T3b. OSNOVNA, AUTONOMNA RONILAČKA OPREMA I POMOĆNA OPREMA:

2. PROGRAM OBUKE RONIOCA P1*
Standardi i uslovi za obuku ronilaca - UZOR

3. T3. OSNOVNA, AUTONOMNA RONILAČKA OPREMA
I POMOĆNA OPREMA:
Namena, opis, principi funkcionisanja, vrste, upotreba i održavanje
•Ronilačka boca sa ventilima (glavni i rezervni ventil)
•Hidrostatski regulator
•Manometar, sat, dubinomer, dekompresione tablice, kompjuter
•Nož, lampa i bova
•Ronilački znaci

4. RONILAČKA BOCA
spremnik vazduha visokog
pritiska od 200 do 300 bara.
Sastoji se od tela boce i ventilske
grupe

5. OZNAKE NA BOCI

6. Telo boce može biti izrađeno
od čelika ili legure aluminijuma

7. Boce od kompozitnih materijala
CARBON
KEVLAR

8. Najčešće zapremine:
10, 12, 15 i18 litara.

9. Radni pritisci boca su 200 , 232 i 300
bara
• Din ventili koriste se za pritiske do 300
bara
• INT ventili do max 232 bara

10. ODRŽAVANJE I ČUVANJE BOCA
• Sastoji se od ispiranja u slatkoj vodi nakon korištenja,
redovnog vizuelnog pregleda (jednom godišnje).
• Hidrostatski test se radi svakih 5 godina
• Kada rukujemo s bocama treba paziti da boce ne lupaju po
podu ili međusobno, da ne bi došlo do oštećenja
• Skladištenje boca: u uspravnom položaju, osigurane od
pada
Bocu ne ostavljam potpuno praznu. Vazduh pod
pritiskom će sprečiti ulazak vlage u bocu prilikom
slučajnog otvaranja ventila

14. VENTILSKA GRUPA:
Ventili omogućavaju spajanje dve ili više boca u jednu celinu,
otvaranje i zatvaranje boce, priključenje regulatora i aktiviranje
rezerve.
Mogu biti različiti: za jednu bocu, za dve boce, sa ili bez ventila
rezerve, sa jednim ili dva izvoda za regulator itd.

15. DIN priključak
Internacionalni priključci

17. Boce mogu biti povezane
ventilskom grupom u dve
(dvobocnik)

18. VENTILI SA MEHANIZMOM REZERVE

19. HIDROSTATSKI REGULATOR

20. Jacques-Cousteau i Emile-Gagnan zajedno rade na prepravljanju automobilskog
regulatora koji će roniocu obezbediti vazduh automatski, na njegov udah.
1943. godine posle uspešne probe patentirali su Aqua Lung.
Do danas su se aparati kao i ostala ronilačka oprema usavršavali ali je osnovni princip
ostao isti.

21. Hidrostatički regulator (reduktor ili automat ) ima zadatak
da visoki pritisak iz boce ( 200 – 300 Bara na početku
ronjenja ) smanji na pritisak okoline u kojoj ronimo "na
zahtev",
(samo u fazi udaha)

22. Ronilački regulator se sastoji od prvog i drugog stepena i creva koje ih
povezuje.
Prvi stepen se montira na ventilsku grupu boce i njegova funkcija je da visoki
pritisak redukuje na među-pritisak , pritisak u crevu regulatora (obično 9 - 13
bara + pritisak okoline).

23. PRINCIP RADA PRVOG STEPENA:
Klipni i membranski prvi stepen imaju isti princip rada.
• Kada ronilac ne diše, vazduh u međukomori deluje na klip,
silom koja je jednaka zbiru sile opruge i sile koju stvara pritisak
okoline. U ovom stanju izjednačenosti, klip se ne pomera i
ventil ostaje zatvoren.
• Kada ronilac udahne, pritisak vazduha u međukomori pada
omogućavajući ventilu da se otvori. Tada vazduh iz boce ulazi
u međukomoru i preko ventila niskog pritiska /LP/ u drugi
stepen regulatora.
• Ovo je lakše kada je boca puna ( kod nebalansiranog prvog
stepena ) pošto je tada pritisak na sedište ventila veći. Kada
• je boca praznija, povećava se potrebna sila za udah.

25. Postoje dva osnovna tipa prvog stepena regulatora:
• klipni
• membranski.

26. Prvi stepen može biti:
• nebalansiran , koristi se za manje
dubine i rekreativno ronjenje
promena pritiska u boci – utiče na
performanse regulatora
• balansiran, na njegovo
funkcionisanje ne utiče promena -
smanjenje pritiska u boci

27. Na prvom stepenu se nalaze izvodi
visokog (HP - high pressure) i niskog
(LP - low pressure) pritiska.
Na izvode visokog pritiska se
montiraju manometri i ronilačke
konzole.
LP - izvodi niskog pritiska služe za
primarni i sekundarni regulator
"oktopus" , BCD crevo , suvo odelo
HP - izvod za manometar

28. ili putem navoja
DIN priključak
Prvi stepen može se montirati na ventilsku grupu
boce preko stremena ( uzengije )
INT ili Yoke varijanta

29. Drugi stepen regulatora ima zadatak da ronioca snabdeva vaduhom "na
zahtev" pod pritiskom okoline u kojoj se nalazi.
Drugi stepen je sa prvim povezan crevom međupritiska i sastoji se od kućišta,
membrane koja deli suvu i mokru komoru, nepovratnog ventila, sistema
poluga i opruga te dugmeta za doziranje - bypass.

