Kolekcije periodike u Narodnoj biblioteci PožarevacRenata Mnc
Narodna biblioteka "Ilija M. Petrović« Požarevac odnosno Požarevačko čitalište osnovano je 27. januara 1847. godine. Tokom 168 godina postojanja izrasla u veliku i modernu biblioteku matičnu za Braničevski okrug. Serijske publikacije već decenijama čine značajan deo fonda Narodne biblioteke “Ilija M. Petrović” Požarevac, ali kao zasebno odeljenje, Odeljenje periodike postoji od februara 2010. godine. Na njemu se prikupljaju, razvrstavaju, obrađuju, čuvaju i daju na korišćenje: časopisi, novine, magazini, almanasi, letopisi, zbornici, godišnjaci, kalendari, statistički godišnjaci i bilteni. Najvredniji deo fonda su publikacije koje spadaju u staru i retku periodiku.
Славица Соломун, Бранка Јаначковић, Едиција Водич кроз архивску грађу СрбијеArhivistika
Водичи су основна информативна средства свих архива и издају се као посебна едиција Архива Србије и архивске службе у Републици Србији. Израда водича уређена је чл. 26. Закона о архивској грађи и архивској делатности („Службени гласник РС“ бр. 6/2020). Прва Редакција за израду Водича кроз архивску грађу Србије формирана је 1968. године. Редакција у садашњем сазиву именована је 2002, а исте године донет је Правилник о раду Редакције, Упутство за израду Водича кроз архивску грађу Србије и Упутство за израду водича за архиве у Војводини. Упутство о техничком изгледу водича за архиве у Војводини одобрено је 2003. године, а Упутство о техничком изгледу водича за архиве у Србији 2005. године. Књига – Водич носи наслов едиције са редним бројем свеске. Затим, следи назив архивске установе која издаје водич са назнаком броја књиге. Водич садржи следеће елементе: уводни део (историјат установе, архивска грађа), опис фондова и збирки (анотација) и помоћни апарат. До сада је приређено и објављено 19 томова у оквиру ове едиције.
Kolekcije periodike u Narodnoj biblioteci PožarevacRenata Mnc
Narodna biblioteka "Ilija M. Petrović« Požarevac odnosno Požarevačko čitalište osnovano je 27. januara 1847. godine. Tokom 168 godina postojanja izrasla u veliku i modernu biblioteku matičnu za Braničevski okrug. Serijske publikacije već decenijama čine značajan deo fonda Narodne biblioteke “Ilija M. Petrović” Požarevac, ali kao zasebno odeljenje, Odeljenje periodike postoji od februara 2010. godine. Na njemu se prikupljaju, razvrstavaju, obrađuju, čuvaju i daju na korišćenje: časopisi, novine, magazini, almanasi, letopisi, zbornici, godišnjaci, kalendari, statistički godišnjaci i bilteni. Najvredniji deo fonda su publikacije koje spadaju u staru i retku periodiku.
Славица Соломун, Бранка Јаначковић, Едиција Водич кроз архивску грађу СрбијеArhivistika
Водичи су основна информативна средства свих архива и издају се као посебна едиција Архива Србије и архивске службе у Републици Србији. Израда водича уређена је чл. 26. Закона о архивској грађи и архивској делатности („Службени гласник РС“ бр. 6/2020). Прва Редакција за израду Водича кроз архивску грађу Србије формирана је 1968. године. Редакција у садашњем сазиву именована је 2002, а исте године донет је Правилник о раду Редакције, Упутство за израду Водича кроз архивску грађу Србије и Упутство за израду водича за архиве у Војводини. Упутство о техничком изгледу водича за архиве у Војводини одобрено је 2003. године, а Упутство о техничком изгледу водича за архиве у Србији 2005. године. Књига – Водич носи наслов едиције са редним бројем свеске. Затим, следи назив архивске установе која издаје водич са назнаком броја књиге. Водич садржи следеће елементе: уводни део (историјат установе, архивска грађа), опис фондова и збирки (анотација) и помоћни апарат. До сада је приређено и објављено 19 томова у оквиру ове едиције.
