Monitoring zivotne sredine u gradu Novom Sadu2

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ
Смер: Просторно планирање
МОНИТОРИНГ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
У ГРАДУ НОВОМ САДУ
-ДИПЛОМСКИ РАД-
МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Проф. Др Дејан Филиповић Стефана Станисављевић 3/2010
БЕОГРАД, 2014. ГОДИНЕ

МОНИТОРИНГ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ГРАДУ НОВОМ САДУ
2
Садржај
1. Увод........................................................................................................................................ 4
1.1 Положај и границе Новог Сада.......................................................................................... 5
1.2 Рељеф ................................................................................................................................... 6
1.3 Климатске карактеристике................................................................................................. 7
1.4 Хидролошке одлике............................................................................................................ 7
1.5 Педолошки покривач.......................................................................................................... 8
1.6 Биогеографске карактеристике.......................................................................................... 8
1.7 Становништво ..................................................................................................................... 8
2. Мониторинг животне средине на подручју Града Новог Сада ...................................... 10
2.1 Анализа и оцена стања квалитета ваздуха ..................................................................... 10
Оцена квалитета ваздуха у 2012. години.......................................................................... 13
2.2 Анализа и оцена стања квалитета воде........................................................................... 14
Квалитет воде за пиће и подземне воде............................................................................ 15
Квалитет површинских вода.............................................................................................. 19
2.3 Анализа и оцена стања квалитета земљишта................................................................. 22
Резултати мерења квалитета земљишта (2008. година).................................................. 22
Резултати мерења квалитета земљишта(2009. година)................................................... 24
Резултати мерења квалитета земљишта(2011. година)................................................... 26
2.4 Анализа и оцена нивоа буке............................................................................................. 28
2.5 Анализа и оцена стања управљања отпадом.................................................................. 31
Градска депонија................................................................................................................. 33
Јавно комунално предузеће ''Чистоћа''.............................................................................. 35
Анализа процедних вода на депонији............................................................................... 36
Рециклажа отпада и други облици коришћења отпада................................................... 37
Дивље депоније................................................................................................................... 37
Регионална депонија........................................................................................................... 38
2.6 Анализа и оцена стања аерополена................................................................................. 39
Аерополен тип јова............................................................................................................. 39

3
Аерополен тип амброзија................................................................................................... 40
Аерополен везикулатни тип (бор, смрча, јела, кедар)..................................................... 41
Аерополен тип траве........................................................................................................... 41
3. Еколошки проблеми Града Новог Сада............................................................................ 42
4. Предлог за унапређење мониторинга животне средине ................................................. 47
5. Закључак .............................................................................................................................. 48
6. Литература........................................................................................................................... 50

4
1. Увод
Град Нови Сад је смештен у источном делу Европе, у Србији, између 19. и 20.
степена источне географске дужине и 45. и 46. степена северне географске ширине.
Простире се на подручју Панонске низије, већим делом у јужној Бачкој, на 72 до 80 m
надморске висине. Лежи на левој обали Дунава, на 1255. километру његовог тока и на
ушћу у Дунав једног од магистралних Канала Дунав-Тиса-Дунав. Нови Сад има изузетно
повољан како природно-географски, тако и економско-географски положај, ако се има у
виду амбијент у коме је смештен и чињеница да се налази на раскрсници копнених и
водених путева. Налази се на источном туристичком правцу који повезује северну,
централну и западну Европу са Јадранским, Егејским и Црним морем. Значај овог правца,
а тиме и Новог Сада, повећавају коридор VII (река Дунав) и коридор X (централна Европа
- Црно и Егејско море) који непосредно тангирају овај простор. Град лежи на европском
магистралном правцу Е-75. Сем тога, ова саобраћајна раскрсница се налази на педесетак
километара и од међународног пута Е-70, који повезује западну са источном Европом.
Неопходно је напоменути да је Нови Сад и велики железнички чвор и лука речног и
каналског саобраћаја, што даје комплетну слику о повољности туристичко-географског
положаја.
Слика 1: Путна мрежа на простору АП Војводина
Извор: www.wikipedia.rs

5
1.1 Положај и границе Новог Сада
Подручје Града се састоји из две градске општине: Градске општине Нови Сад и
Градске општине Петроварадин. Општина Нови Сад се простире на 14 катастарских
општина, а Општина Петроварадин на 4. Подручја градских општина чине насељена
места, односно подручја катастарских општина која улазе у њихов састав.
Са 14 приградских насеља, подручје града Новог Сада обухвата површину од 702,7
км², док уже подручје Новог Сада са Петроварадином и Сремском Каменицом заузима
површину од 129,4 км². Град Нови Сад окружују општине: Бачки
Петровац, Врбас, Темерин, Жабаљ, Тител, Инђија, Сремски Карловци, Ириг и Беочин,
чији становници, заједно са становницима још неких општина јужнобачког округа,
гравитирају Новом Саду.
Слика 2,3: Окрузи у АП Војводина, карта Града Новог Сада
Извор: www.wikipedia.rs

6
1.2 Рељеф
Подручје одликују две различите геоморфолошке целине: Фрушка гора-хорстовска
планина и уравњено дно Панонског басена. Новосадској околини припада најјужнији део
уравњеног дна Панонског басена који има једноличну геолошку грађу и слабо наглашен
рељеф. Као фактори изграђивања рељефа доминирају флувијална ерозија ограничена на
меандарско усецање корита Дунава, и еолска и флувијална акумулација. Алувијална раван
Дунава је различите ширине. Знатно је развијенија на левој страни корита Дунава, а у
појединим деловима она залази у лесну терасу и до десетак километара. Ту је развијен
посебан рељеф састављен од уских и издужених гредица и плитких утолеглица. На десној
страни корита Дунава, алувијална раван се јавља само местимично на ограниченом
простору. Алувијална раван Дунава на сектору Новог Сада је асиметрична. Створена је
померањем корита реке према југу и подсецањем лесних платоа и масива Фрушке горе.
Највећи део Новог Сада налази се на фрагменту речне терасе. Рељеф овог
геоморфолошког облика чине остаци старих дунавских корита и гредица између њих.
Инундациона раван Дунава је најнижи геоморфолошки елемент овог подручја. На бачкој
страни ова раван представља континуирану зону која целом дужином прати ток Дунава и
при том има различите ширине. Мањи геоморфолошки облици на инундационој равни
слични су облицима на лесној и речној тераси. Корито Дунава усечено је у инундациону
раван. Међу најинтензивнијим геоморфолошким процесима је еродирање инундационе
равни, лесне заравни и планинске суподине, затим потенцирање клизишних процеса на
лесној заравни и преношење и таложење еродираног материјала, градња острва и
спрудова. Просечна ширина главног корита Дунава на сектору новосадског подручја је
око 600m.
Слика 4: Фрушка Гора
Извор:www.fruskagora.rs