32. Drugi stepen može biti
• primarni koji koristimo pri zaronu
• octopus (back up ili sekundarni ) koji se koristi
u slucajevima, kada zakaže primarni ili kada jedan od regulatora
moramo da damo paru sa kojim ronimo,

34. ODRŽAVANJE I ČUVANJE REGULATORA
• Regulator treba nakon svakog ronjenja oprati u čistoj i
slatkoj vodi i ne držati ga na suncu.
• nakon skidanja regulatora sa boce na prvi stepen stavljamo
zaštitni kapicu kako bismo sprečili ulazak vode u suvu
komoru prvog stepena.
• Regulator treba bar jednom godišnje poslati na pregled kod
stručnog lica, a svake dve godine na servis i testiranje.

35. MANOMETAR
Manometar je merni uređaj koji
nam daje informaciju o pritisku
vazduha u spremniku - boci.
U ronjenju upotrebljavamo dve
vrste manometara:
- kontrolni (ručni) manometar,
kojim merimo pritisak u boci na
površini
- podvodni manometar, koji se
montira na prvi stepen regulatora i
u toku ronjenja nas obaveštava o
količini vazduha ( pritisku ) u
spremniku.

36. Kontrolni manometar,
kojim merimo pritisak u
boci na površini

37. Podvodni
manometar
Regulator sa podvodnim manometrom
treba nakon svakog ronjenja oprati u
čistoj i slatkoj vodi i ne držati ga na
suncu.

38. Transmiteri – pritisak u boci se očitava na
kompjuteru.

39. DUBINOMETAR
Osnovna funkcija dubinometra je da nas precizno
informiše o dubini na kojoj se trenutno nalazimo,
I ( zavisno od modela ) maksimalnoj dubini koju
smo postigli tokom tog ronjenja.

40. Koriste se kao poseban instrument ili u sklopu ronilačke konzole,
sa drugim instrumentima (manometar, kompas, kompjuter...).

41. Dubinomeri prema konstrukciji mogu biti analogni
(kapilarni , membranski , Burdonova cev ) i digitalni,
Dubinometar treba nakon svakog ronjenja
oprati u čistoj i slatkoj vodi i ne držati ga
na suncu.

42. RONILAČKI SAT
Vreme i dubina su najvažniji
podaci koji nam trebaju prilikom
vršenja bilo kakvih proračuna i
planiranja u ronjenju.
Satovi koji se koriste u ronjenju
moraju biti robusni ,
vodonepropusni i otporni na
pritisak.
Ronilački satovi moraju imati i
poseban izbaždareni prsten –
koronu čiju nultu minutu
postavimo na početak ronjenja i
tako očitavamo vreme provedeno
pod vodom ( velika skazaljka )

43. Sat treba nakon svakog
ronjenja oprati u čistoj i
slatkoj vodi

45. DEKOMPRESIONE TABLICE
Dekompresione tablice služe da
nam definišu dinamiku izrona:
brzinu i eventualne zastanke u
odnosu na dubinu i vreme koje
smo proveli pod vodom.

46. Unutar deko-tablica nalaze se i režimi za
ronjenja unutar krivulje sigurnosti, odnosno
za ronjenja koja ne zahtevaju provođenje
sigurnosnih zastanaka.

47. KOMPJUTER
Ronilački kompjuter objedinjujuje funkciju dubinomera, ronilačkog sata i
dekompresionih tablica
Ronilački kompjuter nas informiše o dubini ronjenja, vremenu
koje smo proveli pod vodom ,računa režime izronjavanja,
kontroliše brzinu izrona, meri temperaturu, pamti ronjenja,
izračunava ekvivalente dubina na višim nadmorskim visinama

48. Osim standardnih informacija kompjuter nam pruže i dodatne podatke,
kao na primer:
- kada krenuti u izron da bi se ostalo u vandekompresionom režimu
- količinu preostalog vazduha u boci, predstavljenu u minutima
-vreme trajanja i dubina za eventualnu dekompresiju
- dnevnik sa poslednjih desetak ronjenja i na osnovu njih preračunata
»granica sigurnosti« za ponovljena ronjenja i sl.

