кој има ј е водила диј алог са читаоцем на тему древно —модерно, бавила
се питањима књижевних узора и недодирљивих ауторитета. У збирци огледа
Мир и немир вредан пежње и подстицај ан ј е запис Ст ари и млади ј ер садржи
проблемско питање: Куда иде оно шт ој е прошло?Потом следи густо ткање с
рефлексивним пасажимакоји себавеправимуметничкимвредностима, сукобом
међу генерациј амасаконстатациј омданаОлимпу нашем вечногрмиКњижевни-
цасапророчанским миромнаговештавадаћесеташтинаписацаслегнути попут
прашине и ишчилити све што ниј е аутентична вредност. Остаће само уметност
кој ај епророчанска, от кровење анелутањеи анализа. У историји књижевности
остај у записани само они чиј а снагадолази из древног врела, само уметници ко-
ј екаозвездепознај емо по путу, сј ај у, по мирном и високом погледу у будућност.
Стваралачкахаризма се опирепоразима и искушењима, и конструктивно сепри-
клања традициј и кој у освај а добиј ајући замах за успон у олимпиј ске висине. И
на крај у есеј а о старимаи младима, моћна поентау реторичком обрту: Нико не
мож е ишчупат и свој е корене из пр ошлост и, ј ер онда не би могао разумет и
и савладат и садашњост . А нико ниј е ни видовит ни пророк, ако му идеј е нису
крилат и бегунцииз садашњост иу будућност .1*Проблемом модерног, и у вези с
њимј езичким пуританством, бавиласеИсидорау Аналит ичким т рену цима,раз-
мишљај ући о недоличној речи кој а изазива неспоразуме. Изразј елукаво мутан,
сматраИсидора, питај ући се, у свој ој пословичној забринутости за речи, зашто
сеуместо модерно, не користе придеви ново, младо, савремено. Веруј ући у са-
кралност говора, гради параболу с ј асном поуком: Ако у пешчаном часовнику,
пре него шт ој е песак процурео из горњег у доње ст акаоце, обрнеш ст акла, не
знаш више кој еј е време.Пој ам временај е релативан ј ер посматрамо уметничко
дело из перспективе садашњег тренутка кој и неумитно пролази! Млада умет-
ност ј е вечна и непропадљива. У есеј у посвећеном времену кој е долази наила-
зимо на дубоку и сугестивну мисао кој а се уклапа у разматрану проблематику:
Ви се пригнит е, издуж ит е до свој их предака, и до далеких свој их пот омака и eu
ћет е славит и безвременост 29. Интерпретирани есеј и су функционални за часо-
ве си нт езе, за у в од у п р оу ч авањ е к ласи ч н е к њ иж евн о ст и , к ао и за у п озн авањ е с а
" Ис-Ш, 228.
28Исто, Београд, 1985, 307.
29И. Секулић, Из дамаћих књиж евност и, Hoee године, 1985.

