2. Предавање
Рачуноводствена начела
Др Војислав Секерез
Шта су рачуноводствена
начела?
• Правила намењена прецизном
дефинисању рачуноводствених
категорија (имовине као предмета
књиговодства и прихода и расхода као
последица пословних догађаја).
РАЧУНОВОДСТВЕНЕ
КАТЕГОРИЈЕ
• Актива, обавезе, капитал, приходи и
расходи се означавају као
рачуноводствене категорије.
Шта о имовини и обавезама
треба знати?
• 1. Коју имовину обухвата
рачуноводство?
• 2. Да ли је реч о имовини предузећа
које послује континуирано или не?
• 3. Како се изражава вредност имовине
и обавеза?
• 4. Како се утврђује вредност имовине и
обавеза?
• 5. Како избећи прецењивање имовине и
резултата?
1.Начело двостраног
обухватања пословних
промена
• Предмет књиговодства је
имовина, односно промене које на
имовини изазива обављање
пословних активности
• Промене на имовини предузећа које
настају услед обављања пословних
активности се називају економске
промене
• Са становишта деловања на целину
имовине предузећа све промене се могу
поделити на следеће четири групе:
1. промене које истовремено повећавају
активу и пасиву за исти износ
2. промене које истовремено смањују
активу и пасиву за исти износ
3. промене које мењају структуру
активе
4. промене које мењају структуру
пасиве
• Начело двостраног обухватања
пословних прoмена подразумева да
свака економска промена тангира два
самостална дела имовине и да се стога
два пута бележи (двострано).
• Ова дуалност у обухватању пословних
промена и чини да се књиговодство
које ми изучавамо назива двојно
књиговодство.
2. Начело пословне
јединице
• Захтев да се:
- имовина уложена у пословање
предузећа посматра одвојено од остале
имовине власника и поверилаца и да се
- успешност управљања том имовином
контролише путем финансијског
(периодичног) резултата
• Разлог: рачуноводство треба да пружи
информације о имовини која се користи
у пословању предузећа и резултату који
је остварен коришћењем те имовине.
Однос између предузећа и
рачуноводствене целине
• предузеће =1 рачуноводствена целина
• предузеће = више рачуноводствених целина
- профитни центри
- инвестициони центри
- места трошкова
• више предузећа = 1 рачуновоствена целина
- групе предузећа
• Циљ формирања ужих
рачуноводствених целина је
контрола успешности пословања.
- за места трошкова основ за оцену
успешности пословања је однос између
стварних и планираних трошкова
- за профитне центре успешност
управљања се мери финансијским
резултатом (разлика између прихода и
расхода
- за инвестиционе центре успешност
управљања се мери стопом приноса на
уложени капитал, као односом између
оствареног добитка и укупног капитала
3. Начело континуитета
пословања
• Претпоставка да се након оснивања
предузећа не предвиђа престанак
његовог рада у блиској будућности,
односно да ће предузеће континуирано
наставити са радом (going concern
принцип).
Да ли је ова претпоставка увек
испуњена?
• Не, ако се предузеће оснива за
једнократан пословни подухват или ако
су престали да постоје услови за даљи
рад предузећа.
• Предуслови континуитета пословања
предузећа су рентабилност (одржање и
увећање уложеног капитала) и
благовремено измиравање обавеза.
• Код предузећа која се оснивају ради
једнократних подухвата резултат се
обрачунава на крају, тзв. тотални
резултат, а имовина се вреднује у
висини могућег уновчења.
• Ако је предузеће основано да би
континуирано пословало тада се од
рачуноводства захтева:
- утврђивање резултата за краће
временске периоде
- процењивање имовине сагласно
набавној или фер (тржишној)
вредности.
• Дугорочност пословања и потреба да се
успешност тог пословања повремено
контролише условили су потребу за
утврђивањем периодичног резултата
(за краће временске периоде) као дела
тоталног резултата предузећа.