7
1.3 Климатске карактеристике
Нови Сад има умерено степско-континенталну климу, каква је уосталом на
простору целе Панонске низије. То подразумева кишовита пролећа, топла и сува лета,
сувље јесени од пролећа и хладне зиме са мало снега. Ради се о веома сунчаном крају, где
сунце ову пространу равницу загрева у просеку око 2.040 сати годишње. Просечна
годишња количина падавина износи 576 mm , а честе су и суше. У просеку, највише
падавина има у јуну и децембру, а најмање у октобру и марту. Најчешћи ветар је кошава
која дува из правца југоистока. Кошава је доста равномерно распоређена током зиме,
пролећа и јесени, док лети дува ређе. Најчешћа је у октобру. Затим следе: северозападни
ветар који дува у летњим месецима, и западни који је најчешћи у фебруару.
1.4 Хидролошке одлике
Површинске воде обухватају: Дунав, фрушкогорске потоке, мања језера, баре и
мочваре, Канал Савино село - Нови Сад из хидросистема ДТД, и мање мелиорационе
канале. Река Дунав је једно од најбитнијих природних обележја града. Нови Сад се налази
на 1.255. километру његовог тока и на ушћу у Дунав једног од магистралних Канала
Дунав-Тиса-Дунав. Друга по величини река у Европи, која својим током дугим преко
2.860 km пролази кроз десет европских држава, представља најважнију речну
саобраћајницу, али и културну и историјску везу са осталим европским земљама. Дунав
чини највећи део водене површине хидрографске мреже, а уједно и њен најпогоднији део,
с обзиром на експлоатацију. Експлоатише се за пловидбу, водоснабдевање, наводњавање,
спорт, рекреацију и туризам. На просторима дуж Дунава налазе се изворишта, викенд-
насеља, пристаништа, пристани, сидришта, бродоградилиште, плаже, индустријски
објекти и зоне становања.
Бегечка јама, језеро са сталним присуством воде, изузетно је значајно мрестилиште
већег броја дунавских риба и репродуктивни центар водоземаца ширег подручја. На
релативно малом простору присутни су елементи језерског, барског и мочварног
екосистема, а опасује их шумска вегетација са доминацијом сађене (плантажне) шуме.
Парк природе „Бегечка јама” је стављен под заштиту као значајно природно добро.
Канал Савино село - Нови Сад из хидросистема ДТД, повезује седам насељених
места, од којих највећи значај има Нови Сад као индустријски и пољопривредни центар
Војводине. На четвртом километру налази се спољна преводница Нови Сад, која је и
једина на Каналу. Превођење бродова траје од 30 до 40 минута, зависно од водостаја
Дунава. Низводно од преводнице Нови Сад изграђена је окретница за бродове која се у
зимском периоду користи и као зимовник.
Фрушкогорски потоци се спуштају низ северну и јужну планинску падину и има их
више од 50. Махом су периодичног, а делом и сталног карактера. Бујични потоци су
бројнији на северној падини, где услед великог пада носе значајну количину материјала
који таложе испред ушћа у Дунав стварајући плавине.

8
1.5 Педолошки покривач
Земљишни покривач подручја Новог Сада је хетероген и сачињавају га земљишта
аутоморфног, хидроморфног, халоморфног и субаквалног реда. У састав наведена четири
реда улазе бројни типови, подтипови, варијетети и форме земљишта. Свака од ових
земљишних творевина карактерише се одређеним морфолошким, хемијским, физичким,
биолошким, а с тим у вези и производним својствима.
Имајући у виду различите могућности коришћења земљишта, као природног
ресурса, највећи део површина подручја Новог Сада северно од Дунава представља
велики потенцијал за пре свега ратарску и повртарску производњу. Подручје јужно од
Дунава које укључује и падине Фрушке горе представљено је углавном Еутричним
смеђим земљиштем (Еутрични камбисол), Черноземом на лесу и лесоликим седиментима
– посмеђеним и Рендзином на лесу и лесоликим седиментима, док су у нижим деловима у
приобаљу заступљена Алувијална (Флувисол) и Делувијална (Колувијум) земљишта.
1.6 Биогеографске карактеристике
Рељеф са педолошким супстратом, заједно са хидролошком мрежом и климатским
приликама, условили су значајну биолошку разноврсност. На територији Града Новог
Сада заступљени су различити екосистеми. Равничарски део одликују обрадиве површине
на којима се гаје разноврсне пољопривредне културе, док плавна подручја Дунава
одликују мозаично распоређени водени, мочварни, ритски екосистеми са низијским,
повремено плављеним ливадама и шумама. Разноврсност екосистема прати и
разноврсност биљног и животињског света, са значајним бројем угрожених ретких,
реликтних и ендемичних врста. Тако је у Дунаву и његовим плавним подручјима
забележено присуство 46 врста риба, од којих су 38 домаће. Ковиљско – петроварадински
рит одликује присуство 172 врсте птица, од којих је 118 врста гнездарица. Захваљујући
чињеници да је Фрушка гора у терцијару била острво, прво у Медитеранском, а затим у
Панонском мору, одликује је јединствена флора, са преко 1.500 врста. Чак 90% површине
Фрушке горе покривено је шумама, од чега шуме липе чине 30%. Присуство 30 врста
орхидеја такође доприноси атрактивности овог простора. На обронцима и нижим
деловима Фрушке горе, поред шума простиру се пашњаци, виногради и воћњаци. Винова
лоза се на обронцима планине гаји преко 2.500 година, још од времена великог Римског
царства. Природне вредности планине употпуњује и ловна дивљач. Неке врсте, као што су
јелен, јелен лопатар и муфлон, ограничене су само на ловишта и ловне резервате, док се
зечеви и срне срећу на целом подручју.
1.7 Становништво
Подручје Новог Сада (некадашња Бистрица и Варадинци) је кроз историју било
привлачно за насељавање због свог повољног географског положаја. Пораст становништва
у граду бележи се кроз цео послератни период, при чему је у појединим раздобљима он
био веома интезиван. На овај пораст је знатније утицао механички прилив него природни

9
прираштај. Најинтезивнији демографски раст Нови Сад је остварио у периоду 1961-1971.
Године. Највећи део досељеног становништва града потиче са подручја Војводине
(56,2%), а затим са подручја Босне и Херцеговине (15,3%) и Централне Србије (11,7%).
Према попису становништва из 2002. године, на општинском подручју Града Новог
Сада живело је 299.294 становника, а просечна старост становништва износила је 39,8
година. На овом подручју има 72.513 домаћинстава, а просечан број чланова по
домаћинству је 2,63. Уже градско језгро Новог Сада (без Петроварадина и Сремске
Каменице) има 191.405 становника, док заједно са овим насељима, број становника у
урбаном делу Новог Сада износи 216.583. Сам град, као и већина околних насеља,
претежно су настањени Србима, са изузетком насеља Кисач у којем већину становништва
чине Словаци. Према подацима са сајта ЈКП „Информатика“ у 2012. години, општинско
подручје Града Новог Сада има 385.131 становника, док урбани део града (са
Петроварадином и Сремском Каменицом) има 296.819 становника.
График 1. Промена броја становника за период 1940-2010. година
Извор:http://sr.wikipedia.org/