10. 94 Оливера Радуловић
авангардном и постмодерном књижевношћу. Могу послужити у настави и као
коментар поводом Свет лих гробова ЈованаЈовановићаЗмај а.
Оглед Фрагмент из рада о даху, па слуху и виду у поезиј и Његоша и Лазе
Кост ића значај ан ј е за часове велике синтезе натему српског романтизма. Есеј
ј е конципиран као диј алог са супротних позициј а писца и читаоца. Дах - нема
лиу наслову шт ампарска грешка- месгпо дах т ребамож да да ст ој и дух?Нема
грешке ни шт ампарске ни писарске30. Књижевница убеђуј е читаоца са жаром
античких беседника, отклања могуће неспоразуме ако се читалац саплете о реч,
ако ј е погрешно протумачи. Би вер оват но наст ављат е са пит ањем зат о шт о
ј ереч о поезиј и, ви уносит еу реч дах пренесени смисао: силина, мах, лакоћа,
незауст авив у крет ању ст ихова. Ви имат е на уму т ехнику, ми имамо на уму
идеј у. Техникај е чињеница, идеј ај еенергиј а. Требау реч дах cmaeumu и физичке
имет афизичкеnoj aee: и функциј у дисања и функциј у надахнут ост и. Цитирани
пасаж ј екарактеристичанј ер показуј еИсидорин сензибилитет,доказуј екроз од-
нос премај езику пуританство научника и интуитивност аутентичног уметника.
Захтевај ући нов начин читањатекста, књижевницатрагај ући зазначењимај едне
речи, отвара проблем харизматске личности великих уметника и трај ности њи-
хових дела. Тражећи синоним за реч дах проналази стару, а тако лепу и свежу,
народну реч душац, даби обј аснилаизворни смисао.Речј е о даху кој имож е да
ост ане и бесмрт но мож да зат ворен у умет никовом делу: као шт о човек има
моћ да дуго задрж и ceoj дах у себи. Речј е о epcmu мит ског дахау човеку с eo-
кациј ом,речј е о енергиј и даха и говорау човеку, ако човек т ај т еж и свет лом,
спасоносном ост варењу,31Откривајући феномен вида и слуха у стваралаштву
вечних српских песника Исидора пише и о сликовитости и ритмици песничког
ј езика- речи аутентичних песника су букт ињице, метафорично говори о жару и
видовитости великих стваралаца и истиче да бруј е као васкрсла звона. Налажу-
ћи отварање слуха, сугерише затварање очиј у, а отварање трећег —духовног ока,
чиме се постиже буђење метафизичког у човеку. Васионај е царство слухау ком
се чуј е знаковита тишина, шушт ање звезда, поентира књижевница Дучићевом
синестезиј ом дајући поетску арому свомтексту, слици духовну симболику и лир-
ско-медитативни нагласак. Наведени есеј може бити функционалан и у уводним
часовима на кој има се обрађуј е српски романтизам, ј ер говори о стваралачкој
си л и и о век о вечн и м у м ет н и ч к и м д ел и м а.
Ода снегу
'2кратак ј еесеј кој и можепослужити каоузор зашколске, домаће
и писменезадаткеу кој имасе вежбадескрипциј а, описуј е природа и негуј е сми-
сао запажања. Ст иглај е блага, бела eecm т ишине и спокој ст ва, чист оће,реда и
мириса. Знаковит ј е и због васпитне поенте кој а налаже прочишћење: Излазит е
из зидовауображ еност и,упорност и, охолост и, небрат ст ва, и безбриж ност и,
30И. Секулић, Из дамаћих књиж евност и, 1985, 77.
31ЦитиранаИсидоринатезаможесеповезати саАндрићевомидеј омонеуништивостикреатив-
них потенциј алау великпм делима.
згИ. Секулић, Ода снегу, у: Записи, 77.

11. Плес речи 9 5
и пођит еу снег, иу веј ање, и погледај т е, свеј едно лево или десно, горе или доле
—сам о с т е ви цр н и
Његошу књига дубоке оданост и, делој еусхићења стваралаштвом и лично-
шћу великог песникаи владике, написанау религиозном заносу.Речј ео есеј изи-
раној монографиј и кој ај е књижевницу довела пред број на искушења изазвана
књижевном критиком. Премда се не могу дословце прихватити сви вредносни
ставови из Исидорине књиге о Његошу, добрај е могућност користити сегменте
текста зарад илустрациј е времена и простора у кој имај е владика живео ј ер су
обилати занимљивим етнографским подацима. Монографиј а о Његошу послу-
жиће бољем уживљавању у дело песника и владике, нарочито у оним деловима
текста кој и портретно и карактерно оживљавај у писца. Предање ј е запамтило
изглед дечака Рада а Исидора га отела од заборава: Право хај дуче; лепој еумео
носит и пушку, добро гледат и низ пушчану цев; али какој е наглораст ао, вавек
ј еходао у окраћалом оделу и био смешан,34Занимљиво ј е пратити портрет Пе-
траПетровића Његоша у развој у. Исидора оживљава сећања Матиј е Бана:Див-
но гај е било гледат и! У његовом црногорском одиј елу изгледаше као голиј ат ,
ст ој аше напред нагнут и као прикован за коња. Биј аше се дост а удаљио, кад
нај еданпут обрне коња да сек мени врат и. У т ом окрет у падну му крат кигуњ
срамена икапа с главе, na сепросут едугекосет аласаху no ваздуху,35Исидори-
на монографиј а посвећена Његошу може послужити у осмом разреду приликом
обрадеодломкаизГорског виј енца насловљеног Везирово писмо и от поздрав на
њега, апри лоцирањатекстаи разговору о писцу. Истотако, било би занимљиво
повезати Писма из Ит алиј еу кој имаЉубомир Ненадовић евоцира успомене на
сусрет с оболелим владиком у Напуљу сацитираним одломком да би се истакла
харизматскаличност великог песника. Ученици ће бити у прилици дауочевезу
између изгледа и карактерних особина ПетраПетровића Његоша.
Сачињавање речника из опусај едног писца, књижевног правца или епохе
- правиј еначин дасенегујеј езички сензибилитет, подстичеј езички слух и уоча-
вај у лексичкезаконитости и особености.Есеј и ИсидореСекулић су праваризни-
ца архаизама, кој и патинирај у његове текстове и говоре о односу књижевнице
према традициј и, позај мљеница кој е откривају добро познавање страних ј езика
дај ући радовима интелектуалну бој у, лексичких твореница насталих претвара-
њем или слагањем лепих речи у необичне склопове. Исидорин ј езга ссведочи о
нарочитом пуританству, креативности, смислу за ниј ансе значења и поетском
сензибилитету. Глосари фреквентних речи кој е користи били би креативан пот-
стицај код стилских и лексичких вежби, али и драгоцени за богаћење лексичког
фонда ученика. Конструктивни су задаци типа: искористи понуђени фонд речи
у слободном саставу; закључи како изабрана лексика утиче на тему, стил, жанр;
напиши есеј ој езику у Исидорином стилу !
33Исто, 79.
34Секулић, Његошу, књига дубоке оданост и, Нови Сад, 2004, 198- 199.
35Исто, 209.