• Обзиром да је тренутак ликвидације
предузећа у далекој будућности,
тотални резултат је неподобан за
контролу успешности пословања.
4. Начело новчаног мерила
• Захтев да се све рачуноводствене
категорије (имовина, обавезе, капитал,
приходи и расходи) и промене на њима
изражавају у новцу.
• Разлог: свођење хетерогених величина
на заједнички именитељ.
• Новчана једница у којој се воде књиге и
састављају извештаји означава се као
валута за презентацију.
• Уобичајено је да је то валута земље у
којој предузеће има седиште, односно
национална (функционална) валута.
• Претпоставка – стабилност новчане
јединице
• Куповна снага новца може:
- опадати - услед продуженог раста
цена (инфлације)
- расти - услед продуженог пада цена
(дефлације)
• Уколико новчана једница нема стабилну
куповну снагу информације које
рачуноводство пружа постају
непоуздане – слаби њихова исказна
моћ.
• Обзиром да се имовина стиче у
различитим временским периодима,
биланс стања ће приказивати имовину
исказану у новчаним јединицама
различите куповне снаге.
• Да би имовина била међусобно
упоредива по вредности и да би збир
имовинских делова исказивао стварну
вредност имовине неопходно је да сви
имовински делови буду исказани у
новчаним јединицама исте куповне
снаге.
• У условима инфлације имовина је
исказана по нижим износима у односу
на текуће тржишне вредности, а
резултат је прецењен.
• Зашто је имовина подцењена, а
резултат прецењен?
5. Начело историјског
(стварног)трошка
• Захтев да се имовина у књиговодству
води и у билансу исказује у висини
новчаног издатка учињеног ради њеног
стицања.
Које су то вредности?
• 1. За имовину стечену куповином на
тржишту (материјал, роба, основна
средства) – набавна вредност.
• 2. За имовину која је сопствени учинак
предузећа (недовршена производња и
готови производи) – висина улагања
(трошкова) неопходних за њену
производњу, односно цена коштања.
• 3. За обавезе - набавна вредност.
Обавезе се вреднују у висини новчаног
примитка или новчаног еквивалента
(вредност примљене робе) у тренутку
настанка обавезе.
• Набавна вредност/цена коштања служи
не само за вредновање имовине док се
она налази у предузећу, већ и након
њене продаје на тржишту. Набавна
вредност продате робе, односно цена
коштања продатих готових производа
за предузеће представља расход.
• Примена начела историјског трошка
обезбеђује објективно исказивање
имовине и резултата у условима
монетарне стабилности.
• Подаци о вредности имовине и обавеза
су поуздани јер су проверљиви,
документовани и представљају реалне
чињенице.
Да ли примена овог правила увек
обезбеђује тачан увид у имовину
и резулат предузећа?
• Не, у условима инфлације.
• Монетарна нестабилност чини да се
вредност по којој је имовина исказана у
билансу разликује од њене тржишне
(дневне) вредности.
• То доводи до нарушавања исказне
моћи података које нуди
рачуноводство.
Шта је дневна/фер
вредност?
• Вредност неке имовине или обавезе
која се утврди у трансакцији између
вољних и обавештених страна, а сама
трансакција је независна.
Да ли коришћење фер вредност
може у потпуности да исправи
слабости начела историјског
трошка?
Да ли се нека имовина вреднује
по фер вредности?
• Да, за вредновање хартија од
вредности које се котирају на берзама
(било да се држе ради трговања, било
да су расположиве за продају) увек се
користи фер вредност.
6. Начело узрочности
• Начело узрочности захтева да
обрачунским перодима буду додељени
сви приходи и расходи који су у њима
настали, независно од тога да ли су
приходи наплаћени а расходи плаћени.
• Приходи и расходи су настали у оном
обрачунском периоду у коме су
реализовани учинци (производи, услуге,
роба).
