Morski prolazi - moreuzi i kanali, i njihov značaj

1. Морски пролази,
нихово
распрострањење и
значај

2.  Појам Мореузи
 Мореузи Европе
 Мореузи Африке
 Мореуз Јужне Америке
 Берингов мореуз
 Најпознатији вештачки канали
 Значај мореуза
 Значај канала
Садржај:
Милица Митић I-3

3.  Морски пролази су уски делови мора између копна који спајају два мора или океана.Деле се на:
а)мореузе - природни морски канали
б)канале - вештачки морски пролази које је прокопао човек
Европа, мореузи
Панамски канал
Појам морски пролази

4.  Мореузи су уски делови морске површине који спајају два мора, а раздвајају два копна .Мореузи имају велики
саобраћајни, али и веома важан војно-стратешки положај.
 Они су природни канали, могу да настану када је водостај висок, а ниво мора спуштен, па се копно потопи.
 Канале прокопавају људи, за одређене сврхе.
Мореузи, канали

5. преглед важнијих мореуза са неким њиховим карактеристкама.

6. Мореузи Европе
Босфор -налази се између европског и азијског дела Турске; повезује Мраморно и Црно море.
 Босфор се налази између Балканског полуострва и Мале Азије, раздваја Европу од Азије. Заједно са Дарданелима
спаја Црно море са Средоземним морем.

7. Дарданели
 Налази се између европског и
азијског дела Турске; повезује
Егејско и Мраморно море.
Као Босфор на северу, Дарданели
раздвајају Европу од Азије, док
између ова два мореуза лежи
Мраморно море.
 Мореуз је дуг 61 км, а широк
свега 1,2 до 6 км, с просечном
дубином од 55 м

8. Гибралтарски мореуз
 Налази се између Шпаније и Марока; повезује Средоземно море и Атлантски океан;
 Гибралтар је аутономна прекоморска територија Уједињеног Краљевства. Налази се на крајњем југу Пиринејског
полуострва и Европе.​Лежи на истоименом мореузу (Гибралтарски мореуз) који одваја Европу и Африку.
 Гибралтаски мореуз је дубок око 1.181 метара, и широк око 14 км у најужем делу.

9. Отрантска врата
 Налази се између Италије и Албаније;
повезује Јадранско и Јонско море.
Отрантска врата, морски пролаз у
Средоземноме мору, између Апенинскога
(Италија) и Балканскога полуотока
(Албанија).
 Дуг 70 км, широк 75–140 км. Дубина између 90 и
1100 м.

10. Месински пролаз
 Месински пролаз, морски пролаз у
Средоземноме мору, одваја Сицилију на западу
од остатка Италије на истоку.
 Повезује Тиренско и Јонско море.
 Дуг 32 км, широк 3 км на северу и 16 км на југу .
 Овај мореуз познат је вртлозима и немирном
мору

11. Мореузи Африке
 Баб ел-Мандеб (врата суза) је мореуз који дели Африку и Азију (Арапско полуострво) те спаја Црвено море и
Аденски залив
 Мореуз је добио име Врата суза, по арапској легенди, земљотресу који је раздвојио Африку и Азију, и изазвао
велики број жртава.
 Представља један од најпрометнијих пловних путева.

12. Сицилијански
мореуз
• Сицилијански мореуз је мореуз између
Сицилије и Туниса.
• Дели Тиренско и западно Средоземно
море од источног Средоземног мора.
Широк је око 110 km, дубок око 350 m.

13. Мореуз Јужне Америке
 Магеланов пролаз се налази између Чилеа и Огњене земље; повезује Атлантски и Тихи океан.
 Пролаз је најважнији природни пролаз између Атлантика и Пацифика,
 Настао је топљењем и померањем леда а добио је име по морепловцу Фердинанду Магелану.

14. Берингов мореуз
 Берингов мореуз је водени пролаз који спаја Чукотско море са Беринговим морем, а налази се између рта Принц од
Велса на Аљасци, која припада Сједињеним Америчким Државама, и рта Дежњев, на Чукотском полуострву, које
припада Азији.
 У овом пролазу се налазе и Диомедова острва.
 На средини Берлинговог пролаза пролази и граница између Сједињених Америчких Држава и Русије.
 Ширина Беринговог пролаза варира између 35 и 86 км, а дубина се креће између 30 и 50 метара.

15. Најпознатији вештачки канали
 Канал повезује два океана - Пацифик и Атлантик. Прецизније: Панамски залив са Карипским морем. Налази се у
модерној држави Панама.
 Панамски канал је ушао у историју као један од највећих инжењерских пројеката у целој историји човечанства.
 Канал је смањио удаљеност морем између два највећа центра у САД: Нев Иорк и Сан Францисцо (скоро три пута).
 Укупна дужина Панамског канала је 81,6 километара.Укупна ширина канала је око 150 метара.

16. Суецки канал
 Суецки канал – се налази
у Египту; повезује
Средоземно и Црвено
море.
 Налази се између
Средоземног и Црвеног
мора, раздваја афрички
од азијског континента.
 Ово је је најважнији пловни пут, за
снабдевање Европе нафтом.

17.  Коринтски канал - највећи и најпознатији канал у Грчкој. Коринтски канал, одваја полуострво Пелопонез од копна
Грчке.
Коринтски канал
 Коринтски канал је канал који повезује Коринтски залив са Саронским заливом у Егејском мору.
 Дужина канала је 6 км, ширина 25 м, дубина 8 м, а висина зидова 76 метара.
 Век након завршетка изградње је изгубио економски значај, због уског пута, опасност од клизишта и ерозије зидова,
као и немогуц́ност пловидбе велики прекоокеански бродова.
 Име је добио по древном античком граду Коринту, који се налази на западном крају канала.

19.  Килски канал је дуг 98 km, канал повезује Северно са Балтичким морем и тако скраћује пут за 519 km.
 Природна веза између две немачке обале била је могућа једино заобилазним путем кроз данске пролазе,
зато се јавила потреба за овим каналом.
Килски канал

20. Значај мореуза
 Мореузи су кроз историју имали различити значај, и различите функције.Наиме, дешавало се да судбина царства
зависи од неколико километара мора.
 На пример, Велика Британија, не би изгледала како изгледа да не постоји Ламанш, нити би Европа била
Европа какву познајемо да није Босфора и Дарданела.
 Ови мореузи су имали значај током рата, важни су за трговину,цивилизацију.
канал Ламанш

21. Значај вештачких канала
 Вештачке канале је човек прокопао са неком намером.
 нпр.пре прокопавања Панамског канала морепловци су морали да оплове читав један континент, да би стигли на
западну страну другог континента.
 Најчешће су их људи прокопавали, да би скратили одређени пут.
 Њихов значај за цивилизацију је велики, јер су умногоме олакшали људима, и
скратили доста беспотребних дужих путовања.
 Положај Коринтског канала