2. Разлози рашчлањавања:
1. не постоји потреба за сталним увидом у целину имовине –
довољан је и перодичан увид
2. постоји потреба да се о појединим деловима активе и
пасиве обезбеди податак о променама које су довеле до стања
које је исказано у билансу
3. 3. нерационалност састављања биланса после сваке промене у
условима када биланс има велики број позиција и када се
јавља велики број економских промена
4. Рачун је књиговодствени инструмент (двострани преглед)
преко кога се обухватају економске промене које су настале у
вези са једном рачуноводственом категоријом или делом неке
рачуноводствене категорије.
Лева страна рачуна се зове страна дугује, а десна потражује.
Ово су само називи стране рачуна.
5. 1. одвојено се обухватају повећања од смањења и
2. промене се обухватају хроношким редом.
• Форма рачуна је одређена информацијама које о
датој категорији или њеном делу он треба да пружи.
6. Потребне су следеће информације:
- колико је економских промена тангирало ту категорију,
- када су промене настале,
- на основу ког документа су промене евидентиране
- да ли је промена имала за последицу повећање или
смањење вредности дате категорије и
- колико је тренутно стање дате категорије.
8. Једнострани рачун се најчешће користи у пракси, а при
изучавању предмета користићемо једноставнији облик рачуна
– рачун у облику слова Т
Назив рачуна
дугује потражује
9. За сваку билансну позицију се отвара посебан рачун.
Пошто биланс има две стране: активу и пасиву, његовим
рашчлањавањем настају две групе рачуна: активни и пасивни
рачуни.
11. Активни рачуни су они преко којих се води евиденција о
стању и променама на појединим облицима имовине.
Они настају расчлањавањем активе.
Пасивни рачуни су они преко којих се евидентира стање и
промене на сопственом капиталу и обавезама.
Они настају расчлањавањем пасиве.
12. За отварање рачуна (повезивање биланса са рачунима) користи
се посебан рачун - Рачун отварања.
Поред тога, његова улога се састоји и у омогућавању контроле
тачности отварања рачуна.
13. Рачуни који настају рашчлањавањем биланса стања (активни и
пасивни рачуни) отварају се преузимањем почетног стања из
биланса.
Они се називају још и сталним или реалним рачунима зато што
се на њима евидентира имовина по облику и изворима, па они
постоје док постоји и предузеће.
Почетно стање је износ на који гласи билансна позиција за
коју се отвара рачун.
14. Активни рачуни се отварају тако што се за сваку позицију
активе отвара посебан рачун и на његову леву – дуговну
страну преноси (преузима) почетно стање, док се на Рачуну
отварања исти износ уноси на десну – потражну страну.
Почетно стање се преноси на леву страну рачуна јер се актива
налази на левој страни биланса стања.
15. Пасивни рачуни се отварају тако што се за сваку позицију
пасиве отвара посебан рачун и на његову десну – потражну
страну преноси (преузима) почетно стање, док се на Рачуну
отварања исти износ уноси на леву – дуговну страну.
Почетно стање се преноси на десну страну рачуна јер се
пасива налази на десној страни биланса стања.
17. Рачун отварања на својој левој страни – страни дугује садржи
почетна стања свих пасивних рачуна, а на страни потражује
почетна стања свих активних рачуна.
Он представља инверзну слику биланса.
Ако су сви рачуни отворени исправно, збир износа на страни
дугује Рачуна отварања мора бити једнак збиру износа на
страни потражује, јер су у билансу актива и пасива једнаке.
18. Рачуни преко којих се обухватају приходи и расходи.
На овим рачунима се књиговодствено обухватају сви приходи
и расходи који настају у одређеном обрачунском периоду.
Они због тога немају почетно стање - не отварају се на основу
биланса већ онда када у току године настану приходи и
расходи и затварају се на крају, приликом израде биланса
успеха.
19. За разлику од рачуна стања који постоје стално зато што
стално постоји имовина предузећа, рачуни успеха се везују за
одређени обрачунски период, након чијег истека се гасе.
Рачуни успеха се другачије називају и номинални или
обрачунски.
Разлика између рачуна стања и рачуна успеха произилази из
разлике између биланса стања и биланса успеха.
20. Да би се било која промена обухватила преко рачуна треба
знати одговор на следећа два питања:
1. које рачуне тангира дата економска промена и на који
начин (повећање или смањење салда)?
2. на којој страни рачуна треба евидентирати промену?
21. Избор рачуна је одређен садржином економске промене.
Избор стране рачуна зависи од:
- тога да ли промена изазива повећање или смањење стања на
рачуну и
- правила за књижење.
22. За извођење правила за књижење треба поћи од
рачуноводствене једнакости.
А+Р=О+К+Пр
26. Збир износа који су евидентирани на неком рачуну на страни
дугује односно на страни потражује означава се као промет
рачуна:
- промет стране дугује и
- промет стране потражује
27. Рачуни стања и рачуни успеха заједнички се означавају као
главна књига.
Обзиром да садржи све билансне рачуне она се често назива и
биланс у кретању.
Главна књига и дневник су две основне књиге у књиговодству.
28. Пошто евидентирање промена на рачунима захтева
систематизовање (груписање) промена према рачунима који су
њима тангирани, евиденција промена у главној књизи се
означава и као систематска евиденција.
