3. "Rekreacija je sport na nivou naše svakodnevnice".
Pod pojmom rekreacija podrazumevamo ponovno stvaranje, obnavljanje,
osvežavanje i razonodu (lat. recreo, recreare-bukvalno znači ponovo stvoriti,
obnoviti)
• Rekreacija predstavlja spontani izraz čovekove želje da zadovolji
svoju potrebu za aktivnostima, ali na dobrovoljan način i po
sopstvenom izboru u svrhu odmora i razonode.
• Rekreacija predstavlja sponu između:
• razonode, zabave, razbibrige i dokolice.
"Dokolica ne obnavlja, nego stvara, kreira i
predstavlja prostor samorealizacije čoveka. Dokolica bez rekreacije je
nedostižna, a rekreacija bez dokolice siromašna".
4.
5. Rekreacija sadrži fizičku i psihičku komponentu
• Fizička komponenta
• se odnosi na negovanje
fizičkih i fizioloških
osobina pojedinca,
• deluje kao korektiv (u
smislu popravljanja nekih
fizičkih nedostataka) što
utiče na povećanje radne
sposobnosti,
produktivnosti i
smanjivanje povreda na
radu.
• Psihološki učinak
• se odnosi na jačanje volje i
istrajnosti, odnosno disciplinu
u izvođenju dobrovoljno
prihvaćenih aktivnosti, sticanje
i razvijanje samokontrole i
kontrole sopstvenih postupaka
(D. Koković: Sociologija
sporta, Beograd, 2000).
• Vežbanje je najčešće grupna
aktivnost i zato je bitan i
socijalno psihološki aspekt,
odnosno komunikaciona uloga
unutar grupe ili izmedu grupa.
6.
7. Opšta definicija rekreacije
• To je slobodno izabrana, individualna ili
organizovana društvena delatnost, koja
sredstvima fizičkog vežbanja i sportsko
rekreativnim aktivnostima omogućuje ljudima
aktivan odmor I zdravu zabavu i razonodu, koja
im pomaže da održe dobro zdravlje, fizičku i
radnu kondiciju i da ispolje svoje stvaralaštvo,
koje im je specijalizovanim radom u velikoj meri
uskraćeno.
8.
9. Suština i cilj sportske rekreacije
• Suština i cilj sportske rekreacije jeste da omogućiti optimalne
uslove I mogućnosti savremenom čoveku da kroz raznovrsne
sportsko-rekreativne aktivnosti:
• zadovoljava svoju bio-psiho-sociološku potrebu za kretanjem i
igrom;
• sadržajnije, korisnije i kreativnije provodi slobodno vreme, čuva i
unapređuje zdravlje;
• Održava vitalnost, životni i radni optimizam; održava i unapređuje
svoje opšte fizičke, funkcionalne i radne sposobnosti,
• otklanja prevremenu pojavu starenja i produžava aktivni radni vek i
kreativnost do duboke starosti.
• Kao značajan sadržaj slobodnog vremena sportska rekreacija
podrazumeva aktivno, stvaralačko, a nikako pasivnoposmatračko
učešće u sportsko-rekreativnim aktivnostima. (TV olimpijade I turniri)
10. Rekreacija kao tranzitivnost emocija
Flow je mentalno stanje prilikom neke radnje,delatnosti u kojoj je osoba u nekoj aktivnosti u potpunosti uronjena u
osećaj predanosti i fokusa, i uzima puno učešće i dozivljava osecaj uspeha u procesu date aktivnosti
11. REKREACIJA I SLOBODNO VREME
• Aktivnosti koje čine osnovnu sadržinu slobodnog
vremena su: obrazovanje, čitanje, druženje, šetnje,
fizičke aktivnosti ,razni vidovi zabave I razbibrige I td.
• Stoga, možemo reći da je slobodno vreme, onaj deo
vremena koji, nakon odbitka vremena trajanja navedenih
aktivnosti proizvodnog ili drugog rada I sna, ostaje na
slobodnom raspolaganju čoveku i može biti iskorišćeno
za ličnu organizaciju života I rekreacije. Savremeni način
života, koji podrazumeva sve manje čovekovo
naprezanje u procesu proizvodnje, ostavlja sve više
slobodnog vremena.
12.
