SAVEZ ORGANIZACIJA PODVODNIH AKTIVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE – SOPAS CDMAS P2*

2. PROGRAM OBUKE RONIOCA P2*
Standardi i uslovi za obuku ronilaca - UZOR

3. T10. PLANIRANJE I ORGANIZACIJA RONJENJA
 Planiranje ronjenja kao osnovni element bezbednosti
 Izbor vremena i mesta
 Priprema i provera opreme
 Izračunavanje autonomije ronjenja
 Ronjenje u paru
 Ronjenje u grupi
 Komunikacija pod vodom i na vodi
 Procedure u slučaju nestanka vazduha
 Procedure u slučaju gubitka para ili grupe
 Procedure u slučaju nesreće
 Procedure pripreme čamca za ronjenje
 Procedure za ronjenje sa broda
 Procedure ronjenja u otežanim uslovima (vidljivost, struja)
 Postupci nakon ronjenja
 Ronilačka dokumentacija (karnet, dnevnik)

4. PLANIRANJE RONJENJA KAO OSNOVNI ELEMENT BEZBEDNOSTI
Za svako ronjenje treba unapred napraviti plan ronjenja koji će obuhvatiti:
postupke pre ronjenja,
postupke u toku ronjenja
postupke posle ronjenja
Postupci planiranja pre ronjenja :
•određivanje gde idemo na ronjenje (mesto, lokacija),
•kako ćemo se transportovati do tamo,
•da li je potrebno obezbediti nekakve dozvole za ronjenje na toj lokaciji,
•na koji način možemo da obezbedimo pružanje prve pomoći - ima li u blizini
barokomora ili jedinica za pružanje prve pomoći - bolnica,
•kakvi su meteo-maritimni uslovi na akvatoriji gde planiramo ronilačke aktivnosti
•alternativna lokacija za ronjenje,
•kakva je vidljivost pod vodom, temperatura vode u periodu
•odrediti osnovni pravac kretanja grupe
•sastav grupe, opremu, vreme ronjenja, dubinu ronjenja, pravac kretanja
• prikupljanje svih podataka koji utiču na formiranje plana ronjenja.

5. IZBOR VREMENA I MESTA
Izbor vremena i mesta
Vreme i mesto ronjenja uslovljeni su zadatim ciljem ronjenja. U nekim
situacijama mesto ronjenja je unapred određeno (npr. ronilački radovi,
ronjenje na olupini i sl.).
Ako je mesto ronjenja stvar izbora onda se isto određuje u skladu sa
meteomaritarnim uslovima, logistikom sa kojom raspolažemo, udaljenosti od
baze, potrebnom dubinom i sl. Prilikom planiranja ronjenja treba uvek imati
predviđeno i alternativno mesto za ronjenje.

6. Pripremu čamca za odlazak na ronjenje vršimo tako što u čamcu mora da
se nalazi par vesala, pojas za spašavanje (svako ko je u čamcu mora da ima
pojas za spašavanje a naročito deca), baterijska lampa, uređaj za
izbacivanje vode , minimum alata i rezervnih delova, dokumenta o
registraciji čamca, dozvola za upravljanjem čamcem, dovoljno konopa za
sidrenje (50 metara) i adekvatno sidro, minimum alata.
Kontrola lične opreme - pre ulaska u plovni objekat sa kojim odlazimo na
lokaciju za ronjenje, vršimo proveru lične opreme da li imamo u torbi sve što
nam je potrebno za ronjenje.
Obeležavanje prostora za ronjenje - po dolasku na lokaciju vršimo
obeležavanje prostora za ronjenje alfa ronilačkom zastavom ili ronilačkom
zastavom (crveno polje sa belom dijagonalom).

