1. TRANSNACIONALNE KOMPANIJE I MERENJE KORPORATIVNE
TRANSNACIONALNOSTI
TRANSNATIONAL COMPANIES AND MEASURING CORPORATE
TRANSNATIONALIZATION
LIDIJA PETROVIĆ
ECPD, Univerzitet za mir Ujedinjenih nacija, Beograd, lidija.petrovic@gmail.com
ĐORĐE MITROVIĆ
Ekonomski fakultet, Beograd, djordjem@ekof.bg.ac.rs
Rezime: U svetlu novih tendencija u svetskoj privredi, poznatoj kao transnacionalizacija, rastući ekonomski značaj
transnacionalnih kompanija (TNK) razmatran je u okviru analize efekata ekonomske globalizacije. U cilju
sveobuhvatnije analize različitih aspekata procesa korporativne transnacionalizacije, rad ističe neophodnost primene
kvantitativnih indikatora, kompozitnih pokazatelja–indeksa, međusobno koreliranih, u opisivanju dubine i složenosti
ovog procesa.
Ključne reči: Transnacionalizacija, TNK, Indeks transnacionalnosti, Indeks resprostranjenosti mreže, Indeks
internacionalizacije.
Abstract: In the light of the latest efforts of the world economy, better known as the process of transnationalization, the
growing economic importance of the transnational companies (TNCs) is considered within the scope of the analysis of
effects of globalization. In order for different aspects of the process of corporate transnationalization to be
comprehensibly analyzed, the paper underlines the necessity of application of quantitative measures, composite
indicators–indices that are mutually correlated providing deep understanding and complexity of such a process.
Keywords: Transnationalization, TNCs, Index of Transnationality, Network-Spread Index, Internationalization Index.
1. UVOD transnacionalizacije putem vrednosti i kretanja odabranih
pokazatelja stepena transnacionalnosti pri analizama
Poslednjih godina o globalizaciji se govori kao o novoj poslovanja TNK u dubokim i složenim promenama koje
naučnoj paradigmi. Debate o globalizaciji stvorile su i nosi proces globalizacije. Polezeći od pretpostavke da
potrebu za širim interesovanjem za prekogranične postoji više „korektnih“ koncepata merenja
aktivnosti kompanija. Poštujući razlike u definicijama transnacionalnosti kompanija, u radu su predstavljeni
[1-4], a imajući u vidu kriterijume (ekonomske, kompozitni pokazatelji – indeksi i razmatrane moguće
organizaciono-upravljačke, motivacione, pravne...) od poteškoće usaglašavanja istraživačkih pitanja, egzaktnosti
kojih polaze navedeni autori, polaznom definicijom u i validnosti pokazatelja, kao i dostupnosti podataka.
radu smatraće se definicija data u [1], da je
multinacionalno ili transnacionalno preduzeće ono, koje
2. TRANSNACIONALIZACIJA SVETSKE
preduzima strane direktne investicije i poseduje ili
kontroliše aktivnosti dodate vrednosti u više od jedne PRIVREDE
zemlje. Verovatno nije pogrešno napisati da mnoge velike Pod pojmom transnacionalnosti podrazumeva se, u
kompanije danas potvrđuju ovu definiciju, široko najširem smislu, prenošenje dela poslovnih aktivnosti
prihvaćenu u akademskim, poslovnim, vladinim i izvan granica matične zemlje, dok se u odnosu na veličinu
međunarodnim organizacijama. U svetlu nove tendencije, ostvarenog profita, transnacionalne kompanije mogu
poznate kao transnacionalizacija, u radu će biti objašnjena definisati kao kompanije koje ostvaruju minimum 100
pojava velikih globalnih preduzeća, koja svoje poslovne miliona USD godišnjeg prometa, imaju svoje filijale u
aktivnosti prenose van granica matične zemlje i preko najmanje 6 zemalja i 20% vrednosti svoje imovine