29. Разлози:
- увид у стање (салдо, вредност) на неком рачуну
- састављање биланса из рачуна.
Будући да рачуни главне књиге представљају делове биланса у
кретању, увек је могуће по потреби саставити биланс на основу
рачуна.
30. Главна књига = филм (биланс у кретању)
Биланс стања = фотографија (вештачки прекид активности на
одређени дан).
Закључку рачуна претходи утврђивање салда рачуна.
Салдо рачуна је разлика између промета леве и десне стране
рачуна.
Салдо показује тренутно стање (вредност) позиције за коју се
дати рачун води.
31. Салдо носи назив стране са које потиче (стране која има већи
промет - вредност).
Дуговни салдо означава износ за који је промет стране дугује
већи од промета стране потражује.
Потражни салдо означава износ за који је промет стране
потражује већи од промета стране дугује.
32. Активни рачуни и рачуни расхода имају дуговни салдо –
промет стране дугује је већи или једнак промету стране
потражује.
Пасивни рачуни и рачуни прихода имају потражни салдо -
промет стране потражује је већи или једнак промету стране
дугује .
33. Салдо рачуна је неопходан и за формалан закључак рачуна,
који се врши пре израде биланса.
Формално закључити рачун значи изједначити промет његове
леве и десне стране уношњем салда за изравнање на ону
страну рачуна која има мањи промет.
Рачун се након тога подвлачи са две паралелне линије.
34. Код активних рачуна и рачуна расхода, који имају дуговни
салдо, салдо за изравнање (који је једнак тренутном салду на
рачуну) уноси се на страну потражује како би се изједначио
промет обе стране рачуна.
Код пасивних рачуна и рачуна прихода, салдо за изравнање се
уноси на мању дуговну страну, чиме се такође промет рачуна
изједначава.
35. Прво се закључују рачуни успеха, па онда рачуни стања.
За закључак рачуна користе се два рачуна:
- рачун добитка и губитка за закључак рачуна расхода и
прихода и
- рачун изравнања за закључак рачуна стања.
36. Рачуни расхода Рачун добитка или губитка Рачуни прихода
(1) (2)
(1) Закључак рачуна расхода
(2) Закључак рачуна прихода
37. Рачун добитка и губитка – представља биланс успеха:
- промет стране дугује – збир расхода
- промет стране потражује – збир
прихода
- салдо рачуна добитка и губитка : добитак или губитак
Који салдо има рачун добитка и губитка ако је остварен
добитак, а који ако је остварен губитак?
39. Рачун изравнања – представља биланс стања
- промет стране дугује – збир салда активних рачуна
- промет стране потражује – збир салда пасивних рачуна
- салдо рачуна изравнања: добитак или губитак
Који салдо има рачун изравнања ако је остварен добитак, а
који ако је остварен губитак?
40. Рачун изравнања и Рачун добитка и губитка морају да имају
исту вредност салда.
Ова два рачуна се стога затварају међусобним преношењем
салда.
41. Уколико је остварен добитак на Рачуну добитка и губитка промет
стране потражује (где се налазе приходи) је већи од промета стране
дугује (где се налазе расходи), што значи да рачун има потражни
салдо. У том случају ће на Рачуну изравнања промет стране дугује
(где се налазе активни рачуни) бити већи од промета стране
потражује (где се налазе пасивни рачуни), што значи да овај рачун
има дуговни салдо.
43. Уколико је остварен губитак на Рачуну добитка и губитка промет
стране дугује (где се налазе расходи) је већи од стране потражује
(где се налазе приходи), што значи да рачун има дуговни салдо.
У том случају ће на Рачуну изравнања промет стране дугује (где
се налазе активни рачуни) бити мањи од промета стране
потражује (где се налазе пасивни рачуни), што значи да овај
рачун има потражни салдо.
44. Рачун добитка и губитка Рачун изравнања
расходи приходи актива пасива
губитак
А =О+К - Г Р=Пр+Г
45. Биланс стања
1. Текући рачун 3000 1. Сопствени капитал 4500
2. Основна сред. 1800 2. Добављачи 2000
3. Материјал 200
4. Производња у току 500
5. Готови произвoди 1000
6500 6500
Отворити рачуне главне књиге, прокњижити 7 економских промена и
закључити рачуне главне књиге
59. 1. Које су слабости обухватања економских промена преко
рачуноводствене једнакости, односно сукцесивних биланса?
2. Које информације о категорији за коју се води пружа рачун?
3. Који од наведених рачуна су активни рачуни: готовина,
дугорочни кредит, потраживања, сопствени капитал, залихе
материјала.
60. 4. Какав салдо има рачун отварања?
5. Који рачуни имају имају дуговни салдо?
6. Какав је салдо рачуна ако је промет стране протражује виши
од промета стране дугује?
7. Ако Рачун добитка-губитка има дуговни салдо какав ће салдо
имати Рачун изравнања?
8. Шта је почетно стање рачуна, зашто рачуни успеха немају
почетно стање?
9. Шта показује промет Рачуна изравнања?
61. 10. Ако један рачун има дуговни салдо онда је тај рачун :
а) пасиван рачун, б) активан рачун, в) рачун капитала, г) рачун
прихода, д) рачун расхода
11. Шта је рачун?
12. Који се рачуни означавају као рачуни стања, због чега се они
називају и сталним рачунима?