Računovodstvena načela

1. 2. Предавање
Рачуноводствена начела
Др Војислав Секерез

2. Шта су рачуноводствена
начела?
• Правила намењена прецизном
дефинисању рачуноводствених
категорија (имовине као предмета
књиговодства и прихода и расхода као
последица пословних догађаја).

3. РАЧУНОВОДСТВЕНЕ
КАТЕГОРИЈЕ
• Актива, обавезе, капитал, приходи и
расходи се означавају као
рачуноводствене категорије.

4. Шта о имовини и обавезама
треба знати?
• 1. Коју имовину обухвата
рачуноводство?
• 2. Да ли је реч о имовини предузећа
које послује континуирано или не?
• 3. Како се изражава вредност имовине
и обавеза?
• 4. Како се утврђује вредност имовине и
обавеза?
• 5. Како избећи прецењивање имовине и
резултата?

5. 1.Начело двостраног
обухватања пословних
промена
• Предмет књиговодства је
имовина, односно промене које на
имовини изазива обављање
пословних активности

6. • Промене на имовини предузећа које
настају услед обављања пословних
активности се називају економске
промене
• Са становишта деловања на целину
имовине предузећа све промене се могу
поделити на следеће четири групе:
1. промене које истовремено повећавају
активу и пасиву за исти износ
2. промене које истовремено смањују
активу и пасиву за исти износ

7. 3. промене које мењају структуру
активе
4. промене које мењају структуру
пасиве

8. • Начело двостраног обухватања
пословних прoмена подразумева да
свака економска промена тангира два
самостална дела имовине и да се стога
два пута бележи (двострано).
• Ова дуалност у обухватању пословних
промена и чини да се књиговодство
које ми изучавамо назива двојно
књиговодство.

9. 2. Начело пословне
јединице
• Захтев да се:
- имовина уложена у пословање
предузећа посматра одвојено од остале
имовине власника и поверилаца и да се
- успешност управљања том имовином
контролише путем финансијског
(периодичног) резултата

10. • Разлог: рачуноводство треба да пружи
информације о имовини која се користи
у пословању предузећа и резултату који
је остварен коришћењем те имовине.

11. Однос између предузећа и
рачуноводствене целине
• предузеће =1 рачуноводствена целина
• предузеће = више рачуноводствених целина
- профитни центри
- инвестициони центри
- места трошкова
• више предузећа = 1 рачуновоствена целина
- групе предузећа

12. • Циљ формирања ужих
рачуноводствених целина је
контрола успешности пословања.
- за места трошкова основ за оцену
успешности пословања је однос између
стварних и планираних трошкова
- за профитне центре успешност
управљања се мери финансијским
резултатом (разлика између прихода и
расхода

13. - за инвестиционе центре успешност
управљања се мери стопом приноса на
уложени капитал, као односом између
оствареног добитка и укупног капитала

14. 3. Начело континуитета
пословања
• Претпоставка да се након оснивања
предузећа не предвиђа престанак
његовог рада у блиској будућности,
односно да ће предузеће континуирано
наставити са радом (going concern
принцип).

15. Да ли је ова претпоставка увек
испуњена?
• Не, ако се предузеће оснива за
једнократан пословни подухват или ако
су престали да постоје услови за даљи
рад предузећа.
• Предуслови континуитета пословања
предузећа су рентабилност (одржање и
увећање уложеног капитала) и
благовремено измиравање обавеза.

16. • Код предузећа која се оснивају ради
једнократних подухвата резултат се
обрачунава на крају, тзв. тотални
резултат, а имовина се вреднује у
висини могућег уновчења.

17. • Ако је предузеће основано да би
континуирано пословало тада се од
рачуноводства захтева:
- утврђивање резултата за краће
временске периоде
- процењивање имовине сагласно
набавној или фер (тржишној)
вредности.

18. • Дугорочност пословања и потреба да се
успешност тог пословања повремено
контролише условили су потребу за
утврђивањем периодичног резултата
(за краће временске периоде) као дела
тоталног резултата предузећа.
• Обзиром да је тренутак ликвидације
предузећа у далекој будућности,
тотални резултат је неподобан за
контролу успешности пословања.