svojih stranih filijala ostvaruju uloge najznačajnih prenete u inostranstvo [2]. Osim saradnje na
nosilaca stranih direktnih investicija, globalnog rasta i međunarodnom planu, gde su osnovni subjekti države,
postaju sve dominantniji učesnici u međunarodnoj vremenom se između različitih subjekata (u okviru
trgovini. Koncept i merenje transnacionalnosti pomažu pojedinih država) uspostavljaju odnosi preko granica
da se proceni nivo do koga su aktivnosti i interesi TNK država i često su van ingerencija državnih organa. Ovakvi
vezani za inostrane privrede. Ovo je samo jedan od odnosi se nazivaju transnacionalni odnosi [3]. Prema
mogućih aspekata posmatranja procesa podacima Fortune magazina, 10 najvećih kompanija u

2. svetu, rangiranih prema kriterujumu ukupnog prihoda u aritmetičke sredine tri procenta i predstavlja TNI jedne
milijardama USD u julu 2010, su: (1) Wal-Mart Stores TNK za konkretnu godinu:
408.914; (2) Royal Dutch Shell 285.129; (3) Exxon Mobil
284.650; (4) BP 246.138; (5) Toyota Motor 204.106; (6)  procentualno učešće vrednosti imovine u
Japan PostHoldings 202.196; (7) Sinopec 187.518; (8) filijalama u inostranstvu u odnosu na ukupnu
State Grid 184.496; (9) AXA 175.257; (10) China imovinu (strana imovina/ukupna umovina),
National Petroleum 165.496.  procentualno učešće prodaja u inostranstvu u
ukupnim prodajama (strane prodaje/ukupne
Važno je naglasiti da proces transnacionalizacije prodaje). Strane prodaje uključuju prodaje filijala
karakteriše definitivno razdvajanje teritorije, proizvodnih TNK u inostranstvu, kao i izvoz matične firme,
sistema, institucija i stanovništva. TNK se više ne  procentualno učešće zaposlenih u filijalama u
razlikuju međusobno po zemlji porekla. Njihove fabrike, inostranstvu u ukupnom broju zaposlenih u TNK
proizvodi i potrošači se mogu naći bilo gde u svetu. (strana zaposlenost/ukupna zaposlenost).
Organizacija ovakvog tipa preduzeća podrazumeva
odvajanje menadžmenta, funkcije istraživanja i razvoja i Indeks transnacionalnosti se dobija sračunavanjem
finansija sa jedne strane, koji sada postaju centri moći aritmetičke sredine tri navedena procenta i predstavlja
novog industrijskog sistema, od proizvodnje i distribucije, TNI jedne TNK za konkretnu godinu. Analiza vrednosti
koji su eksternalizovani. Izvori profita TNK postaju indeksa transnacionalnosti 100 vodećih TNK u svetu u
modifikacija tehnologije i finansijskih tokova, dok se periodu 1993-2006. godine [6] prati porast indeksa sve do
proizvodnja i distribucija nalaze u pozadini [4]. Mnoge 1997., što je bio rezultat sve veće transnacionalizacije
TNK imaju znatne prihode, često veće i od nacionalnog imovine. Na bazi podataka iz izveštaja, među 10 vodećih
dohotka pojedinih srednje i visoko razvijenih zemalja, i TNK dominiraju kompanije iz malih industrijskih zemalja
uvek veće od zemalja u razvoju ili nerazvijenih zemalja. kao što su Švajcarska, Belgija, Švedska i Holandija. Može
Smatra se da TNK ostvaruju oko 50% svetskog GDP i da se uočiti pojava da TNK koje potiču iz zemalja sa malim
se njihovo učešće i dalje povećava. Na njih otpada 2/3 domaćim tržištem imaju, u proseku, više stepene
svetske trgovine, a pola ovog učešća, odnosno, 1/3 transnacionalnosti. Prosečni TNI opada posle 1999. na
ukupne trgovine čini intrafirmska trgovina, odnosno 52,3%, a ostvaruje značajan porast u 2000. na gotovo
međunarodne transakcije koje se odvijaju unutar TNK. 56%. Porast indeksa uslovljavaju njegove dve
