strip

1. BROJ 3 CENA 20 DINARA
VANREDNA SERIJA
DMKDTEROR U GRADU

3. Teks Gordon
TEROR U GRADU

4. SERIJA
BUĆ KASIDII SANDENS JUD
Teks Gordon
III EPIZODA
TEROR U GRAĐU
Copuright © by Bones and DEN PRESS
World rights reserved
Lektor
Milorad Stevanović
Recenzija
Borivoje Lošić
Korektura
Fotoslog NIRO Dečje novine
Gornji Milanovac
PONY WEST - BUČ KASIDI I KID - VANREDNO IZDANJE - BROJ 3
Novembar 1981. godine. Cena 20 dinara. Izdaje NIRO Dečje novine 32300
Gornji Milanovac, Tihomira Matijevića 4. Glavni i odgovorni urednik Ne­
vena Knežević. Telefoni: uredništvo 032 711-549 i prodaja 711-073. Te­
leks: 13731. Fotoslog i automatski prelom Eurocat 200 NIRO Dečje no­
vine. Štampa »Slovo« Kraljevo.

5. Teks Gordon BUČ KASO J KID
III EPIZODA
TEROR U GRADU
GLAVA PRVA
Posle uspešnog bekstva ispred
potere u Tomson Sitiju, gde su
stigli pošto su uspešno opljačkali
poštanski vagon u vozu kompanije
Union Pacifik, Buč Kasidi i Sa-
ndens Kid su bez teškoća stigli do
gradića Tampiko. Međutim, oda­
vde dvojici prijatelja nije sve išlo
glatko. Železnička kompanija, na-
jamljeni detektivi i čuveni šerif Le-
ford uložili su velike napore da uh­
vate drske odmetnike. Na svakoj
stanici pretresani su vozovi, a sko­
ro svaku kompoziciju pratili su
specijalni agenti.
Buč i Sandens su zato morali da
se drže podalje od pruge. Kako se
nisu usuđivali da uđu u naselja i
kupe konje da bi nastavili put do
razbojničkog skrovišta zvanog
»Rupa u zidu«, to je svako napre­
dovanje bilo veoma mučno. A oni
nisu mnogo marili da se kreću pe-
šice. I tako, posle nekoliko dana
skrivanja po preriji, gde su se hra­
nili tek kojim slučajno ubijenim
zecom ili prerijskim mrmotom,
odmetnici, izgladneli, prljavi i pro­
zebli, odlučiše da ponovo okušaju
sreću na železnici.
Naravno, u putničke vozove
nisu smeli da se ukrcaju, mada su
im džepovi bili nabijeni novcem.
Zato su odlučili da sačekaju neku
kompoziciju za prevoz stoke i da
po već oprobanom receptu uskoče
u prazni vagon i obezbede besplat­
nu vožnju. Tako su se jedne kišne

6. 4 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
noći prikrali do nekog malog nase­
lja na pruzi. Posle višečasovnog če­
kanja naišla je željena stočna kom­
pozicija.
Dok je lokomotiva uzimala gori­
vo, Buč i Sandens se ušunjaše u je­
dan prazni vagon. Imali su sreću
da taj vagon bude pri kraju voza.
Nestrpljivi i sa koltovima u ruka­
ma, čekali su da voz krene. Jaka
kiša išla im je na ruku. Železničko
osoblje ih nije primetilo i uskoro je
voz jezdio prerijom.
- Dobro je - progunđa Sandens
Kid, kome su zubi cvokotali od
hladnoće. - Još jedna ovakva noć
na otvorenom i sigurno bih zara­
dio zapaljenje pluća. Čak su mi i
pare u džepovima mokre.
- Ne huli na sudbinu, prijatelju -
odvrati Buč. - Nego, više nećemo
dozvoliti da nas iznenade. Spava­
mo na smenu. Ja ću prvi čuvati
stražu, a ti dremaj.
Sandens se umorno strovali u
razbacano seno. Nije se potrudio
ni da proveri ima li balege, već je
odmah zahrkao. Buč pokuša da za­
vije cigaretu, ali je nezadovoljno
baci. Duvan je bio mokar, a papirić
se raspadao pod prstima. Smestio
se u jedan ugao i odlučno zagledao
u mrak ispred sebe.
- Ne smem da zaspim - pona­
vljao je svaki čas, ali već posle de­
setak minuta i njemu je glava klo­
nula. Dalje se više ničega nije se-
ćao.
Na retkim stanicama kompozi­
cija se zaustavljala i posle uzimanja
goriva nastavljala put. Malo opte­
rećeni voz razvijao je priličnu brzi­
nu na ravnoj pruzi i za desetak ča­
sova, koliko su odmetnici spavali,
prevalio je veliko rastojanje.
Voz se duže zadržao samo u Kor-
tesu, gde su kompoziciji prikačeni
još neki prazni vagoni za prevoz
stoke, i onda je skrenuo na spored­
ni krak pruge koji je vodio preko
ravnica Kolorada u pravcu Duran-
ga i Acteka, u Nju Meksiku.
Negde oko podne, nagli trzaj
voza probudio je Buča i Kida.
Dugo im je trebalo da shvate gde
su, a onda su đipili na noge i prišli
vratima vagona. Buč ih malo odšk-
rinu i pogleda napolje. Žućkasta
pustinjska zemlja i kaktusi bili su
sve što je video.
- Do đavola, gde smo ovo? - pro­
gunđa mladić.
-Ako me panorama ne vara,
onda smo negde daleko na jugu -
odvrati Kid. - Ko zna kuda vozi
ovaj teretnjak.
Onda obojica osetiše žeđ. Sva­
kim minutom ih je sve više mučila.
Međutim, do prvog zastanka voza
nisu mogli ništa da učine.
Kid izvadi časovnik. Bilo je pro­
šlo podne, a voz nikako nije sma­
njivao brzinu. Posedali su natrag
na seno i izvadili tanke cigare po­
kušavajući da zaborave na žeđ. Ali,
ljuti duvan samo im je još više ispe­
kao suva nepca i oni sa izrazom ga­
đenja ugasiše cigare. I pored stru­
janja vazduha koji je dopirao kroz
razmaknute drvene zidove vago­

7. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 5
na, unutra je vladala nesnosna vru­
ćina.
Na kraju su morali da otvore
vrata i da sednu na pod, dok su im
noge landarale u vazduhu. Puštali
su mlakom povetarcu da im hladi
lice. Onda im je i to dosadilo, pa su
polegali po senu i opet zadremali.
Trgli su se kada je odjeknuo sna­
žan pisak lokomotive. Kroz puko­
tine na zidu videli su da se predeo
nije promenio u svojoj beživotnos-
ti, ali je zato voz počeo da uspora­
va. Zatim su prošli pored jednog
rezervoara za vodu, pa čitavog niza
velikih obora za stoku i, uz škripu
kočnica, teretnjak se zaustavio
pred malom stanicom koja je pro­
sto sagorevala na vrelom suncu.
Kid pogleda na časovnik. Bilo je
već blizu četiri posle podne.
Otvorili su vrata i iskočili napo­
lje, ne obazirući se da li će ih neko
videti i potrčali prema rezervoaru
za vodu.
Čuli su iza sebe kako lokomoti­
va manevriše na stanici i zvonko
odbijanje odbojnika na vagonima,
ali pred očima im je bila samo
voda.
Imali su sreće. Široka cev iz re­
zervoara za vodu bila je okrenuta
prema ogromnom, drvenom valo-
vu koji je služio za pojenje stoke.
Kid se ispentra na valov, povuče
cev i mlaz vode ga pokri. Podmeta­
li su glave ispod mlaza, hladili se i
gasili žeđ.
Onda su malaksalo posedali na
prašnjavu zemlju i prvi put se oba-
zreli oko sebe. Nekoliko stotina
metara dalje od obora za stoku vi-
delo se malo naselje drvenih kuća
kao obamrlo od vrućine. Obori za
stoku bili su prazni.
Ispred male stanične zgrade i dr­
venog perona ugledali su grupu
ljudi. Oni u plavim kombinezoni­
ma sigurno su bili mašinovođa i
njegov pomoćnik, a čovek sa ka­
pom šef stanice. Pored njega je sta­
jala krupna ljudina sa šeširom ve­
likog oboda.
Na staničnoj zgradi video se ve­
liki izbledeli natpis »TREJL-
TAUN«.
- Mogli bismo da upitamo gde
se nalazimo - predloži Buč. - Sum­
njam da u ovoj rupi neko zna za
bandu i njene podvige.
Kid klimnu glavom i oni ustado­
še. Rukama su očistili odelo od
prašine i slame i uputili se prema
staničnoj zgradi. Kada je bat njiho­
vih koraka odjeknuo po drvenom
peronu, grupa se okrete i pogleda
prema njima.
Kid dodirnu prstima obod šeši­
ra i reče:
- Dobar dan, gospodo. Zanima
me kada polazi voz koji ide na se-
ver?
Upitani se zgledaše, a onda čo­
vek sa zvaničnom kapom polako
reče:
- Putničkih vozova odavde
nema, prijatelju. Ovaj teretnjak će
poći iz grada kada utovare stoku, a
to je tek kroz nedelju dana. Ako
bude putnika, priključićemo kom­

8. 6 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
poziciji jedan putnički vagon.
On palcem pokaza preko rame­
na, prema sporednom koloseku,
gde se nalazio jedan stari, prašnja­
vi vagon, boje potpuno izbledele
od sunca.
- A, tako - promrmlja Kid.
Ljudina se iskašlja i važnim gla­
som reče:
- Ja sam šerif u Trejltaunu. Tako
se zove ovaj grad. Moje ime je Sa-
ton. Odakle ste vi banuli ovamo?
Kid ga pogleda i isto onako učti­
vo odgovori:
- Hteli smo da putujemo za Kor-
tes, ali nije bilo vozova i onda šmo
se ukrcali na ovaj teretnjak.
Šef stanice htede nešto da kaže,
ali oćuta, a šerif Saton odvrati:
- Znači, vozili ste se bez karte? U
našem gradu takvi došljaci nisu
poželjni.
- Da li nas vi to opominjete, šeri­
fe, ili samo ukazujete da vaš grad
nema turističkih ambicija? - os-
mehnu se Kid.
- I jedno i drugo - zareža šerif. -
Ovo je pošten stočarski grad i ne­
poznata lica nam nisu potrebna.
- Mi bismo vas rado ostavili -
umeša se Buč. - Samo, kako? Voz
ide tek kroz nedelju dana. Narav­
no, spremni smo da platimo kartu,
čak i vožnju dovde.
- Ugradu ima jedan hotel - reče
šerif. - Lako ćete ga naći. Savetu-
jem vam da tamo uzmete sobu i da
ne izbijate iz nje dok voz ne bude
spreman za polazak. Restoran i sa-
lun su u prizemlju hotela.
Rekavši ovo, šerif im okrete leđa
i pođe iza stanične zgrade. Malo za­
tim čuli su topot konja i videli še­
rifa kako jaše prema naselju. Maši-
novođa i njegov pomoćnik vratiše
se lokomotivi, a šef stanice,-posta­
riji čovek dobroćudnog lica, sada
reče:
-Ako ste pri parama, momci,
bolje bi bilo da kupite konje i da se
čistite odavde što pre. Inače, sum­
njam da ćete preživeti nedelju
dana u ovom gostoljubivom gradu.
- Pa, prilično smo umorni od
puta, čikice, a za jahanje nemamo
volje - odvrati Kid. - Uostalom, vi-
dećemo, možda će nam se u Trejl­
taunu svideti.
Klimnuli su glavom šefu stanice
i pošli prašnjavim putem prema
gradu.
Onaj utisak učmalosti i neprijat­
nosti samo se pojačao kada su ušli
u glavnu ulicu Trejltauna. Debeli
sloj prašine na kolovozu, zapušte­
ne kuće sa lažnim drvenim fasada­
ma, poneka radnja, gde se iza stak­
la upljuvanog od muva viđela raz­
na roba nabacana na gomilu, dva
saluna i obavezan zatvor sa šerifo-
vom kancelarijom.
Nešto dalje, uzdizala se i jedina
jednospratna zgrada, gde se na po-
vetarcu klatila firma sa natpisom
»HOTEL«. Prijatelji se tamo uputi-
še. Dok su prolazili pored šerifove
kancelarije, videli su da su vrata na
njoj otvorena. U polumraku male
prostorije primetili su šerifa kako
sedi za stolom i posmatra ih. Kid

9. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 7
mu ljubazno klimnu glavom, ali se
šerif i ne pomeri.
Popeli su se na trotoar i malo za­
tim stigli do hotela. Uholu ih je do­
čekala osušena palma, dve-tri po­
habane fotelje a na malom stočiću
videle su se požutele novine, bog­
zna koliko puta prelistavane.
- Ove novine je sigurno još Gu-
tenberg štampao - progunđa Kid i
uputi se maloj portirskoj loži.
Tamo nije bilo nikoga. Pozvonio je.
Odnekud iz polumraćnog hola za-
čuše se spori koraci.
Mršavi čovečuljak u šarenom
prsluku i sa rukavima pričvršće­
nim lastišem pojavi se iza zavese.
Pogledao je došljake i onda se bez
reči uputio pultu. Tek kada se iza
njega popeo na visoku stolicu, on
rukom popravi nekoliko prame­
nova sede kose na glavi i važno
upita:
- Gospoda žele?
- Sobu - reče Buč.
- Sa dva kreveta - dopuni ga
Kid. - Po mogućstvu bez stenica.
Čovečuljak ih zapanjeno pogle­
da kao da su u najmanju ruku tra­
žili kraljevski apartman i onda
reče:
- Za stenice ne odgovaram.
Soba je pet dolara na dan. Ako os­
tajete duže od dva dana, daću vam
popust.
Pri tom ih je sumnjičavo odme-
rio kao da se unapred plašio da mu
oni neće platiti.
Kid oprezno izvuče iz džepa tri
novčanice od pet dolara i položi ih
na pult.
- Platićemo unapred. Dajte nam
sobu sa ulice, ali onu koja ima ro-
letnu. Ne volim da mi sunce bije u
oči dok spavam.
Čovečuljak hitro pokupi novča­
nice i one nestadoše negde ispod
pulta, a onda koščatom rukom ski-
de jedan ključ sa table na zidu.
- Soba broj osam. Bar i restoran
su pravo napred. Otvaraju se u se­
dam.
- Dobro, ima li ljudi u ovom gra­
du? - upita Buč. - Do sada smo sre­
li samo šerifa.
- Šta, Saton vas je video? - trže
se čovečuljak.
- On nas je poslao ovamo - od­
vrati Kid. - Možda ima procenat
od svakog gosta?
Čovečuljak pređe preko ove pri-
medbe i poturi im knjigu gostiju,
gde se oni upisaše kao Džon i Džim
Smit, braća iz Kanjon Sitija, u Ko-
loradu. Čovečuljak i ne pogleda
njihove podatke, jer je verovatno
smatrao da su lažni, sklopi knjigu i
okrete im leđa, dajući tako do zna­
nja da je razgovor završen.
Prijatelji se popeše na sprat i
otključaše vrata svoje sobe. Dva
rasklimana kreveta, jedna stolica
na tri noge, mali sto i umivaonik sa
zarđalim lavorom predstavljali su
sav nameštaj u sobi. Kid priđe pro­
zoru i povuče uzicu roletne. Uz ve­
liku škripu ova se odmota i obavi
ga oblakom prašine. On je nekako
vrati nazad i diže prozorsko okno
kako bi pustio malo vazduha u

