Britanski nedeljnik Ekonomist primećuje da su se mladi Britanci snažno okrenuli liberalizmu, i u društvenom i u ekonomskom pogledu. Ovaj trend, međutim, ne obuhvata samo Ujedinjeno Kraljevstvo. Revoltirani stalnim mešanjem države u njihovu privatnost, ograničavanjem njihovih sloboda u ime nacionalne bezbednosti i pokušajem da se ekonomija “ispravi“ novim regulacijama i intervencijama, mladi širom sveta se dižu i okreću idejama Adama Smita, Fridriha Hajeka, Miltona Fridmana i mnogih drugih teoretičara. Ti mladi će promeniti svet i izgraditi društvo slobodnih pojedinaca u 21. veku. Ovo je naš skroman doprinos tome.

1. 1
Studenti za sloboduPRAVNI FAKULTET U BEOGRADU

2. 2
Život, sposobnosti, proizvodnja – drugim
rečima, individualnost, sloboda, svojina
– to je čovek. I, uprkos lukavosti veštih
političkih vođa, ova tri prirodna dara
prethode svom ljudskom zakonodavstvu i
njemu su pretpostavljena.
FREDERIK BASTIJA

3. 3
SADRŽAJ
UVODNA REČ 4
MISIJA I METODOLOGIJA 5
MREŽA 6
ŠTA NISMO? 7
ORGANIZACIJA I PRAVILA 8
TIM 9
NAŠA INSPIRACIJA 10
DOGAĐAJI 11
PARTNERI 13
ZAKLJUČAK 14
KONTAKT 15

4. 4
UVODNA REČ
Britanski nedeljnik Ekonomist primećuje da su se mladi Britanci snažno okrenuli liberalizmu, i u
društvenom i u ekonomskom pogledu. Ovaj trend, međutim, ne obuhvata samo Ujedinjeno Kralje-
vstvo. Revoltirani stalnim mešanjem države u njihovu privatnost, ograničavanjem njihovih sloboda
u ime nacionalne bezbednosti i pokušajem da se ekonomija “ispravi“ novim regulacijama i interven-
cijama, mladi širom sveta se dižu i okreću idejama Adama Smita, Fridriha Hajeka, Miltona Fridmana
i mnogih drugih teoretičara. Ti mladi će promeniti svet i izgraditi društvo slobodnih pojedinaca u 21.
veku. Ovo je naš skroman doprinos tome.
STUDENTI ZA SLOBODU
PRAVNI FAKULTET U BEOGRADU