• При обрачуну тоталног резултата
меродавни су новчани токови
приходи=наплате расходи=исплате
• Нема недовршених пословних
операција, сва набављена средства су
плаћена и потрошена, сви учинци су
продати и наплаћени.
• Тотални резултат = приливи - одливи
• При утврђивању периодичног резултата
не постоји квантитативна и временска
подударности између исплата и расхода
и наплата и прихода.
• Сви приходи нису наплаћени, нити су
све наплате приход.
• Сви расходи нису плаћени, нити су све
исплате расход.
• Разлог: постојање недовршених
пословних операција – на дан биланса
само се фингира њихов прекид.
• За утврђивање периодичног резултата
су стога меродавни токови
рентабилности.
• Периодични резултат предузећа се
обрачунава као разлика између прихода
и расхода.
• Приходи, као позитивна компонента
токова рентабилности, су сва повећања
имовине (или смањења обавеза)
настала из пословања без обавезе
враћања.
• Расходи, као негативна компонента
токова рентабилности, су сва смањења
имовине (или повећања обавеза)
настала из пословања без могућности
надокнаде.
Однос између наплата и
прихода
• 1. Наплата сада = приход сада
• Када приход и наплата настају у истом
обрачунском периоду, начело
узрочности је задовољено – не постоји
проблем њиховог временског
повезивања.
• 2. Наплата сада – приход касније
• Ако је наплата настала у текућем
периоду а приход ће тек настати у
будућности, таква наплата није приход
текућег периода, она за предузеће
представља обавезу.
• 3. Приход сада – наплата касније
• Ако је приход настао, а није наплаћен
он мора да буде признат текућем
периоду, а околност да није наплаћен
упућује на то да предузеће има
потраживање.
Однос између расхода и
исплата
• 1. расход сада = исплата сада
• Начело узрочности је задовољено, јер
се расход признаје у периоду у коме је
настао.
• 2. Исплата сада = расход касније
• Ако је исплата настала у текућем
периоду, а расход ће настати у
будућности, таква исплата није расход
текућег периода, она за предузеће
представља потраживање.
• 3. Расход сада – исплата касније
• Ако је расход настао, а није исплаћен
он мора да буде признат текућем
периоду, а околност да није исплаћен
упућује на то да предузеће има обавезу.
ПРИХОДИ ГОТОВИНА РАСХОДИ
АКТИВА ПАСИВА
Временско разграничавање насталих а ненаплаћених
прихода и насталих а неисплаћених расхода
САДА САДА
КАСНИЈЕ КАСНИЈЕ
ПРИХОДИ ГОТОВИНА РАСХОДИ
ПАСИВА АКТИВА
Временско разграничавање унапред наплаћених
прихода и унапред исплаћених расхода
САДА САДА
КАСНИЈЕ КАСНИЈЕ
• Актива обухвата све исплате које нису
расход датог периода (потраживање) и
право на наплату прихода
(потраживање) који су настали у датом
обрачунском периоду.
• Пасива обухвата обавезе за настале а
неплаћене расходе и обавезе за
унапред наплаћене приходе.
• Приход >Расхода ДОБИТАК
• Расходи>Прихода ГУБИТАК
• Добитак повећава нето имовину
• Губитак смањује нето имовину
7. Начело опрезности
• Захтев за опрезним одмеравањем
вредности имовине и висине обрачунатог
резултата пословања, како би се избегло
њихово прецењивање.
• Разлог: заштита интереса поверилаца и
инвеститора, али и свих осталих
стејкхолдера предузећа.
• РИЗИК од расподеле прецењеног
резултата, која доводи до одлива
капитала и угрожава опстанак предузећа
Опрезно одмеравање
вредности активе
• Набавна вредност односно цена
коштања је горња граница за
процењивање активе.
• Ако су тржишне цене на дан
састављања извештаја ниже
вредновање имовине се врши по нижој
тржишној цени.
• Правило ниже вредности.
• Пример: Набавна вредност робе је
1000.