12. 96 Оливера Радуловић
Креативна надградња градива усвој еног аналитичким читањем и учењем
кој есесводи нарешавањепроблемај естециљ модерненаставе. Повезивањехо-
ризонтално и вертикално, књижевноисториј ско и жанровско, стилско и ј езичко
- истински омогућавауклапањенаставеу системеи формирањесвести о конти-
нуитету књижевног стваралаштва. У том смислу можемо сугерисати ученицима
трећег и четвртог разреда средње школе да прочитај у књигу Лауре Барне Мој а
последља главобоља. Роман, иновантан на плану форме, на есеј истички начин
бележи последње тренутке живота велике књижевнице. Ради се о жанровском
хибриду који ј е истовремено и духовни тестамент, и дело засновано на аутен-
тичним биографским подацима, и сократовски диј алог сафиктивним исповедни-
ком. Вредност овог романа у настави, чиј и ј е наслов симболичан,ј ер се односи
нанегативну критику ЈованаСкерлића поводом Исидориних Сапут ника,ј естеу
способности уживљавања у особен стил Исидоре Секулић. Критикуј ући лични
тон и окренутост себи, ау контексту седамнаест исписаних страна о главобољи,
велики српски књижевни критичар ј е у студиј и Д ве ж енске књиге истакао по-
требу друштвено ангажованелитературе у послератно време. Исидора Секулић
никада ниј е преболела Скерлићеве замерке иакој е превазишла реваншистички
однос одржавши потресну беседу насахрани овог великог књижевног историча-
раи критичара, чиј уј е непресушну креативну енергиј у и сама поседовала. Књи-
га Лауре Барнеј е занимљива не само свим поштоваоцима стила и дела нај веће
српске есеј исткињенего и драгоценаза наставу као узор за стилскевежбе.
Л И Т Е РА Т У РА
Андрић 1998: Љ. Андрић, Апост ол самоће, Београд.
Велмар Јанковић 1957: С.Велмар Јанковић, Осећањепролазност иу прози
Исидоре Секулић, Дело, књига4, број 7, 103—107.
Глушчевић 2004: 3. Глушчевић,Други о Исидори, Нови Сад, Стилос.
Деретић 1983: Ј.Деретић, Ист ориј а српскекњиж евност и, Нолит, Београд.
Деретић 1997: Ј. Деретић, Поет ика српске књиж евност и, Филип Вишњић,
Београд.
М онтењ 1977: М . Монтењ, Огледи, Београд, Рад.
Павловић 1958: М . Павловић, Мир у вредност има, у: Рокови поезиј е, Бео-
град, стр. 130- 134.
Петровић 1964: Р. Петровић, Исидора Секулић, Изабрана дела, књига 1,
Београд.
Секулић 2003: И. Секулић,Аналит ички т ренуци, Нови Сад, Стилос.
Секулић 2002: И. Секулић,Домаћа књиж евност 1, Нови Сад, Стилос.
Секулић 2002: И. Секулић,Домаћа књиж евност 2, Нови Сад, Стилос.

