Razlozi ogranicenja trzisne moci u pojedinim pravnim sistemima
1. naziv Vase škole
SEMINARSKI RAD
Tema : Razlozi ogranicenja trzisne moci u pojedinim pravnim
sistemima
Profesor-mentor: Student:
*ime mentora *Vase ime, razred
2. Jun, 2009.
1 Uvod
Politika konkurencije, kao jedna od politika EU, jasan je pokazatelj slozenosti
procesa u Uniji. Od velikog je znacaja za istinsko funkcionisanje zajednickog
trzista EU i ostvarivanje cetiri slobode (protoka ljudi, robe, kapitala i usluga).
Njen cilj jeste da dopirnese pospesivanju trzisne razmene i daljem izgradivanju
samog trzista.
U pitanju je jedna od najrazvijenijih politika Zajednice – njeni pravni
postulati, kao i njihova primena i razrada od strane pojedinih organa Unije, u
osnovi sadrze ideju o izgradnji zajednickog trzista. Uz to, osnivacki ugovori
postavljaju i dodatne ciljeve, poput blagostanja stanovnistva drzava clanica,
cime se mogu pravdati brojni izuzeci, odstupanja i siroko rasirena drzavna
pomoc kroz razne vidove subvencija. Sprovodenje ove politike nalazi se
prevashodno u nadleznosti Evropske Zajednice – konkretno Evropske Komisije,
ali i u jurisdikciji anti-monopolskih tela drzava clanica. Svi oni zajedno cine
Evropsku mrezu za konkurenciju.
Osnov prava konkurencije se nalazi u odeljku VI Ugovora o Evropskoj Zajednici,
koji sadrzi konkretno poglavlje o pravilima konkurencije (cl. 81-89), ali i za
konkurenciju isto tako bitna pravila o poreskom sistemu i priblizavanju
zakonodavstava clanica. Od znacaja su takode i pravila o zajednickoj trgovinskoj
politici sadrzana u odeljku IX. U pitanju su samo osnovi politike konkurencije, koji
svoju razradu dobijaju kroz delovanje Evropske Komisije – centralnog tela za
politiku konkurencije, koji je istovremeno i predlagac akata Savetu; zatim, kroz
delovanje Saveta Ministara – putem donosenja regulativa i direktiva; i, konacno,
kroz delovanje Evropskog Suda Pravde, koji je svojim presudama omogucavao
istinsku izgradnju zajednickog trzista (a, izmedu ostalog, ucinio i ono sto Rimski
ugovor nije – definisao konkurenciju kao «trzisnu utakmicu koja za cilj ima
ostvarenje drustvenog napretka, ali ne kao cistu, apsolutnu trzisnu utakmcicu i
potpunu slobodu izbora na strani korisnika».1
Kada govorimo o politici konkurencije, prvo na sta pomisljamo su monopoli. Ipak,
i pravo EZ, i praksa pokazuju da je u pitanju siroki dijapazon remecenja
slobodne utakmice dovodenjem konkurencije u nepovoljniji polozaj, kako kroz
postupke samih privrednih subjekata, tako i kroz pomoc kojom drzava na
razlicite nacine favorizuje ili spasava od propasti iste te privredne subjekte.
Ugovor sadrzi odredbe koje se odnose direktno na preduzeca –
sporazume izmedu preduzeca, zloupotrebu dominantnog polozaja, udruzivanje
preduzeca; kao i odredbe koje se odnose na drzavu – dodeljivanje drzavne
pomoci s jedne strane, i pravila koja se ticu javnih i preduzeca sa posebnim
pravima, delatnostima od opsteg interesa i fiskalnim monopolima. U aktivnost
1
1) Zan Mark Favre, Osnovi Evropske unije i komunitarnog prava, Institut G17, Beograd, 2004
2
3. Komisije odnosno generalnog Direktorata za konkurenciju spadaju jos i odnosi
sa drugim drzavama sa kojima se sklapaju sporazumi u cilju regulisanja ove
Besplatni Seminarski, Diplomski, Maturski Tekstovi i
Pomoćna Literatura.
RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I
DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.
www.diplomski-radovi.com
www.seminarskirad.org
www.magistarski.com
www.maturskiradovi.net
www.maturski.net
www.seminarskirad.info
www.maturski.org
www.essaysx.com
NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONAĆI SVE, BILO DA JE TO SEMINARSKI,
DIPLOMSKI ILI MATURSKI TEKST, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI
MATERIJAL.
ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD, NJEGOV SADRŽAJ
I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TAČNO DA ODABERETE ONO ŠTO VAM U POTPUNOSTI
ODGOVARA. U BAZI SE NALAZE SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI TEKSTOVI
KOJE MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOĆ NAPRAVITI JEDINSTVEN I UNIKATAN RAD. AKO
U BAZI NE NAĐETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOŽETE
NARUČITI TEKST NA LINKU POMOĆ PRI IZRADI TEKSTOVA I POMOĆNE
LITERATURE.
3