19. 4. Начело новчаног мерила
• Захтев да се све рачуноводствене
категорије (имовина, обавезе, капитал,
приходи и расходи) и промене на њима
изражавају у новцу.
• Разлог: свођење хетерогених величина
на заједнички именитељ.

20. • Новчана једница у којој се воде књиге и
састављају извештаји означава се као
валута за презентацију.
• Уобичајено је да је то валута земље у
којој предузеће има седиште, односно
национална (функционална) валута.

21. • Претпоставка – стабилност новчане
јединице
• Куповна снага новца може:
- опадати - услед продуженог раста
цена (инфлације)
- расти - услед продуженог пада цена
(дефлације)
• Уколико новчана једница нема стабилну
куповну снагу информације које
рачуноводство пружа постају
непоуздане – слаби њихова исказна
моћ.

22. • Обзиром да се имовина стиче у
различитим временским периодима,
биланс стања ће приказивати имовину
исказану у новчаним јединицама
различите куповне снаге.
• Да би имовина била међусобно
упоредива по вредности и да би збир
имовинских делова исказивао стварну
вредност имовине неопходно је да сви
имовински делови буду исказани у
новчаним јединицама исте куповне
снаге.

23. • У условима инфлације имовина је
исказана по нижим износима у односу
на текуће тржишне вредности, а
резултат је прецењен.
• Зашто је имовина подцењена, а
резултат прецењен?

24. 5. Начело историјског
(стварног)трошка
• Захтев да се имовина у књиговодству
води и у билансу исказује у висини
новчаног издатка учињеног ради њеног
стицања.

25. Које су то вредности?
• 1. За имовину стечену куповином на
тржишту (материјал, роба, основна
средства) – набавна вредност.
• 2. За имовину која је сопствени учинак
предузећа (недовршена производња и
готови производи) – висина улагања
(трошкова) неопходних за њену
производњу, односно цена коштања.

26. • 3. За обавезе - набавна вредност.
Обавезе се вреднују у висини новчаног
примитка или новчаног еквивалента
(вредност примљене робе) у тренутку
настанка обавезе.
• Набавна вредност/цена коштања служи
не само за вредновање имовине док се
она налази у предузећу, већ и након
њене продаје на тржишту. Набавна
вредност продате робе, односно цена
коштања продатих готових производа
за предузеће представља расход.

27. • Примена начела историјског трошка
обезбеђује објективно исказивање
имовине и резултата у условима
монетарне стабилности.
• Подаци о вредности имовине и обавеза
су поуздани јер су проверљиви,
документовани и представљају реалне
чињенице.

28. Да ли примена овог правила увек
обезбеђује тачан увид у имовину
и резулат предузећа?
• Не, у условима инфлације.
• Монетарна нестабилност чини да се
вредност по којој је имовина исказана у
билансу разликује од њене тржишне
(дневне) вредности.
• То доводи до нарушавања исказне
моћи података које нуди
рачуноводство.

29. Шта је дневна/фер
вредност?
• Вредност неке имовине или обавезе
која се утврди у трансакцији између
вољних и обавештених страна, а сама
трансакција је независна.
Да ли коришћење фер вредност
може у потпуности да исправи
слабости начела историјског
трошка?

30. Да ли се нека имовина вреднује
по фер вредности?
• Да, за вредновање хартија од
вредности које се котирају на берзама
(било да се држе ради трговања, било
да су расположиве за продају) увек се
користи фер вредност.

31. 6. Начело узрочности
• Начело узрочности захтева да
обрачунским перодима буду додељени
сви приходи и расходи који су у њима
настали, независно од тога да ли су
приходи наплаћени а расходи плаћени.
• Приходи и расходи су настали у оном
обрачунском периоду у коме су
реализовани учинци (производи, услуге,
роба).

