На иницијативу Др Владана Ђорђевића угледног војног лекара 6.фебруара по новом календару 1876. године основано је Српско друштво Црвеног Крста, које је исте године 24. марта 1876. године приступило Женевској конвенцији. Рад друштва био је усмерен на прикупљању новчаних, материјалних средстава, организовању болница, обуку добровољних болничарки , набавку санитетског материјала , ангажоваљу лекара и др. Нишки одбор Црвеног Крста је формиран 7. јануара 1878. године као огранак Српског друштва Црвеног крста. У Историјском архиву Ниш, поред значајних фондова чува се и архивски фонд „ Главни одбор Црвеног крста- Окружни одбор Ниш“ са граничним годинама од 1929-1947. Фонд се састоји од 74 кутија и 117 књиге.

1. ГЛАВНИ ОДБОР ЦРВЕНОГ
КРСТА СРБИЈЕ-ОКРУЖНИ
ОДБОР НИШ
(1878-1947), 1929-1947.
Наташа Раденковић , виши архивиста
Историјски архив Ниш

2. УВОД
• Црвени крст чија је прва одредница – хуманост, основан је
да ублажи страхоте рата, своје дело продужио је и у миру,
пропагирајући своје племените идеје за добробит
човечанства. У Историјском архиву Ниш, чувају се списи
фонда Главни одбор Црвеног крста Србије – Окружни
одбор Ниш, који је основан 7. јануара 1878. године.
Главни одбор Црвеног крста- Окружни одбор Ниш је
категорисан као фонд од великог значаја 1998 године , на
основу Листе за архивску грађу од великог значаја која се
чува у архивима. Циљ рада је приказ и деловање овог
одборa.

3. ИСТОРИЈАТ
• Међународни комитет Црвеног крста основан је
фебруара 1863. године а исте године октобра месеца 1863.
године одржана је у Женеви оснивачка Конференција, која је
представљала оснивачки конгрес Црвеног крста. Прва
Женевска Конвенција је потписана већ идуће године , чији
је основни задатак, био побољшање положаја рањеника и
болесника у оружаним снагама у рату. Ову Конвенцију
потписало је 1864. године десет земаља , а касније још 36
држава а међу њима и Србија 1876. године.

4. • Задатак Међународног комитета Црвеног крста био је
осигурати заштиту цивилних жртава рата и да
потписивањем ковенције буду створена у свим земљама
друштва за пружање помоћи, која ће бити заснована на
принципима непристрасности и која ће окупљати
добровољце обучене за пружање помоћи рањеницима.
Усвајањем амблема Црвени крст на белом пољу, изражено је
поштовање Швајцарској јер су то боје Швајцарске заставе у
обрнутом реду и Анри Динану који је био заговорник те
идеје.

5. • Идеја Црвеног крста као цивилизацијске тековине имала
је плодно тло, на нашим просторима. Тринаест година након
формирања Међународног покрета Црвеног крста, на
иницијативу др Владана Ђорђевића, у Србији је основано
Српско Друштво Црвеног Крста 25. јануара 1876. године.
На оснивачком скупу су усвојена прва Правила Српског
Друштва.

6. • . Српско Друштво Црвеног крста је исте године приступило Женевској
конвенцији и било признато као равноправни члан Међународног комитета.
Друштво је улагало напоре , да одмах по ослобођењу 1878 године оснива пододборе
у Нишу, Пироту, Лесковцу , Власотинцу итд, како би даље ширили идеју хуманости
и милосрђа у народу. Један од пододбора био је и Нишки Главни одбор Црвеног
крста.

8. • Главни одбор Црвеног Крста Србије – Окружни одбор у Нишу је основан је 7. јануара 1878.
године, као огранак Српског друштва Црвеног крста., када су изабрани и чланови прве управе.
• Програм и рад овог Одбора, уско је повезан са радом Друштва Црвеног Крста Србије, као и
Друштва Црвеног Крста Краљевине Југославије. На првој Годишњој скупштини Нишки пододбор
имао је 729 чланова. Као најплеменитија и најхуманија организација у рату, обављала је задатке
на збрињавању рањеника, болесника, заробљеника и других ратних жртава. У мирнодопским
условима радила је на збрињавању ратне сирочади и свих невоља и патњи. Стиче велики реноме,
узимајући учешће у свим акцијама за указивање прве помоћи пострадалима. Рад друштва се
одвијао преко среских и општинских одбора, секција и пододбора. У току свог постојања одбор је
стално мењао називе.
ОСНИВАЊЕ И РАД ПОДОДБОРА НИШУ

9. Задња промена назива уследила је априла 1947. године - „Главни одбор Црвеног
крста Србије – Окружни одбор Ниш“ када је исте године и ликвидиран.
Ликвидација је извршена у складу са изгласаним и донетим Законом о новој
административној подели наше земље по коме се укидаји сви Окружни Народни
одбори. , па је и рад Црвеног крста требао да иде у корак са радом народне
власти. По укидању Окружног одбора у Нишу, формиран је Градски и Срески
одбор Црвеног крста , данашњи назив је Црвени крст Ниш .