На дан биланса тржишна вредност робе
је 950, па се залихе робе морају
исказати по 950, а разлика од 50 (1000-
950) се сматра губитком.
Опрезно процењивање обавеза
• Набавна вредност је доња граница за
обавезе. Ако је на дан биланса за
измирење обавезе потребно исплатити
већи износ, обавеза мора бити
билансирана по том вишем износу.
• Правило више вредности
• Вредновањем активе по нижој и
обавеза по вишој вредноси у односу на
набавну вредност/цену коштања,
обезбеђује се опрезно одмеравање
висине нето имовине.
• Питање: због чега се вредновањем
активе у складу са правилом ниже
вредности и обавеза у складу са
правилом више вредности онемогућава
прецењивање нето имовине?
Опрезно одмеравање резултата
(спречавање прецењивања)
• 1.Принцип реализације захтева да
предузеће може исказати само резултат
(добитак или губитак) који је потврђен
кроз реализацију на тржишту.
• Пример: предузеће има робу чија је
набавна вредност 100, а на тржишту се
та роба може продати за 140. Разлика
од 40 може бити исказана као добитак
тек када роба буде продата.
• 2. Принцип импаритета допуњава
(коригује) принцип реализације
захтевајући да се губици признају
уколико су настали, не чекајући њихово
тржишно признање (реализацију).
• Неједнак третман добитака и губитака.
• Резултат предузећа ће бити утврђен
тако што ће реализованим добицима
бити сучељени реализовани губици и
настали а нереализовани губици.
• Пример: Предузеће има потраживање
од 240. Процењује се да дужник може
да плати само 140, јер је у стечају.
Разлика од 100 је губитак који се мора
признати одмах не чекајући наплату
потраживања.
•Пример:
Планска набавна вредност материјала на дан
биланса износи 25.000 динара, а стварна набавна
вредност 22.000 динара.
- коју вредност залиха треба приказати у
билансу?
Међутим, уколико је на дан биланса тржишна
вредност тог материјала:
- 21.000 динара, залихе у билансу треба исказати
у вредности од ________________ динара.
- 23.000 динара, залихе у билансу треба исказати
у вредности од ____________ динара.
•Важно:
Начело опрезности се примењује онда
када се вредновање имовине и обавеза
врши у складу са начелом историјског
трошка.
Питања:
• 1. Коју сврху имају рачуноводствена
начела?
• 2. Који се захтев налази у основи
начела пословне јединице?
• 3.Под којим условима примена начела
историјског трошка обезбеђује
добијање реалне слике имовине и
резултата предузећа?
• 4. Шта за предузеће представљају
наплате које нису приход, а шта
исплате које нису расход?
• 5. Шта се подразумева под
континуитетом пословања?
• 6. Које пословне јединице утврђују само
тотални резулат и на који начин се он
може утврдити?
• 7. Које начело захтева неједнак третман
добитака и губитака?
• 8. У инфлаторним условима при
поштовању начела историјског трошка
имовина је:
а) прецењена, б) подцењена
в) реално процењена
• 9. У инфлаторним условима куповна
снага новца:
а) расте, б) пада, в)остаје иста
• 10. Ако управа једног дела предузећа
има у својој надлежности одлуке
којима утиче на висину прихода и
расхода онда тај део предузећа може
бити:
а) место трошкова, б) профитни
центар, в) инвестициони центар, г)
обрачунско место
• 11. Ако исплата претходи настанку
расхода, на пример унапред плаћене
камате, тада исплаћени износ
представља за предузеће:
а) обавезу, б) потраживање, в) капитал,
г) расход или д) приход
• 12.Ако предузеће не може да наплати
своје потраживање од купца који је у
стечају тада у складу са принципом
импаритета мора да:
а) призна то потраживање као приход
б) призна то потраживање као губитак
в) призна то потраживање као капитал
г) не чини ништа
• 13. Тотални резултат се утврђује:
а) на крају године, б) полугодишње
в) на крају рада предузећа

2. предавање - Рачуноводствена начела.ppt

  • 1.