10. 8 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
sobu.
Seli su na postelju pored umi-
vaonika, zgledali se i počeli da se
smeju.
Iz susedne sobe čulo se hrkanje,
a onda ono odjednom prestade i
jedan besni glas prodre kroz na­
pukle drvene zidove:
- Dosta tih orgija! Covek ne
može ni danju da spava!
Prijatelji prestadoše da se smeju
i Kid stavi prst na usta, pa polako
priđe zidu odakle se čuo onaj glas.
Pronašao je jednu pukotinu i pri­
ljubio oko uz nju.
Ugledao je sobu sličnu njihovoj,
ali je ova, izgleda, imala više kreve­
ta. U svakom od njih ležao je po je­
dan čovek, a o uzglavljima su bili
okačeni pojasevi sa revolverima.
Na sredini sobe video se sto, a po
njemu razbacane karte, polupraz-
ne boce viskija i čaše.
- Izgleda da imamo veselo
društvo do nas - reče Kid okrenuv-
ši se drugu. - Svi su naoružani do
zuba i, izgleda, pomalo nervozni.
On se vrati krevetu, a hrkanje iz
druge sobe ponovo odjeknu.
- Vreme je da prebrojimo novac
i da ga bolje smestimo - predloži
Buč. - Ako još jednom počnu dola­
ri da ti ispadaju iz džepa, sumnjam
da ćemo se izvući iz ovog grada.
Čim su se Buč i Kid popeli na
sprat, čovečuljak požuri u salun
koji se nalazio odmah pored hotel­
skog hola. U lokalu su roletne bile
navučene na prozor i vladao je pri­
jatan polumrak. Vazduhom je leb-
deo kiselkasti zadah piva i duvan-
skog dima, a nekoliko muva upor­
no je zujalo ispod roletni. U uglu
iza šanka dremao je barmen, a za
jednim stolom, preko puta, sedeo
je strahovito debeo čovek i redao
karte. Uprkos vrućini, on je na sebi
imao kaput od crnog somota, belu
košulju sa šipkastom kragnom, a
na velikoj glavi mu se kostrešila
gusta proseda kosa nalik na lavlju
grivu. Na neobično bledom licu
presijavale su se sitne kapljice zno­
ja, a mlohavi obrazi podrhtavali su
pri svakom pokretu ruku dok je
redao pasijans. U uglu debelih usa­
na visila je dugačka cigara. Prsti,
koji su prebirali karte, bili su na­
čičkani prstenjem sa krupnim dra­
gim kamenjem.
Mali portir s poštovanjem priđe
debeljku i reče:
- Imam dva gosta, Rede. Neki
balavci. Kažu da ih je šerif Saton
poslao u hotel.
Debeli čovek je ćutao i nastav­
ljao da reda karte. Onda, ne dižući
pogled sa stola, progovori iznena­
đujuće piskavim glasom:
- Rekao sam ti da ne primaš ni­
koga ovih dana, Time.
- Ali, šerif ih je ...
- Izvidi koliko će ostati. Ako se
pokažu Ijubopitljivi, odmah mi
javi. Kažeš da su mladi?
- Tako, oko dvadesetak godina -
odgovori portir.
- Onda sigurno nemaju veze sa
saveznim šerifom - zaključi debelj-

11. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 9
ko i produži da reda karte. - Done-
si mi pivo, Time.
Portir ode do šanka i munu bar-
mena. Kada je ovaj otvorio oči, po­
kaza mu palcem prema debeljku.
Onda je prešao u hol i tiho se po­
peo uz stepenice na sprat. U po-
lumračnom hodniku zastao je kod
vrata sobe broj osam. Iznutra se
čuo tihi razgovor. Kada je načuljio
uši, zaključio je da neko tamo neš­
to broji.
To su Buč i Kid slagali novac na
postelji. Bili su već pri kraju broje­
nja i mogli su sa zadovoljstvom da
konstatuju kako su im prepadi na
vozove kod Džankšna doneli sva­
kom po četiri hiljade dolara. Ujed­
nom trenutku Kid naglo podiže
glavu. Dao je znak Buču da nastavi
sa brojanjem, a on je na prstima,
pošto je već ranije skinuo čizme,
otišao do vrata.
Napolju kvrcnu neka rasušena
daska i Kid dade znak Buču da će-
betom pokrije novac rasturen po
krevetu. Onda je naglo trgao vrata
i mali portir glavačke upade u
sobu.
- Gle, gle! - dočeka ga Kid. -
Ovaj hotel ima i obaveštajnu služ­
bu. Dakle?
- Hteo sam ... hteo sam da vas
pitam hoćete li vode za brijanje i
umivanje - zamuca portir.
Kid pogleda na zarđali umiva­
onik i onda zavrte glavom:
- Hvala na usluzi, ali radije
ćemo otići kod berberina, ako u
ovoj jazbini postoji takav čovek.
- Ima, ima - brzo reče portir. -
Migelova radnja je odmah nekoli­
ko kuća niz ulicu. - Izvinjavajući
se, portir se natraške povuče iz
sobe i onda prosto otrča niz hod­
nik.
- Ako me nos ne vara, Trejltaun
je za mene sumnjiv grad - promr­
mlja Kid. - Oni naoružani tipovi do
nas, pa sada ovaj radoznali por­
tir ... sve mi to ne liči na miran sto­
čarski gradić. U svakom slučaju,
ovolike pare ne treba nositi sa so­
bom.
Kid još jednom otvori vrata i vir-
nu u hodnik i, pošto se uverio da
nema nikoga, zatvori ih i onda se
obazre po prljavoj prostoriji. Buč
je za to vreme slagao novčanice u
svežnjeve. Kid ode u ugao sobe i
poče da opipava daske na zidu. Iz
džepa je izvadio veliki perorez sa
dugačkim sečivom i nešto tamo ra­
dio.
Čulo se slabo krckanje i onda se
jedna daska razmače od druge.
Kid zavuče ruku u načinjeni otvor,
pa se zatim uspravi.
- Ovde će biti naš sef - rekao je
drugu. - Prenesi pare ovamo.
Nekoliko minuta kasnije, njihov
kapital je bio smešten u rupu iza
daske, a ova vraćena na mesto. Kid
osmotri svoje delo i zadovoljno
klimnu glavom.
- Tako, sada smo bar za kratko
vreme mirni. Nego, da odemo kod
tog berberina.
Buč se nehotice pipnu po svojim
tek kojom dlakom obraslim obraz­

12. 10 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
ima, ali važno klimnu glavom i
malo zatim njih dvojica se nađoše
na ulici. Dok su prolazili holom,
nisu primetili malog portira. Me­
đutim, kroz odškrinuta vrata koja
su vodila u salun, pažljivo su ih po-
smatrala dva užarena oka. Bio je to
debeli Red. Mladići izađoše napo­
lje, a Red zamišljeno napući usta i
promrmlja:
- Izgledaju kao kauboji koji tra­
že posao ... Videćemo.
Berbernica majstora Migela,
kako je pisalo na firmi, sastojala se
skoro jedino od izloga. U samom
izlogu nalazila se berberska stoli­
ca, a preko puta nje ogledalo isp-
ljuvano od muva. Unutra se ulazilo
kroz vrata zaklonjena zavesom od
drvenih perli.
Kid razmače zavesu i uđe unut­
ra. Smesta ih je zapahnuo miris jef­
tine kolonjske vode i sapuna. U
stolici je dremao crnomanjasti čo-
vek tankih brčića. Trgli su ga njiho­
vi koraci i čovek skoči iz stolice, pa
smesta poče da se klanja.
- Brijanje i losion - reče Kid i
spusti se u stolicu, a Buč zauze
mesto na maloj drvenoj klupi kod
zida. Rasejano je uzeo pohabane
novine i počeo da ih prelistava.
Osim zujanja muva, u radnji su se
čuli i šumovi četke koja je razma­
zivala sapunicu po Kidovom licu.
Migel se pokazao dostojan svoje
majstorske titule i, deset minuta
kasnije, Kid, osvežen i namirisan,
ustade iz stolice, a Buč pođe da za­
uzme njegovo mesto.
Utom trenutku razmakoše se ni­
zovi perli na vratima ijedan čovek
upade unutra. Ne gledajući ni levo
ni desno, on priđe stolici i sruči se
u nju. Podigao je noge na stočić is­
pod ogledala i samo zarežao:
- Brijanje.
Kid i Buč se zgledaše. Onda Buč
reče:
- Na mene je red, prijatelju.
Migel, koji je stajao iza čoveka u
stolici, poče da krivi lice i da mu
daje znakove da ćuti. Pridošlica
malo okrete glavu u stranu i jed­
nim okom pogleda u Buča. Onda
se obrati Migelu:
- Šta čekaš, počinji!
Buč samo ispruži ruke, zgrabi
obod došljakovog šešira i svom
snagom nabi mu ga na glavu. Čove-
kove noge poleteše uvis sa stočića.
Sledećim potezom Buč okrenu
stolicu od ogledala, zgrabi tipa is­
pod miške i odbaci ga prema vra­
tima. Tamo ga je dočekao Kid i
udarcem noge ispratio na ulicu.
Migel zaprepašćeno zinu. Naju­
reni, kome je nabijeni šešir smetao
da vidi, nalete na stub verande kod
ivice trotoara, odbi se od njega i
onda svom težinom sede na drve­
ne daske. Smesta gaje obavio mali
oblak prašine.
Buč se spusti u stolicu, a Kid sta­
de kod vrata. Skoro odmah zatim,
drvene perle zazveckaše i malo-
pređašnji tip ulete unutra sa revol­
verom u ruci. Usta su mu bila raz­
japljena i spremna da prospu psov­
ke. Međutim, za to nije imao vre­

13. Pony VJest - Buč Kasidi i Kid 3 11
mena. Drška Kidovog kolta pogodi
ga po zglobu ruke i čovekov revol­
ver odlete čak ispod Bučove stoli­
ce.
On urliknu od bola i uhvati se za
zglob. Kid mu hladnokrvno zabi
cev revolvera u rebra i prosikta
pretećim glasom:
- Mesto je zauzeto, prijatelju.
Malopre si čuo da treba da čekaš.
Gubi se!
Buč vide u ogledalu lice nepoz­
natog. Bio je to tipičan siledžija iz
ovakvih gradića na Divljem zapa­
du, čovek naviknut da teroriše
druge, ali spreman da ustukne
kada shvati da mu okolnosti ne idu
na ruku. Guran Kidovim revolve­
rom, nepoznati izađe natraške na
ulicu i tamo procedi kroz požutele
zube:
- Ko ste vi? Videćete za ovo!
Pre nego što je Kid mogao da od­
govori, čovek se okrete i skoro tr­
čeći nestade niz ulicu.
Migel je još uvek nepomično sta­
jao. Onda poče da krši ruke:
- Napravili ste mi nepriliku, gos­
podo. To je Dik Skot, jedan od Re-
dovih ljudi. Izrešetaće mi rad­
nju ...
- Polako, prijatelju - odvrati
Kid. - Da počnemo od početka. Ko
je taj Red i šta on predstavlja u
ovom gradu?
- Debeli Red je trgovac stokom
- odgovori Migel, uzimajući četku
iz čančeta sa sapunom. - U stvari,
ovo je njegov grad ... U Trejltaunu
je uvek bar desetak njegovih ljudi.
- Pa šta? - odvrati Kid. - Što nas
se tiče neki debeli stočar?
Migel oprezno baci pogled pre­
ma vratima i onda reče:
- Da živite ovde, i te kako bi vas
se ticalo. Svi rančeri iz okoline mo­
raju stoku da prodaju Redu, jer je
on zakupio pravo za prevoz želez-
nicom od Union Pacifika... Dikti­
ra cene. Njegovi ljudi ništa ne pla­
ćaju u gradu ... Uostalom, videli
ste malopre.
- A šta je sa šerifom? - upita
Buč, koji se mrštio pošto mu je
berberin drhtavim rukama razma­
zivao sapunicu čak do očiju.
- Ko? - odvrati Migel. - Šerif Sa-
ton je na Redovom platnom spis­
ku. On i njegov pomoćnik Dizbi je­
dino paze da građani ne uvrede
Reda i njegove ljude.
- Nos me nije prevario - promr­
mlja Kid. - Ovo ti je klasičan pri-
mer, Buče, kako se stvara kapital
bez rizikovanja kože. Imaš priliku
da nešto novo naučiš.
Buč klimnu glavom, a Migel, po­
što je naoštrio brijač, poče da ga
struže, ne upuštajući se više u raz­
govor.
U polumračnom salunu Dik
Skot, sav crven u licu i mlatarajući
rukama, govorio je Redu šta mu se
dogodilo u berbernici. Debeli čo­
vek ga sasluša, a onda reče:
-Javi Satonu neka ih presliša.
Kid i Buč su baš izlazili iz ber-
bernice kada su pristigli šerif Sa-
ton i Dik Skot. Sa rukom na dršci
kolta, šerif grmnu:

14. 12 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
- Čini mi se da sam vam rekao
da ne napuštate hotel, a vi mi još
stvarate nered u gradu i napadate
mirne ljude!
-Ako je ovaj tip miran, onda
sam ja tek došao iz zabavišta - reče
Buč. - Nije mi dao da se obri­
jem ... Uostalom, pitajte berberi-
na, šerife.
- Moj zatvor je trenutno prazan
- reče Saton. - Uzmi im revolvere,
Dik, i ...
Šerif se zagrcnu i umuče, jer se u
Kidovoj ruci stvori kolt.
- Polako, šerife - reče mladi čo-
vek. - Ne tražimo kavgu, već samo
čekamo da krene taj prokleti
voz... Samo se lepo razmaknite i
pustite nas da mirno odemo u ho­
tel.
- Šta! - dođe šerif do glasa. - Na­
padate i predstavnika vlasti... Ja
ću ...
- Nećeš ti ništa, prijatelju - pre­
kide ga Kid i slobodnom rukom
gumu šerifa u grudi.
Ovaj odskoči u stranu, a Dik
Skot se spremno pribi uz zid ber-
bemice. Kid vrati revolver u futro­
lu i mahnu glavom Buču. Pošli su
niz trotoar prema hotelu, a Buč
procedi kroz zube:
- Idiote, pucače nam u leđa.
- Ne brini - odvrati mu prijatelj.
- To su amateri koji se igraju revol-
veraša. Produži mirno i ne obaziri
se.
Odmerenim koracima oni na-
staviše trotoarom, mada je Buč
svakog trenutka očekivao da čuje
pucanj i udar metka u leđa. Među­
tim, ništa se nije dogodilo i oni bez-
bedno stigoše do ulaza u hotel.
Kada su se osvrnuli, šerif Saton i
Dik Skot više nisu bili na ulici.
GLAVA DRUGA
Sukob sa šerifom napeto je po-
smatrao čovek koji je stajao na ula­
zu u salun »Rančerski raj«, tačfio
preko puta hotela. Čim su se Buč i
Kid izgubili u holu, čovek se vrati
u salun i zauze svoje mesto iza šan­
ka.
Unutra mladiće zapahnuše miri­
si iz kuhinje i oni smesta osetiše
pravu pobunu u stomaku, jer još
od prethodnog dana ništa nisu jeli.
Pronašli su ulaz u malu trpezariju
i zauzeli jedan sto. Tačno preko
puta njih sedeo je ogroman debelj­
ko, a pred njim je sto bio zatrpan
jelima. Neka starija žena, koja je
baš završila sa donošenjem jela de­
beljku, priđe mladićima.
- Dva bifteka, puno prženih
krompira i kafe - naruči Kid.
- Ima li nešto slatko? - javi se
Buč.
- Možete jedino da dobijete lepi­
nje sa sirupom - odvrati žena po­
malo neljubazno. - Pita se služi u
podne.
- U redu, onda donesite i to.
Jelo je ubrzo stiglo i njih dvojica
su bili suviše zauzeti smirivanjem
svojih stomaka da bi obraćali paž­
nju na debeljka, koji ih je preko za­
logaja pažljivo motrio. Kada su već

15. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 13
prešli na kafu i lepinje, ona žena
priđe debeljku i nešto mu tiho
reče. Ovaj odveza veliki salvet,
spusti ga na sto i nestade u jednim
vratima na zadnjem zidu trpezari­
je.
Debeljko prođe kroz uzani hod­
nik, otvori vrata na njegovom kra­
ju i obre se u prostranoj i luksuzno
nameštenoj kancelariji. Tamo su
već stajali šerif Saton i Dik Skot.
- Šta je? - zareža debeli Red. -
Dižete me od večere ... Sigurno
nešto u vezi sa onom dvojicom
stranaca? Primetio sam da im je
apetit odličan.
Šerif mu ukratko ispriča šta se
dogodilo pred berbernicom i ble-
do debeljkovo lice odjednom obli
gnevno rumenilo. On zaurla:
-Idioti! Uplašili ste se dvojice
žutokljunaca. Sigurno je neko od
građana video tu vašu bruku ... To
će biti dovoljno da ponovo počnu
da se bune.
- Polako, Rede - poče šerif da se
brani. - Ovaj sa žutom kosom je
tako brzo trgao revolver... Sigu­
ran sam da nije žutokljunac niti na­
ivan.
- Ne tiče me se! - produžio je
Red da viče. - Ako do sutra u pod­
ne njih dvojica ne napuste grad ili
ih ne iznesu odavde sa nogama na-
pred, slobodno možeš da se opros­
tiš od zvezde. Sada marš napolje!
Šerif i Dik pokunjeno izađoše, a
debeljko se vrati u trpezariju.
Dvojica neugodnih stranaca baš
su plaćali račun. Kada su izašli,
Red pozva ženu svom stolu. Pre
nego što je stigao da ženi postavi
pitanje, ona mu brzo reče:
- Ova dvojica su, izgleda, pri pa­
rama, gospodine Rede. Platili su
mi novčanicama od deset dolara.
Plavokosi je imao pun džep para.
- Tako - promrmlja debeljko. -
Ništa, ništa, motri na njih. Javi mi
kad god napuste hotel.
Napolju, na ulici, Buč i Kid su se
s dosadom osvrtali, ne znajući na
koju će stranu. Pogledi im se zaus-
taviše na salunu preko puta. Onaj
čovek koji ih je malopre posmat-
rao sada je ponovo stajao tamo.
Polako im je klimnuo glavom kao
da ih poziva i smesta nestao unut­
ra.
- Izgleda da ćemo dobiti čašicu
besplatnog viskija - promrmlja
Kid. - Hajdemo u onaj salun.
Prešli su preko prašnjave ulice, a
sumrak je već uveliko pokrivao
Trejltaun. Uskoro je i noć trebalo
da se spusti i donese malo svežine.
U salunu »Rančerski raj« nije
bilo gostiju i samo je jedna lampa,
okačena o gredu na tavanici, širila
slabu svetlost. Buč i Kid priđoše
šanku. Iznenadili su se kada su vi-
deli dve napunjene čaše i bocu po­
red njih. Barmen ih pokretom
ruke pozva da se posluže i tihim
glasom reče:
-Video sam kako ste malopre
sredili našeg šerifa. To je bio pravi
melem za moju dušu.
-Očigledno da niste na strani
zakona, prijatelju - osmehnu se

16. 14 ‘
Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
Kid. - Inače ...
-Kakav zakon! - skoro povika
barmen. - Ovaj grad teroriše ban­
da Reda Ejmsa. Mene su skoro
potpuno upropastili, jer se rančeri
i njihovi kauboji ne usuđuju da do­
laze u grad. Jedino kada doteraju
stoka za utovar u voz, posao malo
bolje ide.
- Ćuli smo nešto o tome - pri-
meti Buč. - Ali, zašto rančeri ne
oteraju stoku do sledeće stanice i
tamo je utovare?
-Probali su oni i to - odvrati
barmen. - Samo, od petorice svega
je jedan uspeo da stigne do sledeče
stanice. Ostali su napadnuti na
putu i stoka im je oteta. Red ne is­
pušta tako lako svoj monopol.
- Hotel je pun naoružanih tipo­
va - reče Kid. - Imaju li oni neke
veze sa tim Redom?
- Pola njegovih ljudi uvek je u
gradu, a druga polovina patrolira
u okolini kako bi sprečila rančere
da prokrijumčare stoku. Taj drugi
deo bande predvodi neki Lefton
Benton, opasan tip i poznat revol-
veraš. Nego, nadam se da ne osta­
jete dugo ovde?
- Do prvog voza - odgovori Buč.
- Rekli su nam da kreće za nedelju
dana.
-V oz kreće kada to Red Ejms
hoće - kiselo reče barmen. - Taj
prokleti debeljko ...
- Hej, pa mi smo maločas u ho­
telskoj trpezariji videli jednu meši-
nu - nasmeja se Kid. - Pravo grob­
lje bifteka... Da to nije on?
-O n je - klimnu glavom bar­
men. - Samo, neka vas ne vara nje­
gov dobroćudni izgled. Prava je hi­
jena. Od kako je prošle godine do­
šao u naš grad, pobio je nekoliko
ljudi koji su pokušali da mu se sup­
rotstave. U hotelu ima i kancelari­
ju.
- Znači, imate gadne probleme -
promrmlja Kid i iskapi svoju čašu.
- S obzirpm kako ste lako sredili
šerifa Satona, vi ste poslati provi­
đenjem u naš grad - odgovori bar­
men. - Mogao bih da vas povežem
sa advokatom Stivensonom i do­
ktorom Brentom, kao i sa drugim
rančerima iz okoline. Nama je po­
trebno samo da nas neko povede,
pa da proteramo Reda i njegove
razbojnike odavde.
- Pa, to nikako ne spada u naš
delokrug rada - odvrati Kid. - Ču­
vanje reda i tome slično ...
- Uostalom, žurimo se - sada se
umeša i Buč. - Zašto ne bismo ku­
pili konje i odjahali odavde?
Čuvši ovo, barmen se snuždi i re­
zignirano im natoči još jednom, pa
vrati bocu ispod šanka. Polako je
rekao:
- Ne dugujete mi ništa. Bio sam
se ponadao...
Prijatelji ispiše viski i, pošto su
klimnuli barmenu, izađoše na uli­
cu. Napolju je već bilo prilično
mračno i jedino je hotel bio osvet-
ljen kao božična jelka. U ostalim
kućama na ponekom prozoru čki-
ljila je žućkasta svetlost lampe, a
ono nekoliko radnji već je bilo za­

17. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 15
tvoreno.
- Baš dosadan grad - progunđa
Kid. - Nije ni čudo što debeli Red
drži sve u šakama. Ovi ljudi su pra­
ve ovčice. Nego, da odemo na spa­
vanje, a?
Buč klimnu glavom i oni pono­
vo pređoše preko ulice. U hotel­
skom holu opet nije bilo nikoga i
prijatelji se popeše u svoju sobu.
Dočekala ih je užasna zapara i, dok
je Buč palio lampu na stolu, Kid
priđe prozoru da podigne roletnu
i da ga otvori.
Samo što je roletna odletela
gore i on se uhvatio za okvir prozo­
ra da ga gurne uvis, kada sa krova
zgrade preko puta sevnu naran-
džasti plamen i staklo se rasprši
pred Kidovim licem. Kao gromom
pogođen, on se sruči na pod.
Buč je baš bio vratio stakleni ci-
linder na lampu, kada odjeknu
novi hitac i lampa mu bukvalno
eksplodira u rukama. On nestade
ispod stola. U mraku čuo je Kida
kako prigušeno psuje:
- Prokleti šerif. Trebalo je da
očekujem ovako nešto.
- Misliš da je on? - procedi Buč
kroz zube. - Jesi li čitav?
- Samo mije lice izgrebano stak­
lom.
-Im am jednu ideju - odvrati
Buč. - Za mene!
Četvoronoške su otpuzali do
vrata i otvorili ih tek toliko da
mogu da izađu u hodnik. U hotelu
je vladala grobna tišina. Niko od
gostiju, pa ni portir, nije se potru­
dio da vidi u čemu je stvar.
Prijatelji se ispraviše i potrčaše
ka kraju hodnika, gde su sporedne
stepenice vodile u dvorište. Pozadi
hotela u stvari i nije bilo dvorišta,
vec obična ledina puna raznih ot­
padaka. Buč jurnu na levu stranu.
Kid ga je bez reči pratio. Prešli su
jedno sokače, pa drugo i najzad
stigli do trećeg. Ovde Buč skrete i
uputi se prema glavnoj ulici. Na
kraju sokačeta on zastade i priljubi
se uza zid susedne kuće. Tačno
prekoputa njih videla se šerifova
kancelarija. U njoj nije gorela svet-
lost.
- Sada razumem - čuo je Buč
druga kako mrmlja iza njega. - Da
vidimo jesi li u pravu.
Jedva da je on izustio ove reči,
kada se iz prolaza pored zgrade u
kojoj se nalazila šerifova kancela­
rija pojavi jedna tamna senka i
kliznu ka vratima. Dok je nepozna­
ti petljao oko brave kancelarije,
Buč vide da u jednoj ruci nosi puš­
ku.
-Ovaj je pucao na nas - reče
Buč. - Stigli smo pre njega, pošto
je morao da silazi sa krova saluna.
Nepoznati nestade u vfatima i
malo zatim prozor na kancelariji
se osvetli. Onda jedna prilika priđe
prozoru i navuče zavesu. Među­
tim, prijateljima je to bilo dovoljno
da u njoj prepoznaju šerifa Satona.
- E, pa, red je da mu uzvratimo
poklon - reče Buč i izvuče kolt iz
futrole. - Ja gađam prozor, a ti vra­
ta. - Sačekao je da Kid uperi revol­

18. 16 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
ver i onda kratko rekao: - Sad!
Iz cevi njihovih koltova poče da
bljuje plamen. Za tren oka ispalili
su svih šest metaka, tako daje palj­
ba podsećala na mitraljesko reše-
tanje. Prozor šerifove kancelarije
odlete u paramparčad, a vrata, pod
naletom olovnih zrna, širom se ot-
voriše. Skoro odmah zatim nesta­
de i svetlosti u kancelariji.
Ne sačekavši da vide dalje rezul­
tate pucnjave, Buč i Kid se najve­
ćom brzinom vratiše u hotel. Pred
vratima svoje sobe su zastali, jer se
dole u holu čula vika malog porti­
ra. Ne oklevajući, oni gurnuše vra­
ta i upadoše u sobu.
-Dobro je bilo - zadovoljno
reče Kid i kresnu šibicu. Njegove
čizme nagaziše na staklo rasuto po
sobi i on se pomeri u stranu da bi
propustio Buča.
Samo što je Buč zatvorio vrata
za sobom, a jedan grubi glas iz
mraka naredi:
- Ne mrdajte!
Buč i Kid stadoše kao ukopani.
Sigurno su to oni tipovi iz susedne
sobe, prolete Buču kroz glavu. Do­
šli su da vide rezultate šerifovog
gađanja i tako nas ovde sačekali.
Revolveri su im bili prazni, a oni
nisu znali raspored napadača u
sobi. Jedino su mogli da nagađaju
da čovek koji je malopre progovo­
rio stoji negde blizu prozora.
Levo i desno od sebe Buču se
učini da čuje nečije disanje. Nije
znao da li i Kid slično misli, ali je
nešto brzo moralo da se učini, jer
onaj glas ponovo odjeknu:
- Otkopčajte pojaseve i spustite
ih dole!
Buču se tek sada oči privikoše
na slabu svetlost koja je kroz razbi­
jeni prozor dopirala iz saluna na
drugoj strani ulice. Cuo je Kida
kako petlja oko pojasa sa revolve­
rom, pa je i on isto učinio. Bacivši
pogled na levu stranu, bio je sigu­
ran da pored zida vidi jednu ljud­
sku priliku. Onda ga trže Kidov
glas:
- Ne pucajte! Predajemo se.
- Tako vas volim, ptičice - zare­
za napoznati. - Jeste li vi to malo­
čas izbušili šerifovu kancelariju, a?
Dok je on to govorio, Kid isko­
risti priliku da procedi Buču kroz
zube:
- Bacimo se na hulje pored nas.
Samo što je ovo izustio, Buč ču
kako mu se prijatelj odlepio od
poda i istog trenutka i on se baci
na tamnu priliku pored zida. Nale-
teo je na ljudsko telo i napadnuti
jeknu od bola. Valjao se po podu
sa napadačem i čvrsto ga držao za
ruku u kojoj je ovaj imao revolver.
Slično gušenje dopiralo je i sa dru­
ge strane vrata. Dok su razbojnici
urlali, njih dvojica su ćutali i uda­
rali iz sve snage.
Onaj kod prozora poče uzbuđe­
no da viče:
- Bile! Riki! Gde ste? Pucaču ...
Prasak kolta odjeknu u sobi, a
pri blesku iz revolverske cevi, Buč
u magnovenju vide da kod prozora
takođe stoje dva razbojnika. Ovaj

19. Pony West —Buč Kasidi i Kid 3 17
sa desne strane opalio je hitac koji
je napravio samo rupu na vratima.
Međutim, i razbojnici su videli
šta se događa na podu i poleteli su
da pomognu svojim drugovima.
Sada je nastao pravi krkljanac.
Nije se znalo ko koga hvata i udara.
Koristeći gužvu Kid pusti tipa s
kojim se borio, ali odmah zatim
neko pade preko njega i pritisnu
ga uz patos. Uspeo je da se izmigo­
lji, a razbojnik na podu kriknu:
- Uhvatio sam ga! Drži ga, Bile!
Kid se otkotrlja u stranu i oseti
pod leđima nešto tvrdo. U prvi
mah pomislio je da je to neko od
razbojnika ispustio revolver, ali
mu onda ruka napipa metalni deo
razbijene lampe. Zgrabio ga je i iz
sve snage bacio na dvojicu razboj­
nika koji su se uvijali na podu.
Mora daje nekog lampa bolno po­
godila, jer se zaorio jauk i odmah
zatim udarci se udvostručiše.
Buč je za to vreme ležao pod te­
retom dvaju tela i nije mogao da
diše. Njegovi protivnici su, izgleda,
znali koga treba da udaraju i mla­
diću je glava zvonila od bubotaka.
Odjednom se soba naglo osvetli
i akteri drame ostadoše nepomič­
ni kao da ih je neko uhvatio na fo­
tografiji.
- Razilazite se, momci! - odjek­
nu Kidov glas._- Dosta je bilo guž­
ve!
Buč oseti da teret iznad njega
popušta. Kadaje uspeo da podigne
glavu sa poda, video je prvo baricu
petroleja na podu kako gori jas­
nim žutim plamenom, a desno od
nje uspravljenog Kida sa revolve­
rom u ruci.
Revolveraš je trenutak ranije
osetio miris prolivenog gasa i sko­
ro ne razmišljajući kresnuo šibicu
i zapalio ga. Toje kao grom delova-
10 na razbojnike i oni su sada sede-
11 ili ležali na podu i zapanjeno
treptali očima prema jakoj svetlos-
ti.
Buč opali pesnicom tipa koji mu
je sedeo na nogama i skoči sa
poda.
- Pokupi im revolvere - dobaci
Kid.
Buč prvo istrže revolver iz futro­
le razbojniku koga je udario, a
onda, ritajući ih čizmama, razoru­
ža i ostale i natera ih da se pribiju
uza zid.
- Tako, momci - zadovoljno se
Kid isceri. - Sada je seansa već pri­
jatnija za nas. Jedan po jedan ova­
mo!
Sa podignutim rukama, razboj­
nici počeše da mu prilaze. Kid ihje
spretno vezivao, gurao na pod i ko­
trljao ispod kreveta. Odjednom se
soba očisti. Samo je petrolej veselo
goreo i već zahvatio natrule daske
poda.
-Spašavaj novac - reče Kid i
Buč pritrča zidu. Otrgao je dasku i
za tren oka potrpao svežnjeve do­
lara u grudi košulje. Odozdo, iz
hola, čuli su se povici i bat mnogih
koraka.
- Kidajmo - reče Buč. - Ovde
postaje suviše bučno.