komponente: strane prodaje i zaposlenost. Osim toga, ¼
4. KONCEPT I MERENJE kompanija na listi imala je vrednost indeksa preko 75%.
TRANSNACIONALNOSTI KOMPANIJA Dominiraju kompanije iz Velike Britanije i ponovo iz
zemalja sa malim domaćim tržištem. TNK iz SAD i
Budući da je transnacionalnost funkcija stepena do kog Japana sišle su sa liste, a to je rezultat njihovih relativno
su aktivnosti preduzeća locirane u inostranstvu [5], velikih domaćih tržišta. Posle kraće stagnacije, prosečan
indeks transnacionalnosti (Index of transnationality – TNI nastavlja da raste, a mobilnost na listi se nastavlja u
TNI) može biti utvrđen na različite načine, izborom jedne zavisnosti od promene nivoa imovine TNK u inostranstvu
ključne varijable (imovine) ili kombinovanjem nekoliko ili usled formiranja merdžera. Većina od 100 TNK u
ključnih varijabli (imovine, zaposlenosti i prodaje). svetu dolazi iz zemalja trijade: EU, Japan i SAD.
Sastavio ga je UNCTAD 1990. godine, za najveće TNK,
kao konceptualni okvir baziran na dihotomiji aktivnosti Nedostatak indeksa transnacionalnosti (TNI) sadržan je u
preduzeća u inostranstvu vs. domaćih (u matičnoj zemlji) indeksu umreženosti ili indeksu rasprostranjenosti
aktivnosti i služi da proceni do koje su mere aktivnosti i mreže. Nedostatak je uslovljen činjenicom da on ne uzima
interesi TNK vezani za inostrane privrede. Visoka u obzir veličinu zemlje iz koje potiče kompanija i da ne
vrednost indeksa može ukazivati na izraženu diferencira TNK čije su aktivnosti koncentrisane u
međunarodnu konkurentnost firmi. „Svetski izveštaj o nekoliko inostranih zemalja i onih koje posluju „širom
investicijama“ UNCTAD World Investment Report, koristi sveta“. Dakle, prema [6], indeks rasprostranjenosti
metod izračunavanja proseka tri racija za određivanje mreže (Network-Spread Index – NSI) stavlja u odnos
indeksa transnacionalnosti jedne kompanije za konkretnu broj zemalja u kojima kompanija ima inostrane filijale
godinu. Stručne službe UNCTADa svake godine (N) i broj stranih zemalja u kojima je potencijalno mogla
publikuju rang listu 100 nefinansijskih TNK (uglavnom iz locirati filijale (N*), odnosno: NSI = broj zemalja
razvijenih zemalja) koje imaju najveću vrednost imovine domaćina / broj potencijalnih zemalja domaćina x 100.
u inostranstvu, kao i rang listu vrednosti indeksa
transnacionalnosti. Po istim kriterijumima se sastavljaju Visok iznos NSI može značiti da postoje veći troškovi
liste 50 TNK iz zemalja u razvoju i 25 TNK iz zemalja u upravljanja udaljenim poslovnim operacijama, takođe,
tranziciji [6]. Dakle, za konkretnu TNK, indeks može ukazati na visok nivo poznavanja tržišnih uslova u
transnacionalnosti TNI, dobija se sračunavanjem mnogim zemljama ili na kombinaciju vlasništva i
prednosti internacionalizacije sa imovinom na više
2

3. lokacija. Nedostatak ovog pristupa je da se svaka zemlja Index – II). Definiše sa kao racio broja stranih prema
u indeksu NSI „računa“ jedanput nezavisno od veličine ukupnom broju filijala, odnosno: II = broj stranih
aktive, zaposlenosti i obima prodaje, što znači da se ne filijala / ukupan broj svih filijala x 100.