49. Zahvaljujući mogućnostima kompjutera da vrše kompleksna izračunavanja u veoma
kratkom roku, oni uzimaju u obzir svaku promenu dubine /i vreme provedeno na
njoj/ koju ronilac napravi tokom ronjenja.
Na osnovu toga, oni pokazuju precizniju informaciju o potrebi dekompresije i
najčešće omogućavaju duže ronjenje u vandekompresionom režimu. To je velika
prednost u odnosu na standardno planiranje ronjenja koje se obavlja prema
klasičnim dekompresionim tablicama. Kada se vrši ovakvo planiranje, uvek se
uzima maksimalna postignuta dubina, a dekompresija se računa kao da je na njoj
provedeno celokupno vreme

50. Tokom ronjenja u modu
merenja,mogu biti prikazane
sledeće informacije:
- trenutna dubina
- najveća dubina
- prosečna dubina
- štoperica
- trajanje zarona
- temperatura
- vreme
- status baterije
- pritisak u boci
- u slučaju izrona: brzina
izrona ( u m/min ili ft/min )

51. VREME BEZ LETENJA- NO FLY
je vreme u kome izlaganje smanjenom pritisku u kabini aviona može uzrokovati
dekompresionu povredu
POVRŠINSKI INTERVAL prikazuje se od trenutka završetka ronjenja (3 minuta
nakon izlaska na površinu) dok god postoji preostala saturacija ili vreme bez
letenja na vašem kompjuteru.

52. Kompjuter treba nakon svakog
ronjenja oprati u čistoj i slatkoj
vodi i ne držati ga na suncu.

53. DAN Europe preporučuje
(bez obzira na “savet” vašeg ronilačkog kompjutera):
Nemojte leteti avionom ukoliko je od poslednjeg ronjenja, koje nije
zahtevalo dekompresione zastanke, prošlo manje od 12 sati!
Nemojte leteti avionom ukoliko je od poslednjeg ponovljenog ronjenja
ili dekompresionih ronjenja, prošlo manje od 24 časa!
Ne prelazite preko granica svojih mogućnosti, svoje obučenosti i ne
kršite standarde preporučenih režima ronjenja!
Planirajte svoje ronjenje i ronite po svom planu !!!

54. BOVA, ZASTAVICA, NOŽ, LAMPA
Signalna bova je jedan od retkih delova ronilačke
opreme čiju upotrebu propisuje većina lokalnih
zakona o obavljanju podvodnih aktivnosti.
Uglavnom je loptastog oblika i povezana je sa
roniocem ili brodom tankim konopom, a u
kombinaciji sa ronilačkom zastavom označava
zonu ronjenja i na taj način upozorava sve koji se
nalaze u blizini na oprez.

56. Zbog toga što se na površini vode često
nalaze drugi korisnici, ronioci moraju na
neki način da označe svoje prisustvo
ispod površine.
U tu svrhu koriste se bove i zastavice,
koje su međunarodne oznake
Kada se ronjenje vrši sa nekog plovnog
objekta, zastavice se postavljaju na
najvišu tačku, kako bi bile što uočljivije.
Ukoliko se roni sa obale, ronioci vuku
zastavice na bovi sa sobom. Kada se
ronjenje obavlja na jednom određenom,
manjem prostoru, bova se može usidriti,
da bi ronilac bio slobodniji, ali u tom
slučaju mora ostati u prečniku od najviše
20m od oznake.

57. RONILAČKI NOŽ je obavezan deo opreme.

58. Nož se kao važan deo ronilačke
opreme upotrebljava za različite
namene kao rezanje, kopanje itd.
Nož se nosi tako da bude lako
dostupan uslučaju bilo kakvog
zapetljavanja.
U slučaju opasnosti nožem se
mogu pod vodom davati zvučni
signali kucanjem po ronilačkoj
boci.

59. Ronilački noževi treba da imaju oštricu od nerđajućeg
čelika i ručku od plastike ili tvrde gume. Postoje noževi
različitih veličina i oblika od malih, sklopivih, koji se nose
u džepu BCD ili na ruci , ili velikih koje nosimo u futroli
uz nogu.

60. PODVODNA LAMPA

61. Dobro opremljen ronilac u svom kompletu opreme obavezno ima i
podvodnu lampu.
Na većim dubinama zbog slabijeg prodora svetlosti je dosta tamno i
vidljivost je smanjena. Takođe je i zbog loma svetlosti drugačije
raspoznavanje boja koje već kod dubine od 6 - 7 metara gube svoja
svojstva koja imaju iznad površine.

62. Podvodne lampe razlikujemo po
velicini ( vezano za napajanje –
akumulator ili baterije )
Razlikuju se i po izvoru svjetlosti.
Nude se modeli s halogenim, LED
i HID (High Intensity Discharge)
sijalicama.

64. RONILAČKI ZNACI I SIGNALIZACIJA

65. SPORAZUMEVANJE U RONJENJU
(osnovni signali po CMAS-u)

74. T 4. TOKSIČNO DELOVANJE GASOVA U RONJENJU
SLEDEĆI ČAS
Uzroci, znaci i simptomi, prevencija i sanacija
•Daltonov zakon (ponavljanje)
•Kiseonik (hipoksija i hiperoksija)
•Azot
•Ugljendioksid
•Ugljen monoksid