20. 18 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
- Šteta što smo sobu platili
unapred - čuo je Kida kada su već
♦istrčali u hodnik.
Odjeknuše koraci i dvojica prija­
telja zaglaviše na sporedna vrata
na kraju hodnika. Više su se str­
moglavili nego što su sišli niz ste­
penice. Kid upita:
- Kuda sada?
- Što dalje od hotela - odvrati
Buč jurnuvši preko dvorišta, ali
sada na suprotnu stranu nego ma-
lopre. Pošto su prošišali pored ne­
koliko kuća u nizu, oni zaviše u*
prvo sokače i onda proviriše iza
ugla prema glavnoj ulici.
Pred hotelom su videli nekoliko
ljudi, a Buču se učini da je medu
njima i šerif Saton. Onda čitava
grupa nestade u holu. Ulica je iz­
gledala pusta i jedino je nekoliko
razbarušenih glava* krišom po-
smatralo događaje sa prozora ob­
ližnjih kuća.
Ne dvoumeći, Buč i Kid jurnuše
preko ulice i nestadoše u sokaku
na drugoj strani. Otrčali su do nje­
govog kraja i onda se Kid naglo za­
ustavi i reče:
- Pa, mi imamo jednog prijatelja
u gradu. Idemo u salun »Rančerski
raj«.
Preskačući ograde na dvorišti­
ma, oni se ubrzo nađoše pozadi sa-
luna. Kid priđe vratima koja su ve-
rovatno vodila u skladište i otvori
ih. Obreli su se među buradima i
sanducima punim boca. Seli su na
sanduke i odahnuli. Kid je mara­
micom brisao izgrebano i okrvav­
ljeno lice, a Buč se oprezno pipao
po glavi. Onda Kid priđe vratima
koja su vodila u salun i malo ih od-
škrinu. Prostorija je bila prazna i
jedino je barmen stajao na vratima
i gledao prema hotelu. On se naj­
zad okrete i pođe prema šanku, a
Kid mu tiho zviznu. Čovek se trže.
Onda je spazio jednu ruku koja ga
je kroz vrata pozivala da priđe.
- Čim je barmen stigao pred vra­
tima, Kid ga zgrabi za košulju i
uvuče u ostavu.
- Ko ... šta! - zagrcnu se bar­
men.
-B ez straha, prijatelju - reče
Kid i pusti barmena. Onda je kres­
nuo šibicu i plamen osvetli njihova
lica. Barmen vidno odahnu. Usta
mu se razvukoše u osmeh i on
reče:
- Da niste vi krivci za noćašnju
pucnjavu? Uzdrmali ste Trejltaun i
ono hulje preko puta su izbezum­
ljene.
- Mi smo - klimnu glavom Kid.
- Došli smo da malo prodiskutuje-
mo o onom vašem predlogu.
- Pristajemo da se pozabavimo
ovom bandom u gradu - dodade
Buč. - Toliko su nam stali na žulj
da je to već prešlo svaku meru.
- Odlično! - uzviknu barmen. -
Ja ću ...
- Pre svega, potrebno nam je
skrovište - prekide ga Kid. - Tre­
balo bi da se ispavamo i da vidimo
šta ćemo sutra.
Šibica je već dogorela i Kid je
baci na pod, a barmen napipa u

21. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 19
mraku komad svece koji je bio za-
lepljen za jedno bure i upali ga.
Ondaje razmakao nekoliko sandu­
ka koji su bili naslagani kod zida i
ukaza se* četvrtasti drveni kapak.
On ga otvori i prinese sveću. Prija­
telji ugledaše uzane drvene stepe­
nice koje su vodile nekud u mrak.
- To je moj podrum - objasni
barmen. - Dole vas niko neće po­
tražiti. Ima i dosta slame od amba­
laže, pa bi za noćas mogli da se pri-
trpite.
GLAVA TREĆA
Kancelarija Reda Ejmsa, u za­
dnjem delu hotela, bila je prepuna
ljudi. Svaki čas bi neko od njego­
vih upadao unutra i podnosio ne­
povoljne izveštaje. Sve raspoložive
snage Red je bacio u traganje za
dvojicom drskih stranaca.
On sam nervozno je šetkao iza
pisaćeg stola od mahagonija, a nje­
gova ogromna telesina podrhtava­
la je pod svakim korakom. Zastaj­
kivao bi samo da čuje novo saopš-
tenje i onda bi udarao masivnom
šakom po stolu i urlao:
- Vi ste obična banda šupljogla-
vih kojota. Zajedno veče upropas­
tili ste sve što sam godinu dana iz­
građivao.
- Ali, Rede - poče šerif Saton.
- Sedite - zareža debeljko. Kada
su posedali, Red iskapi čašu i nad-
lanicom pređe preko debelih usa­
na. - Ja lično sumnjam da ta dvoji­
ca imaju neke veze sa vlastima.
- Šerif Saton iznenađeno podiže
obrve.
- Misliš da su ih federalni organi
poslali ovamo da... - zamucao je
V • f
serir.
- Pretpostavljam - nestrpljivo
ga prekide Red. - Bilo kako bilo,
oni živi ne smeju da izađu iz Trej-
ltauna. Sutra bi već mogli da od
nekog u gradu ili od susednih ran-
čera saznaju sve o nama.
Razgovor se nastavio, predloži
su padali, ali valjan plan nije mo­
gao da se skuje.
U podrumu ispod saluna, Buč i
Kid su taman zatrpali novac ispod
slame u uglu, kada se odozgo začu
pomeranje sanduka. Oni trgoše re­
volvere. Kapak se otvorio i ugleda­
li su barmenovo lice osvetljeno fe­
njerom.
- Sve je u redu, momci - reče im
on. - To sam ja. Li Mortimer. Do-
neo sam vam malo viskija da se ne
dosađujete. /
- To je dobra ideja - odvrati Kid
i prihvati bocu koju je barmen
odozgo pružio. - Šta ima novo,
Mortimere? /
- Pročešljali su čitav grad - od­
govori ovaj/ - I kod mene su svra­
ćali, ali odmah zatim su otišli. Iz­
gleda da sada održavaju savetova-
nje u hotelu. Sutra će biti težak
dan za vas, momci.
- Meni se ne sedi u ovoj rupi -
poče Buč da gunđa prihvatajući
bocu od Kida. - Noć je još pred
nama i mogli bismo nešto da pred-
uzmerno. Ja sam za to da se doče­

22. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
pamo konja i da odmaglimo odav­
de.
- Ali, rekli ste ... - poče da pro-
testuje barmen Mortimer. - Vi ste
nam zaista jedina nada. Ljudi u
gradu su uzbuđeni i kao da naslu­
ćuju da je Redovom teroru došao
kraj.
-U svakom slučaju izaći ćemo
napolje - klimnu glavom Kid. -
Ako ne nađemo konje, evo nas
opet ovde, Li.
Izašli su iz podruma i barmen
nije vratio sanduke na kapak. Kid
ga upita:
- Imaš li municije za kolt kalibra
45, Li? Prethodnih dana smo imali
veliki utrošak metaka i pojasevi su
nam skoro prazni.
- Sačekajte malo - reče barmen
i nestade prema salunu. Malo za­
tim vratio se noseći kutiju metaka
za revolver. - Ovo uvek držim u lo­
kalu.
Buč i Kid podeliše metke i, po­
što su napunili pojaseve, ostatak
strpaše u džepove. Buč potapša
razočaranog barmena po ramenu i
reče:
- Ima ovde nešto što nas vezuje,
prijatelju. Sigurno ćemo ponovo
navratiti.
Šmugnuli su kroz zadnja vrata u
dvorište i tamo zastali kolebajući
se na koju^će stranu.
-Onaj šerif mi je dao ideju -
reče Buč. - Ja bih se popeo na krov
saluna i malo ih potprašio. Uvek
imamo vremena da se povučemo
u podrum.
-Još bi bolje da pripucamo sa
obe strane - odvrati Kid. - Oni
sada misle da smo se negde zavuk­
li i ne očekuju nikakav napad. Tre­
ba jednom da shvate da smo mi
profesionalci. Je li ono barmen
reče da je kancelarija debelog
Reda iza hotela?
- Jeste - reče Buč i onda se os-
mehnu. - Da ne misliš možda ...
- Mislim - reče Kid. - Kada čuješ
pucnjavu pozadi hotela, budi spre­
man da ih sačekaš sa ove strane.
Zajedno su dovukli neke sandu­
ke do zida kuće i Buč se ispentra
na njih. Ondaje dohvatio ivicu kro­
va i izvukao se gore. Samo što je
Buč nestao sa vidika, Kid oprezno
krete iza kuće u pravcu šerifove
kancelarije. Tu je vladao potpuni
mrak i on se bez ikakvih teškoća
prebaci na drugu stranu ulice. Ne­
koliko minuta kasnije, već je čučao
izajednog stabla u hotelskom dvo­
rištu.
Odmah mu pade u oči jedan
prozor u prizemlju na kome je bila
spuštena crvena somotska zavesa.
Tu i tamo kroz zavesu se probijao
tračak svetla. Ovo je sigurno Redo­
va kancelarija, zaključi Kid. Već se
spremao da izvuče kolt iz futrole,
kada začu iza sebe nekakav sušanj
i munjevito se okrete. Ugledao je
jednu ljudsku priliku i pri slaboj
svetlosti primetio svetlucanje dvo-
cevke u rukama nepoznatog.
- Ruke uvis! - prosikta čovek. -
Pokušaš li nešto, napuniću te sa­
čmom.

23. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 21
Kid polako podiže ruke uvis.
Grozničavo je razmišljao i prokli­
njao sebe što je ovako utrčao u
klopku. Trebalo je pretpostaviti da
će razbojnici ostaviti stražara kod
hotela.
- Okreni se! - naredi mu razboj­
nik. - Tako. A sada pođi prema ho­
telu. Red će se obradovati kada
vidi koga sam uhvatio.
Do zadnjih vrata hotela trebalo
je prevaliti dvadesetak metara i
Kid se trudio da ide što sporije.
Znao je da bi potezanje revolvera
bilo kobno za njega.
Još deset metara do vrata. Kid
neprimetno skrete ka onom zastr­
tom prozoru iza koga se nalazila
Redova kancelarija.
- Hej, gde ćeš? - zareža razboj­
nik iza njega. - Vraćaj se ovamo ...
- Izvini, prijatelju - odvrati Kid i
ne osvrnuvši se. - Mislio sam da
me vodiš kod debelog Reda.
- Ali, kroz vrata, a ne prozor - za-
kikota se razbojnik.
Ova izmena reci učinila je da raz-
bojnikova pažnja malo popusti i u
trenutku kada je Kid naglo skre­
nuo prema vratima da bi kao izvr­
šio naređenje, on se u istom zama­
hu baci u stranu.
Odjeknula je strahovita eksplo­
zija kada su dve cevi teške dvocev-
ke izbljuvale svoju olovnu sadrži-
nu. Još pre nego što je pao na zem­
lju, Kid je već imao kolt u ruci i
ovaj sada kratko sevnu. Razbojnik
samo ispusti pušku i uhvati se za
grudi, a onda polako pade na kole-
na.
Međutim, pravi grad olovne sa­
čme sručio se na zadnji deo hotela
i krupna zrna zasuše vrata, a neko­
liko njih je razbilo prozor na Redo-
voj kancelariji.
Kid skoči na noge, a razbojnik se
svali u stranu. Revolveraš podiže
kolt prema prozoru i isprazni met­
ke u njega. Zadovoljno se osmeh-
nuo kada je čuo bolne krike. Onda
se hitro sagao, uzeo dvocevku sa
zemlje i nogom okrenuo razbojni­
ka na leđa. Bio je dovoljan jedan
pogled da vidi da je ovaj mrtav.
Kid mu opipa džepove i pronađe u
njima desetak patrona za dvocev­
ku. Strpao ih je u džep i tako teško
naoružan počeo da se povlači is­
tim putem kojim je i došao.
Sve se odigralo za minut ili dva.
U kancelariji više nije gorela svet-
lost i Kid jedva da je pretrčao so­
kak između hotela i susedne zgra­
de, kada sa krova saluna Bučov
kolt poče da dejstvuje. To je druži­
na izletela iz kancelarije na ulicu,
tražeći tamo spas od metka iz dvo­
rišta.
Prvi koji se pojavio na vratima
hotela pogođen je u nogu i natraš-
ke se sručio u hol. Buč je namerno
gađao nisko, ne želeći da ubije. Po­
slao je još nekoliko hitaca u hol, sa
zadovoljstvom razbijajući velika
stakla na prozorima hotela. Kada
su mu protivnici odgovorili vat­
rom, on se povuče i skliznu iz straž­
njeg dvorišta. Samo što su mu
noge dotakle tle, a iz mraka se po­

24. 22 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
javi Kid.
Zagrlili su se i nasmejali. Iza njih
vrata škripnuše i nervozni glas
barmena Mortimera ih pozva:
- Brže unutra! Ostali trče prema
hotelu.
Prijatelji upadoše u magacin i
malo kasnije već su se našli u pod­
rumu.
Kancelarija Reda Ejmsa izgleda­
la je kao da je dobila pogodak gra­
nate velikog kalibra. Prozor je vi­
sio u komadima, lepa zavesa izre-
šetana, a nekoliko slika na zidovi­
ma probijeno mecima.
Ispod stola ležao je debeljko, a
desno od njega, sakriveni orma-
nom, čučali su šerif Saton i Bili
Rokvel. Dik Skot je ležao nasred
sobe i na grudima njegove košulje
videla se krvava mrlja. Njega je Ki-
dov metak direktno pogodio i raz­
bojnik nije stigao ni da zevne.
Pucnjava se utišala i sada je nad
Trejltaunom vladala kobna tišina.
Onda se začuše oprezni koraci iz
hola i Riki Lipton, sa još dvojicom,
uđe pognut u kancelariju. Debelj­
ko se oprezno podiže iza stola.
- Staje bilo sa one strane? - upi­
tao je drhtavim glasom.
- Gađali su iz pravca saluna - sa-
opšti Riki. - Ovaj je pogođen u
nogu - dodao je, pokazujući ru­
kom na tipa pored sebe. Ovome je
lice bilo iskrivljeno od bola.
- Iz ovih stopa da si pojahao ko­
nja i otišao u brda - prosikta debe­
li Red. - Do zore hoću da se vratiš
sa Leftijem i njegovim ljudima.
~ Nećemo stići tako brzo - pro­
muca Riki Lipton. - Do našeg ran­
ca ima bar dvadesetak milja.
.- Gubi se - dreknu Red - i ne
vraćaj mi se bez Leftija!
Ovako nešto Trejltaun nije doži-
veo od svog postanka. Ni najveća
divljanja pijanih kauboja iz vreme­
na kada ovde nije bilo železnice
nisu mogla da se uporede sa no­
ćašnjim događajima. Sa prvim zra­
cima sunca građani oprezno izađo-
še na ulicu, a trgovci posle kraćeg
kolebanja otvoriše svoje radnje.
Berberin Migel je sa zadovolj­
stvom opisivao prvoj mušteriji
kako je celu noć bio na prozoru
svoga stana i posmatrao ulične
borbe u gradu.
Ljudi su krišom prolazili pored
šerifove kancelarije i zadovoljno
se osmehivali videvši kako je uniš­
tena. Ipak, građani su najviše zasta-
jali preko puta hotela i brojali rupe
na zidovima i razbijene prozore.
Tek kada se nekoliko Redovih lju­
di pojavi napolju i poče da ih ras-
teruje, ovi se pokupiše, ali uz mno­
go gunđanja i podsmešljivih doba­
civanja.
Nešto se menjalo u Trejltaunu.
Svima je bilo jasno daje Red Ejms
sa svojom bandom naleteo na do­
stojne protivnike. Migelova ber-
bernica se uskoro ispunila ljudima
koji su živo diskutovali o protek­
lim događajima.
- Kažu da su samo dvojica - reče
bakalin, koji je još uvek u ruci dr­
žao metlu posle čišćenja trotoara