10
2. Мониторинг животне средине на подручју Града Новог
Сада
Мониторинг је значајна контрола у обезбеђивању стандарда квалитета.
Систематски мониторинг се састоји од више нивоа праћења елемената животне средине.
Обухвата мониторинг надзора који обезбеђује информације неопходне за одлуке
засноване на једноставним анализама ради провере добијених података са нормативима,
мониторинг провере који обезбеђује информације неопходне за одлуку ради провере да ли
су испоштоване све вредности параметара квалитета и мониторинг истраживања – зависи
од околности када се утврђују детаљи.
У Новом Саду програм праћења стања животне средине обухвата:
 квалитет ваздуха;
 ниво комуналне буке;
 квалитета воде јавних купалишта;
 праћење аерополена;
 индекса UV зрачења;
 квалитет земљишта;
 квалитет површинских вода;
 мониторинг ЕМ зрачења;
 радиоактивност и
 мониторинг инсеката и глодара.
2.1 Анализа и оцена стања квалитета ваздуха
Аерозагађење подразумева присуство гасова и других садржаја у ваздуху који му
нису својствени по природном саставу. Деловање на здравље је акутно и хронично уз
могућност директног и индиректног дејства.
Проблеми загађивања ваздуха из године у годину постају све интензивнији и
значајнији и на Европском и на глобалном нивоу. Основни разлог загађивање ваздуха у
Новом Саду су: емисије у ваздух различитих загађујућих материја, као што су сумпорни и
азотови оксиди, суспендоване честице, тешки метали, чврсте честице и друге материје из
великог броја извора загађивања.
Највећи загађивачи ваздуха у Новом Саду су: термоенергетска постројења,
индустријска постројења, саобраћај, рафинерија нафте и домаћа ложишта.
Суспендованим честицама називамо све комплексне мешавине честица
суспендованих у ваздуху који удишемо. Њихово редовно мерење има велики значај за
сагледавање загађености ваздуха у урбаним срединама. Оне представљају комплексну
мешавину органских и неорганских материја и могу имати различит хемијски састав.

11
Квалитет ваздуха, као један од основних параметара стања животне средине, прати
се у Новом Саду од 1971. године.
На подручју Града врши се мерење квалитета ваздуха на основу аероседимената,
чађи, сумпордиоксида, азотдиоксида, приземног озона, водоник сулфида и суспендованих
честица.
Слика 5: Мерна места за праћење квалитета ваздуха
Извор:http://www.environovisad.org.rs

12
Мерна места:
1. Клиса
2. Петроварадин
3. Институт за Јавно здравље
4. Шангај
5. Дом здравља ''Ветерник''
6. Дечје село Др Милорад Павловић
7. МЗ Клиса
8. МЗ Соња Маринковић
9. МЗ Шангај
10. Лиман III
11. Булевар Ослобођења - АД холдинг ''Дневник''
Табела 1: Просечне вредности мерења квалитета ваздуха (за 2009., 2010., 2011., 2012., и 2014. годину)
Извор: http://www.environovisad.org.rs/
М.М
Аероседименти укупна
количина mg/m3 Сумпордиоксид mg/m3
Азотдиоксид mg/m3
Чађ mg/m3
Суспендоване честице
2009.
2010.
2011.
2012.
2014.
2009.
2010.
2011.
2012.
2014.
2009.
2010.
2011.
2012.
2014.
2009.
2010.
2011.
2012.
2014.
2009.
2010.
2011.
2012.
2014.
1. 324,2 164 156 347 583 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /
2. 204 227 192 252 431 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /
3. / / / 155 451 12 26 19,8 / / / / / / / 16,6 7,4 7 / / / 226 187 129 /
4. 418,5 / / 274 220 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /
5. / / / 125 191 / 28 19,1 20,9 26 / / / / / 6,2 7,6 10,1 9,5 15,7 / / / / /
6. / / / 84 356 13 22 20 21,9 22,9 / / / 14,9 10,7 17 8,5 7 / 18,6 / / / / /
7. / / / / / 11 23 19,6 20,9 25,5 / / / / / 10,4 6,9 8,2 7,8 15,9 / / / / /
8. / / / / / / 29 19,9 20,2 21,4 / 20 23,5 14,3 37,4 / 11,4 19 10,5 9,1 / / / / /
9. 467,9 196 98 / / 14 25 21,1 21,2 21,5 8 19 31,7 17,8 10,2 7,1 6,2 12,3 8,4 10,9 111 95 / 98 /
10. 553,2 107 224 / / / / / 21,5 22,6 / / / 23,2 21 / / / 38,8 10,6 / / / 20 15
11. / / / / / 18 23 / 23,6 23,2 8 / 16,5 20,79 17,5 14,7 / 21,7 10,5 15,7 / / 46 21 20

13
Мерење је вршено на 11 мерних места 2014. године а 2009. на чак 20. Праћене су
концентрације сумпор-диоксида, азот-диоксида, чађи, суспендованих честица и
аероседимената. Ни на једном мерном месту нису праћене концентрације свих елемената
осим на мерном месту МЗ Шангај и то само 2009. године.
Гранична и толерантна вредност за сумпор-диоксид износе 125 µg/m3
. Дата
вредност се не сме прекорачити више од три пута у једној календарској години. У периоду
када је вршено мерење, није прекорачена наведена вредност ни на једној мерној позицији.
Иначе овај безбојни, реактивни гас настаје сагоревањем енергената који га природно
садрже као што су угаљ и нафта. Највиши нивои очекују се у близини електрана,
рафинерија, парних котлова, генератора паре и сл.
Гранична вредност за азот-диоксид износи 85 µg/m3
. Према подацима из табеле се
може закључити да, у периоду мерења, нису прекорачене граничне вредности. Највише
просечне вредности има на мерном месту МЗ Соња Маринковић (37,4mg/m3
) као подручје
где је фреквенција саобраћаја већа него на осталим мерним местима, чињеница да највећа
концентрација азот-диоксида потиче управо из путничких возила. Највећи значај имају
азот-моноксид и азот-диоксид у формирању „фотохемијског смога“ који заједно са
угљоводоницима ствара веома иритативна – надражујућа једињења.
Максимална дозвољена концентрација за укупне суспендоване честице за 2014.
годину износи 50 µg/m3
. Током мерења прекорачена је максимална гранична вредност на
мерним местима Институт за Јавно здравље и МЗ Шангај (нафтна индустрија).
Када је у питању концентрација чађи, максимална дозвољена вредност износи 50
µg/m3
. Резултати мерења показују да наведена врдност није прекорачена у датом периоду
мерења. Највећа концентрација је забележена на мерном месту Лиман III (38,8 µg/m3
).
Укупна количина аероседимената премашује граничне вредности од 550 µg/m3
на
мерним местима Лиман III 2009. године, са просечном вредношћу од 553,2 µg/m3
, и на
мерном месту Клиса 2014. године са просечном вредношћу од 583 µg/m3
.
Оцена квалитета ваздуха у 2012. години
Оцена квалитета ваздуха у 2012. години, у „Извештају о стању животне средине
у Републици Србији“, извршена је на основу годишњих концентрација загађујућих
материја (сумпор-диоксид, азот-диоксид, озон, суспендоване честице РМ10 и угљен-
моноксид) добијених аутоматским мониторингом квалитета ваздуха у државној мрежи. У
зони Војводина током 2012. године ваздух је био I категорије тј. чист до незнатно
загађен, зато што ни на једној мерној станици нису забележена прекорачења граничних
вредности ни за један параметар.

