Неједнакост полова у скоро свим сферама друштва приморала је малобројне интелектуалке у XIX веку, како у свету тако и жене у Србији да се окупљају у савезе и удружења, где би се лакше избориле да буду писмене, науче страни језик, плес, цртање, ручни рад, управљање, финансирање, али и да се баве добротворним и хуманитарним радом. Списи који се чувају у Историјском архиву Ниш, говоре нам о традиционално дугој борби жена кроз велики број основаних савеза жена, друштава, пододбора друштава, подружина и занатских школа у Нишу, Сврљигу, Алексинцу и другим местима у региону.

1. МЕЂУНАРОДНО САВЕТОВАЊЕ АРХИВИСТА У
НИШУ
П Р Е З Е Н Т А Ц И Ј А Р А Д А :
С А В Е З И И Д Р У Ш Т В А Ж Е Н А , К Р О З
А Р Х И В С К Е Ф О Н Д О В Е И С Т О Р И Ј С К О Г
А Р Х И В А Н И Ш
Н А Т А Ш А Р А Д Е Н К О В И Ћ , А Р Х И В И С Т
И С Т О Р И Ј С К И А Р Х И В Н И Ш , 2 0 2 0 . Г О Д И Н Е

2. Неједнакост полова у скоро свим сферама друштва приморала је
малобројне интелектуалке у XIX веку, како у свету тако и жене у
Србији да се окупљају у савезе и удружења.
Прве кораке да промене свој положај у друштву, жене у Србији су
чиниле окупљајући се око удружења, која су се бавила
хуманитарним и социјалним питањима, пружањем здравствене
заштите мајкама из нижих слојева друштва. Ово је истовремено
била и прекретница у процесу еманципације жена, јер су успеле
да ступе на јавну сцену и отворе простор за веће друштвено
ангажовање.
Својим удруживањем у одборе и пододборе жене су се промовисале
ван куће у областима образовања, уметности и културе.
Доброчинство и саосећање са онима који страдају у рату,
избеглиштву и болестима била је главна водиља.

3. У Историјском архиву Ниш, чува се драгоцена архивска грађа која
нас подсећа на прве организоване облике савеза и друштава жена,
кроз која су се жене бориле за решавање улоге жена у
друштвеном животу. Документа нас подсећају, како су се жене у
Нишу, Сврљигу, Алексинцу и другим местима, окупљале око
удружења и бавиле хуманитарним и социјалним питањима, како
би промениле свој положај у друштву.
Идеја женског удруживања спојила је: богате и сиромашне,
учитељице и лекарке, традиционалне супруге и феминисткиње,
сликарке и глумице а све на основу једнакости и без обзира на
верску и националну припадност. Српске жене нису биле пасивне
и успеле су да пробију традиционалне оквире српског друштва.

4. „ЖЕНСКА ПОДРУЖИНА“ НИШ
(1925-1943)
Неколико угледних жена у Нишу, међу којима су Анка
Павловић, прва председница, и Јелена, жена среског
начелника Николе Коле Рашића, 23.јануара 1879.године
основале су огранак подружине Београд, „Женску
подружину“, која је свој рад базиранла на Правилима
женског друштва, културном уздизању, просвећивању раду
и запошљавању и имала је 72 чланице.
Фонд је фрагментарно сачуван, и преузет од Женске занатске
школе. Садржи податке о одржавању скупштине подружине,
преписку са сличним друштвима, позивнице, телеграме,
честитке и извештаје о раду друштва.

5. ОКРУЖНА ЖЕНСКА ЗАНАТСКА ШКОЛА
(1938-1945)
Школа је почела са радом 1. септембра 1938. године,
отварањем одсека за сликарство, ћилимарство и кројење, а
коју су похађала женска деца. Поред тога што су активно
радиле на еманципацији и равноправности жена, тежиле су
и на унапређењу општег образовања. То се може видети
увидом у архивску документацију овог фонда, и како су
наставници са ученицима учествовали у обележавању
догађаја пре рата и у току ратних година.
У фонду који се чува у Историјском архиву Ниш, налазе се
извештаји о раду школе и спискови ученица

6. ВИША ЖЕНСКА ПРИВАТНА ШКОЛА У НИШУ
(1906-1914)
У варији Историјског архива Ниш чува се драгоцена
документација Више женске приватне школе у Нишу која је
имала велики значај у образовању женске омладине у Нишу у
том периоду.
Школа је основана Краљевим указом 21. августа 1904. године, по
одобрењу министра просвете и имала је 4 разреда. Пошто је
школарина за одређене ученице била бесплатна, оне су морале
успехом да оправдају бесплатно школовање. Године 1905.
основан је „Добротворни фонд сиромашних ученица“ у оквиру
Више женске школе у Нишу. Поред свих настојања, 1914.
године, да се одвојено школује женска омладина, околности су
наметнуле другачије решење и званично је призната
коедукација у Нишкој гимназији.

7. ПОДОДБОР ДРУШТВА „ СРПСКА МАЈКА“
АЛЕКСИНАЦ (1930-1947)
Друштво „Српска мајка“ је основано 16. априла 1911. године у Београду, а
своја представништва и пододборе је имало у многим варошима и
градовима Србије. Један од пододбора био је у Алексинцу, основан
1930. године.
Програм друштва се заснивао на хуманим принципима помоћи
сиромашним малишанима, пружању помоћи мајкама са малом децом
и породиљама. Прва председница пододбора у Алексинцу, била је Ана
Костић – Хас.
Ангажовањем чланица Друштва сазидан је Дечији дом у Алексинцу 1938.
године, који је давао бесплатне савете мајкама и вршио прегледе деце.
У списима који се чувају у Историјском архиву Ниш, налази се списак
чланица и преписка са другим друштвима и органима власти, писма и
телеграми упућени друштву.