  • 2.
    Шта су рачуноводствена начела? •Правила намењена прецизном дефинисању рачуноводствених категорија (имовине као предмета књиговодства и прихода и расхода као последица пословних догађаја).
  • 3.
    РАЧУНОВОДСТВЕНЕ КАТЕГОРИЈЕ • Актива, обавезе,капитал, приходи и расходи се означавају као рачуноводствене категорије.
  • 4.
    Шта о имовинии обавезама треба знати? • 1. Коју имовину обухвата рачуноводство? • 2. Да ли је реч о имовини предузећа које послује континуирано или не? • 3. Како се изражава вредност имовине и обавеза? • 4. Како се утврђује вредност имовине и обавеза? • 5. Како избећи прецењивање имовине и резултата?
  • 5.
    1.Начело двостраног обухватања пословних промена •Предмет књиговодства је имовина, односно промене које на имовини изазива обављање пословних активности
  • 6.
    • Промене наимовини предузећа које настају услед обављања пословних активности се називају економске промене • Са становишта деловања на целину имовине предузећа све промене се могу поделити на следеће четири групе: 1. промене које истовремено повећавају активу и пасиву за исти износ 2. промене које истовремено смањују активу и пасиву за исти износ
  • 7.
    3. промене којемењају структуру активе 4. промене које мењају структуру пасиве
  • 8.
    • Начело двостраногобухватања пословних прoмена подразумева да свака економска промена тангира два самостална дела имовине и да се стога два пута бележи (двострано). • Ова дуалност у обухватању пословних промена и чини да се књиговодство које ми изучавамо назива двојно књиговодство.
  • 9.
    2. Начело пословне јединице •Захтев да се: - имовина уложена у пословање предузећа посматра одвојено од остале имовине власника и поверилаца и да се - успешност управљања том имовином контролише путем финансијског (периодичног) резултата
  • 10.
    • Разлог: рачуноводствотреба да пружи информације о имовини која се користи у пословању предузећа и резултату који је остварен коришћењем те имовине.
  • 11.
    Однос између предузећаи рачуноводствене целине • предузеће =1 рачуноводствена целина • предузеће = више рачуноводствених целина - профитни центри - инвестициони центри - места трошкова • више предузећа = 1 рачуновоствена целина - групе предузећа
  • 12.
    • Циљ формирањаужих рачуноводствених целина је контрола успешности пословања. - за места трошкова основ за оцену успешности пословања је однос између стварних и планираних трошкова - за профитне центре успешност управљања се мери финансијским резултатом (разлика између прихода и расхода
  • 13.
    - за инвестиционецентре успешност управљања се мери стопом приноса на уложени капитал, као односом између оствареног добитка и укупног капитала
  • 14.
    3. Начело континуитета пословања •Претпоставка да се након оснивања предузећа не предвиђа престанак његовог рада у блиској будућности, односно да ће предузеће континуирано наставити са радом (going concern принцип).
  • 15.
    Да ли јеова претпоставка увек испуњена? • Не, ако се предузеће оснива за једнократан пословни подухват или ако су престали да постоје услови за даљи рад предузећа. • Предуслови континуитета пословања предузећа су рентабилност (одржање и увећање уложеног капитала) и благовремено измиравање обавеза.
  • 16.
    • Код предузећакоја се оснивају ради једнократних подухвата резултат се обрачунава на крају, тзв. тотални резултат, а имовина се вреднује у висини могућег уновчења.
  • 17.
    • Ако јепредузеће основано да би континуирано пословало тада се од рачуноводства захтева: - утврђивање резултата за краће временске периоде - процењивање имовине сагласно набавној или фер (тржишној) вредности.
  • 18.
    • Дугорочност пословањаи потреба да се успешност тог пословања повремено контролише условили су потребу за утврђивањем периодичног резултата (за краће временске периоде) као дела тоталног резултата предузећа. • Обзиром да је тренутак ликвидације предузећа у далекој будућности, тотални резултат је неподобан за контролу успешности пословања.