14
На слици 5, круговима су означене оцене по подацима станица које имају
најмање 90% валидних сатних вредности за све загађујуће материје чије је праћење
предвиђено програмом, а троугловима су означене оцене по подацима на којима није
сакупљено најмање 90% валидних сатних вредности за све загађујуће материје чије је
праћење предвиђено програмом. За Нови Сад, мерене су само концентрације
азотдиоксида, угљенмоноксида (Дневник и Лиман III) и сумпордиоксид (Шангај). Сходно
томе, и резултате треба узети са резервом.
Слика 6: Оцена квалитета ваздуха у Републици Србији (2012.година)
Извор: Извештај о стању животне средине у Републици Србији (2012.)
2.2 Анализа и оцена стања квалитета воде
Акватични екосистеми су интегрални део људског живљења и представљају
основне ресурсе за задовољавање елементарних и многиг других потреба. Незагађени и
здрави водени екосистеми, као и остали делови природе су битна основа за људско
благостање. Због тога, заштита ових ресурса мора постати и остати кључ одрживог развоја
у циљу очувања квалитета животне средине, социјалног благостања и економске
сигурности, области које су у основи испреплетане и међузависне. Водени екосистеми
морају бити под адекватном заштитом, поред осталог и због њихових својствених
вредности. Притисци на ове екосистеме су стално присутни и прилично добро разумљиви

15
а мониторинг њиховог стања је неопходност која треба аргументовано да укаже на
евентуалне изворе загађења и опасност од деградације акваторија.
Основни извори загађења вода на територији Новог Сада јесу привредни субјекти,
установе, институције и становници. Они врше основни утицај на животну средину,
односно врше загађивање вода разним загађујућим материјама из индустријских и других
привредних објеката, енергетских постројења и уређаја, атмосферске канализације,
домаћинстава и пољопривреде.
Квантитативно стање, врсте и концентрације загађујућих материја у водотоковима
и акумулацијама на територији града, утврђује се на основу биолошких, микробиолошких
и физичко-хемијских испитивања.
Квалитет воде за пиће и подземне воде
Вода је у 21. веку стратешки веома важна, јер су глобално залихе воде доброг
квалитета - ограничене. Систематско праћење воде за пиће финансирано од стране Града
Новог Сада почиње 1971. године, у данашњем облику, од 1987. године, свакодневно.
На основу броја еквивалентних становника (потрошња воде од 150l) одређује се
број дневних узорака воде за пиће. До 2006. године свакодневно се контолисало 12
узорака воде за пиће, а од 2006. године се свакодневно узоркује 18 узорака воде за пиће. У
свим узорцима воде за пиће обавља се утврђивање здравствене исправности на основу
микробиолошке и физичко-хемијске исправности. Институт за јавно здравље Војводине
једном месечно контролоше и здравствену безбедност воде јавних бунара. Осигурање
довољне количине здравствено безбедне воде за пиће је основни услов постизања и
одржавања доброг здравља целокупног становништва и стратешко богатство Земље.
Подземне воде доброг квалитета представљају изузетно важан природни ресурс. Град
Нови Сад се снабдева водом за пиће из три изворишта: ''Ратно острво'', ''Штранд'' и
''Петроварадинска ада''. Обзиром на њихову потенцијалну угроженост различитим
видовима људских активности, а у циљу добијања информација за правовремено
реаговање и спречавање загађења, Градска управа за заштиту животне средине обезбеђује
микробиолошко праћење квалитета подземних вода самих изворишта, као и подземних
вода у зони изворишта. Природно-математички факултет – Департман за биологију и
екологију врши праћење микробиолошких параметара квалитета подземне воде три
актуелна изворишта воде за пиће Града Новог Сада по следећој динамици:
 Ратно острво (узорковање сваког месеца, вода бунара хидрауличке баријере и
пијезометара, и збирни узорак са изворишта);
 Петроварадинска ада (тромесечно узорковање, вода из пијезометара и збирни
узорак са изворишта);
 Штранд (узорковање тромесечно, вода из пијезометара).
На основу Договора о финансирању реализације програма – Праћење
микробиолошког квалитета подземних вода градских изворишта воде за пиће – између
Градске Управе Града Новог Сада и Департмана за биологију и екологију, вршено је

16
испитивање подземних вода у току 2009. године на локацијама изворишта воде за пиће
града Новог Сада. Испитивањем су обухваћени следећи параметри:
 Фосфатазна активност воде (изражена као ИФА – индекс фосфатазне активности);
 Аеробне, мезофилне бактерије (култивација на 37ºЦ, санитарни аспект воде);
 Органотрофне бактерије (на високонутритивној МПА подлози и нисконутритивној
Р2А подлози);
 Факултативно олиготрофне бактерије;
 Липолитске бактерије и
 Угљоводоникоксидујуће бактерије.
Ратно острво
Извориште Ратно острво је најзначајније и најмоћније извориште водоводног
система града Новог Сада. Простире се дуж леве обале Дунава,од ушћа канала ДТД
низводно (укупна дужина обале на којој је извориште је око 4000 м). Експлоатациони
капацитет изворишта је 700-800 l/s, а цевоводом за сирову воду дужине око 4 km сирова
вода се допрема до постројења за прераду воде. Услед бомбардовања рафинерије (март-
јуни 1999. године), дошло је до изливања веће количине нафте и нафтних деривата у
Дунав и околно земљиште, чиме је директно угрожено ово значајно извориште.
Резултати мерења 2009. године
Статус подземних вода овог изворишта је задовољавајући и са санитарног и са
еколошког аспекта и за сада не показује знаке угрожености квалитета. Према ензимској
активности вода збирног узорка најчешће је припадала категорији умерено загађених вода
(II-III категорија). Према индексу фосфатазне активности (ИФА) квалитет воде се кретао у
границама од загађене до веома загађене и прљаве воде.
Микробиолошки квалитет збирног узорка је углавном био задовољавајући и са
санитарног и ширег еколошког аспекта. На основу ензимске активности, конкретно
индекса фосфатазне активности (ИФА), највећи број испитаних збирних узорака воде
налази се у категорији умерено загађених вода.
Резултати микробиолошких испитивања указивали су да је квалитет збирног узорка
углавном био задовољавајући са санитарног и ширег еколошког аспекта. На основу
ензимске активности, конкретно индекса фосфатазне активности (ИФА), највећи број
испитаних збирних узорака воде налази се у категорији умерено загађених вода, II-III
категорија. Индекс фосфатазне активности воде (ИФА) је висок и вода се карактерише у
већини случајева као загађена (III А класа).

17
График 2: Ратно острво категоризација воде према ИФА, просек за 2011. годину
.
Према резултатима мерења утврђено је да је индекс фосфатазне активности
(ИФА), који износи 0,95 микромола паранитрофенола/dm3
висок. На основу тога, збирни
узорак воде спада у слабо загађене воде (IIВ категорија).
Петроворадинска ада
Извориште Петроварадинска ада је једино извориште на десној обали Дунава (на
сремској страни). Изграђено је још 1984. године и пружа се дуж петроварадинске обале
Дунава у дужини од 2500 м. Изграђено је шест бунара са хоризонталним дреновима и
осам вертикалних бунара, са експлоатационим капацитетом од 600-700 l/s. Везано за
истражне радове на овој територији испитивана је подземна вода осам истражних
пијезометара. Активности које угрожавају ово извориште су дивља депонија смећа у
залеђу и насеље уз само извориште, депонија песка, ресторан, међународно сидриште
бродова и акцидентно доспевање веће количине нафте у Дунав.
У свим пијезометрима су присутне физиолошке групе липолитских и
угљоводоникоксидујућих бактерија а индекс фосфатазне активности карактерише овуводу
у зависности од пијезометра у распону од загађене до веома загађене или веома прљаве
воде. Индекс фосфатазне активности (ИФА) карактерише збирни узорак воде
Петроварадинске аде углавном као умерено загађену, до загађену воду.
Мониторинг квалитета подземних вода овог изворишта током 2010. године
показао је углавном лошији квалитет воде у испитиваним пијезометрима у односу на воду
експолатационих бунара, као и у односу на збирни узорак воде који је анализиран једном
месечно. Према ИФА индексу вода припада у категорију загањених вода. Ензимска