32. • При обрачуну тоталног резултата
меродавни су новчани токови
приходи=наплате расходи=исплате
• Нема недовршених пословних
операција, сва набављена средства су
плаћена и потрошена, сви учинци су
продати и наплаћени.
• Тотални резултат = приливи - одливи

33. • При утврђивању периодичног резултата
не постоји квантитативна и временска
подударности између исплата и расхода
и наплата и прихода.
• Сви приходи нису наплаћени, нити су
све наплате приход.
• Сви расходи нису плаћени, нити су све
исплате расход.
• Разлог: постојање недовршених
пословних операција – на дан биланса
само се фингира њихов прекид.

34. • За утврђивање периодичног резултата
су стога меродавни токови
рентабилности.
• Периодични резултат предузећа се
обрачунава као разлика између прихода
и расхода.

35. • Приходи, као позитивна компонента
токова рентабилности, су сва повећања
имовине (или смањења обавеза)
настала из пословања без обавезе
враћања.
• Расходи, као негативна компонента
токова рентабилности, су сва смањења
имовине (или повећања обавеза)
настала из пословања без могућности
надокнаде.

36. Однос између наплата и
прихода
• 1. Наплата сада = приход сада
• Када приход и наплата настају у истом
обрачунском периоду, начело
узрочности је задовољено – не постоји
проблем њиховог временског
повезивања.

37. • 2. Наплата сада – приход касније
• Ако је наплата настала у текућем
периоду а приход ће тек настати у
будућности, таква наплата није приход
текућег периода, она за предузеће
представља обавезу.

38. • 3. Приход сада – наплата касније
• Ако је приход настао, а није наплаћен
он мора да буде признат текућем
периоду, а околност да није наплаћен
упућује на то да предузеће има
потраживање.

39. Однос између расхода и
исплата
• 1. расход сада = исплата сада
• Начело узрочности је задовољено, јер
се расход признаје у периоду у коме је
настао.

40. • 2. Исплата сада = расход касније
• Ако је исплата настала у текућем
периоду, а расход ће настати у
будућности, таква исплата није расход
текућег периода, она за предузеће
представља потраживање.

41. • 3. Расход сада – исплата касније
• Ако је расход настао, а није исплаћен
он мора да буде признат текућем
периоду, а околност да није исплаћен
упућује на то да предузеће има обавезу.

42. ПРИХОДИ ГОТОВИНА РАСХОДИ
АКТИВА ПАСИВА
Временско разграничавање насталих а ненаплаћених
прихода и насталих а неисплаћених расхода
САДА САДА
КАСНИЈЕ КАСНИЈЕ

43. ПРИХОДИ ГОТОВИНА РАСХОДИ
ПАСИВА АКТИВА
Временско разграничавање унапред наплаћених
прихода и унапред исплаћених расхода
САДА САДА
КАСНИЈЕ КАСНИЈЕ

44. • Актива обухвата све исплате које нису
расход датог периода (потраживање) и
право на наплату прихода
(потраживање) који су настали у датом
обрачунском периоду.
• Пасива обухвата обавезе за настале а
неплаћене расходе и обавезе за
унапред наплаћене приходе.

45. • Приход >Расхода ДОБИТАК
• Расходи>Прихода ГУБИТАК
• Добитак повећава нето имовину
• Губитак смањује нето имовину

46. 7. Начело опрезности
• Захтев за опрезним одмеравањем
вредности имовине и висине обрачунатог
резултата пословања, како би се избегло
њихово прецењивање.
• Разлог: заштита интереса поверилаца и
инвеститора, али и свих осталих
стејкхолдера предузећа.
• РИЗИК од расподеле прецењеног
резултата, која доводи до одлива
капитала и угрожава опстанак предузећа

47. Опрезно одмеравање
вредности активе
• Набавна вредност односно цена
коштања је горња граница за
процењивање активе.
• Ако су тржишне цене на дан
састављања извештаја ниже
вредновање имовине се врши по нижој
тржишној цени.
• Правило ниже вредности.