  • 19.
    4. Начело новчаногмерила • Захтев да се све рачуноводствене категорије (имовина, обавезе, капитал, приходи и расходи) и промене на њима изражавају у новцу. • Разлог: свођење хетерогених величина на заједнички именитељ.
  • 20.
    • Новчана једницау којој се воде књиге и састављају извештаји означава се као валута за презентацију. • Уобичајено је да је то валута земље у којој предузеће има седиште, односно национална (функционална) валута.
  • 21.
    • Претпоставка –стабилност новчане јединице • Куповна снага новца може: - опадати - услед продуженог раста цена (инфлације) - расти - услед продуженог пада цена (дефлације) • Уколико новчана једница нема стабилну куповну снагу информације које рачуноводство пружа постају непоуздане – слаби њихова исказна моћ.
  • 22.
    • Обзиром дасе имовина стиче у различитим временским периодима, биланс стања ће приказивати имовину исказану у новчаним јединицама различите куповне снаге. • Да би имовина била међусобно упоредива по вредности и да би збир имовинских делова исказивао стварну вредност имовине неопходно је да сви имовински делови буду исказани у новчаним јединицама исте куповне снаге.
  • 23.
    • У условимаинфлације имовина је исказана по нижим износима у односу на текуће тржишне вредности, а резултат је прецењен. • Зашто је имовина подцењена, а резултат прецењен?
  • 24.
    5. Начело историјског (стварног)трошка •Захтев да се имовина у књиговодству води и у билансу исказује у висини новчаног издатка учињеног ради њеног стицања.
  • 25.
    Које су товредности? • 1. За имовину стечену куповином на тржишту (материјал, роба, основна средства) – набавна вредност. • 2. За имовину која је сопствени учинак предузећа (недовршена производња и готови производи) – висина улагања (трошкова) неопходних за њену производњу, односно цена коштања.
  • 26.
    • 3. Заобавезе - набавна вредност. Обавезе се вреднују у висини новчаног примитка или новчаног еквивалента (вредност примљене робе) у тренутку настанка обавезе. • Набавна вредност/цена коштања служи не само за вредновање имовине док се она налази у предузећу, већ и након њене продаје на тржишту. Набавна вредност продате робе, односно цена коштања продатих готових производа за предузеће представља расход.
  • 27.
    • Примена начелаисторијског трошка обезбеђује објективно исказивање имовине и резултата у условима монетарне стабилности. • Подаци о вредности имовине и обавеза су поуздани јер су проверљиви, документовани и представљају реалне чињенице.
  • 28.
    Да ли применаовог правила увек обезбеђује тачан увид у имовину и резулат предузећа? • Не, у условима инфлације. • Монетарна нестабилност чини да се вредност по којој је имовина исказана у билансу разликује од њене тржишне (дневне) вредности. • То доводи до нарушавања исказне моћи података које нуди рачуноводство.
  • 29.
    Шта је дневна/фер вредност? •Вредност неке имовине или обавезе која се утврди у трансакцији између вољних и обавештених страна, а сама трансакција је независна. Да ли коришћење фер вредност може у потпуности да исправи слабости начела историјског трошка?
  • 30.
    Да ли сенека имовина вреднује по фер вредности? • Да, за вредновање хартија од вредности које се котирају на берзама (било да се држе ради трговања, било да су расположиве за продају) увек се користи фер вредност.
  • 31.
    6. Начело узрочности •Начело узрочности захтева да обрачунским перодима буду додељени сви приходи и расходи који су у њима настали, независно од тога да ли су приходи наплаћени а расходи плаћени. • Приходи и расходи су настали у оном обрачунском периоду у коме су реализовани учинци (производи, услуге, роба).
  • 32.