18
активност показује да је у већини случајева према вредности ИФА вода експоатационих
бунара могла да буде сврстана у категорију умерено загађених.
Према ИФА у новембру, али и у априлу и мају месецу, вода збирног узорка
припадала је категорији загађених вода, а свих осталих месеци вода је показивала
задовољавајући квалитет. Ензимска активност показује да је у већини случајева према
вредности ИФА вода БХД бунара могла да буде сврстана у категорију умерено загађених
(II-III) или у категорију загађених вода (III A).
Збирни узорак воде изворишта Петроварадинска ада је децембра месеца 2013.
године показао задовољавјући квалитет. Међутим, ензимска активност показује да се ради
о категорији умерено загађених вода.
Штранд
Извориште Штранд је најстарије новосадско извориште (пуштено у погон
шездесетих година). Простире се дуж леве обале Дунава у дужини од око 1500m.
Извориште је смештено уз постројење за прераду воде при чему се челичним цевоводима
сирова вода допрема до постројења. Експлоатациони капацитет је око 300-400 l/s, зависно
од тренутних хидролошких прилика. На простору Штранда изграђено је шест бунара са
хоризонталним дреновима, и шест вертикалних бунара (пет су у функцији након
реконструкције) као и низ истражних пијезометара.
Подземна вода пијезометара на изворишту Штранд у фебруару месецу 2009. године
генерално је показивала лошу микробиолошку слику посебно у пијезометрима Ш-3 и Ш-9
где је бројност неких група бактерија била толико висока да није било могуће извршити
процену. Резултати нису показали актуелно фекално загађење подземне воде, али
опасност потенцијално увек постоји о чему сведочи висока бројност аеробних мезофила и
психрофилне бактериофлоре. У августу месецу 2009. у подземној води пијезометара на
изворишту Штранд бројност бактерија је углавном висока у свим испитиваним групама.
Индекс фосфатазне активности показује да се углавном ради о загађеним, веома
загађеним, па и прљавим водама.
Резултате је тешко сагледати с обзиром да је из неких својих разлога организација
„Водовод и канализација“ ускратила узорковање из свих објеката. Индекс фосфатазне
активности (ИФА) као осетљив параметар квалитета воде показује да је вода
експолатационих бунара углавном у категорији од слабо загађених до умерено загађених,
али и до веома загађених вода
Квалитет подземне воде бунара варирао је током појединих месеци, али је
генерално гледајући бројност свих испитиваних група бактерија била висока, што се види

19
и из просечних вредности. Аеробне, мезофилне, потенцијално патогене бактерије су
далеко превазилазиле границе прописане Правилником (300 cfu/ml). Подземна вода
пијезометара на изворишту Штранд у испитиваном периоду 2011.године генерално је
показивала лошу микробиолошку слику јер је бројност неких група бактерија у појединим
месецима била толико висока да није било могуће извршити процену. Оно што забрињава
је чињеница да 15% узорака показује тако високу ензимску активност да улази у
категорију максимално прљавих вода, Практично такве воде су ван категорије, што уз
високе бројности свих група бактерија озбиљно упозорава на нарушен квалитет
подземних вода изворишта Штранд.
Подземна вода у пијезометрима на изворишту Штранд у децембра месеца 2013. је
показала генерално лош микробиолошки квалитет. У свим узорцима забележено је
присуство физиолошких група липолитских и угљоводоник оксидујућих бактерија, што је
показатељ оптерећености воде органским материјама. Бројност органотрофа на
нисконутритивним подлогама је висока, што заједно са индексом фосфатазне активности
указује на микробиолошку контаминацију воде пијезометара.
Квалитет површинских вода
Мониторинг квалитета површинских вода спроводи се на изабраним
карактеристичним деоницама и мерним профилима, имајући у виду њихову
репрезентативност и значај за добијање реалне слике стања квалитета површинских вода
на подручју Новог Сада. Истраживањем су обухваћене 3 деонице на којима је
успостављено 3 мерних профила:
 Канал Татарница – један локалитет, на улазу на територију Новог Сада;
 Канал ДТД Нови Сад - Савино село – два локалитета, улаз на територију Новог
Сада (узводни профил) и пре улива у Дунав (низводни профил);
 Канал Субић– један локалитет, низводно од депоније пре улива у Дунав (код ц.с.
"Калиште").
Праћење квалитета површинских вода на подручју Града Новог Сада, на одабраним
деоницама и профилима, настављено је и током 2012. године. Узорковање је вршено
једном месечно. Квалитативном и квантитативном анализом обухваћени су следећи
параметри:
 Растворени кисеоник [mg/l];
 Петодневна биохемијска потрошња кисеоника (BPK5) при температури од 20°С
[mg/l];
 Хемијска потрошња кисеоника (HPK) из KMnO4 [mg/l];
 Суспендоване материје [mg/l];

20
 Суви остатак филтриране воде [mg/l];
 Нитрати (NO3⎯) [mg/l];
 Нитрити (NO2⎯) [mg/l] и
 Амонијум (NH4+
) [mg/l].
Слика 7: Локације мерних места
Канал Татарница
Водоток Татарница истовремено је и главни канал система за одводњавање Бегеч
који се простире на површини од 4750 ha, а лоциран је на око 20 km западно од Новог
Сада. Укупна дужина главног канала је око 9,8 км, што уз још око 50 km канала нижег
реда даје укупну каналисаност сливног подручја од 12,6m/ha. Упоредном анализом
просечних вредности најважнијих параметара квалитета воде из периода 2006 - 2011, на
каналу Татарница (слика 3.1.2.) констатује се стабилност БПК5, и према овом параметру
канал Татарница претежно је у трећој класи бонитета, у 2011. години констатује се
побољшање и прелази у другу класу. Вредности суспендованих материја, показују
варијабилност, мада водоток углавном припада другој класи бонитета, осим у 2008.
години, када је ван класе. Приметно је и повећање раствореног кисеоника у 2008. и 2009.
години (прва класа), повратак у другу класу у 2010. и повећање у 2011. години (прва
класа).

