SAVEZ ORGANIZACIJA PODVODNIH AKTIVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE – SOPAS CMAS P2*

2. PROGRAM OBUKE RONIOCA P2*
Standardi i uslovi za obuku ronilaca - UZOR

3. T8. UPOTREBA DEKOMPRESIONIH TABLICA:
• Vrste tablica i principi upotrebe
• Upotreba instrumenata za merenje
(sat, dubinomer)
• Brzina izranjanja
• Praktična upotreba tablica za
pojedinačno i ponovljena ronjenja
• Značaj planiranja i čuvanja podataka o
ronjenju (karnet, dnevnik ronjenja)
• Ronilački kompjuter (princip rada i
ograničenja)

4. VRSTE TABLICA I PRINCIPI UPOTREBE

5. U praksi se najčešće koriste
dekompresione tablice
Američke ratne mornarice
(US Navy )
i tablice
Buhllmann-Hann koje su
najčešće u osnovi softwarea
ronilačkih kompjutera

8. NITROX 32 TABLICE

9. TABLICE ZA
NADMORSKU VISINU
OD 700 – 1500 met

11. Ronjenje unutar "krivulje sigurnosti"
Ovaj pojam podrazumeva ronjenje u okviru dubine i vremena kada nije
potrebno vršiti dekompresine zastanke ili tzv. ronjenje u ne-deco režimu.
Krivulja sigurnosti predstavlja grafički prikaz.

12. Dekompresione tablice obavezno
sadrže sledeće kolone:
1. Dubina ronjenja u metrima -
označava maksimalno postignutu
dubinu bez obzira koliko smo se
zadržali na toj dubini;
2. Boravak na dnu u minutima –
označava vreme od početka zarona,
postizanja maksimalne dubine do
početka aktivnog izrona;
3. Dekompresioni zastanci –
stepenasta dekompresija koja se vrši
na po tri metra od površine sa
vremenima zastanka izraženo u
minutima;
4. Dekompresione tablice
mogu da imaju oznake grupe
ponavljanja za sukcesivna ronjenja

13. Principi upotrebe profilaktičkih dekompresionih tablica:
-Ako u tablicama nema tačne dubine na kojoj je ronjeno onda se
kao osnova za dekompresiju uzima najbliža veća dubina;
-Ako u tablicama nema tačnog vremena provedenog na dnu onda
se kao osnova uzima najbliže duže vreme;
-Brzina izrona do prvog zastanka i između zastanaka treba da bude
u skladu sa dozvoljenom brzinom u tablicama, a preporučuje se do
10 metara u minuti;
-Ako u koloni „dekompresioni zastanci“ nije navedeno vreme
zadržavanja to znači da je reč o ronjenjenju u „granicama krivulje
sigurnosti“
-Prilikom ronjenja u otežanim uslovima dekompresija se obavlja
prema prvom sledećem strožijem režimu ( prema većoj dubini).

14. Dubina ronjenja u metrima - označava maksimalno postignutu dubinu bez obzira
koliko smo se zadržali na toj dubini, vreme ronjenja označava vreme od početka
zarona do početka aktivnog izrona;

16. Ronjenje bez dekompresije
Ronjenje za koje tablice pokazuju da
ne postoji potreba
za dekompresionim zastankom u vodi
Ronilačke tablice
TERMINOLOGIJA

17. Ponovni zaron u vremenu kraćem od 10 minuta smatra se jednim ronjenjem.

18. Ponovni zaron u vremenu kraćem od 10 minuta smatra se jednim ronjenjem.

19. Ponovljenim ronjenjem smatra se ronjenje koje je napravljeno ( zavisi od
tablica ) u intervalu od 10 minuta do 12 časova nakon prvog zarona.

20. RONILAČKE TABLICE
TERMINOLOGIJA
Brzina zarona
Brzina kojom ronilac
Povećava dubinu
Najveća dozvoljena
brzina iznosi
20m/min
Maksimalna dubina
Najdublja tačka
dostignuta u zaronu
izražena u metrima

21. VREME RONJENJA
Vreme od početka zarona do
početka direktnog izrona

22. Ronilačke tablice
Brzina izrona
Brzina kojom se ronilac kreće
ka površini
Najveća dozvoljena brzina
iznosi 10m/min
TERMINOLOGIJA

23. Bezbednosni zastanak
Safety stop
3 Mt / 4,5 Mt
-
3 Min / 5 Min
Ronilačke tablice
TERMINOLOGIJA

24. Slovo grupe ponavljanja
Slovo koje opisuje stepen saturacije
tkiva ronioca po završenom ronjenju
TERMINOLOGIJA
Ronilačke tablice

25. Količini zaostalog azota u organizmu označava se određenim slovom
koje predstavlja takozvanu »grupu ponavljanja«.

26. Vreme površinskog intervala
Vreme koje protekne od završenog
zarona do početka novog zarona
Ronilačke tablice
TERMINOLOGIJA