8. Prvo i osnovno pravilo ronjenja s bocom glasi: "Nikad ne roni sam, uvijek u
paru„ ( grupi )
Ronjenje uvek izvoditi u paru, pogledom uvek pratimo para uzajamno,
obaveštava svog para o nekoj aktivnosti ili skretanju sa rute
O svakoj aktivnosti parovi se međusobno obaveštavaju.
Ronjenje u grupi: uloga vođe ronjenja je da odredi parove, njihovo mesto u
grupi

9. Ronjenje u grupi:

10. Ronjenje u grupi:
Uloga vođe ronjenja je da odredi parove kao i njihovo mesto u grupi

11. Ronjenje u grupi:

12. Ronjenje u grupi:

14. Prilikom pripreme za ronjenje:
−detaljno proveriti kompletnu opremu
−nositi rezervni O-ring
−ne nositi previše tegova
−obezbediti nesmetano oslobađanje pojasa sa tegovima
−koristiti adekvatno zaštitno odelo
−po velikim talasima ulaziti pažljivo u vodu
−u slučaju pada, ulazak nastaviti »četvoronoške«
−za plivanje na površini koristiti disalicu
−uvek označiti mesto ronjenja

15. ZNACI I SIGNALIZACIJA

16. Znaci sporazumevanja - ronioci moraju da poznaju takozvane
obavezujuće znake u ronjenju, da ne bi bilo problema prilikom
sporazumevanja ronilaca pod vodom.
Dati znaci moraju da budu nedvosmisleni da ih onaj kome su upućeni i
koji ih prima razume i zna na šta se odnose

17. PRORAČUN AUTONOMIJE APARATA
Osnovna računica je relativno prosta: raspoloživa količina vazduha u boci se
podeli sa potrošnjom vazduha /minutni ventilacioni volumen/ i dobije se vreme
koje je moguće provesti pod vodom u zavisnosti od dubine.
Zapremina boce x manometarski pritisak = bruto količina vazduha
To znači da sa bocom od 15l koja je napunjena na 200 bara imamo 3000 l
vazduha na raspolaganju /15l x 200 bara = 3000l/.
PROSEČNA MINUTNA POTROŠNJA = 20 lit/min
Potrošnja vazduha pod vodom se može izračunati po sledećoj formuli:
Potrošnja vazduha x apsolutni pritisak = potrošnja u minuti
Raspoloživa količina vazduha za ronjenje se može izračunati prema sledećoj formuli:
Bruto količina vazduha – rezerva = neto količina vazduha
Podvodni manometri imaju oznaku za rezervu na 50 bara.

18. PRORAČUN AUTONOMIJE APARATA

21. Potrebnu količinu vazduha za planirano ronjenje možemo isplanirati na dva
načina:
Prvi je karakterističan za rekreativce da na osnovu poznate količine vazduha u
aparatu, isplaniramo ronjenje
Drugi je da prema planu ronjenja (dubini) izračunamo potrebnu količinu
vazduha (ovaj način se češće upotrebljava kada znamo cilj ronjenja.
Primer: Mono boca od 15 litara napunjenja je na radni pritisak 200 bara,
izračunaj koliko litara vazdua imamo u boci i koliko minuta možemo da ronimo
na dubini 30 metara:
Polazište za izračunavanje autonomije je zapremina boce koja se množi sa
pritiskom na koji je boca napunjena
15 (litara boca) x 200 (bara) = 3.000 litara
Znači u boci imamo 3.000 litara vazduha.

22. Od ovog se oduzima deo koji predstavlja rezervu. On se izračunava tako
da se pomnoži zapremina boce (15 lit) sa pritiskom na kome radi rezerva a
to je 50 bara (15 x 50 = 750 litara).
Znači autonomija aparata je 3.000 – 750 = 2.250 litara vazduha i to je
raspoloživa količina vazduha u boci za ronjenje pa možemo izračunati
vreme koje možemo provesti pod vodom.
Od ove količine raspoloživog vazduha treba odbiti količinu vazduha koju će
mo potrošiti na izron sa 30 metara do površine. Obzirom da je dozvoljena
brzina izrona 9 m/min za izron do 4.5 metra gde treba da odradimo
sigurnosni zastanak, će nam trebati 5 minuta.
U mirovanju čovek troši oko 8- 10 litara vazduha u minuti. U toku
ronjenja potrošnja raste na 20 litara vazduha u minuti i to na površini
vode. Ako radimo teži posao pod vodom potrošnja raste na 40-90
litara u minuti.

23. Procedure u slučaju nestanka vazduha
U slučaju nedostatka vazduha iz ronilačkog aparata,prva
stvar je signalizirati paru sa kojim se roni,ili vođi grupe,
nedostatak vazduha i zajedno razmotriti najbolju soluciju za
izlazak na površinu.Za slučaj prestanka doziranja ronilačkog
aparata, postoji više načina da se bezbedno izađe na površinu.
Obično je najpouzdanije da se pokuša sa izvođenjem »bratskog
disanja«. Ovo je jednostavan manevar i koristeći njega bez
ikakvih komplikacija je moguće izroniti i sa većih dubina.