    • При обрачунутоталног резултата меродавни су новчани токови приходи=наплате расходи=исплате • Нема недовршених пословних операција, сва набављена средства су плаћена и потрошена, сви учинци су продати и наплаћени. • Тотални резултат = приливи - одливи
  • 33.
    • При утврђивањупериодичног резултата не постоји квантитативна и временска подударности између исплата и расхода и наплата и прихода. • Сви приходи нису наплаћени, нити су све наплате приход. • Сви расходи нису плаћени, нити су све исплате расход. • Разлог: постојање недовршених пословних операција – на дан биланса само се фингира њихов прекид.
  • 34.
    • За утврђивањепериодичног резултата су стога меродавни токови рентабилности. • Периодични резултат предузећа се обрачунава као разлика између прихода и расхода.
  • 35.
    • Приходи, каопозитивна компонента токова рентабилности, су сва повећања имовине (или смањења обавеза) настала из пословања без обавезе враћања. • Расходи, као негативна компонента токова рентабилности, су сва смањења имовине (или повећања обавеза) настала из пословања без могућности надокнаде.
  • 36.
    Однос између наплатаи прихода • 1. Наплата сада = приход сада • Када приход и наплата настају у истом обрачунском периоду, начело узрочности је задовољено – не постоји проблем њиховог временског повезивања.
  • 37.
    • 2. Наплатасада – приход касније • Ако је наплата настала у текућем периоду а приход ће тек настати у будућности, таква наплата није приход текућег периода, она за предузеће представља обавезу.
  • 38.
    • 3. Приходсада – наплата касније • Ако је приход настао, а није наплаћен он мора да буде признат текућем периоду, а околност да није наплаћен упућује на то да предузеће има потраживање.
  • 39.
    Однос између расходаи исплата • 1. расход сада = исплата сада • Начело узрочности је задовољено, јер се расход признаје у периоду у коме је настао.
  • 40.
    • 2. Исплатасада = расход касније • Ако је исплата настала у текућем периоду, а расход ће настати у будућности, таква исплата није расход текућег периода, она за предузеће представља потраживање.
  • 41.
    • 3. Расходсада – исплата касније • Ако је расход настао, а није исплаћен он мора да буде признат текућем периоду, а околност да није исплаћен упућује на то да предузеће има обавезу.
  • 42.
    ПРИХОДИ ГОТОВИНА РАСХОДИ АКТИВАПАСИВА Временско разграничавање насталих а ненаплаћених прихода и насталих а неисплаћених расхода САДА САДА КАСНИЈЕ КАСНИЈЕ
  • 43.
    ПРИХОДИ ГОТОВИНА РАСХОДИ ПАСИВААКТИВА Временско разграничавање унапред наплаћених прихода и унапред исплаћених расхода САДА САДА КАСНИЈЕ КАСНИЈЕ
  • 44.
    • Актива обухватасве исплате које нису расход датог периода (потраживање) и право на наплату прихода (потраживање) који су настали у датом обрачунском периоду. • Пасива обухвата обавезе за настале а неплаћене расходе и обавезе за унапред наплаћене приходе.
  • 45.
    • Приход >РасходаДОБИТАК • Расходи>Прихода ГУБИТАК • Добитак повећава нето имовину • Губитак смањује нето имовину
  • 46.
    7. Начело опрезности •Захтев за опрезним одмеравањем вредности имовине и висине обрачунатог резултата пословања, како би се избегло њихово прецењивање. • Разлог: заштита интереса поверилаца и инвеститора, али и свих осталих стејкхолдера предузећа. • РИЗИК од расподеле прецењеног резултата, која доводи до одлива капитала и угрожава опстанак предузећа
  • 47.
    Опрезно одмеравање вредности активе •Набавна вредност односно цена коштања је горња граница за процењивање активе. • Ако су тржишне цене на дан састављања извештаја ниже вредновање имовине се врши по нижој тржишној цени. • Правило ниже вредности.
  • 48.
