Atmosfera

1. A T M O S F E R A
Nina Railić V/3
Nastavnik: Dragan Ivanović

2. Pojam Atmosfere
Atmosfera
(grč. atmos - para/gas, sphaira -lopta) je gasoviti
omotač koji okružuje Zemljinu loptu i okreće se u
svemiru oko svoje ose zajedno sa Zemljom.

3. Atmosfera ima oblik Zemlje - spljoštena je na
polovima, a ispupčena na ekvatoru

4. Atmosfera
U atmosferi se odvijaju
raznovrsni
procesi: kiša, sneg,
boja neba, vetar. Sve te
pojave se svakodnevno
mere i prate i tako
dobijamo informacije o
vremenu i klimi.

5. Sastav i struktura atmosfere
Atmosfera je vazdušni omotač
Zemlje.
Sastoji se od smeše gasova:
• oko 78 odsto azota (N2)
• oko 21 odsto kiseonika (O2)
• 1 odsto čine razni drugi
gasovi, uključujući i ugljen-
dioksid (CO2)

6. Slojevi atmosfere • Atmosfera štiti Zemlju od
preteranog zagrevanja i
hlađenja, ultravioletnog
zračenja i velikog
broja meteorita.
• Donja granica atmosfere je
Zemljina površina,
• gornja granica se teško
određuje pošto sa porastom
visine vazduh postaje sve
ređi i postepeno prelazi u
međuplanetarni prostor.
• Zato atmosferu delimo u
nekoliko slojeva.

7. Slojevi Atmosfere
• Najniži i najgušći sloj je najbolje proučen i za nas je
najbitniji. Naziva se troposfera.
• Od oko 30-60 km se nalazi stratosfera. Ona sadrži dosta
ozona (O3). Ozonski omotač upija ultravioletne zrake i štiti nas
od te vrste zračenja, a nalazi se u gornjem delu
stratosfere. Zagađenje vazduha dovodi do slabljenjaozonskog
omotača
• Mezosfera je sloj atmosfere koji se prostire od oko 50 do 80
km visine.
• Termosfera je najviši sloj atmosfere na oko 90 do 600 km.

8. Slojevi Atmosfere

9. U troposferi se nalazi 80 odsto ukupne mase
atmosfere i određena količina vodene pare i
drugih primesa.
Svi procesi koji utiču na vremenske prilike
odvijaju se ovde - vetrovi, padavine oblaci i sl.
Troposfera je u direktnom dodiru sa litosferom i
hidrosferom i ona je deo geografskog omotača.
Slojevi vazduha uz Zemljinu površinu su najtopliji.
Kako se povećava nadmorska visina, vazduh se
hladi.

10. Vreme • Kakvo je vreme
napolju ili kakvo će
vreme biti ?
Kada to pitamo, mislimo
na stanje u atmosferi
iznad nekog mesta
Zato kažemo da
je vreme trenutno
atmosfersko stanje iznad
nekog mesta.

11. Insolacija
Sva energija koju
- atmosfera i
- Zemljina površina
primaju od Sunca
naziva se Sunčevo
zračenje
(insolacija).

12. Grejanje vazduha
Vazduh se ne greje
direktno Sunčevim
zračenjem već od
podloge iznad koje
se nalazi.
Merenje Sunčevog
zračenja vrši
se heliografom i
izražava u časovima
tokom godine.

13. Temperatura vazduha
• TEMPERATURA
VAZDUHA je toplotno stanje
vazduha i pokazuje njegov
stepen zagrejanosti.
• Temperatura vazduha meri
se instrumentom koji se
zove termometar.

14. Vazdušni pritisak
• Kao i svaka druga materija
i vazduh ima težinukojom
vrši pritisak na Zemljinu
površinu, to je vazdušni
pritisak.
• Vazdušni pritisak
merimo barometrom i
izražavamo u milibarima (mb).
• Vazdušni pritisak nije ni uvek
ni svuda isti. Menja se u
zavisnosti od nadmorske
visine, temperaturei vlažnosti
vazduha.

15. Vetrovi
Vazduh
se neprekidno kreće.
To se događa zbog razlike u
temperaturama vazduha i
vazdušnim pritiscima.
Vazduh se kreće iz oblasti
višeg vazdušnog pritiska u
oblast nižeg vazdušnog
pritiska.
Svako horizontalno kretanje
vazduha naziva se vetar.
Za tačnije određivanje brzine
vetra koristimo anemometar.
Prema trajanju i prostoru u
kome duvaju, vetrove
delimo na tri grupe:
•stalne,
•periodične i
•lokalne.