27. Ronilački karnet (ronilačka knjižica ili Log Book) je lični dokumenat
svakog ronioca, koji sadrži:
Identifikacione podatke (fotografija, ime i prezime, JMBG)
Podatke o obučenosti (ronilačka kategorija, specijalistički kursevi, datum
sticanja i identifikacioni broj instruktora);
Podaci o zdravstvenom stanju (datum overe, potpis i faksimil lekara);
Podaci o realizovanim ronjenjima (datum i mesto, vreme zarona, trajanje i
dubina, overa vođe ronjenja);
Godišnja overa kategorije

28. RONILAČKI KOMPJUTER (princip rada i ograničenja)
Ronilački kompjuter objedinjujuje funkciju dubinomera, ronilačkog sata i
dekompresionih tablica
Ronilački kompjuter nas informiše o dubini ronjenja, vremenu
koje smo proveli pod vodom ,računa režime izronjavanja,
kontroliše brzinu izrona, meri temperaturu, pamti ronjenja,
izračunava ekvivalente dubina na višim nadmorskim visinama

29. Osim standardnih informacija kompjuter nam pruže i dodatne podatke,
kao na primer:
- kada krenuti u izron da bi se ostalo u vandekompresionom režimu
- količinu preostalog vazduha u boci, predstavljenu u minutima
-vreme trajanja i dubina za eventualnu dekompresiju
- dnevnik sa poslednjih desetak ronjenja i na osnovu njih preračunata
»granica sigurnosti« za ponovljena ronjenja i sl.

30. Zahvaljujući mogućnostima kompjutera da vrše kompleksna izračunavanja u veoma
kratkom roku, oni uzimaju u obzir svaku promenu dubine /i vreme provedeno na
njoj/ koju ronilac napravi tokom ronjenja.
Na osnovu toga, oni pokazuju precizniju informaciju o potrebi dekompresije i
najčešće omogućavaju duže ronjenje u vandekompresionom režimu. To je velika
prednost u odnosu na standardno planiranje ronjenja koje se obavlja prema
klasičnim dekompresionim tablicama. Kada se vrši ovakvo planiranje, uvek se
uzima maksimalna postignuta dubina, a dekompresija se računa kao da je na njoj
provedeno celokupno vreme

31. Tokom ronjenja u modu
merenja,mogu biti prikazane
sledeće informacije:
- trenutna dubina
- najveća dubina
- prosečna dubina
- štoperica
- trajanje zarona
- temperatura
- vreme
- status baterije
- pritisak u boci
- u slučaju izrona: brzina
izrona ( u m/min ili ft/min )

32. HOW A DIVE COMPUTER WORKS
• Sensors send data to the
Analog to Digital (A/D)
Converter.
• A/D Converter changes
analog data to digital
signals.
• The Micro Processor
calculates the data and
presents it to the diver via
the LCD Display.

33. VREME BEZ LETENJA- NO FLY
je vreme u kome izlaganje smanjenom pritisku u kabini aviona može uzrokovati
dekompresionu povredu
POVRŠINSKI INTERVAL prikazuje se od trenutka završetka ronjenja (3 minuta
nakon izlaska na površinu) dok god postoji preostala saturacija ili vreme bez
letenja na vašem kompjuteru.

34. Kompjuter treba nakon svakog
ronjenja oprati u čistoj i slatkoj
vodi i ne držati ga na suncu.

35. Ronilački kompjuteri i satovi prikazuju podatke kao što su vreme provedeno
na površini između i pre zarona, trajanje zarona, trenutna dubina, maximalna
postignuta dubina tokom zarona, broj napravljenih zarona, dnevni zapis
zarona, trenutna temperatura mora itd..

36. DAN Europe preporučuje
(bez obzira na “savet” vašeg ronilačkog kompjutera):
Nemojte leteti avionom ukoliko je od poslednjeg ronjenja, koje nije
zahtevalo dekompresione zastanke, prošlo manje od 12 sati!
Nemojte leteti avionom ukoliko je od poslednjeg ponovljenog ronjenja
ili dekompresionih ronjenja, prošlo manje od 24 časa!
Ne prelazite preko granica svojih mogućnosti, svoje obučenosti i ne
kršite standarde preporučenih režima ronjenja!
Planirajte svoje ronjenje i ronite po svom planu !!!

37. T10. PLANIRANJE I ORGANIZACIJA RONJENJA
SLEDEĆI ČAS
• Planiranje ronjenja kao osnovni element bezbednosti
• Izbor vremena i mesta
• Priprema i provera opreme
• Izračunavanje autonomije ronjenja
• Ronjenje u paru
• Ronjenje u grupi
• Komunikacija pod vodom i na vodi
• Procedure u slučaju nestanka vazduha
• Procedure u slučaju gubitka para ili grupe
• Procedure u slučaju nesreće
• Procedure pripreme čamca za ronjenje
• Procedure za ronjenje sa broda
• Procedure ronjenja u otežanim uslovima (vidljivost, struja)
• Postupci nakon ronjenja
• Ronilačka dokumentacija (karnet, dnevnik)