Regionalne ekonomske integracije

1. РЕГИОНАЛНЕ EKOHOMCKE
ИНТЕГРАЦИЈЕ
dusanka.jovovic@pr.ac.rs mirjana.ivaz@pr.ac.rs
Универзитет у Приштини
Правни Факултет
са привременим седиштем у Косовској Митровици

2. Појам регионалних економских
интеграција
 Међународне економске интеграције као облик
привредног повезивања земаља имају дугу историју.
 Двадесети век обележио је веома изражени динамизам
континенталних економских интеграција.
 Међународну економску интеграцију карактерише
удруживање националних привреда у циљу уклањања
царинских и многобројних облика нецаринских
баријера и других рестриктивних мера које имају за
циљ да ограниче слободну међународну трговину,
кретање људи и капитала, као и свих осталих фактора
производње који се односе на треће земље -
нечланице економске интеграције.

3.  Под међународном економском интеграцијом се
подразумева јачање економских токова између
две или више националних привреда.
 Користи које се од интеграције очекују у крајњој
инстанци би трбало да доведу до повећања
економских благостања у свим земљама
интеграције.
 Економска интеграција се остварује на простору
који обухвата територије више држава, са циљем
да се отклоне препреке у кретању, пре свега,
робе, али и услуга и фактора производње.

4.  Не постоји опште прихватљиво објашњење
кључних фактора развоја регионалних
економских интеграција, јасно је да сваки
регионални уговор представља својеврстан
кооперативни напор појединих држава у циљу
остварења најразличитијих сопствених,
економских и политичких циљева.
 Регионална интеграција није алтеранатива
националној држави већ да означава конкретне
покушаје појединих држава да заједнички остваре
своје виталне националне интересе и амбиције.

5.  Покретачки импулси формирања регионалних
интеграција су у основи политичког и
економског карактера.
 Регионалне економске интеграције се реализују
споразумима земаља које припадају истом
региону.
 Данас у свету функционише тридесетак
регионалних економских интеграција, које
заузимају око 80% светског тржишта.

6.  Кључни економски мотив настанка
регионалних интеграција налази се у настојању да
се тим чином повећа ефикасност.
 Раст ефикасности се остварује захваљујући:
 уклањању баријера у трговини,
 смањењу трошкова трговине,
 подстицању извоза,
 сигураном приступу тржиштима земаља партнера,
 повећаној инвестиционој могућности на ширем,
интегрисаном тржишту,
 повећаној конкуренцији на интерном тржишту,
 мањивању неефикасности пословања фирми,

7.  искоришћавању економије обима, које интегрисано
тржиште омогућава,
 јачању услужног сектора,
 олакшаној размени техничких информација и знања
између фирми,
 подржавању активности истраживања и развоја, и
стварању нових технологија, производа и услуга,
 већем расположивом обиму роба и услуга за
потрошаче, што повећава благостање становништва,
 координацији економских и других политика међу
земљама чланицама,
 појачаној преговарачкој позицији према трећим
земљама и трговинским блоковима,
 генерисању привредног раста,
 повећању општег благостања.

8.  До убрзања привредног раста долази
захваљујући:
 стимулисању производње на рационалним
основама,
 повећању ефеката размене,
 остваривању ефеката од међусобне
конкуренције.

9. Основни облици регионалних
интеграција
 У економској литератури најчешће се разликују
следеће четири фазе у развоју регионалних
економских интеграција:
 зона слободног тржишта,
 царинска зона,
 економска заједница,
 економска унија.

10. Зона слободног тржишта
 Две су битне карактеристике овог облика
регионалних интеграција:
 земље чланице имају могућности да
дефинишу властите царинске стопе, за увоз
из трећих земаља,
 интеграционо подручје задржава могућност
примене принципа о пореклу робе која је
доминантним делом произведена у
земљама слободне трговине.

11. Царинска зона
 Друга, виша фаза је настанак царинске уније којом
се ствара заједнички систем царина и квота.
 Царинска унија представља уговорни однос у коме
се државе које склапају уговор одричу трговинско-
политичке индивидуалности у корист новостворене
заједнице.
 Као посебан облик економске интеграције
подразумева укидање свих царина између
држава чланица и увођење заједничке царинске
тарифе према трећим земљама.
 Различит царински статус трећих земаља је основна
разлика између царинске уније и зоне слободне
трговине.

12. Економска заједница
 Трећа фаза у регионалном повезивању земаља
означава стварање заједничког тржишта што
подразумева елиминисање свих рестрикција на
кретање производа и фактора производње
између земаља чланица.
 Кључни атрибут овог регионалног савеза је
отклањање ограничења која стоје на путу
слободног кретања роба, људи, услуга и капитала
међу државама чланицама.

13. Економска унија
 Четврта, и за сада највиша фаза регионалних
интеграција земаља, односи се на стварање
економске уније која подразумева хармонизацију и
унификацију економских политика и стратегија
привредног развоја земаља чланица.
 То је за сада учинила само Европска унија.
 У литератури се по некада прави разлика између
делимичне (подразумева да поред заједничког
тржишта постоји и хармонизација стратегијских
политика) и потпуне економске уније (подразумева
егзистирање једног новца, једне централне банке,
јединствене економске политике, а такође и владу са
супранацоналним мандатом).

14.  У новијој економској литератури се не ретко
среће и следећа подела регионалних
економских интеграција:
 преференцијални царински споразуми,
 парцијалне царинске уније,
 зоне слободне трговине,
 царинска унија,
 заједничко тржиште,
 економска унија,
 потпуна економска унија.