uzima u obzir opseg i značaj aktivnosti filijala. Generalno
posmatrano, TNK iz manjih zemalja u većoj meri Kao i TNI, indeks internacionalizacije daje uvid u stepen
razvijaju geografski disperzirane korporativne mreže i ugrađenosti i interes kompanije u matičnoj zemlji u
oslanjaju se na viši stepen transnacionalnosti da bi ostale odnosu na inostranstvo [6].
konkurentne u međunarodnim razmerama i, na taj način,
kompenzovale uska domaća tržišta, što predstavlja U Tabeli 2 prikazane su vrednosti indeksa
prednost u uslovima globalizacije. Iz izveštaja UNCTADa internacionalizacije 100 najvećih nefinansijskih TNK u
može se zaključiti da ni u jednoj delatnosti indeks svetu po industriji u periodu 2002- 2006. godine.
rasprostranjenosti mreže (NSI) nije viši od indeksa
transnacionalnosti (TNI), što se tumači kao usmerenost 5. ISTRAŽIVAČKA PITANJA,
investicija TNK ka glavnim tržištima, značajnom udelu u POKAZATELJI I DOSTUPNOST PODATAKA
stranoj aktivi, prodaji i zaposlenosti, a ne primarno u
prostornoj disperziranosti. Najviše stepene Nedostatak opšteg indikatora koji bi obuhvatio ukupan
transnacionalnosti i najvišu rasprostranjenost aktivnosti fenomen korporativne transnacionalizacije predstavlja
filijala imaju TNK poreklom iz manjih privreda ili ozbiljan problem, ukoliko istraživanje ima za cilj da
zemalja koje imaju dugu tradiciju stranih direktnih rangira kompanije prema kriterijumu njihovog ukupnog
investicija: Holandija, Velika Britanija, Švajcarska i stepena transnacionalnosti. Međutim, ukoliko je
Švedska, dok TNK iz SAD i Japana imaju relativno niske transnacionalizacija kompanija deo mnogo konkretnijeg
vrednosti oba indeksa, što znači da u domaćim istraživačkog zadatka, tada cilj istraživanja može dati
privredama u značajnoj meri ostvaruju konkurentske neke smernice kako formirati održivi indeks (koje
prednosti i razvojne potencijale. pokazatelje koristiti i sa kojim težinskim faktorima). Na
primer, ukoliko treba rangirati kompanije prema njihovoj
Tabela 1: Indeks rasprostranjenosti mreže (NSI) i indeks proizvodnji u inostranstvu, najbolji indikator bi verovatno
internacionalizacije (II) 100 najvećih nefinansijskih TNK bila dodata vrednost u inostranstvu. Procentualno učešće
u svetu, po matičnoj zemlji (prosečne vrednosti) zaposlenih i procentualno učešće vrednosti imovine u
filijalama u inostranstvu možda mogu biti dobre jedinice
mere. Sa druge strane, broj berzi na kojima se kompanija
kotira ne čini se, na prvi pogled, veoma uverljivim
indikatorom. Možda je lakše izdvojiti indekse za
poređenja unutar konkretne industrije nego za uporedne
analize industrija, jer u ovom slučaju, optimizacija
indeksa može biti urađena u skladu sa specifičnostima
pojedine industrije. Na primer, indeks transnacionalnosti
se može odgovarajuće primeniti na one u kojima je mera
geografske rasprostranjenosti od posebne važnosti, kao
što je to u saobraćajnoj industriji.