13. Плес речи 9 7
Секулић 1985:И. Секулић, Записи, Београд, Југославијапублик, Вук Караџић.
Секулић 1985: И. Секулић,Из страних књиж евност и, Београд, Југослави-
ј апублик, Вук Караџић.
Секулић 2003: И. Секулић, Језик и култ ура, Нови Сад, Стилос.
Секулић 2004:И.Секулић,Његошу књиг а дубокеоданост и, Нови Сад, Сти-
л о с .
Удовичк и 1977: И. Удовички, Есеј и Исидоре Секулић, Београд.
Христић 1957: Ј. Христић, Духовни лик Исидоре Секулић, Књижевност,
књига 26, број 102, стр. 129- 134.
Пример како да ученици богате лексику читај ући есеј е
Исидоре Секулић и сачињавај ући речнике
Глосар
(мање познатих, архаичних, кованица и осталих
карактеристичних речи) Исидоре Секулић
белешкар - онај кој и записуј е
витлава - ковитлац, ковитлање облака, кише, снега
д ои м е - п р ези м е
жмарити - изазивати жмарце,ј езу, узбуђење
зар ан ак - вр ем е п р е и зл азк а сун ц а
зи м њ и - ш т о с е одн о си н а зи м у
и зд и г —и зд и г н у т п р о ст ор у п л ан и н и
измашит - способан на брзу и луцидну реакциј у
ј адило —душевна бол, патња
ј адовит - пун ј ада, гневан; пун тешкоћа, кој и задај е муку; ј езив, страшан
к ош т и љ ав - т врд ок ор ан
л аст ар
- и зд ан ак , м л ад и ц а
лепорек - онај кој и лепо говори
мађин ици - врачи, чаробњаци
н ед оу к - н ед оу ч ен
нутрити - окренути се себи
опачина —опакост, свој ство неког кој е опак, злобно дело опаког човек
пабирак - плод кој и заостане после жетве
пасј алук - злоба, непромишљена одважност
паштење- журба, чињење напора
паштити - настој ати, старати се, трудити се
плетисан од плетисанка - онакој а плете сне, песничка творевина између
сна и ј аве

14. 9 8 Оливера Радуповић
преклонити - савити се, спустити главу, фиг. покорити се - од преклон
- смирај сунца, крај дана
п р и г р ев и ц а - ж ег а, пр и п ек а
сичити - опирати се, нећкати се
скрушавати се, премаскрушити се- покај ати се, кај ати се, пасти на колена
сум ор
- п от пу н а т и ш и н а, мр ач н о р асп олож ењ е
у п еч ат ак -
у т и с ак
увременити се- разбистрити, пролепшати, изведрити се
ч асов и т о - н а т р ен у т ак , за к рат к о вр ем е
штурина - од придева штур, оскудица, свој ство нечегаштој е штуро
аждај исати - уништавати, пустошити
бесрам (од бесрамност) - бестидност
веселник - ј адник, несрећник; весељак
вргнут и - бацити, савити, оковати, спутати
док оњ ак - именица од докон - беспослен
доброћуда- доброћудна особа
загромињати - затутњати, забубњати
зат р к а - з ал ет
зукт ати - зврј ати, зуј ати
к оњ осат и - м у ч ит и се, д ири нч и т и
м а л а ш н о = м а л а ч к о -
д е м . и х и п . о д м ал о
незај аз - именица од придева незај ажљив - онај комеј е немогуће нешто
забранити, похлепник
обиталиште- место становања, боравка, од обитавати
покора - казна, мука, невоља; испаштање, покај ање; исповест
п ок ор
- ср ам отн о д ел о , пр ек ор
распутница - раскршће; споредан пут, пречица
ст и х н ут и - ст и ш ат и се, см ир ит и
сут он и т и се —сп у ш т ати с е су т он , см р к ават и се
т м у р
- сум ор ан , н ату ш т ен
г л у ш а - т и ш и н а
тмули - тамне бој е глас, потмуо, мукао, према тмуно
очај ати се- покр. остати дуго нај едном месту
бебук ање - галама, вика
говети (заст.) —угађати, годити, наслађивати се, уживати
г р от у љ а - вен ац , веза, н и ск а
обеск рај ити се- осетити вечним
порастан - онај кој и се лепо развиј а
роваш —жиг, белег; дуг, терет
к оленовић - човек од угледна рода
о п ач и л о - оп ач и н а, о п ак п о ст у п ак
п аш т и т и се - ж у р и т и се; труди т и се, ст арат и се

15. Плес речи 99
брстина- оголелагранабез лишћа, аугментатив од брст
г л оси р ат и - т ум ачит и , к ом ен т ари сат и
доспешан - онај кој и ј е дошао до крај а, остварио циљ; сазрео
затрик ућа - распикућа
ом р к н у т и —
ут ону ти у м р ак
ц и к от — ц и к а, вр и ск а
ц и л и к ат и - и сп у ш т ат и о ш т ар и ви со к з в и ж д у к
ариозан (према ариј а) - мелодичан, певан
брк љачити - неј асно говорити, мрмљати
гломатати - ваљати се, тећи бурно; лапарати
занављати се- несвршено од зановити се- обнављати се
з а п о н а к - к о п ч а, с п о н а
к репче- онај кој и ј е крепак, глагол крепчати - ј ачати
м аш т а в и н а - ств ор ен о у м аш т и , п он есен о м аш том
налетица—свађалица, насртљивац
немуштина —оно штој е немушто, неразумљив говор
с и р ак - си р от ан
ст р еп н у т и - свр ш ен о од стр еп ет и
ж уд - п есни ч к и ж удњ а
закутак - забачено мало и тихо место
р у ш ев ан - т р ош ан , р у и н ир ан

16. Ч Г « ■
Ч | .