Место одржавања: Одељење Костолац, Народна библиотека „Илија М. Петровић“ Пожаревац
Радионицу водиле библиотекарке: Рената Минић, Невена Вуксановић и Марија Миловановић и сликарке из Удружења ликовних стваралаца „Ђура Јакшић“ Пожаревац
Сликарска техника: акрилик
Време одржавања: мај 2016. године
У недостатку институционализованог образовања архивиста, периодичне публикације – научни и стручни часописи у образовању и самообразовању заузимају важно место. Објављивање архивских гласила и часописа у бившој Југославији започето је почетком педесетих година појавом часописа „Архивист“, а у Србији средином педесетих година прошлог века појавом часописа„Архивски преглед“. Данас се у архивској мрежи Србије могу наборојати више од двадесет архивских установа који се појављују као издавачи часописа и билтена. Аутори у овом раду презентују гласила архива, анализирају пројектоване редакционе задатаке и циљеве, физиономију, структуру, опрему и садржај часописа, периодичност и референтност на основу званичне категоризације. Пажња је посвећена и домаћим прописима који регулишу издавање научних часописа, али и њиховој присутности и доступности на Глобалној мрежи. Истакнута је потреба за рангирањем и подизањем нивоа научности свих гласила у архивској мрежи, због чега су предстаљене националне и иностране индексне базе за оцењивање квалитета научних издања, као и технике и услови за индексирање и одређивање референтности. Циљ рада је скретање пажње на релативно богату продукцију периодичних публикација у архивима на малом простору Републике Србије, али и на негативне последице таквог стања у смислу разводњавања стручне и научне мисли у области архивистике. Да ли је укрупњавање издавачке делатности у погледу стручних и научних часописа, концентрацијом продуктивних и квалитетних аутора у једном или мањем броју гласила решење, покушаће да размотре аутори, али и да исто питање ставе пред читаоце.
Место одржавања: Одељење Костолац, Народна библиотека „Илија М. Петровић“ Пожаревац
Радионицу водиле библиотекарке: Рената Минић, Невена Вуксановић и Марија Миловановић и сликарке из Удружења ликовних стваралаца „Ђура Јакшић“ Пожаревац
Сликарска техника: акрилик
Време одржавања: мај 2016. године
У недостатку институционализованог образовања архивиста, периодичне публикације – научни и стручни часописи у образовању и самообразовању заузимају важно место. Објављивање архивских гласила и часописа у бившој Југославији започето је почетком педесетих година појавом часописа „Архивист“, а у Србији средином педесетих година прошлог века појавом часописа„Архивски преглед“. Данас се у архивској мрежи Србије могу наборојати више од двадесет архивских установа који се појављују као издавачи часописа и билтена. Аутори у овом раду презентују гласила архива, анализирају пројектоване редакционе задатаке и циљеве, физиономију, структуру, опрему и садржај часописа, периодичност и референтност на основу званичне категоризације. Пажња је посвећена и домаћим прописима који регулишу издавање научних часописа, али и њиховој присутности и доступности на Глобалној мрежи. Истакнута је потреба за рангирањем и подизањем нивоа научности свих гласила у архивској мрежи, због чега су предстаљене националне и иностране индексне базе за оцењивање квалитета научних издања, као и технике и услови за индексирање и одређивање референтности. Циљ рада је скретање пажње на релативно богату продукцију периодичних публикација у архивима на малом простору Републике Србије, али и на негативне последице таквог стања у смислу разводњавања стручне и научне мисли у области архивистике. Да ли је укрупњавање издавачке делатности у погледу стручних и научних часописа, концентрацијом продуктивних и квалитетних аутора у једном или мањем броју гласила решење, покушаће да размотре аутори, али и да исто питање ставе пред читаоце.
Uno de los regalos más utilizados y socorridos en el Día de San Valentín es el envío de flores, es por ello que debemos tener en cuenta la simbología con la que cuentan algunas especies para tener claro el mensaje que estamos enviando.
Vesna Đaić Škondrić, Kulturno-propagandni rad Arhiva Republike SrpskeArhivistika
Međunarodno arhivističko savetovanje, Čačak, 9-11. oktobar 2019/International archival consultation conference, Čačak, 9-11 October 2019
Teme/Themes: „Arhivi u elektornskom okruženju“/Archives in elecronic environment
Teme/Themes: Arhivska služba danas i u budućnosti. Aktuelna pitanja i problemi/Archival service today and in the future. Curent questions and problems
Радионице у Одељењу у Костолцу (Народна библиотека "Илија М. Петровић" Пожаре...Renata Mnc
Библиотека у Костолцу је огранак Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу и током година свог постојања, од 1953. године, бележила је низ културних и едукативних активности за своје кориснике.