16. VLAŽNOST VAZDUHA I
OBLAČNOST
U vazduhu uvek ima vlage
– vodene pare.
Ona isparava sa vodenih
površina, kopna i biljnog
pokrivača i dospeva u
atmosferu.
Količina vodene pare utiče
na vlažnost vazduha.
Para se
meri higrometrom i
izražava u procentima.
Vlažnost vazduha zavisi od
temperature vazduha. Što
je topliji vazduh, vlažnost
vazduha je manja.
Kada smanjimo
temperaturu
vazduha, vlažnost vazduha
se povećava.

17. Oblaci i magla • Kada se vlažnost poveća
do maksimalne
vrednosti, višak vodene
pare pretvara se u sitne
kapljice vode ili kristale
leda i od toga
nastaju oblaci.
• Ako se sve to desi u
prizemnom sloju
vazduha, kondenzuje se
vodena para
stvarajući maglu. Magla
je zapravo prizemni
oblak.

18. Klimatologija i Meteorologija
• Proučavanjem atmosfere bave se dve
nauke - klimatologija i meteorologija.
• Klimatologija proučava klimu na Zemlji i
njen uticaj na živi svet.
• Meteorologija proučava vreme i stanje
vremenskih elemenata
(Sunčevo zračenje, temperatura, vazdušni
pritisak, vetar, oblačnost, vlažnost vazduha i
padavine).

19. Klima i činioci
• Prosečno stanje atmosfere čini klimu tog
područja.
• Klima se određuje na osnovu prosečnih srednjih
vrednosti vremenskih elemenata.
• To se, pre svega, odnosi na temperaturu i vlažnost
vazduha, odnosno padavine, i to za period duži od
deset godina.
• Klimatski činioci ili faktori su: geografska
širina, raspored kopna i mora, morske struje i
vetrovi, nadmorska visina i reljef, biljni pokrivač i na
kraju čovek i njegov uticaj.
• Klimu čine svi ovi faktori i njihov uzajamni uticaj.

20. Osnovna podela klime :
1.tropska vlažna klima,
2.suva klima,
3.umereno topla klima,
4.umereno hladna klima,
5.hladna klima.

21. Druga bitna podela tipova klime :
1. ekvatorijalna klima,
2. tropska klima,
3. monsunska klima,
4. pustinjska klima,
5. sredozemna klima,
6. okeanska klima,
7. kontinentalna klima,
8. subpolarna i polarnu klima
9. planinska klima.

22. Atmosfera je ugrožena • Nažalost, svakodnevne aktivnosti
ljudi negativno utiču na atmosferu i
dovode do njenih promena.
• Svakodnevno se u atmosferu u
velikim količinama izbacuju
ugljen- dioksid i drugi štetni
gasovi.
• Zbog toga atmosfera u prizemnim
slojevima zadržava sve više
toplote koju Zemlja otpusti.
• Ta povećana temperatura dovodi
do globalnog zagrevanja i
otopljavanja, što su naučnici
označili kao „efekat staklene
bašte“.
• Negativne posledice ove pojave
su širenje sušnih
prostora i nedostatak pitke vode.
Sa povećanjem temperature dolazi
do topljenja velikih masa leda,
tako da nivo svetskog mora raste.

23. KISELE KIŠE
Gasovi koji se izbacuju
iz fabrika,
termoelektrana,
automobila i sl. u
reakciji sa vodenom
parom koja je uvek u
vazduhu, čine jedinjenje
koje nazivamo kisela
kiša, jer ima osobine
kiseline.
Kisele kiše izazivaju
sušenje šuma, zagađuju
zemljište i sav živi svet.

24. OŠTEĆENJE OZONSKOG OMOTAČA
• Ozonski omotač se postepeno uništava i time se
povećava količina UV zračenja koje dospeva na
Zemlju.
• Tako dolazi do istanjivanja omotača na nekim
mestima.
• Među činiocima koji utiču na smanjenje ozonskog
omotača jesu i neki sastojci sprejeva, freona koji
se koristi u frižiderima i sagorevanje goriva
mlaznih aviona.

25. Ozonska rupa
Porast ozonske rupe
iznad Antarktika od
1981. do 1999. godine

26. Sve posledice negativnog uticaja čovekovog
delovanja mogu se umanjiti, a u nekim slučajevima i
sprečiti postavljanjem posebnih filtera na fabričke
dimnjake, korišćenjem manje štetnih izvora energije i sl.
U novije vreme u celom svetu vodi se snažna bitka da
se materije koje ugrožavaju ozon zamene nekim
drugim.
Novija istraživanja pokazuju da je oštećenje ozonskog
omotača usporeno u odnosu na to kako je bilo
nekada - i dalje se događa, ali nije više onako
drastično.