    • Пример: Набавнавредност робе је 1000. На дан биланса тржишна вредност робе је 950, па се залихе робе морају исказати по 950, а разлика од 50 (1000- 950) се сматра губитком.
  • 49.
    Опрезно процењивање обавеза •Набавна вредност је доња граница за обавезе. Ако је на дан биланса за измирење обавезе потребно исплатити већи износ, обавеза мора бити билансирана по том вишем износу. • Правило више вредности
  • 50.
    • Вредновањем активепо нижој и обавеза по вишој вредноси у односу на набавну вредност/цену коштања, обезбеђује се опрезно одмеравање висине нето имовине.
  • 51.
    • Питање: збогчега се вредновањем активе у складу са правилом ниже вредности и обавеза у складу са правилом више вредности онемогућава прецењивање нето имовине?
  • 52.
    Опрезно одмеравање резултата (спречавањепрецењивања) • 1.Принцип реализације захтева да предузеће може исказати само резултат (добитак или губитак) који је потврђен кроз реализацију на тржишту.
  • 53.
    • Пример: предузећеима робу чија је набавна вредност 100, а на тржишту се та роба може продати за 140. Разлика од 40 може бити исказана као добитак тек када роба буде продата.
  • 54.
    • 2. Принципимпаритета допуњава (коригује) принцип реализације захтевајући да се губици признају уколико су настали, не чекајући њихово тржишно признање (реализацију). • Неједнак третман добитака и губитака. • Резултат предузећа ће бити утврђен тако што ће реализованим добицима бити сучељени реализовани губици и настали а нереализовани губици.
  • 55.
    • Пример: Предузећеима потраживање од 240. Процењује се да дужник може да плати само 140, јер је у стечају. Разлика од 100 је губитак који се мора признати одмах не чекајући наплату потраживања.
  • 56.
    •Пример: Планска набавна вредностматеријала на дан биланса износи 25.000 динара, а стварна набавна вредност 22.000 динара. - коју вредност залиха треба приказати у билансу? Међутим, уколико је на дан биланса тржишна вредност тог материјала: - 21.000 динара, залихе у билансу треба исказати у вредности од ________________ динара. - 23.000 динара, залихе у билансу треба исказати у вредности од ____________ динара.
  • 57.
    •Важно: Начело опрезности сепримењује онда када се вредновање имовине и обавеза врши у складу са начелом историјског трошка.
  • 58.
    Питања: • 1. Којусврху имају рачуноводствена начела? • 2. Који се захтев налази у основи начела пословне јединице? • 3.Под којим условима примена начела историјског трошка обезбеђује добијање реалне слике имовине и резултата предузећа?
  • 59.
    • 4. Штаза предузеће представљају наплате које нису приход, а шта исплате које нису расход? • 5. Шта се подразумева под континуитетом пословања? • 6. Које пословне јединице утврђују само тотални резулат и на који начин се он може утврдити? • 7. Које начело захтева неједнак третман добитака и губитака?
  • 60.
    • 8. Уинфлаторним условима при поштовању начела историјског трошка имовина је: а) прецењена, б) подцењена в) реално процењена • 9. У инфлаторним условима куповна снага новца: а) расте, б) пада, в)остаје иста
  • 61.
    • 10. Акоуправа једног дела предузећа има у својој надлежности одлуке којима утиче на висину прихода и расхода онда тај део предузећа може бити: а) место трошкова, б) профитни центар, в) инвестициони центар, г) обрачунско место • 11. Ако исплата претходи настанку расхода, на пример унапред плаћене камате, тада исплаћени износ представља за предузеће: а) обавезу, б) потраживање, в) капитал, г) расход или д) приход
  • 62.
    • 12.Ако предузећене може да наплати своје потраживање од купца који је у стечају тада у складу са принципом импаритета мора да: а) призна то потраживање као приход б) призна то потраживање као губитак в) призна то потраживање као капитал г) не чини ништа • 13. Тотални резултат се утврђује: а) на крају године, б) полугодишње в) на крају рада предузећа