21
Канал ДТД, Планта
Канал Нови Сад - Савино Село је један од магистралних канала Основне каналске
мреже вишенаменског хидросистема Дунав - Тиса - Дунав. Поред свих предвиђених
хидротехничких, мелиоративних и осталих функција канал има намену и за прихватање
употребљених загађених вода. Због значаја праћења и очувања квалитета воде канала на
територији града Новог Сада који проистиче из важности овог водотока и утицаја
различитих директних или индиректних загађивача успостављен је мониторинг квалитета
воде.
Према раствореном кисеонику, квалитет воде је у 70% узорака задовољио
захтевану другу класу (од тога у 42% се налазио у вишој, првој класи), док у око 30% није
адовољен тражени квалитет када се концентрација раствореног кисеоника кретала у
границама треће и четврте класе. Током 2006., 2010. и 2011. године, према просечној
вредности од 6.9, 7.6 и 7.2 mg/l, задовољен је критеријум друге класе, а за периоде 2007,
2008. и 2009. године, просеци износе редом 8.9, 8.4 и 10.7 mg/l (прва бонитетна класа).
Мониторинг квалитета површинских вода на подручју Града Новог Садa
Према показатељу органског оптерећења, БПК5, у 58% узорака задовољен је
захтевани квалитет друге класе, при томе 11% се налазио у вишој I класи. 32% узорака се
налази у трећој класи и 10% у четвртој класи квалитета. Просечна годишња вредност
БПК5 се креће од 2.9 - 4.7 mg/l.
Анализа квалитета воде канала ДТД на улазу у градско подручје Новог Сада, према
просечним вредностима параметара указује на стабилно стање и према већини параметара
задовољава захтевани квалитет.
Канал Субић, Калиште
Канал Субић је главни мелиоративни канал на сливу Калиште који обухвата
површину од 2180 ha. Лоциран је на простору између Новог Сада и Каћа и улива се у
Дунав, гравитационо или пумпањем помоћу црпне станице "Калиште" капацитерта 2 x 2,0
m3/s. Подручје слива чине углавном пољопривредне површине. На овом сливу се налази
насеље Шангај, нека индустријска постројења (ТЕ-ТО Нови Сад, Котекспродукт, ХГП
итд.), као и градска депонија.
Према показатељу раствореном кисеонику, захтевани квалитет је постигнут у 32%
узорака (у 14% се налазио и у најбољој, првој квалитативној класи). Међутим, у 68%
узорака вредност раствореног кисеоника не задовољава другу класу. Просечневредности
се крећу од 3.6 mg/l у 2010. до 5.8 mg/l у 2011. години. Према просечним вредностима
квалитет воде из четврте класе прелази наредне две године (2007. И 2008.) у трећу, у 2009.
у другу квалитативну класу, у 2010. у четврту и у 2011. години у трећу бонитетну класу.
Према показатељу органског оптерећења, БПК5, само у 14% узорака задовољен је
захтевани квалитет (другу класа), а 25% узорака се налази у трећој класи. Највећи број
узорака је у четвртој класи или ванкласном стању (61%). Према просечним годишњим

22
вредностима БПК5, за анализирани период, које се крећу од 7.3 - 13.5 mg/l квалитет воде
је у четвртој квалитативној класи.
На каналу Субић забележено је лоше стање квалитета воде на основу вредности
ХПК и БПК5 што указује на и даље велику загађеност органском материјом.
Контаминација потиче од загађивача лоцираних на сливу, као и од процедних вода
градске депоније. Такође констатује се и лошији квалитет воде према суспендованим
материјама и сувом остатку.
2.3 Анализа и оцена стања квалитета земљишта
Земљиште је природни ресурс, који представља основну базу за производњу
органске материје гајењем различитих биљних врста. Оно се састоји од минералних
честица, органске материје, воде и ваздуха и животна је средина за биљке, животиње и
микроорганизме.
Коришћењем земљишта често долази до поремећаја равнотеже појединих састојака
земљишта, што неминовно доводи до његовог оштећења. Једна од мера заштите и очувања
земљишта је спровођење мониторинга, што представља праћење промена у
пољопривредном и непољопривредном земљишту, а посебно праћење садржаја опасних и
штетних материја.
У циљу контроле квалитета пољопривредног земљишта и производње здравствено
безбедне хране на територији Града Новог Сада, Градска управа за заштиту животне
средине, заједно са Институтом за ратарство и повртарство у Новом Саду, од 2003.
године, прати квалитет земљишта у баштама Града, на производним парцелама
индивидуалних повртарских произвођача, као и загађеност непољопривредног земљишта
у парковима и двориштима вртића предшколске установе „Радосно детињство“ Нови Сад.
Резултати мерења квалитета земљишта (2008. година)
Издвојене су три групе мерних места:
 Пољопривредно земљиште I поред фреквентних саобраћајница (1.Руменка,
2.Сремска Каменица, 3.Ковиљ и 4.Нови Сад-Клиса);
 Пољопривредно земљиште II у близини индустријских зона (5.Индустријска зона
„Шангај“ – НИС рафинерија нафте Нови Сад и 6.Руменка – асфалтна база);
 Непољопривредно земљиште (7.Предшколска установа „Различак“ Народног
фронта 45, НС и 8.Предшколска установа у Шангају).
Основна хемијска својства
У Табели 2. приказани су резултати основних хемијских својстава земљишта на
изабраним локалитетима.
Једно од најважнијих хемијских својстава земљишта је његова реакција (како
активна тако и потенцијална киселост).
Реакција испитиваног пољопривредног и непољопривредног земљишта је у
широком дијапазону. Потенцијална киселост земљишта у пољопривредног земљишта
креће се од pH 5.97 до pH 7,34 јединица, односно од слабо киселе до слабо алкалне

23
средине. Највећи број испитиваних узорака припада класи слабо алкалних земљишта, што
указује да на оваквим парцелама треба примењивати физиолошки кисела ђубрива (нпр.
амонијум нитрат - АN, уреу и сл.).
Табeла 2: Основна хемијска својства земљишта
Лаб.
број
pH
CaCO3 % Хумус % Укупно N %
AL-P2O5
mg/100g
AL-
K2Omg/100gу KCl у H2O
I Пољопривредно земљиште локације поред фреквентних саобраћајница ред. бр. 1-4
1 7,19 8,27 5,83 3,14 0,215 216,5 103,20
2 7,03 7,78 2,91 2,41 0,179 215,5 84,55
3 5,97 7,20 0 2,32 0,172 6,3 24,97
4 7,34 8,05 5,00 2,81 0,209 62,2 21,53
II Пољопривредно земљиште локације у близини индустријских зона ред. бр. 5 и 6
5 7,24 8,07 15,00 3.55 0,243 10,3 12,71
6 7,06 8,14 0,83 3,37 0,231 12,7 29,31
III Непољопривредно земљиште (предшколске установе) ред. бр. 7 и 8
7 7,41 8,35 8,33 2,51 0,186 - -
8 7,36 8,10 15,41 3,63 0,249 - -
Садржај CaCО3 у земљишту испитиваних локалитета је у широком распону од
бескарбонатног земљишта до 15,41%. Највећи број узорака припада класи врло
карбонатних земљишта што може утицати на мању приступачност појединих
микроелемената за гајене биљке.
На основу анализе хумуса, забрињавајуће је високо учешће слабо хумозних
земљишта. На овим земљиштима је обавезна примена органских ђубрива (стајњак,
компост и др.), а код пољопривредних земљиште и заоравање жетвених остатака.
Ђубрење без претходне анализе земљишта, какво је било најчешће у протеклом
периоду, довело је до ситуације да се садржај лакоприступачног фосфора (AL P2O5) у
испитиваним земљиштима креће у широким границама – од врло ниског до у два случаја
токсичног садржаја. Вишак фосфора смањује нутритивни и технолошки квалитет
повртарских производа. Овај проблем је изражен на локалитетима број 1 (садржај P2O5 је
216.5 mg/100g земљишта) и број 2 (215.5 mg/100g земљишта) на пољопривредном
земљишту - локације поред фреквентних саобраћајница.
У погледу садржаја лакоприступачног калијума (АL К2О) стање је повољније.
Његов просечан садржај одговара потребама повртарских и ратарских биљних врста.
Микроелементи и тешки метали
У узорцима пољопривредног земљишта поред саобраћајница и у близини
индустријских зона и у узорцима непољопривредног земљишта, одређен је укупни
садржај микроелемената и тешких метала (Табeла 3 ). Максимално дозвољене количине

