2. Рашка је назив за географску област и за једну од
српских жупа у југозападној Србији која је име
добила по истоименој ријеци. У њој су жупани од
почетка 12 стољећа почели предводити српске
походе против Бизанта умјесто прве српске
краљевине Зете, да би њен велики жупан Стеван
Немања у другој половини 12 стољећа постао
најмоћнији међу српским владарима створивши
државу чији је главни град био Стари Рас, који
се налазио недалеко од данашњег Новог Пазара.
Из његове државе развила се потом под његовим
потомцима Немањићима краљевина Србија, а у
XИВ стољећу и Српско царство.
Само име Расија (Рашка) први пут се помиње
1189. године.[тражи се извор] Од тада Млечани,
Нијемци и Мађари до 18. стољећа Србију
називају Расција, а Србе Рацима, Расцијанима,
Раиценима и слично. Име Рашка је данас
сачувано у имену Рашког округа у Србији, а
територија некадашње Рашке је данас позната
под географским именима Рашка област.
Византија је признала независност Рашке 1190.
године.[1]
3. Рашка област нема одлике простора од посебне
геостратешке важности ако се узму у обзир
површина, природни ресурси и број становника.
Међутим, њен географски, саобраћајни и
војногеографски положај, геокултурна
детерминисаност, као и специфични
етнодемографски процеси, учинили су тај
простор веома значајним из геостратешког и
геополитичког аспекта. Њена важност је утолико
значајнија уколико се има на уму да је то простор
подељен између Србије и Црне Горе, оптерећен
сложеним, не само интерконфесионалним, него и
интраконфесионалним односима и комплексном
националном структуром, што га са становишта
безбедности чини потенцијално неуралгичним. У
тексту се разматрају географски, историјски,
политичко-географски, културолошки и
демографски процеси релевантни за
геополитички и геостратегијски положај Рашке
области.
4. Рашка област нема одлике простора од посебне
геостратешке важности ако се узму у обзир површина,
природни ресурси и број становника. Међутим, њен
географски, саобраћајни и војногеографски положај,
геокултурна детерминисаност, као и специфични
етнодемографски процеси, учинили су тај простор
веома значајним из геостратешког и геополитичког
аспекта. Њена важност је утолико значајнија уколико се
има на уму да је то простор подељен између Србије и
Црне Горе, оптерећен сложеним, не само
интерконфесионалним, него и интраконфесионалним
односима и комплексном националном структуром, што
га са становишта безбедности чини потенцијално
неуралгичним. У тексту се разматрају географски,
историјски, политичко-географски, културолошки и
демографски процеси релевантни за геополитички и
геостратегијски положај Рашке области.
5. . Укрштање ветрова
најављује наредну
годину
На Богојављење излази
се на неку ветрометину
са мало пепела у руци.
Пепео се пушта да би се
одредило који се ветра
закрстио, односно, који
ветар је био победник на
Крстовдан. Година ће
бити сушна ако дува
источни ветар, западни
ветар предсказује родну
годину, док јужни ветар
предсказује кишну и
болешљиву годину.
6. Уметност, култура, позориште, наука… Све то
можемо видети у Рашки током традиционалне
манифестације “Рашке духовне
свечаности”, које ће нас и ове године
подсетити – КУЛТУРА ЈЕ ВАЖНА!
Портал Млади је посетио Центар за културу,
образовање и информисање Градац у Рашки,
где смо се информисали о настанку и развоју
ове манифестације, као и о самом програму.
Разговарали смо са уметничким директором
РДС Никшом Барловом и са директором ЦК
Градац Дејаном Котурановићем, који су
директно укључени у организацију догадјаја.
7. Традиција или предање
је усмено ширење прича,
обичаја и веровања.
Одржава се преношењем
„са колена на колено“ на
чему се заснива
континуитет и идентитет
једне културе. Музика,
народне игре,
кулинарски
специјалитети и обичаји
су нешто чиме се Србија
може похвалити.
8. Citava knjiga u jednoj reci ,okean u jednoj
suzi, sedam nebesa u jednom pogledu , vihor
u jednom uzdahu,grom u jednom
dodiru,hiljadu godina u jednom trenu..........