8. Слика 1. – Дечији дом у Алексинцу

9. АЛЕКСИНАЧКА ЖЕНСКА ПОДРУЖИНА –
АЛЕКСИНАЦ (1878-1948)
Алексиначка женска подружина је постојала као хуманитарна
организација, коју су основале жене из Алексинца, Сокобање и
Ражња, и која је деловала од 1877-1948. године.Оснивач је Фонда
за сиромашне ученице и Добротворног фонда за старце и старице.
У свом дугогодишњем раду, обављала је своје хуманитарне и
остале послове, и остварила завидне резултате, захваљујући
покровитељству кнегиње Наталије. Свој рад је базирала на
основу Правила женског друштва. Алексиначку женску подружину
чиниле су: часнице, чланице управе, редовне чланице, почасни
чланови и чланови помагачи.
Грађа у Историјском архиву Ниш, садржи записнике са годишњих
изборних скупштина, спискове чланица и давалаца добровољних
прилога, телеграме и књигу утемељивачи и добротвори
Алексиначке женске подружине.
Фонд је преузет од СО Алексинац 1956. године. Не постоје подаци кад
је подружина престала са радом

10. Слика 2. – Телеграм књегиње Наталије

11. ЖЕНСКА ЗАНАТСКА ШКОЛА СВРЉИГ
(1934-1947)
Женска занатска школа Сврљиг је основана Решењем Моравске
бановине 1934. године, са основним задатком да оспособи ученице
за самостални рад у њиховом занату. У Женску занатску школу су
се уписивале девојчице од 10 до 12 година старости, после
завршене основне школе, која је такође трајала четири године, али
није била обавезна.
Школа је престала да ради због малог броја ученица, решењем
Министарства индустрије 1947. године. Под називом Женска
стручна школа Сврљиг поново је почела да радити 1953. године до
1958. године.
Фонд је непотпун и издвојен из грађе СО Сврљиг, а садржи молбе
ученица за упис и полагање, уписнице ученика од 1935-1947,
школске дневнике и прозивнике од 1934-1947. године.

12. ОБЛАСНИ ОДБОР АНТИФАШИСТИЧКОГ
ФРОНТА ЖЕНА НИШ (1949-1951)
Обласни одбор АФЖ Ниш, формиран је са задатком да у духу Статута
и смерница Главног одбора АФЖ Србије, организује и усклађује
рад градских и среских одбора.
Рад Обласног одбора АФЖ нишке области огледао се у политичком
уздизању жена, као и организовању разних курсева. Секретаријат
је имао три секције: културно-просветну, организациону и секцију
мајка и дете. Престао је са радом 1951. године.
У фонду се налазе списи који се односе на: културно-просветне и
хумане акције, биографије чланица, такмичења, статистичке
извештаје градских и среских одбора АФЖ-а нишке области о
активности жена и књигу евиденције броја чланица АФЖ-а нишке
области.

13. Слика 3. Активисткиња Обласног одбора АФЖ Ниш

14. САВЕЗ ЖЕНСКИХ ДРУШТАВА
(1955-1962)
Савез женских друштава Среза Ниш основан је октобра 1953. године.
Основни задатак савеза је формирање женских друштава на
терену и покретање разних активности у вези растерећења жена,
у решавању питања породице и деце. Програм рада ових друштава
био је веома разноврстан, од културно-просветног, домаћинског,
здравственог, пољопривредног, просвећивања, преко
организовања разних активности у вези са дечјом заштитом којим
су биле обухваћене и жене на селу.
Организовани су разни кројачки течајеви, предавања из области
културног и здравственог просвећивања, семинари са практичном
припремом зимнице.

15. Друштва су пружала помоћ држави и у збрињавању деце без
родитеља и још безброј активности.
Савез је престао са радом 10. априла 1961. фонд је издвојен из грађе
Среског одбора ССР Ниш, 1979. године.
Из извештаја о раду оснивачке скупштине, записника са седница
Среског савеза женског друштва, спискова жена које желе да буду
чланице, долазимо до многих података о активностима жена у
Нишу и региону. У фонду се налазе биографије жена бораца
погинулих у Другом светском рату.

16. ЗАКЉУЧАК
Како је један од најважнијих захтева модерног друштва била слобода човека,
онда је и слобода жене била исто толико важна. Међутим, жена без своје
оспособљености за рад и без своје економске независности није могла
бити слободна. Дакле ни друштво се није могло развијати уколико се
жена не еманципује у социјалном, економском и културном плану.
Кроз архивску грађу архивских фондова који се односе на друштва и савезе
основаних у Нишу и региону, а који се чувају у Историјском архиву Ниш,
пропратили смо хронолошки улогу и значај српске жене у њеној борби за
остваривање равноправности полова, за право на рад, образовање,
усавршавање и напредовање.
Напори првих феминисткиња да смело укажу на патријахално окружење у
коме су живеле, да се ослободе старих и устроје нове вредности, временом
је резултирано чињеницама, да ће жена у будућности постати
равноправно људско биће и остварити сва права којима данас располаже.