5. 5
Živimo u vremenu stalnog straha – za ekonom-
sku budućnost, bezbednost, biološki opstanak.
Gledajući u državu kao spasioca, građani se ola-
ko odriču svoje privatnosti i slobode zarad malo
zaštite koju od nje dobiju. Zato su danas moguća
hapšenja bez naloga, špijuniranja građanja i
potpuna regulacija privrednog života, čak i u
državama koje su važile za bastione slobode.
Danas, ulivajući strah u građane, sama država
proizvodi situaciju u kojoj nužda i vanredno
stanje postaju pravilo, a granica njene nadmoći u
odnosu na građane, postaje nevidljiva.
Ovakva politika, koja pokazuje da nema veru u
čoveka, dovodi samo do apatije i stagnacije razvo-
ja društva. Regulišući i kontrolišući i društvene
i ekonomske aspekte njegovog života, država
oduzima budućnost građaninu, stvarajući naciju
uplašenih i rezigniranih podanika. Nalazimo da
su ove tendencije globalnog karaktera i da prete
da čitavom slobodnom svetu nametnu sistem
koji se u prošlosti pokazao tako pogubnim.
Ne mireći se sa ovim stanjem i čvrsto verujući u
principe slobodnog društva, slobodnog tržišta i
intelektualne i akademske slobode, grupa stude-
nata Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
je osnovala lokalnu sekciju međunarodne organ-
izacije Studenti za slobodu.
Misija koja okuplja članove udruženja Studenti
za slobodu – Pravni fakultet u Beogradu jeste po-
dizanje svesti i unapređenje znanja studenata o
principima individualnih sloboda, ograničene
vlasti, slobodnog tržišta, privatne svojine i vlada-
vine prava.
Radi ostvarivanja ovih ciljeva sprovodimo pro-
grame neformalnog obrazovanja, organizujemo
konferencije, panel diskusije, debate i promocije
knjiga, podstičemo izdavanje akademskih i popu-
larnih radova, i podržavamo učešće studenata na
domaćim i međunarodnim događajima koji dele
našu misiju.
Takođe, želimo da promovišemo novi pristup i
metodologiju među studentskim organizacijama
u sprovođenju vannastavnih programa. Zato su
akademski i liderski razvoj esencijalne vrednosti
koje gajimo uz razvoj saradnje sa kredibilnim
inostranim i domaćim organizacijama i promi-
nentnim stručnjacima.
Sve što radimo, radimo puni entuzijazma jer
verujemo u promenu trenutnog stanja i veru-
jemo da sloboda konačno može postati vrhovna
vrednost u našem društvu i našoj ekonomiji.
MISIJA I METODOLOGIJA
POSVEĆENI UNAPREĐENJU ZNANJA STUDENATA O PRINCIPIMA LIČNIH SLOBODA,
OGRANIČENE VLASTI I SLOBODNOG TRŽIŠTA.

6. 6
niti je zasnovana na članstvu. Umesto toga, SFL
funkcioniše kao mreža studenata, njihovih ne-
formalnih klubova i organizacija posvećenih slo-
bodi, koji dolaze iz različitih mesta i sa različitim
obrazovnim profilima.
U svom radu, SFL pruža podršku čitalačkim
klubovima, neformalnim grupama i udruženjima
kao pravnim licima, koja se različito pozi-
cioniraju unutar spektra ideologija slobode. Ta-
ko su obuhvaćene različite libertarijanske as-
ocijacije,ekonomskiklubovi,objektivističkadru-
štva, organizacije koje se bave izučavanjem aus-
trijske škole ekonomije, grupe koje se zalažu za
slobodu govora, kao i druge grupe privržene ideji
i principima slobode.
Prva regionalna European Students for Liberty
konferencija u Beogradu je održana novembra
2012. godine u organizaciji Libertarijanskog
kluba. Sa skoro 170 učesnika je predstavljala
najveću regionalnu konferenciju do tada, tokom
koje je kreirana nova sinergija koja će dovesti i do
formiranja lokalnih sekcija Studenata za slobodu
na Univerzitetu u Beogradu. Šest meseci nakon
toga, 2. maja 2013. godine, zvanično je osnovano
udruženje Studenti za slobodu – Pravni fakultet
u Beogradu.
Pored Pravnog fakulteta, lokalne sekcije Stu-
denata za slobodu postoje još i na Filozofskom
fakultetu, Fakultetu političkih nauka i Ekonom-
skom fakultetu Univerziteta u Beogradu. No, to
nije kraj.
MREŽA
STUDENTI ZA SLOBODU PREDSTAVLJA-
JU ŠIROKU MEĐUNARODNU MREŽU
ORGANIZACIJA POSVEĆENIH SLOBODI.
Mi smo samo jedna od njih. Prva Students for
Liberty organizacija je nastala u Arlingtonu u
Virdžiniji (SAD), sa misijom da obezbedi i obj-
edini podršku studentima i organizacijama pos-
većenim širenju ideje slobode.
Osnovana je 2008. godine od strane grupe stu-
denata koja je želela da promeni stvari u svom
okruženju podržavajući druge libertarijanske or-
ganizacije u kampusu. Libertarijanske student-
ske grupe iz različitih država i gradova su dugo
bile izolovane jedne od drugih, kao i od većih
libertarijanskih pokreta. Prva konferencija Stu-
denata za slobodu na Kolumbija univerzitetu je
imala skroman cilj da okupi 30 studenata, ali je
na kraju prisustvovalo njih 100, uprkos snežnoj
oluji koja je tog dana blokirala čitav region.
Nakon ovih pomalo stidljivih početnih koraka,
organizacija se svake godine sve više razvijala i
širila odgovarajući na rastuće zahteve i potrebe
za podrškom studentskom libertarijanskom po-
kretu. Na poslednjoj međunarodnoj konferen-
ciji Studenata za slobodu je učestvovalo čak 1.400
studenata sa svih kontinenata.
SFL nije hijerarhijski ustrojena organizacija,
nije jedinstveno pravno lice sa podružnicama,