13. Motiv za rekreacijom
• Havelka-Lazarević (1980), Volf (1975), Stefanović (1980), Mitić. D.(1992),
Stojiljković (1995), Havelka N. i Lazarević Lj. (1980) u svom delu:
"Motivacija za bavljenjem sportom", iznose svoja razmišljanja o ne-
sportistima, rekreativcima:
• "Ako izuzmemo pojedince koji se profesionalno bave
sportom, na radnom mestu sport se javlja prvenstveno
kao rekreativna komponenta samih uslova rada; glavno
prisustvo sporta u životu radnih ljudi ipak je uslovljeno
njegovim prisustvom u socijalnim prostorima izvan
radnog mesta, u situacijama u kojima pojedinac ima
slobodu izbora i u kojima sam uobličava okolnosti pod
kojima će zadovoljiti svoje istaknute potrebe".
14.
15. Rekreacija u savremenom društvu
• Upravo je rekreativno bavljenje sportom ono koje za savremeno
društvo ima najveći značaj. Dakle ako verujemo da je bavljenje
fizičkom aktivnošću ontološka kategorija, a ne samo ljudska
potreba per se, ako uvidimo da je vreme oslobođeno prinude
obaveznog rada ono u kojem se rekreacija realizuje, ako ne
sumnjamo da kreativnost u kulturnom domenu ima svog
siblinga u rekreativnom modelu sporta, odnosno ako
pretpostavimo da su pokret i akcija imanentni onome
univerzalno ljudskom, tada ćemo naići na delatnost koja se ne
zasniva na sticanju sredstava za život, nego na unutrašnjoj
motivaciji i potrebi čoveka da se izražava i samoaktualizuje u
određenom samoizabranom i materijalno nekorisnom i
svrsishodno ne usmerenom delovanju.
16.
17. Rekreacija kao igra
• Autentična igra nema elemente institucionalizovanih
telesnih pokreta , veština i kretnji-ponašanja. Kao
takva ona je vezana za Veberovsku slobodu od
nečega kao i slobodu za nešto, a sve u cilju
potvrđivanja statusa slobodnog bića uprkos ``tiraniji
trenutka``(T.H.Eriksen, Tiranija trenutka ) koja se se sa
svom silom okomila na svu vremensku dijalektiku
koja stoji na raspolaganju čovekovom biću.
• Ne samo da je ovde reč o regeneraciji psihičke i
fizičke strukture, nego i o življenju u slobodi,
mogućnosti izbora i življenja u sponatanitetu koji
diskontinuira .
18.
19. Razlika između sporta i rekreacije
• Epistemologija trčanja i pokreta nije poput one koje nalazimo kod sporta. Za
razliku od rekreacije, sport se ne može odrediti kroz igru kao neku neproduktivnu
delatnost zato što se okvirima takvog određenja pokušavaju suprostaviti različite
stvari - postojeća objektivirana društvena delatnost sa subjektivnim smislom koji ta
delatnost poprima u određenoj situaciji,
• fizički napor i vežbanje u definisanju sporta ne može biti značajna determinanta
za njegovu tipološku specifičnost, jer i druge delatnosti (privredne, vojne)
pretpostavljaju navedene karakteristike, dok to nije slučaj kod rekreacije. Dalje,
• fizičko i duhovno usavršavanje kao aktivnost sama po sebi, nije odlika,
sportske delatnosti. I napokon,
• savremeni sport i njegov razvoj svedoče da se fizičko savršenstvo zanemaruje
i redukuje u korist ogoljenog rezultata,
• sport mahom uključuje i pobedničko afirmisanje nad protivnikom, samim
sobom, vremenom, prostorom, takmičarstvom duha koje ne predstavlja
istinsku aktuelizaciju i afirmaciju čovekog bića,
• dok u rekreaciji čovek postiže kreativnost koja proističe iz
nepotčinjenog, nestruktirisanog vremena, oslobođenog svakog
nametanja sa strane.(Mile Nenadić, Novi duh obrazovanja)
20.
21. Pitanje slobode
• Više je nego jasno da je ovde reč o
sportu ili rekreaciji, ne kao antipodima
ili alternacijama sličnih osnova, već o
totalitetu institucionalizoavih obrazaca-
sportu i jedne aksiološke , etičko-
estetske komponente, koja
podrazumeva kvalitet koji nazivamo
sloboda.
22.