48. • Пример: Набавна вредност робе је
1000.
На дан биланса тржишна вредност робе
је 950, па се залихе робе морају
исказати по 950, а разлика од 50 (1000-
950) се сматра губитком.

49. Опрезно процењивање обавеза
• Набавна вредност је доња граница за
обавезе. Ако је на дан биланса за
измирење обавезе потребно исплатити
већи износ, обавеза мора бити
билансирана по том вишем износу.
• Правило више вредности

50. • Вредновањем активе по нижој и
обавеза по вишој вредноси у односу на
набавну вредност/цену коштања,
обезбеђује се опрезно одмеравање
висине нето имовине.

51. • Питање: због чега се вредновањем
активе у складу са правилом ниже
вредности и обавеза у складу са
правилом више вредности онемогућава
прецењивање нето имовине?

52. Опрезно одмеравање резултата
(спречавање прецењивања)
• 1.Принцип реализације захтева да
предузеће може исказати само резултат
(добитак или губитак) који је потврђен
кроз реализацију на тржишту.

53. • Пример: предузеће има робу чија је
набавна вредност 100, а на тржишту се
та роба може продати за 140. Разлика
од 40 може бити исказана као добитак
тек када роба буде продата.

54. • 2. Принцип импаритета допуњава
(коригује) принцип реализације
захтевајући да се губици признају
уколико су настали, не чекајући њихово
тржишно признање (реализацију).
• Неједнак третман добитака и губитака.
• Резултат предузећа ће бити утврђен
тако што ће реализованим добицима
бити сучељени реализовани губици и
настали а нереализовани губици.

55. • Пример: Предузеће има потраживање
од 240. Процењује се да дужник може
да плати само 140, јер је у стечају.
Разлика од 100 је губитак који се мора
признати одмах не чекајући наплату
потраживања.

56. •Пример:
Планска набавна вредност материјала на дан
биланса износи 25.000 динара, а стварна набавна
вредност 22.000 динара.
- коју вредност залиха треба приказати у
билансу?
Међутим, уколико је на дан биланса тржишна
вредност тог материјала:
- 21.000 динара, залихе у билансу треба исказати
у вредности од ________________ динара.
- 23.000 динара, залихе у билансу треба исказати
у вредности од ____________ динара.

57. •Важно:
Начело опрезности се примењује онда
када се вредновање имовине и обавеза
врши у складу са начелом историјског
трошка.

58. Питања:
• 1. Коју сврху имају рачуноводствена
начела?
• 2. Који се захтев налази у основи
начела пословне јединице?
• 3.Под којим условима примена начела
историјског трошка обезбеђује
добијање реалне слике имовине и
резултата предузећа?

59. • 4. Шта за предузеће представљају
наплате које нису приход, а шта
исплате које нису расход?
• 5. Шта се подразумева под
континуитетом пословања?
• 6. Које пословне јединице утврђују само
тотални резулат и на који начин се он
може утврдити?
• 7. Које начело захтева неједнак третман
добитака и губитака?

60. • 8. У инфлаторним условима при
поштовању начела историјског трошка
имовина је:
а) прецењена, б) подцењена
в) реално процењена
• 9. У инфлаторним условима куповна
снага новца:
а) расте, б) пада, в)остаје иста

61. • 10. Ако управа једног дела предузећа
има у својој надлежности одлуке
којима утиче на висину прихода и
расхода онда тај део предузећа може
бити:
а) место трошкова, б) профитни
центар, в) инвестициони центар, г)
обрачунско место
• 11. Ако исплата претходи настанку
расхода, на пример унапред плаћене
камате, тада исплаћени износ
представља за предузеће:
а) обавезу, б) потраживање, в) капитал,
г) расход или д) приход

62. • 12.Ако предузеће не може да наплати
своје потраживање од купца који је у
стечају тада у складу са принципом
импаритета мора да:
а) призна то потраживање као приход
б) призна то потраживање као губитак
в) призна то потраживање као капитал
г) не чини ништа
• 13. Тотални резултат се утврђује:
а) на крају године, б) полугодишње
в) на крају рада предузећа