7. 7
ŠTA NISMO?
MI NISMO organizacija koja se finansira iz ja-
vnih sredstava. To znači da naše aktivnosti ne
finansiraju poreski obveznicini putem udela u
budžetu fakulteta, niti bilo kojeg ministarstva ili
drugog državnog organa.
MI NISMO organizacija koja se zalaže i bori za
prava studenata pred nadležnim univerzitetskim
i državnim organima. Tome služi Studentski par-
lament, a mi ne učestvujemo na izborima i u stu-
dentskom organizovanju.
MI NISMO organizacija čiji članovi organizuju
studentske žurke, ekskurzije, putovanja, apsol-
ventske večeri i slično, u komercijalne svrhe. Sve
što radimo, radimo volonterski.
MI NISMO organizacija koja je strukturalno ili
na bilo koji drugi način povezana sa nekom od
političkih stranaka. Naše delovanje, iako u do-
menu obrazovanja i akademskog razvoja, ima
političku konotaciju, ali nikako partijsku.

8. 8
ORGANIZACIJA I PRAVILA
JEZGRO ORGANIZACIJE ČINE STUDENTI
SA SVIH GODINA FAKULTETA ČVRSTO
PRIVRŽENI PRINCIPIMA SLOBODE.
Udruženje je osnovano kao mali, fleksibilan i efi-
kasan tim studenata sa značajnim akademskim
i vannastavnim dostignućima, otvoren za nove
članove i prijatelje slobode.
Neposredno nakon osnivanja, veliki broj stude-
nata i profesora je pružio podršku ideji, doka-
zujući neophodnost da se na Pravnom fakultetu
čuju novi i drugačiji stavovi. Ovom prilikom im
na tome zahvaljujemo, a sve zainteresovane stu-
dentepozivamodanamsepridruže.Nudimovam
mogućnost akademskog i teorijskog napretka,
kao i značajno iskustvo u realizaciji projekata.
Pridruženi član Udruženja može postati svaki
student i diplomac Pravnog fakulteta Univer-
ziteta u Beogradu koji izrazi interesovanje za
dobrovoljno učestvovanje u radu i pokaže že-
lju za teorijskim razvojem u oblastima našeg
izučavanja. Njegova je obaveza da aktivno uč-
estvuje u akivnostima i realizaciji ciljeva udru-
ženja tokom jednog semestra, nakon čega, uz
preporuku starijih članova, može postati punop-
ravan član. Time dobija i ostala prava i dužnosti:
učešće u definisanju ciljeva, pravo glasa na
Skupštini, pravo da bira i bude biran u organe
udruženja i dr.
Samu Skupštinu čine svi punopravni članovi,
koji biraju predsednika, direktora i sekretara
udruženja. Dok se na Skupštini donose sve
ključne odluke za rad organizacije, poput plana
rada i finansijskog plana za određenu akademsku
godinu, predsednik se stara o ostvarivanju misije
i programske orijentacije, predstavlja udruženje
u zemlji i inostranstvu, i zastupa ga u pravnom
prometu. Njegov mandat traje godinu dana sa
mogućnošću jednog ponovnog izbora.
Direktor je izvršni organ i zastupnik udruženja
izabran na Skupštini po predlogu predsednika.
Pored toga što zastupa udruženje u pravnom pro-
metu i stara se o njegovim finansijama, direktor
je odgovoran za realizaciju projekata i redovnog
obavljanja delatnosti udruženja. Njegov man-
dat, takođe, traje jednu akademsku godinu sa
mogućnošću jednog ponovnog izbora.
O svoj administraciji i internim komunikacijama
se stara sekretar, kojeg, takođe, bira Skupština
na predlog predsednika na mandatni period od
jedne akademske godine, ali sa neograničenom
mogućnošću reizbora.
Svaki punopravni član ima priliku da preuzme
odgovornost za realizaciju svojih inicijativa i pro-
jekata unutar tima, uz podršku ostalih i resurse
organizacije.
Jedan od važnih principa kojih se pridržavamo
jeste da se naš rad ne finansira iz javnih sred-
stava, već isključivo putem dobrovoljnih priloga i
privatnih donacija. Ovime ne učestvujemo u “re-
distribuciji“ sredstava poreskih obveznika.