24. KONTROLISANI SLOBODAN IZRON
( poslednji izbor , ako nema drugog
rešenja )
Prilikom slobodnog izrona glava ronioca se
zabacuje nazad, širom otvaraju usta a
pogled se usmerava prema površini.
Prilikom smanjivanja dubine kostantno se
izbacuje vazduh koji se širi u plućima.
Nekoliko metara pred površinom usporiti
brzinu izrona širenjem ruku.
Pred površinom ruka se podiže iznad glave
da bi se sprečila eventualna kolizija sa
predmetima na površini (ovo posebno važi
noću ili ako se ronilo u mutnoj vodi).
Pojas sa olovom se odbacuje ukoliko ima
problema prilikom izrona.

25. Procedure u slučaju gubitka para ili grupe
Ronilac koji se izgubio od grupe ne treba nikako da traga za grupom već
treba da ispoštuje proceduru kod gubljenja ronioca i ostane u mestu 1
minut i ako se grupa ne vrati po njega nakon isteka minuta treba da izroni
na površinu poštujući dozvoljenu brzinu izrona. Vođa ronjenja će takođe
ispoštovati proceduru kod gubljenja ronioca i kada primeti nestanak
ronioca, zaustaviće grupu i probati signalizacijom (udaranjem drške noža
o bocu ) i osluškivanjem da dozove izgubljenog ronioca. Ukoliko ne dobije
odgovor nakon jednog minuta sa grupom izlazi na površinu (poštujući
dozvoljenu brzinu izrona) gde će se ponovo naći sa izgubljenim roniocem
i u okviru 3 minuta ponovo zaroniti sa celom grupom.

26. Le bateau de plongée

27. POSTUPCI NAKON RONJENJA izveštaj, odnos prema opremi
Briga o individualnoj opremi (zbrinjavanje svoje opreme, svaki ronilac ispira slatkom
vodom svoj regulator, instrumente, odelo za ronjenje i ostalu opremu koju odlaže
da se suši u hladovini van domašaja sunca).
Briga o zajedničkoj opremi (čamcu, motoru, kanisteru sa gorivom i ostala oprema).
Brifing sa grupom radi analize šta se dešavalo pod vodom i ukazivanja na to šta je
bilo dobro tokom ronjenja a šta ne.
Vođa grupe popunjava dnevnik ronjenja, a ostali ronioci popunjavaju svoje karnete.

29. Nakon ronjenja treba se uzdržavati od određenih aktivnosti kako bi se izbegle
eventualne komplikacije.
Osnovne mere bezbednosti posle ronjenja ogledale bi se u sledećem:
- Nakon završenog ronjenja treba izbegavati obavljanje teških fizičkih
poslova i preterano zamarenje.
- Po dolasku u ronilački centar utvrditi preostalu količinu vazduha i taj
podatak upisati u dnevnik ronjenja.
- Raspremiti, oprati i pregledati opremu.
- Tokom odmora konzumirati negazirana bezalkoholna pića kako bi se
nadoknadio gubitak tečnosti.
- Svaki kvar ili problem koji je nastao u toku ronjenja ili problematično
subjektivno stanje ronioca prijaviti vođi ronjenja.
- Ne konzumirati alkohol.
- Ne tuširati se vrućom vodom.
- Ne prelaziti 300 metara nadmorske visine u periodu od 12 sati.
- Upisati zaron i učestvovati u njegovoj analizi sa vođom ronjenja.

30. Ronilački karnet (ronilačka knjižica ili Log Book) je lični dokumenat
svakog ronioca, koji sadrži:
Identifikacione podatke (fotografija, ime i prezime, JMBG)
Podatke o obučenosti (ronilačka kategorija, specijalistički kursevi, datum
sticanja i identifikacioni broj instruktora);
Podaci o zdravstvenom stanju (datum overe, potpis i faksimil lekara);
Podaci o realizovanim ronjenjima (datum i mesto, vreme zarona, trajanje i
dubina, overa vođe ronjenja);
Godišnja overa kategorije