25. Pony W est- Buč Kasidi i Kid 3 23
pred radnjom.
- I jesu samo dvojica - važno
odvrati Migel. - Lično sam ih juče
izbrijao. Ovde je počela čitava guž­
va! Izbacili su Dika Skota iz radnje
kao kufer, a onda su naterali šerifa
Satona da podvije rep.
- Pitam se ko su oni - javi se je- '
dan prosedi čovek inteligentnog
izgleda.
- Ko su da su, doktore, oni su
naši prijatelji kad se bore protiv
Reda - odlučno reče bakalin.
- Onda im treba pomoći - prvi
se javi Migel.
U maloj berbernici odjeknu ža-
gor odobravanja. Odjednom svi
umukoše, jer se na ulici začu topot
kopita mnogobrojnih konja. Ljudi
izleteše na trotoar.
Sa severne strane grada ulazila
je velika grupa konjanika. Na čelu
je jahao čovek odeven potpuno u
crno.
- Pa, to je Lefti Benton - skoro
zavapi bakalin.
- Znači, debelivRed je pozvao po­
jačanje - reče doktor Bent. - Sa
ovakvom vojskom ta dvojica ne
mogu da se bore.
- Rasturajmo se, rasturajmo se -
dobaci jedan čovek i prvi požuri
duž trotoara. U trenutku kada je
grupa Leftija Bentona jahala po­
red berbernice, tamo već nije bilo
nikoga. Jedino je Migel virio kroz
zavesu od drvenih perli i pratio
razbojnike pogledom.
Jahači se zaustaviše pred hote­
lom. Polovina ih sjaha i sa Leftijem
i Rikijem uđe unutra, a pet ili šest
ljudi se rasporediše po trotoaru
ispred hotela. Svi su držali ruke
blizu koltova.
Sve vreme prijatelji su spavali
snom pravednika, jedva dvadese­
tak metara daleko od glavnog šta­
ba bande, gde su se donosile pre­
sudne odluke za budućnost Trejl-
tauna.
U kancelariji Reda Ejmsa, Lefti
Benton zastade nasred sobe i pod­
boči se. Dva njegova pratioca na-
mestiše se pored vrata. Leđima su
se oslonili o zid i prekrstili ruke na
grudima.
Debeli Red skoči iz fotelje. Nje­
govo mlohavo lice bilo je izduženo
i umorno od nespavanja i uzbuđe­
nja, ali su mu oči još uvek ljutito se-
vale.
- Šta je? - reče revolveraš lede­
nim glasom. - Čim nešto zagusti,
onda se odmah trči po Leftija. A
kada treba pare da se podele, naš
cenjeni šef okleva i počinje da se
cenjka. Kakva je to gužva ovde?
Riki mi je svašta napričao.
- To nisu priče, Lefti - poče de­
beljko. - Ugrad su nam se dovukla
dva prava stršljena i za jedan dan
sve ispreturala.
- Ta dvojica su već pobegla iz
Trejltauna - odvrati revolveraš. -
Pošto su vas noćas zbunili napa­
dom na hotel, iskoristili su gužvu i
nestali iz grada.
- Ne verujem - viknuše uglas še­
rif Saton i Bili.
Lefti ih odmeri, zažmirivši na

26. 24 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
jedno oko i njih dvojica smesta
ućutaše. Revolverás otrese pepeo
na skupoceni tepih u kancelariji, a
onda reče:
- Nemam vremena za gubljenje.
Spremali smo se da sutra krenemo
na jedan posao. Ipak, ostaćemo do
mraka u gradu, jer je ljudima po­
trebno malo razonode.
- Svakako, svakako - brzo reče
debeljko. - Hotel vam stoji na ras­
polaganju i ja plaćam ...
- Sigurno da plaćaš - prekide ga
Lefti. - PlatićešM za ovaj dolazak
ovamo. Sto dolara po čoveku, a
meni hiljadarka. Ukoliko su ti tipo­
vi još u gradu i mi ih uhvatimo,
onda ćeš udvostručiti ove pare.
Red Ejms zausti da protestuje,
ali onda ućuta i rezignirano klim-
nu glavom. Procedio je kroz zube:
- Samo ih ti likvidiraj, Lefti...
Samo ih likvidiraj!
- Da ne bi posle pričao kako
sam ti pare džabe uzeo, gledaću da
ti se revanširam - reče Lefti Ben-
ton. - Tvoji podanici su počeli da
se meškolje, Rede. Treba im još
jednom pokazati ko je ovde gazda.
Detalje oko toga prepusti meni.
Revolveraš se okrete u stolici
prema telohraniteljima koji su ne­
pomično stajali kod vrata. Dao im
je znak da priđu. Kada su stigli do
stola, on im pokaza rukom na ku­
tiju sa cigarama i ovi požudno za-
grabiše iz nje. Onda im Lefti reče:
- Obavestite momke da će doru­
čak biti odmah serviran. Posle
ovolikog jahanja svi smo ogladne-
li, Rede. Piće je na račun kuće - do­
dao je sa osmehom
Telohranitelji izađoše iz kance­
larije, a Rik požuri za njima da bi
izdao potrebna uputstva u kuhinji.
Dok su razbojnici doručkovali u
trpezariji, Leftija je u kancelariji
služio lično mali portir. Debeli
Red Ejms nije se pridružio u jelu,
izgovarajući se da nema apetita.
Na ulici sada nije bilo nijednog
člana bande i život u Trejltaunu
počeo je opet da tinja svakodnev­
nim tokom. Ali, jedan čas kasnije,
banditi se pojaviše na ulici. Prvo su
upali u Migelovu berbernicu i mali
Meksikanac morao je redom da ih
brije i šiša. Pri tom su ga kinjili i,
naravno, ništa mu nisu platili.
Ostali su se razmileli po radnja­
ma i birali robu. Žene i deca smes­
ta nestadoše sa ulica, a i većina
muškaraca se povuče u kuće. Po­
što nisu nailazili ni na kakav otpor,
razočarani banditi okupiše se u sa-
lunu »Rančerski raj« i nateraše sa­
mrtnički bledog Lija Mortimera
da izvadi boce najboljeg viskija.
I tako, u rano prepodne u Trejl­
taunu poče velika pijanka. Kada je
sunce dostiglo svoju najvišu tačku
na nebu i nateralo sve živo da se
povuče u senke, razbojnici su bili
već dobro pod uticajem viskija.
Onda nastade lomljava. Prvo su ga­
đali prazne boce u salunu, onda ve­
liko ogledalo iza šanka pršte u ko­
made. Grupica bandita je svaki čas
istrčavala na ulicu i pripucavala u
prozore najbližih zgrada.

27. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 25
Za to vreme Lefti Benton je leš-
kano na divanu u Redovoj kance­
lariji, pušio debele havane i pijuc­
kao viski iz debeljkove privatne za­
lihe.
- Vidiš da ih nigde nema - doba­
ci revolveraš debeljku koji je ner­
vozno šetkao po sobi.
- Nisu valjda ludi da se pojave
kada možete za čas da ih izrešetate
- pakosno odvrati Red. - Uosta­
lom, lako je biti hrabar kada te
čuva dvadeset do zuba naoružanih
zlikovaca. Gde si bio noćas da vidiš
kako je po kancelariji zujalo olovo.
-Ostaću zbog starog prijatelj­
stva prema tebi, Rede - zajedljivo
je procedio Lefti. - Naravno, pod
uslovom da i moji ljudi dobijaju
dnevnice za ova tri dana.
- U redu, u redu - složi se Red,
koji je očigledno strahovao od do­
laska noći.
Buč Kasidi i Kid ležali su na sla­
mi u podrumu ispod saluna, osluš­
kivali graju koja je dopirala odoz­
go i prigušene pucnjeve. Srećom
po njih, Li Mortimer je rano došao
da ih obiđe i doneo im nešto hra­
ne, vode, bocu viskija i nekoliko
sveća.
- Gore je, izgleda, zabava u pu­
nom jeku - promrmlja Buč. - Ni­
kada mi nije bilo dosadnije u živo­
tu nego sada.
- Čekaj dok padne mrak - od­
vrati Kid, koji je pri žućkastoj svet-
losti sveće redao karte na jednom
sanduku. Od špila karata nikada se
nije razdvajao.
-Izgleda da je tipovima stiglo
pojačanje - produži Buč. - Gore u
salunu ima ih bar dvadesetak.
Novi prasak razbijenih boca i
gromoglasan smeh dopreše kroz
drvenu tavanicu i prijatelji se kise­
lo osmehnuše.
- Šta predlažeš? - upita Kid
spuštajući karte.
- Isto što sam još juče rekao -
odvrati Buč. - Treba naći konje i
kidnuti odavde. Za moj ukus, tipo­
va ima suviše.
- Gle, bebica se uplašila - zajed­
ljivo reče Kid. - Mislim da glavna
zabava tek predstoji. Izaći ćemo
čim se smrkne. Željan sam svežeg
vazduha.
- 1 onda?
- Onda prema situaciji - mimo
odvrati Kid. - Zapamti, kada si u
manjini, jedino što ti preostaje, to
je da blefiraš. U tome imam već do­
sta iskustva.
- Takvo blefiranje može da nas
prilično košta - progunđa Buč. -
Recimo da nas nafiluju olovom i
da budemo nekoliko kila teži nego
sada.
Kid podiže dvocevku koju je no­
ćas oduzeo razbojniku u hotel­
skom dvorištu, rasklopi je i pogle­
da kroz njene cevi u pravcu svet-
losti sveće. Onda je iz džepa izva­
dio dve patrone i ubacio ih u cevi.
Potapšao je oružje po kundaku i
značajno rekao:
- 1ovo će biti jedan od naših ble­
fova. Slušaj dobro.
Buč mu zainteresovano priđe i

28. 26 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
Kid poče da govori.
GLAVA ČETVRTA
Veče se polako spuštalo nad
Trejltaunom. Svetlosti blesnuše u
hotelu i salunu. Ostale kuće bile su
u mraku. Ono nekoliko trgovaca
iskoristilo je predah kada su ban­
diti polegali da odremaju podnev­
nu jaru i zatvorilo radnje, pa se po­
vuklo u svoje domove.
Međutim, okQ pet časova posle
podne Lefti je okupio sve razbojni­
ke oko sebe, podelio ih u tročlane
grupe i oni krenuše da pretražuju
grad. Bez ikakvih obzira upadali
su u kuće, saterivali preplašene
žene i decu u ćošak, preturali po
stvarima, zavirivali ispod kreveta i
po ormanima i, naravno, uz put
uzimali sve dragocenosti na koje
su nailazili.
Ovako bogatom plenu niko se
nije nadao i, mada je debeli Red
protestvovao kod Leftija da se po­
štede njegovi podanici, niko se nije
obazirao na njegove reci.
Kada je pretres najzad bio zavr­
šen, po ulici su se videli razbojnici
kako se vraćaju prema hotelu pre­
punih džepova opljačkanog nakita
i novca.
Očerupani i ojađeni ljudi poči­
njali su da shvataju da svakom po-
nižavanju ima kraja. Doktor Bent i
advokat Stivenson krišom zađoše
od kuće do kuće. Razgovarali su sa
najhrabrijim ljudima. Ispraćali su
ih odlučnim obećanjima da će sa-
rađivati.
Da je debeli Red Ejms znao šta
se u tom trenutku događa po kuća­
ma njegovog grada, još više bi bio
zabrinut. Iz raznih tajnih skrovišta
počeli su da se vade revolveri, za-7
rđale puške još iz građanskog rata
i drugo oružje.
Iza bakalnice svaki čas bi pro­
makao poneki čovek, nestajao
unutra i malo zatim izlazio sa ne­
kakvim kutijama u rukama. To je
bakalin Smit delio municiju i ono
malo revolvera i pušaka koje je
imao u radnji.
U sobici iza berbemice, Migel je
čistio ogroman revolver koji se pu­
nio sa prednje strane. Doneo ga je
još iz Meksika. Pronašao je i kesu
baruta i olovnim zrnima. Dok je to
radio, vrteo je glavom i kleo na
španskom. Imao je razloga za to.
Osim što je obrijao i ošišao bar
dvadesetak razbojnika, a da pri
tom nije dobio ni centa, mali ber-
berin je praktično bio upropašćen.
Prilikom pretraživanja radnje, je­
dan pijani razbojnik razbio mu je
revolverskim hicem veliko ogleda­
lo kojim se on toliko ponosio.
Onda je u komade odleteo i izlog.
Takvo staklo Migel je dobavio čak
iz Džankšna i koštalo ga je čitavo
bogatstvo. Sada je Meksikanac bio
spreman na sve.
Doktor Bent i advokat Stiven­
son obavestili su sve pouzdane lju­
de da će se obračunati sa debelim
Redom i njegovim ljudima čim
Lefti Benton napusti grad. U me­

29. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 27
đuvremenu su poslali jednog čove-
ka na konju da javi rančerima iz
okoline da se i oni spreine i da
dođu u grad kako bi mogli da ga
odbrane ako se Lefti vrati da osve­
ti svoga šefa.
Lefti Benton sve do večere nije
napuštao Redovu kancelariju. Tek
kada su ga pozvali, on se polako
došetao u restoran. Za njegovim
stolom sedela su dva telohranitelja
i debeli Red. Ubrzo zatim restoran
se ispunio banditima. Izgoreli od
viskija, navalili su na jelo i žena je
jedva stizala da ih posluži. Namr­
šteni debeljko u sebi je brzo sraču-
navao koliko će sve ovo da ga koš­
ta. Tešio se jedino nadom da će
ona dvojica drznika sve platiti svo­
jom kožom. S druge strane, hara­
nje bandita po gradu uteralo je
strah u kosti građanima i to je
moglo Redu da obezbedi mirnu i
dugu vladavinu. Ako sezona bude
dobra i ako otkupi hiljade grla sto­
ke i pošalje na Istok, moći će da
kaže zbogom ovom prašnjavom
gradiću, a naročito Leftiju Bento-
nu i njegovim zlikovcima.
- Rekao sam ti ja da oni tipovi
više nisu u gradu - odjednom pro­
govori Lefti, pošto je odložio viljuš­
ku.
- Sve smo pregledali - reče je­
dan od telohranitelja. - Zavirili
smo u svaki kutak.
- I isplatilo se - javi se drugi te-
lohranitelj i izvadi iz džepa veliki
zlatni časovnik koji je oduzeo ba-
kalinu.
Red Ejms ih mračno pogleda i
ništa ne reče.
- Ovde već postaje dosadno, Lef­
ti - ponovo se javi prvi telohrani-
telj, kome je kuvarica još jednom
napunila tanjir.
- Tačno - klimnu glavom Lefti. -
Ipak, ostaćemo još noćas i sutra di­
žemo sidro.
- Ali, rekao si da ostaješ tri dana
- pobuni se debeljko. - Uzeo si to­
like ...
- Pa šta?! - prasnu Lefti i značaj­
no se uspravi u stolici. - Svaki mi­
nut mog vremena zlata vredi. Sre­
dili smo ti grad, ustanovili da
nema uljeza i možemo da idemo.
Uostalom, ako i dalje budeš imao
problema, javi nam, pa ćemo uz
isti honorar ponovo da navratimo.
Red progunđa nešto sebi u bra­
du i prestade da jede. Nije imao
apetita i neko nejasno predoseća-
nje katastrofe nikako ga nije na­
puštalo. I pored Leftija i njegovih
bandita, osećao se nesigurnim.
Najzad je večera bila završena i
razbojnici pređoše u hotelski sa-
lun.
- Zašto ne idu preko puta? - po­
buni se debeljko.
- Zato što tamo više nema.pića -
odvrati Lefti. - Nećeš valjda da
moje ljude ostaviš žedne? Ko će
suva grla da dežura čitave noći...
- Dobro, dobro - promrmlja
Red i rezignirano sleže ramenima.
Posle ovolike štete, pražnjenje zali­
ha pića u njegovom salunu nije
bilo toliko značajno.