9. 9
TIM
ANDRIJA
ĐONOVIĆ MILOŠ JANKOVIĆ
PREDSEDNIK
IVAN RATKOVIĆ
DIREKTOR
STEFAN
ANĐELKOVIĆ
MATIJA
NIKOLIĆ
BORIVOJE MATIĆ
COMMUNITY MANAGER
ANDREA NIKOLIĆ
COMMUNITY MANAGER
MILOŠ RAFAILOVIĆ
STEFAN
DRAGOJEVIĆ
IVA IVANOV
PROTOKOL
ISIDORA KOLAR
EKSTERNI ODNOSI
ANICA PROKIĆ
SEKRETAR

10. 10

11. 11
Prvo javno dešavanje Studenata za slobodu je
otvorila prof. dr Aleksandra Jovanović, pro-
dekanka za finansije i profesorka Pravnog
fakulteta, izrazivši veliko zadovoljstvo student-
skom inicijativom koja za cilj ima promociju slo-
bodnog tržišta.
U narednih sat i po vremena je stotinu stude-
nata pažljivo pratilo i diskutovalo sa Rastkom
Petakovićem o regulaciji tržišta u EU i Srbiji,
konkurenciji i razlozima nerazvijenosti ekonom-
ije u Srbiji. Subvencije, reindustrijalizacija, raz-
vojne banke i fondovi, javni radovi, pretpristupni
fondovi, ravnomerni razvoj, brze pruge, kori-
dori, Nacionalni investicioni plan - “svako (od
političara) ima plan i svaki od tih planova je ke-
jnzijanski; svaki podrazumeva veću ulogu države,
njen novac, zapravo naš novac, ekspertsko men-
torstvo i javnu podršku”, primećuje Petaković
obarajući pretpostavku da u Srbiji postoji tzv.
“divlji neoliberalni kapitalizam”.
Kao primer prevelikih i krajnje kontraproduk-
tivnih regulacija, Petaković je naveo slučaj kada
je naučni panel EFSA (European Food Safety
Authority), nakon trogodišnjeg istraživanja kon-
ULOGA DRŽAVE U PRIVREDI
POSTOJI LI SLOBODNO
TRŽIŠTE U SRBIJI?
Rastko Petaković, partner u advokatskoj
kancelariji KN, održao je u četvrtak, 16.
maja predavanje pred punim amfiteatrom
statovao da nedostatak vode nije faktor rizika za
dehidraciju, te da samim tim unos vode nema
povoljno fiziološko dejstvo koje zahteva Regu-
lativa 1924/2006. “Imajte u vidu da se izlažete
kazni zatvora do 2 godine, ukoliko u EU na flaši
vode napišete da pomaže protiv dehidratacije”,
naglasio je Petaković. Istom logikom i u Srbiji je
jednom proizvođaču zabranjeno da reklamira
vodu bogatu magnezijumom naglašavajući njen
blagotvoran uticaj na kardiovaskularni sistem
- “istovremeno, lekari u svakodnevnoj praksi
preporučuju pacijentima da unose magnezijum
radi olakšavanja kardiovaskularnih tegoba”, do-
dao je on.
Posebnu pažnju je predavač posvetio pitan-
ju konkurencije u Srbiji. Kada je Delta hold-
ing, tadašnji vlasnik trgovinskog lanca Maksi,
pokušao da preuzme Primer C, Komisija za
zaštitu konkurencije je u skladu sa pozitivnim
propisima zabranila tu koncentraciju, jer bi tada
ta kompanija imala preko 60 odsto udela u tr-
žištu. Međutim, propisi ne poznaju aspekt dina-
mičke konkurencije - “šest godina kasnije, nakon
što je sporna koncentracija sprovedena, tržišni
udeo kompanije Delez (koja je preuzimanjem
Maksija zapravo spojila sve trgovinske lance koji
su bili pod kontrolom Delta holdinga), iznosi oko
35%”. Dakle, statistički gledano, te 2006. godine
bi bio ojačan dominantan položaj Maksija na
tržištu. Međutim, tržišta evoluiraju kroz vreme
zbog novih tehnoloških otkrića i uvođenja novih i
poboljšanih proizvoda, pa ja tako u ovom slučaju,
u roku od samo šest godina, udeo iste kompanije
na tržištu opao za 44 odsto.
“Država kao regulator privredne aktivnosti nu-
žno posmatra statički aspekt tržišta. Demokrat-
ski ciklusi, pak, tako su podešeni da podstiču
državu da tržište reguliše sa ciljem stvaranja
kratkoročnih efekata, čime se suštinski narušava
ovaj sjajan, prirodan, organski balans tržišne di-
namike”, zaključio je Petaković.