Tabela 2: Indeks internacionalizacije (II) 100 najvećih
nefinansijskih TNK u svetu, po industriji (prosečne
vrednosti)
Dimenzija transnacionalizacije sa aspekta poslovnih
operacija TNK koja nije uključena u prethodna dva
indeksa, ali ih svakako dopunjuje je intenzitet stranih
operacija prema broju stranih filijala i sadržana je u
indeksu internacionalizacije (Internationalization
3

4. I u slučaju da je precizno određen održivi indeks za GDP mora da bude pažljivo interpretiran. Prikupljanje
rangiranje TNK iz različitih zemalja i/ili industrija, dva podataka o kvantitativnom učešću nekoliko velikih TNK
problema i dalje preostaju. Prvi se odnosi na dostupnost na određenom tržištu samo je prvi korak u tumačenju
podataka. Pored pregleda distribuiranih elektronskom moći TNK. Treba obratiti pažnju, takođe, na razvoj
poštom, postoji mali broj izvora u kojima dostupni podaci konkurencije, njen uticaj na nivo cena i strukturu ponude
ukazuju na međunarodno poslovanje neke kompanije i to: na određenom tržištu. Konačno, rasprave o uticaju koji
specijalizovani listinzi kompanija, brošure kompanija, korporativna transnacionalizacija ima na suverenitet
baze podataka i godišnji izveštaji. Uopšteno uzevši, ovi država, upadljivo su protiv pozitivističke interpretacije
izvori podataka često su nekompletni i nepotpuni – u kvantitativnih podataka o transnacionalnosti kompanija.
njima nedostaju interesantne informacije u vezi sa Mnoge empirijske studije [9, 11] svedoče da, dugoročno
vlasničkom strukturom stranih državljana, procentualnim posmatrano, postoji velika ruptura u kvantitativnoj i
učešćem dodate vrednosti u inostranstvu). Nadalje, kvalitativnoj dimenziji transnacionalizacije TNK. To ne
dostupni podaci imaju visoku sektorsku i nacionalnu znači da su imaginarni problemi u vezi sa pitanjem
varijansu, što je rezultat različitih pravila suvereniteta i opadajućom moći sindikata. Odgovor je
računovodstvenog izveštavanja i navika njihovog jednostavan – opšti ekonomski uslovi [7] ili potrebe
objavljivanja. Konačno, zahvaljujući različitim načinima država za oporezivanjem prihoda izrazito su se smanjivale
njihovog konsolidovanja, podaci su često nekompatibilni tokom vremena, donoseći TNK bolje pregovaračke
naročito za kompanije iz različitih zemalja. Neki od ovih pozicije, bez obzira na činjenicu da li stepen
problema su, dugoročnije posmatrano, prevaziđeni transnacionalnosti značajno raste ili opada.
zahvaljujući standardima računovodstvenog izveštavanja,
dok se drugi i dalje ne mogu lako otkloniti. Drugi i 5. ZAKLJUČAK
mnogo opštiji problem je primena pokazatelja i indeksa u
širem ekonomskom kontekstu i socijalno-političkim U pokušaju da se složeni proces transnacionalizacije
istraživačkim pitanjima. Postojeća primena kvantitativnih detaljnije analizira, posebno transnacionalizacija TNK i
podataka o transnacionalizaciji kompanija usredsređena je uz pomoć kvantitativnih pokazatelja proceni stepen do
na tri svrhe. Najpre, u nauci o menadžmentu, mnoge koga su aktivnosti kompanije locirane u inostranstvu,
empirijske studije razmatraju korelaciju između razmatrani su indeksi transnacionalnosti, indeks
transnacionalnosti kompanija i njihovog finansijskog rasprostranjenosti mreže i indeks internacionalizacije.
učinka. Drugo, u makroekonomiji, upotreba podataka o Može se zaključiti da su indeksi ili kompozitni pokazatelji
pojedinačnim TNK nije široko rasprostranjena, već su formirani kombinovanjem pojedinačnih indikatora.