10. • Нишко друштво Црвеног крста као организација , имало је задатак да окупи чланове на темељу братства ,
љубави и слоге. Друштво чине његови чланови и Подмладак Црвеног Крста, чланство је добровољно.
Пуноправни члан Друштва може бити сваки држављанин Краљевине Југославије, без обзира на пол и веру, који
није изгубио часна права и свако правно лице. На челу Друштва стајао је председник као највиши представник
Црвеног крста. Рад Нишког одбора Црвеног крста се заснивао преко среских и општинских одбора,
повереништва и школских одбора, проширењем организације и повећањем броја сарадника , стварањем бројно
јаке и чврсте организације. Измећу два светска рата Пододбор Црвеног крста у Нишу постаје Моравски
бановински Одбор са седиштем у Нишу, са 160 среских Одбора и 120 повереништава.
• Посебан печат раду Црвеног крста између два рата дао је његов председник, апотекар Петар Аранђеловић ,
који је на овој дужности био од 1918, до 1938. год. Између два рата Црвени крст у Нишу је указивао помоћ
сиромашно јдеци, ратној сирочади, удовицама и инвалидима рата.
_________________________________________________________________________________________________
•
5ИАН, Главни одбор Црвеног крста Србије-Окружни одбор у Нишу, Решење бр.3704/1947.
•
6ИАН, Главни одбор Црвеног крста Србије-Окружни одбор у Нишу, Службени гласник НРС бр. 17/1947.
ОРГАНИ И УПРАВА ДРУШТВА

11. • Јачање организације и остварење програма рада Нишког одбора, успело је уз помоћ разних секција, међу
којима се највише истицала „Секција подмлатка“ која је била саставни део Друштва од 1922 године , чији је
главни задатак био да код омладине пробуди и развије вољу за добровољни рад на хуманим задацима, негујући
осећање дужности и одговорности. Секција је била једна од најбројнијих и најзначајнијих , бринула се о
организовању течајева прве помоћи , бринула се о сакупљању чланарина које су се употребљавале за школске
кухиње, апотеке , радионице . Органи за управу и пословање Подмлатка су били школски одбори Подмлатка
Црвеног крста. Њихова функција је трајала годину дана , у састав секције улазе : председник секције и пет
чланова Главног одбора. У надлежност и дужност Секције спада придобијање чланова , организовање течајева
за будуће мајке, течајева за ручни рад, летовалишта и да води рачуна о очувању здравља омладине. Задатак
Главног одбора био је одржавање веза са Подмлатком страних секција друштава.
• Поред секције Подмлатка која је била највећа , формиране су и друге секције. „Секција за заштиту породице,
деце и младежи“, која је основана октобра 1941. са задатком да окупи сва хумана друштва, која су до тада радила
на заштити деце, ма у ком облику и да под њеним мерилима наставе рад. Секцију су чинила следећа друштва:
Српска мајка, Коло српских сестара, Књегиња Љубица, Књегиња Зорка, Унија за заштиту деце, Друштво
милосрђа, Друштво Св. Јелене и др.
СЕКЦИЈЕ

12. • Одмах по избијању рата 1941. образована је и „Обавештајна секција“ са
задатком да прикупља податке о погинулима, рањеним и заробљеним
војницима, и о томе обавештава њихове породице, да посредује у слању
пакета и новца заробљеницима од стране њихових породица или обратно. У
току рата 1943. године при школском одбору основана је „Специјална секција
за помоћ пострадалима“.
• У оквиру одбора у Нишу је 1944. основана је „Секција за додељивање
помоћи новчане или материјалне“, нарочито породицама оштећеним
од бомбардовања.

13. Прилог.бр.2 Молба ратног заробљеника Одбору Црвеног крста за
пакет

14. • Фонд је преузет 28.3.1956. године (Књига пријема бр.135) и 1969 године, од Републичког одбора Црвеног крста Београд
бр. записника 02-257/ 1 (Књига пријема бр.514). Главни одбор Црвеног крста - Окружни одбор Ниш је категорисан као фонд
од великог значаја 1998. године , на основу Листе за архивску грађу од великог значаја која се чува у архивима.
• Садржи грађу за период 1929-1947, састоји се од 118 књига и 74 кутије списа, није комплетан. Недостају деловодни
протоколи 1929-1934. и 1936. годину. Грађа је евидетирана кроз општи деловодни протокол, изузев појединих Секција (
обавештајне и Секције за додељивање помоћи), која је евидентирана у посебне деловоднике. Приликом сређивања, из грађе су
издвојена оригинална неуручена писма ратних заробљеника и цедуље логораша из „Логора Црвени крст“ у Нишу. Врсте списа
: записници са седница годишњих скупштина, материјали о оснивању општинских и среских одбора Црвеног крста, извештаји
о раду среских и општинских одбора, извештаји о течајевима за добровољне болничарке, прогласи, плакати, подаци о ратним
заробљеницима и несталим лицима, преписка за пружање помоћи. За овај фонд урађени су сви прилози, сређен је по
класификационој шеми која обухвата следеће организационе јединице:1. Главни одбор Црвеног крста - Окружни одбор Ниш;
2. Секција подмлатка; 3. Секција за додељивање помоћи; 4. Секција за заштиту породице, деце и младежи; 5. Санитетска
секција. За фонд је урађен сумарни инвентар и регеста писама ратних заробљеника и докумената из логора на Црвеном крсту
у Нишу, чиме је заштита фонда у потпуности обезбеђена.
СТАЊЕ ФОНДА

15. Није дугачак списак институција које се могу похвалити дугим
трајањем , а једна од ретких која то може је Црвени крст Србије,
који има ту привилегију да траје од времена борбе за нововековну
државу и државност све до сада и дели судбину српског народа. Рад
Главног одбора Црвеног крста Ниш, се не односи само на невоље,
ратове, рањенике, избегле , расељене, социјално угрожене и све
друге категорије људи . Велики је број људи који су својим
животима и радом допринели да организација настане, опстане и
траје. Они носе национални печат, односно дух средине из којих су
поникли у којима преко одбора и пододбора Црвеног крста
попагирају и популаришу идеју и принципе организације.

16. • Значајна архивска грађа која је у Историјском архиву Ниш
заштићена од уништења и пропадања, и брижљиво чувана од стране
радника архива, чека љубитеље и познаваоце историографије и
архивистике, да се презентује на оваквим и сличним скуповима, као
и у часописима сличне садржине.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!