Проблем мањих библиотека у Србији је смањен број посета и коришћења библиотечке грађе. Телевизија, интернет и видео игрице у данашње време делују примамљивије корисницима од библиотека и књига.
Зато, библиотеке морају да иду у корак са новим технологијама и да се користе новим средствима да би остале информациони, културни и образовни центри.
Полазећи од чињенице да библиотека на коју се читалац навикне од најранијег детињства и која му као таква остаје блиска кроз читав живот, у Библиотеци у Костолцу, настало је више креативних радионица, са циљем да се повећа број корисника библиотеке, да се постигне што веће интересовање за књижевност, ликовну уметност, занате попут кројачког и да се развија и подстиче креативност.
У Библиотеци у Костолцу, од почетка ове године, започето је са низом нових радионица за децу и одрасле: Ликовна, Библиотекарска, Кројачка и Љубитељи фантастике.
Законом о стечају су уређени услови и начин покретања и спровођења стечаја над правним лицима. Документација од трајног значаја за правно лице код ког је покренут стечајни поступак, се у одеђеном моменту преузима од стране надлежног Историјског архива. Служба за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива је прва у ланцу када је реч о поступању са документацијом стечајног дужника. Стање на терену, у самом правном лицу, у великом проценту је другачије од оног како је то регулисано правним актима.
Наташа Раденковић, Савези и друштва жена, кроз архивске фондове Историјског а...Arhivistika
Неједнакост полова у скоро свим сферама друштва приморала је малобројне интелектуалке у XIX веку, како у свету тако и жене у Србији да се окупљају у савезе и удружења, где би се лакше избориле да буду писмене, науче страни језик, плес, цртање, ручни рад, управљање, финансирање, али и да се баве добротворним и хуманитарним радом. Списи који се чувају у Историјском архиву Ниш, говоре нам о традиционално дугој борби жена кроз велики број основаних савеза жена, друштава, пододбора друштава, подружина и занатских школа у Нишу, Сврљигу, Алексинцу и другим местима у региону.
1. Škola
Škola u centru
Zrenjanina započela je
svoj život u zgradi koja je
podignuta krajem prošlog
veka 1903. godine kao
privatna ženska škola
internatskog tipa.
Nastava se izvodila na
mađarskom, nemačkom i
farancuskom jeziku, tako
da je ona bila i ostala
višejezična više od sto
godina.
2. ŠKOLA
1.septembra 1955.
Osnovna škola ''Sonja
Marinković'' počinje sa
radom u objektu koji ima
dugu i bogatu
prosvetarsku tradiciju. U
svom sastavu ima dva
izdvojena odeljenja, radnu
jedinicu u Lukinom Selu i
Mihajlovu.
3. BIBLIOTEKA
Školska biblioteka
takođe ima svoju
tradiciju. Smeštena je
u dve prostorije sa
čitalačkim mestima
gde učenici mogu da
se upoznaju sa
fondom koji je
prilično obogaćen
zadnjih godina.
4. BIBLIOTEKA
Pored obrazovne
delatnosti, saradnje sa
nastavnicima i stručnim
saradnicima, bibliotečko
informacione i kulturne
delatnosti, o svim važnim
događajima, o životu i
radu škole se može
svako informisati u
biblioteci gde kao
bibliotekar radim od
1986.
5. Istaknute ličnosti
Na ovom mestu
možete da upoznate
istorijat škole, a isto
tako da saznate sve o
istaknutim ličnostima
koji su pohađali ovu
školu.
6. Letopis škole
Vodim Letopis
škole, dvojezično,
i lektorišem
tekstove na oba
nastavna jezika.
Bibliotekarska
sekcija zajedno sa
informatičkom
uređuje sajt škole.
8. Kulturna i javna delatnost
U timu sam za
Kulturnu i javnu
delatnost i
učestvujem u svim
kulturnim
manifestacijama.
Školske 2010/2011.
sam bila koordinator
za proslavu Dana
škole.
22. Ne odnosi se na bibliotekare!
Nemojte pozajmljivati knjige jer ih niko ne
vraća.
Jedine knjige koje imam u svojoj biblioteci,
to su knjige koje su mi pozajmili.
Anatol Frans