najčešće podaci dati zbirno [7]. Ipak, postoje odstupanja Uprkos činjenici da su brojne studije zasnovane na
od pravila, u kojima je neophodna primena konkretnih pojedinačnim indikatorima [10], postoji opšti konsenzus
podataka o kompanijama, kao kada je u pitanju njihovo da su kompozitni pokazatelji mnogo primereniji merenju
tržišno učešće. Listing vodećih 100 TNK na svetu koji korporativne transnacionalnosti. Prvo, dajući
objavljuje UNCTAD svake godine, na primer, koristi se transnacionalizaciji multidimenzionalnost, merenje
da bi se došlo do informacija da li udeo TNK u svetskom ograničeno na jedan jedinstveni indikator neminovno
GDP raste ili ne. Treće, u političkim naukama, posebno u ukazuje da je prezentovan samo jedan deo ukupnog
podoblastima, međunarodnoj političkoj ekonomiji i fenomena korporativne transnacionalizacije. Drugo,
međunarodnim odnosima, transnacionalizacija kompanija multidimenzionalnost fenomena transnacionalizacije
služila je različitim svrhama. Prvobitno, obim operacija znači da, u zavisnosti od indikatora koji je korišćen,
TNK u filijalama u inostranstvu često je korišćen i da se pojedinačne transakcije mogu dovesti do kontradiktornih
objasni nedovoljan razvoj zemalja „trećeg sveta“. rezultata u vezi sa stepenom transnacionalnosti. Treće,
Poslednjih godina, korporativna transnacionalizacija primena pojedinačnih pokazatelja ne dozvoljava
korišćena je ili da pojasni probleme suvereniteta država i sistematičnu kontrolu grešaka merenja, kontingentne
opadanje moći sindikata [8] ili da ospori činjenice o faktore i manipulacije transfernih cena. Multi-
razvoju, navodeći da ne postoji ili postoji samo umeren dimenzionalnost se, takođe, odnosi i na dijapazon
rast u međunarodnom prisustvu TNK [9]. Bez obzira na različitih pojedinačnih pokazatelja, što nije direktan
oblast studije ili svrhe istraživanja, postoje čvrsti predmet analize ovoga rada.
argumenti protiv pozitivističkog tumačenja kvantitativnih
podataka i transnacionalizacije kompanija. Treba uzeti U zaključku, utvrđene tendencije rasta, kako indeksa
kao primer nauku o menadžmentu i njena nastojanja da transnacionalnosti pojedinačnih kompanija, tako i
objasni finansijski učinak koji jedna kompanija dobija prosečnog indeksa transnacionalnosti grupa 100 najvećih
procesom transnacionalizacije. Opšte je poznato da u TNK na svetu, pokazuju porast stepena
ovakvim istraživanjima koncept merenja jasno transnacionalizacije kompanija, odnosno, rast učešća, a
determiniše i njegov rezultat. Ipak, smatra se [10] da time i značaj inostranog poslovanja u ukupnom
primena istog pokazatelja ne daje konzistentnu sliku. poslovanju kompanije. Među TNK koje imaju najveće
Štaviše, najčešće rastući doprinos velikih TNK svetskom
4

5. indekse transnacionalnosti dominiraju moćne kompanije
poreklom iz zemalja sa malim unutrašnjim tržištem.
LITERATURA
[1] Dunning, J., Lundann, S., Multinational Enterprises
and the Global Economy, Edward Elgar, England,
2008.
[2] Kozomara, J., Spoljnotrgovinsko poslovanje,
Međunarodni naučni forum „Dunav – reka saradnje“,
Beograd, 2003.
[3] Bjelić, P., Ekonomika međunarodnih odnosa, IGP
Prometej, Beograd, 2003.
[4] Mitrović, Đ., Zemlje u tranziciji i globalizacija:
Ekonomski i institucionalni aspekti, SD Publik-
Beoknjiga, Beograd, 2006.
[5] UNCTAD (1998, 1999, 2002, 2004, 2008) World
Investment Report, UN, New York and Geneva.
[6] Stojadinović Jovanović, S., Transnacionalizacija
međunarodne trgovine, IGP Prometej, Beograd,
2008.
[7] Wortmann, M. „Globalisierung, Gewerkschaften und
Europӓische Betriebstrӓte. Lehren aus der Havanna
Charta von 1947/48.“, Kurswechsel, 1, (1999) 68-78.
[8] Strange, S., „Globaloney?“, Review of the
International Political Economy, 5 (4) (1998) 704-
711.
[9] Hirst, P., Thompson, G., Globalization in Question.
The International Economy and the Possibilities of
Governance, Polity Press, Cambridge, 1996.