12. 12
FESTIVAL PORESKIH OBVEZNIKA
ODBRANI NOVČANIK
Od 5. do 8. juna se u Beogradu održao prvi
Festival poreskih obveznika pod sloganom
“Odbrani novčanik“, koji je završen velikim
Maršom na kojem je učestvovalo oko 400
građana.
Festival je organizovala Fiskalna koalicija, koju
čine Libertarijanski klub, Klub fon Nojman,
Izdavačka kuća Globalbook, mreža Građani za
prosperitet, Mreža za političku odgovornost, Na-
cionalna alijanska za lokalni ekonomski razvoj,
Fiskalni monitor, internet magazin Katalaksija i
mreža Studenata za slobodu.
U okviru Festivala su organizovane tri tribine
sa uticajnim govornicima. Tako su o mladima i
tržištu govorili Goran Milovanović, kognitivni
psiholog, Aleksandar Novaković, urednik Kata-
laksije, Duško Krsmanović sa Univerziteta u Bo-
lonji i Petar Čekerevac, izvršni direktor Libeka.
Na drugoj, najvećoj tribini se raspravljalo o
ekonomskim reformama i načinima na koji
građani mogu da utiču na njih. O iskustvima
svoje zemlje je govorio Mikulaš Dzurinda, bivši
slovački premijer i dobitnik nagrade za najboljeg
reformatora tržišta na svetu. Nakon njega je gov-
orio Metju Eliot, uticajni vestminsterski lobista,
koji je preneo svoja iskustva o uticaju odozdo na
donosioce odluka. Profesor Boris Begović, koji je
i direktor Centra za liberalno demokratske stu-
dije, naglasio je važnost shvatanja da ne postoji
nešto što se zove “državni novac“, već da je to
isključivo “naš novac“. Njegova ključna preporu-
ka za fiskalnu reformu u Srbiji je da se smanji broj
indirektnih poreza, a poveća broj onih vidljivih,
direktnih. Politički direktor Fiskalne koalicije,
Miloš Nikolić, izrazio je nadu da su Festival i
Marš poreskih obveznika početak izgradnje nove
fiskalne kulture u Srbiji.
Konačno, na poslednjoj tribini su predstavnici
privrede i poslodavaca govorili o kočnicama
privrede. Među panelistima su se našli Dragoljub
Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, Bogdan
Đurić, iz TPA Horwath-a, Tomislav Momirović,
generalni direktor hotela Mona i Radiša Dumo-
nić, preduzetnik Home Invest doo.
Završni događaj je bio veliki Marš poreskih ob-
veznika sa oko 400 učesnika, koji su sa svojim
zahtevima za smanjenje poreza, javnog duga i
javne potrošnje prošetali od SKC-a do zgrade
Ministarstva finansija. Tamo je ekonomista Pavle
Mihajlović naveo da “svakog radnog dana radimo
do 13 časova za poreze i doprinose, do 14.30 za
PDV, a do kraja radnog vremena za sebe”.
Predstavnici Koalicije su pokušali da predaju
Ministarstvu Povelju poreskih obveznika, pot-
pisanu od strane više hiljada građana, ali nije
bilo nikoga ko bi je primio. Zato su naknadno
morali da obiđu nekoliko šaltera u dve različite
zgrade, kako bi se Povelja zavela u administraciji
i konačno predala nadležnima.