30. 28 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
Utonuo u misli, Red nije ni čuo
tiho. škripanje na stepenicama
koje su vodile na gornji sprat.
U skoro uništenom salunu
»Rančerski raj« jedan čovek je se-
deo za preostalim čitavim stolom i
mračno gledao kroz razbijeni izlog
na hotel. Odande je dopirala graja,
praćena raskalašenim smehom, a
s vremena na vreme odjeknuo bi i
poneki pucanj.
Čovek za stolom bio je Li Morti-
mer. Odjednom, on se trže i hitro
ustade.,Pošto se uverio da u blizini
nema nikoga, otvori vrata magaci-
na i onda ih zatvori za sobom. Od­
makao je sanduke sa drvenog kap­
ka na podu i podigao ga. U podru­
mu je žmirela sveća. Pri njenoj
svetlosti, dva mlada čoveka hlad­
nokrvno su igrala karte.
Kid podiže glavu i osmehnu se
na vlasnika saluna:
- Najzad si stigao, Li. Je li vazduh
čist?
- Vazduh je čist, a i moj salun je
očišćen - jetko odvrati Mortimer.
- Moraću ponovo da ga izgradim.
Buč i Kid ostaviše karte. Mladi
kauboj se protegnu i zevnu.
- Vreme je da pođemo u šetnju,
a, Kide?
- E, pa, posetićemo tog Bentona
- reče Kid. - On je, izgleda, glavna
primadona u čitavoj predstavi.
Bez nosioca naslovne uloge, pred­
stava se obično otkazuje, zar ne?
Mortimer je treptao očima, ne
shvatajući Kidove reči, ali nije po­
kušavao da ih zadrži. Momci mu
klimnuše glavom i nestadoše kroz
dvorišna vrata.
Negde u blizini izrešetane kan­
celarije šerifa Satona Kid zastade i
reče:
- Znam jedno mesto gde nas si­
gurno neće tražiti.
- Gde? - zainteresova se Buč.
- U našoj hotelskoj sobi - odgo­
vori Kid i obojica se tiho nasmeja-
V
se.
Kada su se uverili daje oko njih
sve mirno i bezbedno, pretrčaše
brisani prostor i uskoro se nađoše
na vrhu stepenica koje su iz dvoriš­
ta Vodile ka spratu.
Otvorili su vrata hodnika. Nije
'bilo nikoga. U tom delu zgrade vla­
dala je tišina, tako da su bez kom­
plikacija stigli do svoje bivše sobe.
Razvaljena vrata ostala su poluot­
vorena i oni skliznuše unutra, gde
ih dočeka miris izgoretina i barut­
nog dima.
- Čini mi se da sam dole u salu­
nu video jednu malu galeriju pri
samoj tavanici - reče Buč. - Pozadi
su neka vrata. Mislim da se odavde
može doći do te galerije.
- To nije loša ideja - klimnu gla­
vom Kid. - Sačekaćemo još malo
da se oni dole napiju, a onda pola­
zimo. Pregledaj još jednom dvo-
cevku, jer nam od nje mnogo štoš­
ta zavisi.
Buč pregleda oružje, vide da su
patrone u cevima i onda pipnu
džepove. Pola časa kasnije, šunjali
su se hodnikom prema stepenica­
ma za hol. Desno od njih videla su

31. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 29
se jedna vrata i Buč im priđe na pr­
stima. Pritisnuo je kvaku i vrata se
otvoriše uz slabu škripu. Ugledao
je uzan kratak hodnik. On dade
znak Kidu da priđe i zajedno uđo­
še u hodnik. Za sobom zatvoriše
vrata.
Na desnoj strani videla su se
dvoja vrata, a na levoj, pri kraju
hodnika, samo jedna. Buč prvo ot­
vori vrata na desnoj strani i vide
nameštene sobe koje su se mnogo
razlikovale od onih za goste.
- Sigurno tu stanuju portir i ona
kuvarica - prošaptao je. - Idemo
dalje.
Kada su se približili kraju hodni­
ka, buka iz prizemlja hotela posta­
de jača. Buč polako odškrinu vrata
na levoj strani i kroz otvor od jed­
va santimetar-dva pogleda šta se
nalazi iza njih.
Prvo je spazio veliki luster od
šest gasnih lampi, koji je bio obavi-
jen oblacima duvanskog dima. Za­
tim je video nisku, drvenu ogradu
galerije i kroz drvene rešetke na
njoj salun. Pored dugačkog šanka
stajali su banditi. Pred svakim se
nalazila boca viskija i čaša. Desno
od šanka mogao je da spazi još ne­
koliko stolova, ali ostali deo pro­
storije bio je zaklonjen galerijom.
Kid se pribi uz njega i takođe po­
gleda dole u salun. Njegove oči se
zadržaše na stolu preko puta šan­
ka. Tu je sedeo jedan visok mršav
čovek odeven od glave do pete u
crnu. Pred njim se nalazila netak­
nuta čaša viskija. Levo i desno od
njega sedela su dva mračna tipa.
Ostali razbojnici u salunu nisu pri­
lazili tom stolu.
- Kladio bih se da je onaj tip u
crnom Lefti Benton - promrmlja
Kid. - Čini mi se da je sada trenu­
tak za naš blef.
Buč klimnu glavom i tiho pritvo­
ri vrata. On je ostao kod njih, a Kid
je požurio niz mali hodnik.
Usalun se iz hola moglo ući kroz
restoran. Kada se Kid spustio niz
stepenice, ugledao je kroz razmak­
nutu zavesu masivna leđa Reda Ej-
msa. Debeljko je nepomično sedeo
za stolom na kome su se još videli
tanjiri sa ostacima jela i, izgleda,
buljio prema ulazu u salun.
Kid se obazre oko sebe. U holu
nije gorela svetlost, već je samo
lampa koja je visila iznad ulaza u
-hotel bacala kroz razbijeno staklo
nešto svetlosti. U dva koraka Kid
se stvori kod zavese na vratima
restorana. Polako je izvukao kolt iz
futrole i uhvatio ga za cev. Sačekao
je još jedan trenutak da proveri
nije li ga debeli Red čuo. Onda se
kao panter u skoku našao iza nje­
ga. U poslednjem trenutku, debelj­
ko, koji mora da je nešto osetio,
poče da okreće glavu, ali odmah
zatim teška drška kolta tresnu ga
iza uva.
Masivna telesina se zatrese kao
gomila pihtija. Glava mu klonu na
sto, pravo u tanjir sa ostacima jela.
Kid ga pridrža da se ne sruši sa sto­
lice i, pošto se uverio da će Red os­
tati u tom položaju, on produži ka

32. 30 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
ulazu u salun. ^ •
GLAVA PETA
Lefti Benton je bio veoma zado­
voljan. U džepovima kaputa ose-
ćao je prijatnu težinu dolarskih
novčanica. Izlet je ispao neobično
uspešan. Njegovi ljudi su dobili to­
liko potreban predah i lepo su se
proveli u Trejltaunu, tako da će
sledećih mesec-dva bez gunđanja
izvršavati njegove naredbe. Debe­
log Reda’imao je definitivno u ša­
kama i od sada će mu diktirati sve
uslove.
Lefti pruži ruku i uze čašu sa sto­
la. Prineo ju je ustima i taman hteo
da zabaci glavu i iskapi viski, kada
mu se oči zaustaviše na vratima
koja su iz restorana vodila u salun.
Čaša ostade kod revolveraševih-
usta. Nešto mu steže grudi i hladna
zebnja učini da se iskusnom ubici
svaki nerv napne.
Na vratima je ugledao jednog
vitkog, mladog čoveka, čijaje kosa,
boje zrelog žita, padala skoro do
ramena. Nepoznati se smešio, ot­
krivajući bele zube i gledao pravo
u Leftija.
Telohranitelji primetiše nešto
neobično na svom šefu, pa se i
sami okrenuše. Mahinalno su se
podigli sa stolica i stali u stranu. U
salunu je i dalje vladala vreva i
niko drugi ništa nije primećivao.
Onda se i Lefti podiže. Ritnuo je
nogom stolicu iza sebe i svi pogle­
di se sada uperiše u njega. Kao od­
jek koji se gubi u daljini, larma po­
stade slabija i onda potpuno umu-
če. Zavladala je grobna tišina.
Kid kroči jedan korak u salun i
zastade. Krajičkom oka pogledao
je prema galeriji. Tamo su se vrata
nečujno otvorila i Bučovo nasme-
jano lice pojavi se iza ograde. Mla­
dić je u rukama držao uperenu
dvocevku.
Kid mu neprimetno klirnnu gla­
vom i onda svu pažnju usredsredi
na Leftija i njegove telohranitelje.
- Ko si ti? - prosikta revolverás
u crnom.
- Čovek koga ste celog dana tra­
žili - odvrati Kid ne prestajući da
se smeši. - Hteo sam da vam ušte-
dim dalji trud.
Lefti se brzo oporavio od iznena­
đenja. Iskusnim okom profesio­
nalca ocenio je da pred sobom ima
odličnog protivnika i zato je uzma-
kao još jedan korak dal je od stola.
Naviknuti da pogađaju namere
svog šefa, telohranitelji se hitro od-
makoše u stranu.
Sada su sva trojica stajali rašire­
nih nogu, a desne ruke, poluzgrče-
ne, visile su im iznad drški koltova
u futrolama.
- Dakle? - izazivački dobaci Kid.
- Čuo sam da si opasan revolverás,
Lefti. Hoćeš li da se oprobamo?
Pažljivo je gledao u protivnikove
oči, čekajući onaj poznati treptaj
kapaka ili blesak u zenicama Lefti-
jevih žutih očiju. U salunu svi zau­
staviše dah. Neki uzbuđeni bandit
nevoljno se pomeri i zakači laktonij

33. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 31
bocu na šanku. U trenutku kada je
pogodila pod, Lefti i njegovi telo-
hranitelji trgoše revolvere.
Sa galerije Buč samo vide da se
Kid malo savio i onda njegov kolt
grmnu. Lefti je uspeo da izvuče
svoje oružje i da ga upola podigne
prema Kidu kada je dobio metak u
grudi. Njegova ruka imala je još to­
liko snage da uperi kolt, ali se
Buču činilo da to traje čitvu več-
nost.
Kid više nije obraćao pažnju na
Leftija, već je koltom, kao lepe­
zom, mahnuo prema telohranite-
ljima. Narandžasti plamenovi na­
stavili su da izbijaju iz dugačke
cevi revolvera.
Oba telohranitelja, čije su šake
čvrsto stezale neizvađene koltove
u futrolama, sručiše se u stranu.
Onda se Kidov revolver ponovo
vratio ka Leftiju i preostala dva
metka jednostavno odbaciše mr­
šavog bandita ka zidu. Tresnuo je
leđima i onda skliznuo na pod, gde
je ostao u sedećem položaju. Uruci
je još držao kolt, ali njegove žute
oči postadoše staklaste i pogle­
dom, koji više nije video, nastavio
je da bulji u nasmešenog Kida.
Kao gomila razbacanih kipova,
banditi su nepomično stajali u sa-
lunu. Zatim, kao jedan ćovek, zaur-
laše uglas i mašiše se revolvera.
Ali, sablasni mladić duge plave
kose kao nekom čarolijom iščeze
sa vrata saluna. Još su njihovi kol-
tovi napuštali futrole da bi se upe­
rili ka mestu gde je Kid dotad sta­
jao, kada se odnekud sa tavanice
saluna prolomi eksplozija. Fijuk
olovnih zrna ispuni prostoriju.
Obavijen oblakom dima, Buč je
munjevito ubacio nove patrone u
skraćene cevi puške i obe ispalio u
veliki luster na tavanici. Luster pr­
šte u pravom vodopadu stakla i
sruči se na gomilu uskomešanih
razbojnika, koji su se previjali i ur­
lali.
Tada sa vrata, gde je stajao Kid,
kolt ponovo poče da bljuje smrt.
Utonuo u mrak, salun je verovatno
ličio na pravu sliku pakla. Kada je
sa galerije dvocevka još jednom gr-
mnula, banditi su imali utisak daje
nastao smak sveta.
Nepovređeni i lakše ranjeni gla-
vački se baciše prema prozorima
saluna i zajedno sa staklom i drve­
nim okvirima ispadoše na,ulicu.
Njihovi drugovi, izbezumljeni od
straha, pucali su na sve strane, ra­
njavali su i stvarali još veću pani­
ku.
Niko nije ni primetio kada su
dve hitre prilike proletele kroz ho­
telski hol i u nekoliko skokova na­
šle se na drugoj strani ulice. Tamo,
u senci uzanog prolaza između sa­
luna »Rančerski raj« i susedne
zgrade, Buč i Kid zastadoše da po­
vrate dah. Srećni što su prošli bez
ijedne ogrebotine, oni su sa uživa­
njem posmatrali kraj bande Lefti
Bentona i terora koji je debeli Red
vršio nad Trejltaunom.
Najpribraniji razbojnici polete-
še ka konjima vezanim pred- hote­

