TIT 8. razred osnovne skole

1. Основни електронике
Рециклажа електронских компоненти
Синиша Д. Ћулафић
дипл.инж.ел.
ОШ „Ђура Филиповић“
Плочица

2. Историја електронике
• Историја електронике може се посматрати
кроз следеће периоде:
– Пре електронска ера
– Проучавање физичких појава везаних за
електроне
– Електронске цеви
– Полупроводници - диоде и транзистори
– Интегрисана кола, микропроцесори

3. Пре електронска ера
• Обухвата период пре открића електрона
• Објашњене су и математички описане најважније
релације везане за електрично и магнетно поље
– Кулонов закон (1794)
– Веза електрицитета и магнетизма – Ерстед (1820),
– Амперов закон (1820)
– Омов закон (1827)
– Електромагнетска индукција – Фарадеј закон (1831)
– Кирхофови закони (1850)
– Максвелове једначине (1862), ...

4. Проучавање физичких појава
везаних за електроне
• 1897 – Томпсон открива електрон и
одређује његову масу
• (Нобелова награда за физику 1907).
• 1906 – Миликен одређује
наелектрисање електрона (Нобелова
награда за физику 1923) – почиње ера
електронике.

5. Електронске цеви
• 1882 - Т. Едисон открива зрачење у сијалицама
са ужареним влакном. Ова истраживања
наставља Томпсон.
• 1904 – проналазак вакуумске диоде (Флеминг).
• 1906 – проналазак триоде (Ли де Форест). Она
је омогућила појачање сигнала и развој радио
технике и других облика бежичних
комуникација.
• 1914 – прва електронска цев са више
контролних електрода,
• тетрода (Шотки).

6. Електронске цеви у рачунарима
• 1947. развијен је први електронски рачунар
ENIAC
– (17000 електронских цеви, 5•106 ручно
направљених спојева)
• 1951. – први комерцијални рачунар (UNIVAC)
• 1960. - Реализован први дигитални рачунар у
Србији CER-10 у Институту Винча
• 1968. - Отворен рачунски центар на ЕТФ,
први на овим просторима, главни рачунар
IBM 1130

8. Полупроводничке електронске
компоненте - диоде и транзистори
• Диодни ефекат (усмерачко својство) код појединих материјала био је
откривен 1874. год.
• Прва кристална диода реализована је 1906. године
• 1946. године започета комерцијална производња германијумских
полупроводничких диода,
• 1947-48 – проналазак два типа транзистора (Белове лабораторије,
САД)
– Тачкасти транзистор (Братин и Бардин)
– Слојни транзистор (Шокли)
• Сва тројица истраживача су добила Нобелову награду за физику 1956.
• Први транзистори и диоде су прављени од германијума, али се касније
прешло на израду од силицијума због бољих температурних особина и
јефтиније производње.

9. Диоде и транзистори
Изгледпрвог германијумског
транзистора направљеног 1947.
Прва комерцијална германијумска диода
(Sylvania 1N34) год. у Беловим лабораторијама
Изглед првих комерцијално расположивих
германијумских транзистора

10. Интегрисана кола – Микропроцесори
1958. - направљена прва интегрисана
кола (више диода, транзистора и
отпорника на плочици од
полупроводничког материјала) у
лабораторијама фирми Теxас
Инструментс (Џ. Килби) и Fairchild
Instruments (Р. Нојс)
1961 - прво комерцијално
интегрисано коло
(Fairchild Instruments)

12. Степен интеграције

13. Муров закон

14. Трендови у развоју електронике
• Смањење димензија транзистора.
• Повећање површине чипова.
• Смањење потрошње електронских компоненти.
• Повећање перформанси електронских система.
• Нове технологије израде транзистора (нови полупроводнички
материјали, органске материје, молекуларни елементи,
материјали, оптичке технологије, ...).
• Проналазак нових електронских кола која ће надокнадити
успоравање технолошког напретка.
• Концентрисање производње интегрисаних кола у мали број
центара, уз истовремено ширење мреже центара за
пројектовање.

15. Процесори

16. Утицај рачунара на здравље и
животну средину
• Рачунари сами по себи нису опасни уређаји, али они
се обично користе веома интензивно и дуготрајно,
што може имати лоше последице по здравље.
• Неправилно одлагање застареле рачунарске опреме
може проузроковати загађење животне средине.
• Погрешно би било тврдити да је дејство рачунара на
здравље и животну средину искључиво негативно.
• Рачунари се већ дуго користе у медицини (на
пример, већина ултразвучних апарата садржи
рачунар са додатним специјализованим деловима) и
коришћење ове опреме свакако доприноси лечењу
болести и продужењу животног века.

17. Утицај рачунара на здравље и животну средину
• Рачунари се развијају убрзаним темпом, па самим тим брзо и
застаревају.
• Годишње се одбаци и по неколико стотина милиона рачунара.
• Проблем одлагања застарелих рачунарских компонената.
• Компоненте садрже веома токсичне материје (тешке метале
попут олова и живе, азбест или разне врсте пластике).
• Неке рачунарске компоненте се могу рециклирати и из њих се
могу издвојити бакар, челик, гвожђе, поједини видови пластике
итд. чак и злато!
• Због свега овога старе рачунаре не би требало бацати у обичан
отпад, већ у специјализоване контејнере за електронски отпад
(чије локације могу да се пронађу на интернету) или је могуће
директно контактирати са компанијама које долазе на кућну
адресу и одвозе овакав отпад

18. Рециклажа

19. Рециклажа

20. Како извући ЗЛАТО из матичне плоче
компјутера
• Злато се налази на више
места у компјутеру.
Видљиво златну боју
можете лако уочити на
матичним плочама,
конекторима и сличним
деловима.
• Компоненте са матичне
плоче скидамо
загревањем а позлаћене
врхове PC карти
одвајамо резањем
маказама за лим или
неким другим оштрим
предметом.
• Иглице на процесору
• АГП слотови

22. Увод у пројекат
• Свака компонента је
пресвучена танким слојем
злата (изражено у
микронима.)
• количина злата је
изражена у проценту
0,01%. Тако да у 500 грама
златом пресвучених
конекторских иглица имате
500 x 0,01% = 0,05 грама
злата.
• Процените да ли треба
одустајати од било којег
секундарног извлачења
племенитих метала путем
рециклаже?

23. Увод у пројекат
• Проучити текст са линка!
• https://opusteno.rs/zanimljiv
osti-f19/kako-izvuci-zlato-iz-
maticne-ploce-kompjutera-
t13351.html
• Ослобађање свих пинова и
конектора!
• ВЕЖБА!

24. Процени резултат