[10] Sullivan, D., „Measuring the Degree of
Internationalization, A Reply“, Journal of
International Business Studies, 27 (1) (1996) 179-
192.
[11] Doremus, P., Keller, W., Pauly, L.. i S. Reich, The
Myth of the Global Corporation, Princeton
University Press, Princeton, 1998.
5

6. indekse transnacionalnosti dominiraju moćne kompanije
poreklom iz zemalja sa malim unutrašnjim tržištem.
LITERATURA
[1] Dunning, J., Lundann, S., Multinational Enterprises
and the Global Economy, Edward Elgar, England,
2008.
[2] Kozomara, J., Spoljnotrgovinsko poslovanje,
Međunarodni naučni forum „Dunav – reka saradnje“,
Beograd, 2003.
[3] Bjelić, P., Ekonomika međunarodnih odnosa, IGP
Prometej, Beograd, 2003.
[4] Mitrović, Đ., Zemlje u tranziciji i globalizacija:
Ekonomski i institucionalni aspekti, SD Publik-
Beoknjiga, Beograd, 2006.
[5] UNCTAD (1998, 1999, 2002, 2004, 2008) World
Investment Report, UN, New York and Geneva.
[6] Stojadinović Jovanović, S., Transnacionalizacija
međunarodne trgovine, IGP Prometej, Beograd,
2008.
[7] Wortmann, M. „Globalisierung, Gewerkschaften und
Europӓische Betriebstrӓte. Lehren aus der Havanna
Charta von 1947/48.“, Kurswechsel, 1, (1999) 68-78.
[8] Strange, S., „Globaloney?“, Review of the
International Political Economy, 5 (4) (1998) 704-
711.
[9] Hirst, P., Thompson, G., Globalization in Question.
The International Economy and the Possibilities of
Governance, Polity Press, Cambridge, 1996.
[10] Sullivan, D., „Measuring the Degree of
Internationalization, A Reply“, Journal of
International Business Studies, 27 (1) (1996) 179-
192.
[11] Doremus, P., Keller, W., Pauly, L.. i S. Reich, The
Myth of the Global Corporation, Princeton
University Press, Princeton, 1998.
5

7. indekse transnacionalnosti dominiraju moćne kompanije
poreklom iz zemalja sa malim unutrašnjim tržištem.
LITERATURA
[1] Dunning, J., Lundann, S., Multinational Enterprises
and the Global Economy, Edward Elgar, England,
2008.
[2] Kozomara, J., Spoljnotrgovinsko poslovanje,
Međunarodni naučni forum „Dunav – reka saradnje“,
Beograd, 2003.
[3] Bjelić, P., Ekonomika međunarodnih odnosa, IGP
Prometej, Beograd, 2003.
[4] Mitrović, Đ., Zemlje u tranziciji i globalizacija:
Ekonomski i institucionalni aspekti, SD Publik-
Beoknjiga, Beograd, 2006.
[5] UNCTAD (1998, 1999, 2002, 2004, 2008) World
Investment Report, UN, New York and Geneva.
[6] Stojadinović Jovanović, S., Transnacionalizacija
međunarodne trgovine, IGP Prometej, Beograd,
2008.
[7] Wortmann, M. „Globalisierung, Gewerkschaften und
Europӓische Betriebstrӓte. Lehren aus der Havanna
Charta von 1947/48.“, Kurswechsel, 1, (1999) 68-78.
[8] Strange, S., „Globaloney?“, Review of the
International Political Economy, 5 (4) (1998) 704-
711.
[9] Hirst, P., Thompson, G., Globalization in Question.
The International Economy and the Possibilities of
Governance, Polity Press, Cambridge, 1996.
[10] Sullivan, D., „Measuring the Degree of
Internationalization, A Reply“, Journal of
International Business Studies, 27 (1) (1996) 179-
192.
[11] Doremus, P., Keller, W., Pauly, L.. i S. Reich, The
Myth of the Global Corporation, Princeton
University Press, Princeton, 1998.
5