23. Entertainment = nesloboda
• Elen Vajt je bila pobornik razonode koja bi pametno ispunjavala
vreme i pomagala ljudima da formiraju svoj karakter . Kako kod
sporta, tako i kod zabave, možda je njen glavni savet ljudima bio da
učestvuju u onome što ih izgrađuje, a ne u onim stvarima koje služe
samo za zabavu ili razonodi ili omogućuju bekstvo od životne
stvarnosti.
• “Postoji”, pisala je ona, “razlika između rekreacije i
zabave. Rekreacija, kao što joj samo ime kaže, treba da nas ojača i
izgradi. Odvlačeći nas od naših svakidašnjih briga i obaveza, ona
nam donosi osveženje duha i tela i time nam omogućuje da se sa
novom snagom vratimo ozbiljnim poslovima u životu. Zabava se, s
druge strane, traži radi zadovoljstva i u njoj se često preteruje; ona
oduzima energiju potrebnu za koristan rad i tako pokazuje da
predstavlja smetnju postizanju istinskog uspeha u životu”
24.
25. Besposlica ili dokolica?
• Kao vreme slobode od rada, slobodno je vreme
dakle besposlica, a tek kao vreme slobode za
samodelatnost, za samoostvarenje, slobodno je
vreme dokolica. Pa biti besposlen i dokolan (ili
dokon) nikako nije isto, jer dok besposlen ne
mora raditi, dokolan se može igrati ili stvarati.
Oslobođen vanjske prisile, besposlen može biti
svako, a dokolan samo onaj ko za samodelatno
ostvarenje već ima neke mogućnosti. Ne
razumevanje dokolice i besposlice kao bitno
različitih vidova slobodnog vremena, u pravilu je
posledica zastranjivanja u poimanju biti čoveka.
27. Obrazovanje za slobodno vreme i
rekreaciju
• ``Odgajati decu za slobodu znači između ostalog odgajati ih za vreme u kojem
će biti slobodni ili za slobodno vreme, koje se najpre javlja kao vreme nerada ili
besposlice a tek onda i kao vreme slobodne delatnosti (samodelatnosti) za koju
se treba osposobiti. Ali da bi se dete osposobilo za slobodnu delatnost, za
samodelatnost, za igru i stvaralaštvo, njegove stvaralačke moći treba poticati i
podržavati, a to je moguće samo u vremenu oslobođenom prinude rada tj. u
slobodnom vremenu. Nakon što je osveštena važnost dokolice za
samooblikovanje čovekove osobnosti – ali i za budućnost čovečanstva, jer bez
stvaralaštva nema ni budućnosti – škola se mora, da bi još uopšte bila
obrazovna I vaspitna ustanova, vratiti onome što joj je bio izvorni smisao
sadržan u njenom imenu, tj. dokolici (skholé). A to znači da učenje najpre mora
biti oslobođeno koristi i prisile da bi moglo biti zadovoljenje čovekove osnovne
potrebe. Toliko snažnije koliko je čovek više kulturno biće. ``
• (M.Polic, Osobnost I dokolica 2005)
• Ne nauče li deca na vreme biti dokoličari, mogu postati jedino
radnici i/ili besposličari koji (kad ne rade) “ubijaju vrijeme” diktiranom
potrošnjom koja će omogućiti nove radne cikluse. Tj. ne nauče li
ljudi stvarati svoj vlastiti svet mogu jedino proizvoditi i trošiti stvari na
način koji im drugi odrede. Ako pri tome posegnu za nečim što svet
bar iluzorno može učiniti drukčijim, ne bi se trebalo tome čuditi ni
braniti im.
28.
29. • Upravo novo obrazovanje, antropološki refleksivno, bi moglo da bude
ključno u postizanju ’’aktivnog bivstvovanja ’’ odnosno modusa
bivtsvovanja o kojem Erih From piše :`` Pretpostavke modusa
bivstvovanja su nezavisnost, sloboda i prisustvo kritičkog uma.
Njegova osnovna osobina je aktivnost, ali ne u smislu spoljašnje
aktivnosti ili biznisa već unutrašnje, produktivne upotrebe naših
ljudskih moći. Biti aktivan znači ispoljavati svoje sposobnosti, talentе,
bogatastvo ljudske darovitosti kojim je, iako u različitim stepenima,
obdareno svako ljudsko biće . To znači obnavljati se, rasti, ispoljavati
se,voleti, prevladati zatvor izolacije sopstvenog ega, zanimati se,
davati.``(Erih From, Imati ili biti)