24
ових елемената у земљишту наведене су према Правилнику о дозвољеним количинама
опасних и штетних материја у земљишту - Службени Гласник Републике Србије 23/1994.
Изразом „тешки метали“ се означава велика група елемената која испољава
изузетну токсичност по живе организме, односно животну средину.
Табeлa 3: Укупни садржај микроелемената и тешких метала у земљишту
Лаб.
број
Cu
mg/kg
Zn
mg/kg
Co
mg/kg
Mn
mg/kg
As
mg/kg
Pb
mg/kg
Cd
mg/kg
Ni
mg/kg
Cr
mg/kg
1 32,43 99,49 10,96 663,60 6,43 22,67 0,19 32,27 40,42
2 42,62 110,38 13,06 725,90 8,63 26,09 0,25 47,43 50,57
3 26,45 79,53 14,10 756,00 10,36 23,74 0,15 41,26 51,55
4 25,22 69,94 9,85 481,50 8,09 20,81 0,17 28,62 31,80
II Пољопривредно земљиште локације у близини индустријских зона ред. бр. 5 и 6
5 30,21 85,92 11,49 337,60 6,73 26,66 0,28 34,52 39,27
6 24,15 68,07 12,37 655,60 9,02 20,75 0,14 36,33 44,59
III Непољопривредно земљиште (предшколске установе) ред. бр. 7 и 8
7 18,05 65,40 8,49 390,00 6,17 19,02 0,15 24,33 29,53
8 24,69 81,12 7,78 288,30 6,00 19,88 0,22 32,32 28,77
МДК 100,00 300,00 / / 25,00 100,00 3,00 50,00 100,00
У свим узорцима пољопривредног земљишта које се налази у близини
индустријских зона и фреквентних саобраћајница као и земљишта дечијих игралишта у
оквиру објеката предшколске установе измерен је нижи садржај микроелемената и
тешких метала од МДК према Правилнику о дозвољеним количинама опасних и штетних
материја у земљишту (Службени Гласник Републике Србије 23/1994).
На локалитету Сремска Каменица-парк измерен је највиши садржај никла од 47,43
mg/kg који је веома близак максимално дозвољеној концентрацији од 50mg/kg, међутим,
ранија истраживања Лабораторије за земљиште и агроекологију су показала да је никал у
земљиштима на обронцима Фрушке Горе углавномгеохемијског порекла односно да се у
овим земљиштима природно налази у повишеној концентрацији.
Веома је значајно да је садржај тешких метала, посебно олова и кадмијума у
узорцима земљишта са дечијих игралишта веома низак, те не постоји опасност од акутног
или хроничног тровања деце приликом случајне ингерстије овог земљишта.
Резултати мерења квалитета земљишта(2009. година)
Резултати истраживања и дискусија програма праћења квалитета земљишта 2010.
Године. Локације узорковања земљишта су подељене у две групе:
 Пољопривредно земљиште поред фреквентних саобраћајница (1. Петроварадин,
пут Р 107, Нови Сад – Беочин, 2.Лединци, пут Р 107, Нови Сад – Беочин, 3.Ковиљ,
ауто пут Е75 Нови Сад – Београд, 4.Кисач - пут Р 127, Нови Сад – Врбас, 5. Футог -
пут М7 Нови Сад - Б.Паланка и 6. Ветерник - пут М7 Нови Сад - Б.Паланка) и

25
 Непољопривредно земљиште (7. Футог – плажа и 8. Н. Сад – плажа на Рибарском
острву).
Лаб.
број
pH
CaCO3 % Хумус % Укупно N %
AL-P2O5
mg/100g
AL-
1 7,04 8,19 9,57 3,13 0,215 123,0 40,9
2 7,20 8,27 11,24 3,21 0,228 9,0 17,3
3 6,99 8,37 1,00 2,92 0,217 11,6 27,3
4 7,23 8,57 5,41 3,42 0,234 75,5 59,0
5 7,33 8,35 10,41 1,46 0,126 57,5 15,9
6 7,02 8,30 0,83 1,42 0,120 23,8 16,8
II Непољопривредно земљиште (плаже) ред. бр. 7 и 8
7 7,48 8,59 14,71 0,54 0,059 12,6 4,5
8 7,55 8,37 12,90 0,36 0,033 8,5 4,5
Потенцијална киселост земљишта у пољопривредног земљишта креће се од pH 6.99
до pH 7,33 јединица, односно од неутралне до слабо алкалне средине. Највећи број
испитиваних узорака припада класи неутралних земљишта. Непољопривредно земљиште
(плаже) припада слабоалкалној класи.
Садржај CaCO3 у земљишту испитиваних локалитета је у широком распону класа
од слабо до јако карбонатног земљишта (0,83 до 11,24 %). Највећи број узорака има
задовољавајући садржај CaCO3. Изузетак је земљиште са локације у Ветернику (узорак бр.
6)са ниским садржајем што је узроковало неповољну структуру земљишта. Такође су
изузеци и локације Лединци и Футог (узорци бр. 2 и 5) са високим садржајем CaCO3, што
може узроковати неприступачност и отежано усвајање појединих, биљкама неопходних,
микроелемената.
На основу резултата анализе може се закључити да је забрињавајући низак садржај
хумуса (класа слабо хумозних земљишта) на локалитетима Ковиљ и поготово Футог и
Ветерник (узорци бр. 3, 5 и 6).
Проблем вишка фосфора је изражен на пола узорака пољопривредног земљишта и
то на локалитетима број 1 - Петроварадин (садржај Р2О5 је 123,0 mg/100g земљишта), број
4 - Кисач (75,5 mg/100g земљишта) и број 5 - Футог (57,5 mg/100g земљишта). У погледу
садржаја лакоприступачног калијума (АL К2О) стање је повољније. Изузетак је парцела
коју представља узорак бр. 4 - Кисач (садржај К2О је 59,0 mg/100g земљишта).