34. 32 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
lom. Bacili su se u sedla i jurnuli
niz ulicu potpuno raštrkani. Ali,
sada ih je čekalo novo iznenađe­
nje. Odjednom, sa prozora kuća i iz
mračnih ulaza zapraštaše puške i
revolveri. To su građani Trejltauna
počeli da se svete za sva poniženja
i muke poslednjih godinu dana.
Mada nevični oružju, njihova
zrna su ipak toliko gusto letela
kroz noćni vazduh da se prestrav­
ljenim razbojnicima činilo kao da
se probijaju kroz pravu olovnu
kišu. Tu i tamo, poneki bi se zakla­
tio u sedlu i sručio u uličnu praši­
nu.
Te noći u Trejltaunu nije bilo mi­
losti.
Kid i Buč se osmehnuše kada su
shvatili da je ostatak njihovog po­
sla pripao drugima.
- Ovi dripci su mi dali jednu ide­
ju - reče Buč gledajući za razbojni­
cima koji su bežali na konjima. -
Da pokupimo nekoliko konja i da
odmaglimo odavde. Nisam željan
ničije zahvalnosti.
- Ni ja nemam nameru da se
predstavljam komitetu zahvalnih
građana - odvrati Kid. - Samo,
nešto da ne zaboravimo.
Povukao je prijatelja za rukav i
oni otrčaše prema zadnjem delu
Mortimerovog saluna. Upali su
unuira i posle nekoliko minuta
opet se našli u dvorištu, samo ovo­
ga puta sa džepovima punim dola­
ra. Li Mortimer se nigde nije video.
Verovatno se i vlasnik saluna pri­
družio svojim sugrađanima u likvi­
diranju bande.
Buč i Kid skliznuše duž zidova
kuća i ponovo se nađoše na glav­
noj ulici. Na sve strane proletali su
konji bez jahača i kada jedna živo­
tinja skoro natrča na njih, Buč se u
skoku baci na njena leđa i uhvati je
za grivu. Desetak metara dalje us­
pelo mu je da zaustavi životinju.
Kao pravi učesnik rodea pojurio je
za grupicom konja koja se vrtela
ukrug pred salunom. Uspeo je da
uhvati uzde jedne od njih i da onda
dojuri do sokaka gde je Kid stajao.
- Penji se - dobacio je drugu. -
Ovi gnevni građani uskoro će pu­
cati i na nas. Ne umem da ubeđu-
jem bez revolvera, a to sada nije
zgodno.
Kid se nađe u sedlu i njih dvojica
jurnuše glavnom ulicom ka sever-
noj strani grada gde se nalazila že-
leznička stanica. Kod poslednjih
kuća osvrnuše se i zaustaviše ko­
nje. Pred hotelom su ugledali veli­
ku gomilu ljudi. Mnogi su u ruka­
ma imali fenjere i baklje, pa je ulaz
u hotel bio dobro osvetljen. Onda
do njih dopre urlik iz stotine grla.
Na trotoaru pred hotelom pojavi
se jedna masivna prilika koju je ne­
koliko ljudi guralo ispred sebe.
Mladići prepoznaše debelog
Reda Ejmsa. Ovaj je mlatarao ru­
kama i verovatno nešto vikao, ali
se od silne buke njegov glas nije
čuo.
Onda iz gomile istrča čovek koji
je u rukama nosio konopac. Uz po­
moć još nekolicine, on se pope na

35. Ponv West - Buč Kasidi i Kid 3 33
ramena, prebaci jedan kraj konop­
ca preko poprečne grede na krovu
verande iznad ulaza u hotel i tamo
ga vesto zaveza. Odmah zatim
omča je bila namaknuta debelom
Redu oko vrata.
Buč se namršti kada vide da su
zaklatili debeljka i odbacili ga sa
trotoara. Pod težinom njegovog
ogromnog tela čitav krov verande
se uvi, ali ipak izdrža. Redove krat­
ke noge zakoprcaše se u vazduhu.
Buč okrete konja i potera ga
prema stanici. Kid požuri za njim.
- Šta je? - čuo je Kida kako viče.
- Muka mi je - odvrati Buč kroz
stisnute zube. - Znam da je onaj
debeli bio hulja, ali...
Više nisu progovorili i tek kod
stanične zgrade Kid reče:
- Na koju ćemo stranu?
Buč pokaza rukom prema želez-
ničkoj pruzi koja se gubila u mra­
ku ka severu.
- Tamo - kratko je rekao - Jedva
čekam da otresem prašinu Trejl-
tauna sa čizama.
Pola časa kasnije svetlosti Trejl-
tauna iščezoše potpuno na hori­
zontu. Opet su bili sami. Ujednom
trenutku Sandens, koji je sve vre-
me ćutao, trže uzde i zaustavi ko­
nja. Buč pritera konja do njegovog
i upitno pogleda u druga.
- Nešto sam razmišljao, prikane
- reče on. - Čini mi se daje potre­
ban odmor, zar ne? Počeo si tek sa
šegrtovanjem u našem poslu, a već
si uleteo u gužve koje neko ne do­
živi ni za godinu dana.
Buč odmah ne odgovori. Prvo je
uzdahnuo, a zatim progunđao:
- Nisam umoran, ako na to mis­
liš, ali neko vreme ne bih se viđao
sa braćom Makarti. Neka se malo
ohlade, Kide. Ukoliko me još žele,
mogu da mi jave. Samo ...
- Samo?
- Voleo bih da nas dvojica sami
jašemo, Kide - odvrati mladić. -
Makarti i ostali su pomalo krvo­
žedni za moj ukus. Čemu nepot­
rebno ubijanje ...
Plavokosi revoiveraš klimnu
glavom. Pošto je nekoliko trenuta­
ka posmatrao mračnu preriju is­
pred njih, tiho reče:
- Slažem se, dečko. I raduje me
što smo se našli. Ali, za sada ćemo
se još držati družine iz »Rupe u
zidu«. Ja idem prvi tamo, a ti pro-
lunjaj nekoliko dana unaokolo.
Čim sredim situaciju sa momcima,
poslaću ti poruku u Džankšn. Bar-
men Ćopavi Bilje naš čovek. Radi
u »Treznom kauboju«.
- Dobro - pristade Buč okleva-
jući. - Nego, da ne bih vukao svoj
deo pljačke, daću ti pare na čuva­
nje. Koja stotina dolara biće mi do­
voljna.
Svežnjevi dolarskih novčanica
pređoše iz jedne torbe u drugu, a
Buč ostatak para razmesti po dže­
povima. Zatim snažan stisak ruku i
prijatelji se razdvojiše.
GLAVA ŠESTA
Sumrak kao da se spustio pre

36. 34 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
vremena. Niski crni oblaci kovitla­
li su se pretećim nebom, sevanje
munja bilo je sve učestanije, a tut­
njava gromova prosto je potresala
preriju. Pred tim besom kao da se
sve živo povuklo u neko sklonište.
Ipak, nešto se kretalo kroz viso­
ku prerijsku travu, koju su naleti
vetra povijali do zemlje. Pri blesku
munja videlo se daje to usamljeni
konjanik, koji se, šešira natučenog
na čelo i pognut u sedlu, trudio da
svog uplašenog konja tera u odre­
đenom pravcu. -
Bio je to Buč Kasidi.
I baš kada je Buč ostavio svaku
nadu da će pronaći neko sklonište,
konj odjednom zastade. Mladić se
trže i podiže glavu. Voda koja se
slivala sa oboda šešira u prvi mah
mu je smetala da vidi bilo šta oko
sebe. No, kada je obrisao vodu sa
očiju, mogao je da-nazre nekakvu
ogradu.
Ograda, to je moglo da znači
samo početak nekog imanja, ne­
kog ranca. Okrenuo je konja i po-
terao ga duž ograde, računajući da
će tako doći do kapije. Otprilike
četvrt časa kasnije, Buču se učini
da u vlažnoj pomrčini vidi nekak­
vo svetlucanje. Požurio je na tu
stranu. I zaista, u daljini se ukaza
osvetljeni prozor jedne kuće. Sko­
ro odmah zatim stigao je do velike
masivne kapije. Ne silazeći sa ko­
nja, Buč se saže i diže rezu koja je
zatvarala kapiju. Ova škripnu i po­
pusti pod njegovim pritiskom. I
konj kao da je osetio blizinu štale
i svoje sabraće, iznenada poče da
kaska i, ne slušajući komande svog
gospodara, stiže u blatnjavo dvo­
rište ranča.
Buč je malo oklevao, a onda po-
tera konja prema kaubojskoj spa­
vaonici. Sjahao je pred njom i baš
kada je krenuo ka vratima, ova se
naglo otvoriše. Visoka prilika jed­
nog čoveka ukaza se naspram žuć­
kaste svetlosti jake lampe.
- Ko je? - odjeknu grubi glas.
- Putnik - odazva se Buč. - Zalu­
tao sam u oluji i ...
-- Ne primamo goste - reče čo-
vek na vratima i poče da iz zatvara.
-Čekaj malo, Tede - odjeknu
novi glas iz spavaonice i pored vi­
sokog stvori se dežmekasti tip čija
je proseda kosa srebrnasto svetlu-
cala na osvetljenu iz spavaonice. -
Po ovakvom vremenu ne bi čovek
ni psa isterao napolje - on malo
bolje pogleda u Buča, koji je stajao
na osvetljenom pravougaoniku
ispred vrata i dodade: - Ulazi,
momče.
Nešto kasnije, pošto se pobri­
nuo za konja, sav prokisao i proze-
bao, Buč uđe u spavaonicu. Bio
mu je dovoljan samo jedan pogled
pa da prepozna s kim ima posla. Za
dugačkim stolom nalazilo se dese­
tak mračnih ljudi.
Ovi izgledaju opasnije nego ban­
da braće Makarti, pomisli Buč.
Skinuo je šešir iotresao vodu s nje­
ga, a onda mu onaj sedi kauboj
dade znak da priđe. Pokazao je ru­
kom prema tucanoj peći u uglu,

37. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 35
gde je vatra veselo buktala. Buč
ode tamo, spusti kožne torbe koje
je doneo sa sedla i poče da skida
svoju mokru odeću. Nije prošlo
mnogo vremena, a njegov kaput i
košulja su se već pušili pored tople
peći. Mladić je na sebi imao rezerv­
nu košulju koja je ostala u torbi.
Dobrodušni kauboj, koji se pred­
stavio kao Džef Martin, dao mu je
jedan par starih pantalona i Buč je,
suv i zagrejan, ali bosonog, sedeo
za stolom i prosto gutao toplu
kašu.
Između zalogaja krišom je bacao
poglede na ljude oko sebe. Većina
se pravila kao da ga ne primećuje,
ali je Buč vrlo dobro znao da ga
neprekidno procenjuju. Očigledno
nešto kriju, reče Buč u sebi. Jedino
se stari Džef razlikovao od svojih
drugova. On je, izgleda, uživao pri­
ličan autoritet u spavaonici, tako
da mu do sada niko nije protivure-
čio što je primio nepoznatog mla­
dića.
I kada je Buč očekivao da će po­
sle večere otpočeti razgovor, viso­
ki Ted, koji gaje prvi dočekao, od­
jednom reče:
- Sada na spavanje, momci. Sut­
ra ustajemo pre zore.
Kao po komandi, svi se digoše
od stola. Džef pokaza Buču jedan
prazan ležaj i ovaj se smesta uvuče
pod ćebad.
Probudilo ga je sunce, koje mu
je kroz prozor padalo pravo u oči.
Trgao se i iznenađeno pogledao
oko sebe. Onda je shvatio gde se
nalazi. Međutim, u spavaonici nije
bilo nikoga. Postelje su ostale ne-
nameštene, na stolu su se videli os­
taci sinoćne večere, a kroz otvore­
na vrata pirkao je vetar, donoseći
vlažan miris prerijske trave.
Vrelo sunce Arizone već je uspe­
lo da osuši blato u dvorištu i po
njegovom položaju Buč oceni daje
sredina pre podneva.
- Do đavola, koliko sam spavao
- promrmljao je i pogledao na sve
strane. Ranč je delovao pusto. Je­
dino se iz velike štale čulo rzanje
konja. Buč sleže ramenima i uputi
se tamo.
Kada je bio negde na sredini
dvorišta, vrata na velikoj kući se
otvoriše i na verandi se pojavi viso­
ka prilika jednog dostojanstvenog
čoveka. Buč zastade. Pogledao je u
nepoznatog i skinuo šešir. Odmah
je primetio vojničko držanje viso­
kog čoveka, šiljatu sedu bradu i
pune ufitiljene brkove. Elegantno
odelo od sivog flanela, kao sneg
bela košulja i crne sjajne čizme sa
visokim sarama upotpunjavali su
utisak da je visoki čovek nekada
bio vojnik.
- Dođi ovamo, mladiću - odjek­
nu duboki glas sa verande.
Buč promeni pravac i malo za­
tim nađe se u podnožju stepenica
koje su vodile na verandu. Klim­
nuo je glavom i rekao:
- Ja sam ... - naglo je zastao, us­
težući se da izgovori svoje pravo
ime i onda je brzo dodao: - Ja sam
Klint Stagman.

38. 36 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
To je bilo prvo ime koje mu je
palo na pamet, a tako se zvao šan-
ker u prljavom salunu, gde su on i
Kid sedeli poslednjeg dana u Plej-
vudu.
Čovek vojničkog držanja lako se
osmehnu, kao daje pogodio bučo-
vo oklevanje i onda reče:
- Imena nisu važna, mladiću. Va­
žan je utisak o ljudima ... Džef mi
reče da ste sinoć natrapali na naš
rane ... E, pa, dobro došli na ranč
»H«. Ja sam pukovnik Džordž Ha-
milton.
Pukovnik je uveo Buča u svoju
radnu sobu, koja je za jedan ranč
bila prilično raskošno nameštena.
Duboke kožne fotelje, ogroman
sto od mahagonija i ormari u du-
borezu govorili su o bogatstvu
vlasnika imanja. Na stolu se nala­
zio kristalni dekanter i nekoliko
časa. Pukovnik Hamilton natoči
dve čaše ijednu pruži Buču rekav-
V •
si:
- U tvoje zdravlje, sinko!
Buč otpi gutljaj i sa zadovolj­
stvom konstatova da je viski naj­
boljeg kvaliteta. Pukovnik je jedva
srknuo iz svoje čaše i onda ponudi
gosta cigarama. Kada su odbili
prve dimove iz debelih cigara, sedi
pukovnik reče:
-Vi, izgleda, bežite od zakona,
momkče?
- Kako? - zagrcnu se Buč. - Oda­
kle vam ta ideja? Ja sam kauboj i
tražim posao.
- Kauboj sa osam stotina dolara
u torbi ne traži posao - osmehnu
se pukovnik. - Uostalom, primetio
sam da vam ruke nisu žuljevite, što
dokazuje da već prilično dugo vre­
mena niste radili.
Buč zausti da protestuje, ali ga
pukovnik prekide pokretom ruke.
- U redu, u redu. Ne zahtevam
nikakva objašnjenja. Ja sam svet-
ski čovek. Ako želite, možete ostati
kod mene ... Naći će se već neki
posao za vas.
Buč je nekoliko trenutaka ću-
tao, a onda je klimnuo glavom i
odvratio:
- Dobro. Neću da vrdam. Napra­
vio sam gužvu u jednom gradu i ra­
nio šerifovog pomoćnika, pa sada
tražim mesto gde bih mogao da
provedem vreme dok se prašina
ne slegne.
Onda ste došli na pravo mesto -
promrmlja pukovnik. - Jedan moj
čovek je nedavno nastradao na po­
slu i baš mi je potrebna zamena za
njega.
- Na kakvom poslu? - drsko upi­
ta Buč.
- Budite strpljivi i videćete - os­
mehnu se pukovnik. Podigao je
čašu i iskapio je, dajući Buču time
do znanja da je razgovor završen.
Malo kasnije Buč je zamišljeno
išao preko dvorišta ka štali. Do đa­
vola, govorio je u sebi, ovaj Džordž
Hamilton je pukovnik koliko i ja
general. Možda je bolje da osed-
lam konja i da se izgubim odavde.
Ali, kuda?
Tek kasno posle podne pojaviše
se ostali kauboji sa ranča. Dojahali

39. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 37
su u grupi, ali Buču odmah pade u
oči da su dvojica ranjena. Jedan je
oko glave imao krvavi zavoj, a dru­
gome se leva ruka nalazila u povo­
ju. Visoki Ted sjaha pred glavnom
zgradom i ode unutra da podnese
pukovniku izveštaj. Ostali su odve­
li ranjenike u spavaonicu. Stari
Džef primeti Buča u hladovini dr-
veta kod korala i polako se dogega
do njega.
- Izgleda da si se snašao, momče
- rekao mu je.
- Izgleda - klimnu glavom buč i
ustade. - Vaš gazda mi je dozvolio
da ostanem na ranču i ponudio mi
je posao.
Na ove reči lice starog kauboja
kao da se za trenutak smračilo, ali
onda on odmahnu glavom i od­
vrati:
- Da, potreban mu je jedan čo-
vek na ranču.
- IUzgleda da je posao opasan -
nastavi Buč. - Ona dvojica sigurno
nisu nastradala padajući s konja.
- Dobro zapažaš stvari - pro­
mrmlja Džef. - Oboleli su od trova­
nja olovom - dodao je i malo se pa­
kosno osmehnuo. Onda se okre­
nuo i gegajući nestao u spavaonici.
Tako je protekao prvi dan njego­
vog boravka na ranču »H«. Sutra­
dan je dobio zadatak od Teda da sa
starim Džefom obiđe pašnjake i
pregleda stoku na severnom delu
imanja. Odmah posle doručka njih
dvojica izjahaše i, pošto su prevali­
li nekoliko milja, stigoše do male
doline koja se kao zeleni jezičak
uvlačila među kamenita brda.
Odavde su već počinjali prvi gre­
beni Plavih planina.
Na Bučovo zaprepašćenje, doli­
na je bila krcata govedima i jedan
izvor, iako obilan, kao da nije bio
dovoljan da utoli žeđ tolike stoke.
Kao iskusnom kauboju, odmah
mu je palo u oči da većina grla ne
nosi žigove ranca »H«. Štaviše, go­
veda su izgledala umorno, prašnja­
vo i nekako zaplašeno. Moralo ih
je biti bar dve stotine.
Buč se okrenu i već htede da
upita Džefa za žigove, kada sedi
kauboj razvuče usne i polako reče:
- Stoka nije naša. »Kupili« smo
je juče. Pukovnik je čovek koji
neće propustiti da napravi dobar
posao i »kupi« stoku ako je jeftina.
-O va je izgleda bila jeftina -
odvrati Buč. - Sem, možda, ono
nekoliko metaka koje ste morali
da izdržite dok ste plaćali za gove­
da.
Džef zastade i, pošto se nehotice
obazreo oko sebe, istim onim ti­
him glasom reče:
- Na našem ranču radoznalci ne
ostaju dugo, momče. Vidim da nisi
zelen oko nosa i da su ti ovakve ku­
povine poznate. Ali i to je jedan od
načina da se čovek bavi stočar­
stvom.
Buč ništa ne reče. Obišli su gove­
da, proverili da se ova neće udaljiti
od izvora i da u dolini ima dovolj­
no trave za toliko stado, pa su onda
polako krenuli natrag.
Negde na polovini puta, na mes-

40. 38 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
tu gde se prašnjava staza odvajala
od glavnog druma, naiđoše na ne-,
koliko konjanika. Kada su se pri-
makli, video je daje to neki stariji
čovek sa dvojicom mladića. Velika
sličnost između njih govorila je da
su to otac i sinovi.
- Dobar dan, Ralfe - još izdaleka
reče Džef i mahnu rukom.
Krupni starac ne odvrati po­
zdrav, već zaustavi konja i sačeka
da mu se oni približe. Onda je na-
busitim glasom progunđao:
- Pretprošle noći sam izgubio
bar dvesta goveda, Džefe. Kradljiv­
ci su napali moje stado i ubili jed­
nog kauboja. Pratili smo tragove,
ali oni vode samo do podnožja pla­
nine i tamo se gube. Jeste li vi neš­
to primetili?
- Ništa - odgovori Džef i pokaza
palcem preko ramena. - Baš dola­
zimo od grebena. Sem tragova
naše stoke, ništa drugo nismo pri­
metili.
Rančer je turobno gledao prema
planinskom lancu, a onda mahnu
glavom svojim sinovima i okrenu
konja, pa produži niz drum. Kada
je malo odmakao, okrenuo se u
sedlu i dobacio Džefu:
- Javiću šerifu da organizuje tra­
ganje, ali debela budala ne izbija iz
banke.
- Tamo ga bolje plaćaju - odvra­
ti Džef. - Uostalom, ti na prošlim
izborima nisi glasao za šerifa, Ral­
fe.
Rančer ništa ne odgovori, već
samo mamuznu konja i uskoro se
izgubi u pravcu juga.
- Znači, ono su bila njihova go­
veda - reče Buč. - Nisam verovao
da pukovnik pljačka i svoje suse-
de.
- Goveda će već danas promeni-
ti vlasnika - odvrati Džef. - Pukov­
niku je, izgleda, potre bna gotovina
za neki hitan posao - dodao je i lu­
kavo se osmehnuo.
Po povratku na ranč, Buč se nije
iznenadio kada mu je Ted Braun
rekao da pukovnik želi da ga vidi.
Ponovo se obreo u poznatoj radnoj
sobi, ali ovoga puta nije bio poslu-
žen viskijem i cigarama. Izborano
lice starog Hamiltona izgledalo je
veoma ozbiljno i poslovno. Mah­
nuo je rukom prema stolici i Buč
sede.
- Slušaj, Klinte - poče pukovnik.
- Ovih dana imaćemo jedan ozbi­
ljan posao i menije potreban svaki
čovek, svaki revolver.
- Slušam - reče Buč, a poznati
žmarci koji su nagoveštavali avan­
turu skliznuše mu niz kičmu.
- Ako želiš, mogao bi da pođeš s
momcima. Tvoj zadatak neće biti
težak, a zauzvrat čekaće te hiljadu-
dve dolara.
- Zar se na stoci toliko može za­
raditi? - Buč se načini iznenađen.
Pukovnik ga ošinu pogledom i
njegova seda jareća bradica malo
zadrhta, ali se odmah zatim usta is­
pod brkova razvukoše u osmeh:
- Posao sa stokom je tričarija,
tek početni kapital za prave poslo­
ve. Ipak, ne raspituj se toliko i reci

41. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 39
pristaješ li.
- Pristajem - odvrati Buč.
- Onda slušaj - reče Hamilton. -
Nećeš požaliti.
Buč se, dakle, nalazio u pravoj
razbojničkoj jazbini koja je spolja
imala fasadu pristojnog ranča, ug­
lednog vlasnika i vodila naoko mi­
ran život.
GLAVA SEDMA
Tri minuta pre zatvaranja ban­
ke, pukovnik Džordž Hamilton
uđe u prostrani hol Stočarske ban­
ke gradića Kedro. Prišao je šalteru
sa mermemom pločom i ispred
blagajnika Lensa spustio par kož­
nih torbi skupocene izrade.
- Ovde imaš novčanice i zlatnike
- ležerno reče pukovnik i pogladi
svoju jareću bradicu. - Trebalo bi
da bude tačno tri hiljade dolara,
Lense. Uzeću potvrdu kasnije, po­
što malo porazgovaram sa tvojim
gazdom Fentom Mortonom.
Ćelavi blagajnik otvori prozorče
na šalteru i provuče kroz njega na­
bijene kožne torbe, pozdravivši uz
put pukovnika na način koji je bio
rezervisan samo za stare i cenjene
klijente banke.
Hamilton se okrenu od blagajni­
kovog šaltera i odmeri pogledom
klijente koji su se nalazili u holu.
Pred šalterom činovnika Freda Sli­
ka, Ajdaho Džons polako je zavijao
cigaretu, dok je činovnik naporno
prebrojavao novac iz jedne vreće
za šećer, prepune bakarnih i nikle-
nih novčića.
Džons je objasnio činovniku da
je taj novac dobio na automatu za
kockanje u salunu na kraju ulice i
da sada želi da mu bude pretvoren
u papirni novac. To je bio prilično
nevin razlog da se blagajnik zadrži
preko radnog vremena i omogući
Džonsu da ostane u banci tridese­
tak minuta.
U slučaju da novac bude brže iz-
brojan, Džons je imao zadatak da
protestuje i tvrdi kako iznos nije
tačan. Morao je da zahteva ponov­
no prebrojavanje malog brda sitni­
ša i da tako po svaku cenu ostane
do predviđenog vremena u banci,
jer je Džonsov revolver predstav­
ljao glavni adut pukovnika u ovoj
akciji.
Hamilton pređe preko hola i
dva puta pokuca na vratima gde se
videla tabla sa natpisom »PRED-
SEDNIK«. Dok je čekao da mu
predsednik banke Fent Morton
uputi poziv da uđe, vlasnik ranča
»H« brzo osmotri jednog krupnog
podebljeg čoveka koji je čitao no­
vine pored tucane peći u holu. Nje­
gove čizme sa mamuzama bile su
oslonjene na vrata peći, a iznad no­
vina uzdizao se plavičast dim iz
lule.
To je trebalo da bude Mont Kal-
hern, gradski šerif, koji je, kad god
ne bi imao posla, dolazio u banku
i tu čitao novine. Pukovnik je paž­
ljivo proučio šerifove navike. Upo-
slednjih godinu dana utvrdio je da
se one nikako ne menjaju, tako da

42. 40 Pony West - Buč Kasidi i Kid 3
je sa sigurnošću mogao da se kladi
kako će u devet od deset puta zate­
ći Kalherna kako čita novine, dre-
ma ili igra »dame« u bančinom
holu i to svakog dana oko pola tri
po podne.
Gospođa Norblad, kovačeva
supruga, uđe sa ulice i, držeći kor­
pu pod miškom, ode do blagajne
da uzme nešto novca za kupovinu.
Osim nje i Ajdaho Džonsa, u holu
nije bilo drugih klijenata.
Hrapavi glas Fenta Mortona
odazva se na rančerovo kucanje.
Hamilton uđe u bankarevu privat­
nu kancelariju i lice mu se razvuče
u ljubazan osmeh kada je ugledao
starog prijatelja. Znao je da pljačka
banke neće lično oštetiti Mortona,
jer je pukovnikov cilj bio dvesta hi­
ljada dolara, pare spremne za is­
platu radnika koje je rudarska
kompanija »Igl« dan ranije stavila
u depozit. Hamilton se mesecima
pripremao i brižljivo planirao.
Bankar Morton, ćelav i debeljuš-
kast čovek pedesetih godina, usta­
de iz fotelje i rukova se sa ranče-
rom. Pošto mu je imanje bilo dva­
desetak milja daleko od grada, pu­
kovnik nije često svraćao. Kada bi
se to dogodilo, nikada nije propuš­
tao da poseti Mortona.
Na neki način, njih dvojica su
već godinama zavisili jedan od
drugog. Za vreme berzanske pani­
ke 1883. godine, novac uložen sa
ranca »H« omogućio je banci da
bude solventna. Kasnije, kada su
suše i stočne epidemije dovele
ranč »H« na ivicu propasti, Morto-
novi zajmovi pomogli su pukovni­
ku da se izvadi.
-Im aš šezdeset četiri .godine,
Džordže - reče bankar i uze kutiju
uvoznih kubanskih cigara, pa je
pruži rančeru. - Ali, kad god svra­
tiš u moju kancelariju, izgledaš de­
set godina mlađi, a ja deset stariji.
Visok punih šest stopa i prav
uprkos godinama, pukovnik Ha­
milton je zaista delovao kao oglas
za neki eliksir mladosti. Pod sivim,
filcanim šeširom nalazila se lavov­
ska griva srebrne kose, koja je ne­
kada bila riđa, dok mu je crni ka­
put gradskog kroja davao izgled
političara ili uglednog lekara.
- Ti se suviše brineš i to je glavni
razlog tvog starenja - osmehnu se
pukovnik i sede u fotelju preko
puta bankara. - Dobro znaš da je
novac koren sveg zla, Fente. Obo­
žavaš zlato. Kada umreš, u tvojim
zgrčenim šakama naći će zelene
novčanice. Nikada nemaš vreme­
na za zadovoljstva i zabavu.
Bankar kresnu šibicu i prinese
je pukovnikovoj cigari. Pritom je
ozbiljno klimao glavom odobrava­
jući njegove prekore.
- Banda »Crvene marame« je
prošle nedelje opljačkala banku u
Feriju - reče Morton i zavali se u
fotelju. - Prošlog meseca ista ban­
da napala je voz za Santa Fe i digla
iz poštanskog vagona pedeset hi­
ljada dolara, a to znači da njihove
akcije idu u ovom pravcu, Džor­
dže. Već je i to dovoljno da se sva­

43. Pony West - Buč Kasidi i Kid 3 41
ko zabrine, a pogotovu ljudi koji
raspolažu tuđim novcem.
Iza oblaka plavičastog duvan-
skog dima pukovnik je sa saučeš-
ćem klimao glavom. Banda »Crve­
ne marame«, nazvana tako zato što
su se njeni članovi krili iza crvenih
marama, bila je u poslednje vreme
neobično aktivna na širokoj terito­
riji Arizone.
Bacivši pogled na mapu Arizo­
ne, koja je visila na zidu iza Morto-
novog stola, pukovnik primeti neš­
to što mu je promaklo dok je raz­
gledao istu ovakvu mapu u svojoj
kancelariji na ranču »H«. Trebalo
je uzeti samo lenjir i povećati jed­
nu pravu liniju između grada Ked-
ra i mesta gde je bio opljačkan voz
za Santa Fe, pa bi se videlo kako
ona preseca varoš Feri, gde se
odigrao poslednji podvig bande
»Crvene marame«.
Tri pljačke, jedna za drugom, i
svaka u pravoj liniji bliže jugozapa­
du. To nije dobro. Postajem neop­
rezan, zaključi pukovnik. I pohle­
pan. Moraćemo ubuduće da pro-
redimo naše akcije i da delujemo
na široj teritoriji.
Glasno, Hamilton reče bankaru:
-N adam se da se bez razloga
brineš, amigo. Svaku paru koju
imam ostavio sam ispod krova tvo­
je banke. Plus tri hiljade dolara
koje tvoj blagajnik baš sada broji.
Čekali su još desetak minuta da
se kazaljke na satu zaustavi na pet­
naest minuta do tri, baš pre zatva­
ranja banke, kada će njeni sefovi
biti automatski zaključani preko
celog vikenda.
Izašavši iz bankareve kancelari­
je, Hamilton se obazre po holu. U
međuvremenu nije se pojavio nije­
dan novi klijent.
Novine šerifa Kalherna sada su
ležale na podu. Čuvar zakona mir­
no je hrkao zavaljen u stolici. Ona­
ko debeo i mlitav, ravnodušne spo-
ljašnosti, šerif je mogao da obma­
ne svakoga ko nije znao da se iza
toga krije munjevita hitrina u ru­
kovanju koltom.
Preko, u uglu, Ajdaho Džons se
prepirao sa starim činovnikom
Fredom Slikom, optužujući ga
kako je pogrešio za dva dolara. Što
je išlo naruku pukovnikovim pla­
novima. On nije predviđao nikak­
ve neprilike u ovoj akciji, ali neka
žena mogla bi da bude prilično
nezgodna.
Blagajnik Lens je već bio spre­
mio potvrdu pukovniku za pri­
mljeni novac. Malo su se šalili oko
toga koliko je cigara do sada popu­
šio na račun banke. Onda vlasnik
ranča »H« prebaci prazne torbe
preko ramkena i izađe na ulicu.
Hamilton ležerno prelete pogle­
dom po čitavom gradiću. Nijedan
detalj nije izmakao njegovoj pre­
ciznoj pažnji.
Glavni čovek u nastupajućoj ak­
ciji, došljak na ranču »H«, mladi
Klint Stagman, inače naš dobar
poznanik Buč Kasidi, nalazio se
ispred ulaza u kockarnicu »Dija­
mant« i razgovarao sa saračem iz