15. Начини остваривања процеса
интеграције
 По начину остваривања процеса интеграције
издвајају се два приступа:
 функционални и
 институционални.
 Функционални метод претпоставља потпуно и
слободно дејство економских законитости, пуну
политичку самосталност и конвертибилност валута
земаља интеграционог система, уз истовремено
напустање економског национализма и
протекционизма, те уклањања баријера у
економским односима чланица интеграције. Овај
облик регионалног повезивања резултат је пре свега
настојања предузећа да послују глобално.

16.  Институционални метод, предност даје
нетржишним институцијама у успостављању
функција и механизама сарадње земаља
интеграционог система.
 Полазиште овог метода је став по коме се путем
институција интеграционог модела стварају
услови за његово функционисање.
 Оба начина претпостављају спремност земаља
учесница интеграција да део своје самосталности
(економске и политичке) уступе наднационалним
институцијама у систему интеграционог модела.

17. Економски ефекти регионалних
економских интеграција
 Ефекти егзистирања регионалних интеграција су
максимизирање стопе економског раста путем
успостављања оптималне поделе рада.
 Регионалне интеграције су значајан фактор развоја
земаља унутар интеграција, а имају утицаја и на земље
ван региона и светску привреду у целини.
 Омогућавају проширивање тржишта, специјализацију
и масовну производњу, рационалну комбинацију и
пласирање фактора производње на ширем
привредном подручју, повећавање конкурентности,
убрзање привредног развоја, дохотка грађана и у
целини раст укупног животног стандарда
становништва.

18.  Интеграције имају и политичке и системске
ефекте на поједине земље из региона.
 Донетим законским регулативама и олакшицама у
пословању на интегрисаном тржишту, земље које
чине интеграцију су заштићеније и повлашћеније
у односу на државе ван интеграција.
 Међународна економска интеграција подстицајно
делује на привредни напредак и раст економског
благостања.

19.  Ефекте регионалних економских интеграција
могуће је поделити на:
 статичке ефекте и
 динамичке ефекте.
 Најзначајнији статички ефекти су:
 ефекти стварања и скретања трговине,
 ефекти на производњу,
 ефекти на потрошњу,
 ефекти на односе размене.

20.  Ефекти стварања трговине су резултат
елиминисања царина, што за последицу има
ефикасније коришћење производних ресурса.
 Ефекти скретања трговине, такође су последица
промена царинских стопа између уније и трећих
земаља.
 Укидањем царина између чланица или смањењем
царина у односу на треће земље долази до
супституције скупљих домаћих јефтинијим
увезеним производима.
 Елиминисањем међусобних царина између чланица
уније мења се и однос њихових увозних и извозних
цена.

21.  Најзначајнији динамички ефекти су:
 постизање оптимума производње,
 раст конкурентности,
 ефекат на инвестиције,
 ефекат на платни биланс.
 Развој трговине, повећање инвестиција и проток
капитала у глобалним оквирима представљају
кључне покретаче интеграција.

22.  Велики број регионалних интеграција у свету које
егзистирају у данашњим условима привређивања.
 Северноамерички споразум о слободној
трговини (North American Free Trade Agreement -
НАФТА). Потписан je 1992. године од стране САД,
Канаде и Мексика. Ступио је на снагу 1. 01. 1994.
године.
 Носилац идеје за оснивање НАФТА су САД које су
желеле да своју економску доминацију и повлашћен
положај ојачају и прошире на значајна тржишта као
што су Канада и Мексико.
 Основни циљ Северноамеричког споразума о
слободној трговини је укидање царинских и
нецаринских баријера између земаља чланица у
настојању повећања међусобне трговине.

23.  Удружење држава југоисточне Азије
(Association of South-East Asian Nations -
ASEAN), чине Индонезија, Малезија,
Филипини, Сингапур, Тајланд, и Бурнеји).
Основано је тзв. Банконшком декларацијом
1967. године.
 Основни циљ групације на почетку одређен у
смислу очивања мира и стабилности био је
доцније реформулисан инкорпорисањем
бројних економских и социјалних питања
развоја држава чланица.

24.  Заједничко тржиште Бразила, Аргентине,
Парагваја и Уругваја (MERKOSUR) формирано је
1992. године.
 Превасходни мотиви настанка овог регионалног
удружења су подстицање међусобне размене земаља
чланица захваљујући либерализацији међународне
трговине.
 Андски савез који чине Боливија, Чиле,
Колумбија, Еквадор и Перу и Венецуела основан
је 1969. године. Примарни циљеви интеграције су
била питања међусобне трговине и заједничких
инвестиција.

25.  Карибску заједницу и заједничко тржиште 12
земаља - CARICOM су основале Јамајка,
Тринидад, Тобаго, Гвајана, Барбадос, Белисе,
Антигуа, Гренада, Доминиканска република,
Санта Луција и Сан Винцент 1968. године.
Интеграција је имала најпре облик слободне
трговинске зоне, а потом форму
заједничкигтржишта.
 Економску заједницу Западно-афричких
земаља - ECOVVAS чини савез 15 држава овог
региона, основан по моделу слободне царинске
зоне.

26.  Интезивирање конкуренције на светском
тржишту и заштита сопствених економских
интереса имали су за резултат формирање
наведених регионалних интеграционих савеза, а
такође и других регионалних интеграционих
трговинских блокова у земљама у развоју и у
неразвијеним земљама.
 Регионални савези имају утицаја на токове
међународне трговине сразмерно економској
моћи земаља које их сачињавају.
 Државе у окружењу од регионалних економских
савеза имају вишеструку корист и налазе се у
бољем положају јер индиректно примају
позитивне импулсе блиског окружења.

27. Хвала на пажњи!