2. Да се подсетимо:
Бактерије су једноћелијски организми.
Не поседују једро.
Имају ћелијски зид преко ћелијске мембране, који их
штити од спољашњих утицаја.
3. Могу бити различитих облика, па тако постоје коке,
бацили, спирили и вибриони.
Облици бактерија
4. Корисне бактерије
Највећи број бактерије је заправо користан.
Неке бактерије су разлагачи и без њих не би био
могућ процес разлагања угинулих бића.
Неке бактерије помажу биљкама да усвоје азот који
им је преко потребан.
Неке врсте бактерија живе у цревима животиња и
помажу у варењу.
Без бактерија не бисмо имали сир, јогурт, кисело
млеко (врсте које учествују у млечно-киселинском
врењу)...
5. Штетне бактерије
То су врсте које су изазивачи разноразних болести.
Могу бити мање штетне (као оне што изазивају упалу
грла нпр.)
Могу бити изузетно штетне и довести чак и до смртног
исхода (као тетанус, колера или лепра нпр.)
Човек оболео од лепре
6. Лечење
Антибиотици су лекови којима се лече БАКТЕРИЈСКЕ
инфекције.
Постоје разне врсте антибиотика.
Бактерије су изузетно различите, па тако неке врсте могу бити
осетљиве на дејство неког антибиотика, али да им други
антибиотик не може апсолутно ништа.
АНТИБИОТИЦИ НЕ ЛЕЧЕ ВИРУСНЕ ИНФЕКЦИЈЕ!
Из тог разлога антибиотике преписује искључиво лекар, само у
случају када је сигуран да је у питању бактеријска инфекција.
7. ОБЈАШЊЕЊЕ:
Коришћењем антибиотика страдају и оне корисне
бактерије у цревима.
Стога уз антибиотик углавном лекари прописују и
пробиотик (лек који у себи садржи корисне бактерије
важне за процес варења.
8. Домаћи бр.7
Запиши концепт лекције.
Шта је резистенција бактерија на антибиотик?