13. 13
NAŠI PARTNERI
Advokatska kancelarija Janošević
Advokatska kancelarija Karanović Nikolić
Advokatska kancelarija Maletić
European Students for Liberty
Fiskalni monitor
Global book
International Republican Institute
Libertarijanski klub
Mreža za političku odgovornost
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski
razvoj
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Studenti za slobodu – Filozofski fakultet
Studenti za slobodu – Fakultet političkih
nauka
Studenti za slobodu – Ekonomski fakultet
Students for Liberty
The Federalist Society
Iako mlada organizacija, STUDENTI ZA SLOBODU – PRAVNI FAKULTET U BEOGRADU ima široku mrežu
saradnika, partnerskih organizacija i donatora u Srbiji i inostranstvu. Deo smo međunarodne mreže
STUDENTS FOR LIBERTY, kao i deo FISKALNE KOALICIJE u Srbiji. Pored toga uživamo podršku i brojnih
profesora, teoretičara, aktivista i donosilaca odluka sa kojima delimo zajedničku viziju i vrednosti.

14. 14
ZAKLJUČAK
Sloboda je suštinski jednostavna ideja, ali i esencijalni deo složenog sistema vrednosti i doslednog
ponašanja. Lične slobode, privatnost, tolerancija, privatna svojina, otvorena saradnja i slobodno
tržište–našsukredo,našasupravainašesuodgovornosti.Njihnijepropisalanijednavlada.Onasamo
ima zadatak, ograničen vladavinom prava, da ih štiti. Ali ne tako što će ograničavati slobodu govora,
žrtvovati privatnost zarad malo bezbednosti i potpuno regulisati naše društvene i ekonomske odnose.
Uprkos ovakvim stalnim pretnjama i pokušajima države da preuzme kontrolu nad svim sferama naših
života, ideja slobode postaje sve uticajnija u modernoj pravničkoj, političkoj i ekonomskoj misli. Zašto
smo tako uvereni u njenu budućnost? Zato što ništa nije jače od ideje čije je vreme došlo.
STUDENTI ZA SLOBODU
PRAVNI FAKULTET U BEOGRADU

15. 15
KONTAKT
Bul. kralja Aleksandra 67
11000 Beograd, Srbija
+381 64 39 25 657
+381 63 74 66 396
szspfbg@gmail.com
F: /studentizaslobodu
T: @szspf

16. 16
STUDENTI ZA SLOBODU – PRAVNI FAKULTET U BEOGRADU