2.
Од свих живих бића на нашој планети, човек
производи највише отпада који другим организмима
није потребан. Људи су постали опасност за друга
жива бића када су у XX веку произвели највише
хиљада различитих супстанци непотребним осталим
организмима. Те супстанце се нагомилавају у
земљишту, води и ваздуху и наше животно оружење је
сада озбиљно нарушено.
Увод
3.
Загађивачи су извори загађења, на пример
индустријска постројења и саобраћај.
Загађујуће супстанце су оне које су штетне за
животну средину и жива бића. Настају најчешће током
индсутријске производње и прераде или употребом
неких пороизвода при чему се испуштају у животну
средину у великим количинама.
Загађивачи
4.
Међу најопаснијим загађујућим супстанцама које се
нагомилавају у земљишту су пестициди, вештачка
ђубрива и друге пољопривредне хемикалије. Ове
супстанце су неполарне, па се не спирају падавинама,
већ се везују за органске састојке земљишта. Врло
спорo се разграђују. Из земљишта кореном улазе у
биљке и даље, приликом прехране, улазе у организме
животиња и људи.
Загађење земљишта
5.
Изазивају врло опасне последице по здравље и
опстанак живота на Земљи. Доводе до истањења
љуски птичијих јаја, нарушавају хормонску равнотежу,
изазивају мутације, тешке болести, а често и смрт
самог организма, па и целих врста.
Штетне последице
6.
Сваки човек свакога дана производи отпад који загађује
животну средину. Да би се смањила количина отпада који
људи поизводе, потребно је:
Смањити потрошњу производа
Прерадити и поново користити производе кад год је то
могуће
Мере заштите
7.
Прерада отпада и поновно претварање старих
материјала у нове производе ради смањења употребе
свежих сировина и смањења коришћења енергије
назива се рециклирање.
Рециклирање
8.
У Србији пластични амбалажни отпад чини четири
процента укупне количине отпада. Статистика каже да
просечан грађанин у Србији за годину дана употреби
250 пластичних кеса, што значи да се употреби и баци
око две милијарде кеса за годину дана. Рок употребе
ове амбалаже мери се десетинама минута, а процес
разградње стотинама година. У зависности од врсте
пластике која је направљена, нека амбалажа не може
да нестане ни за 1000 година, а док се разграђује
испушта токсичне супстанце опасне по животну
средину.
Еко Србија
9.
Да би се умањили штетни ефекти хемијске
производње приликом стварања корисних производа,
потребно је поштовати дванаест принципа зелене
хемије, које је дефинисала америчка Агенција за
заштиту животне средине.
Зелена хемија