26
Табела 5: Укупни садржај микроелемената и тешких метала у земљишту
Лаб.
број
Cu
mg/kg
Zn
mg/kg
Co
mg/kg
Mn
mg/kg
As
mg/kg
Pb
mg/kg
Cd
mg/kg
Ni
mg/kg
Cr
mg/kg
I Пољопривредно земљиште у близини фреквентних саобраћајница
1 307,80 126,20 11,57 641,5 12,83 48,74 0,253 37,24 47,42
2 42,40 77,82 12,75 654,3 10,95 29,07 0,149 70,78 73,93
3 27,73 91,14 14,17 759,7 9,87 27,05 0,069 43,21 60,36
4 47,30 88,97 11,77 658,4 9,12 24,52 0,211 36,53 49,80
5 16,60 62,56 8,36 396,1 6,19 19,43 0,076 24,64 33,12
6 18,47 72,33 11,92 521,7 8,73 19,70 0,085 33,80 44,86
* 100,00 300,00 / / 25,00 100,00 3,000 50,00 100,00
II Непољопривредно земљиште - плаже
7 6,62 65,01 5,30 292,1 2,90 10,73 0,088 14,41 19,88
8 3,90 36,77 3,91 201,4 2,41 7,47 0,050 10,64 13,72
** 36,00 140,00 9,00 / 29,00 85,00 0,800 35,00 100,00
*** 190,00 720,00 240,00 / 55,00 530,00 12,000 210,00 380,00
У оквиру истраживања у овом пројекту у свим узорцима пољопривредног
земљишта као и узоркованог земљишта плажа измерен је нижи садржај микроелемената и
тешких метала од МДК. Изузетак су забележене високе вредности садржаја бакра у узорку
са локалитета број 1 - Петроварадин (307,80 mg Cu /kg земљишта) и садржаја никла у
узорку са локалитета број 2 - Лединци (70,8 mg Ni /kg земљишта). Такође, потребно је
евидентирати да је на локалитету број 3 - Ковиљ садржај никла нешто повишен (43,21 mg
Ni /kg земљишта) у односу на природни фонд овог елемента.
Резултати мерења квалитета земљишта(2011. година)
Локације узорковања земљишта су подељене у три групе:
 Пољопривредно земљиште - I у близини индустријске зоне или депоније (1.
Шангај, НИС рафинерија (400 m), ТЕ-ТО (600 m) и 2. Немановци, градска депонија
(450 m));
 Пољопривредно земљиште - II поред фреквентних саобраћајница (3. Футог - пут
М7 Нови Сад - Б.Паланка, 4. Каћ - пут М7 Нови Сад – Зрењанин и 5. Велики Рит -
пут М7 Нови Сад – Зрењанин);
 Непољопривредно земљиште – паркови (6.Каменички парк, 7.Дунавски парк и
8.Футошки парк).

27
Лаб.
број
pH
CaCO3 % Humus % Ukupno N %
AL-P2O5
mg/100g
AL-
I Пољопривредно земљиште локације поред инд. зоне и депоније ред. бр. 2 и 5
1 7,36 8,09 15,64 3,49 0,239 54,4 10,0
2 7,62 8,59 13,52 2,39 0,178 22,0 10,0
II Пољопривредно земљиште локације поред фреквентних саобраћајница ред. бр. 1, 3 и 4
3 7,49 8,05 2,96 1,70 0,146 162,5 41,3
4 7,51 8,37 8,03 2,23 0,166 34,1 20,0
5 7,65 8,36 23,24 1,77 0,152 8,5 6,4
III Непољопривредно земљиште (паркови) ред. бр. 6 - 8
6 7,40 8,34 9,30 3,05 0,209 / /
7 7,39 7,96 17,33 3,33 0,228 / /
8 7,53 8,35 13,52 3,44 0,236 / /
Потенцијална киселост пољопривредног земљишта креће се од 7,36 до 7,65 pH
јединица, односно земљиште је слабо алкалне реакције. Оваква реакција има ограничења
за примену појединих врста ђубрива, тј. на оваквим парцелама требапримењивати
физиолошки кисела ђубрива.
Садржај CaCO3 у земљишту испитиваних локалитета је у широком распону класа
одсредње до јако карбонатног земљишта (2,96 до 23,24 %). Највећи број узорака
пољопривредног земљишта (бр. 2, 4 и 5) има висок садржај CaCO3.
На основу резултата анализе може се закључити да је забрињавајући низак
садржајхумуса (класа слабо хумозних земљишта) на локалитетима Немановци (узорак бр.
5) и Каћ (узорак бр. 3) и поготово Футог (узорак бр. 1) и Велики Рит (узорак бр. 4).
Проблем вишка фосфора је изражен на парцелама пољопривредног земљишта на
локалитетима Футог - узорак бр. 1(162,5 mg/100g земљишта) и Шангај - узорак бр. 2 (54,4
mg/100g земљишта).
Просечан садржај лакоприступачног калијума (АL К2О) одговара потребама
повртарских и ратарских биљних врста,међутим, посматрано појединачно парцеле на
локалитетима Шангај (узрак бр.2), Велики Рит (узорак бр. 4) и Немановци (узорак бр. 5)
имају сиромашну обезбеђеност калијумом.

28
Табела 7: Укупни садржај микроелемената и тешких метала у земљишту
Лаб.
број
Cu
mg/kg
Zn
mg/kg
Co
mg/kg
Mn
mg/kg
As
mg/kg
Pb
mg/kg
Cd
mg/kg
Ni
mg/kg
Cr
mg/kg
I Пољопривредно у близини индустријске зоне
2 34,12 112,5 11,40 365,9 7,97 30,44 нд 35,63 34,47
5 14,65 88,9 6,74 261,6 5,51 15,44 нд 19,53 22,89
II Пољопривредно земљиште локације поред фреквентних саобраћајница ред. бр. 1, 3 и 4
1 17,12 93,2 8,90 447,2 6,12 20,81 нд 25,03 23,96
3 19,29 75,4 10,28 473,9 8,40 22,73 нд 27,41 29,59
4 24,54 82,7 11,05 504,5 9,45 27,95 нд 30,95 32,14
МДК* 100,00 300,00 / / 25,00 100,00 3,00 50,00 100,00
III Непољопривредно земљиште (паркови) ред. бр. 6 - 8
6 17,57 91,4 12,65 549,0 8,52 56,06 нд 73,38 61,91
7 39,16 105,0 7,385 326,1 6,25 45,89 нд 23,12 22,46
8 35,94 95,9 10,18 421,6 9,53 39,75 нд 30,35 30,36
ГВ ** 36,00 140,00 9,00 / 29,00 85,00 0,80 35,00 100,00
РВ *** 190,00 720,00 240,00 / 55,00 530,00 12,00 210,00 380,00
У оквиру истраживања у овом пројекту непољопривредна земљишта паркова имају
незнатно више вредности од граничних (ГВ) за бакар у Дунавском (узорак бр.7) и
Футошком парку (узорак бр.8), односно за кобалт у Каменичком (узорак бр.6) и
Футошком парку (узорак бр.8).
Узорак земљишта из Каменичког парка има садржај никла који прелази граничну
вредност, али на основу ранијих истраживања са овог локалитета може се закључити да је
овај, нешто повећан, садржај никла геохемијског порекла.
2.4 Анализа и оцена нивоа буке
Грaдскa упрaвa зa зaштиту живoтнe срeдинe у oквиру свoje нaдлeжнoсти, a нa
oснoву Зaкoнa o зaштити oд букe у живoтнoj срeдини ("Службeни глaсник РС", бр. 36/09 и
88/10) oбeзбeђуje кoнтинуaлну кoнтрoлу и мoнитoринг букe у живoтнoj срeдини у Грaду
Нoвoм Сaду.
Основни циљ утврђивања и праћења нивоа буке у животној средини је заштита
здравља људи и очување и унапређење услова животне средине. Праћење нивоа буке у
животној средини спроводи се према постојећој законској и стручној основи ради
утврђивања стања животне средине, те правилног одабира превентивних мера у циљу
заштите и унапређења здравља људи и очувања животне средине.
Град Нови Сад, као јединица локалне самоуправе, је субјект система заштите
животне средине и у оквиру своје надлежности одређене законом обезбеђује контиуалну
контролу и мониторинг буке у животној средини.

29
Програмом мерења комуналне буке у животној средини на територији Града Новог
Сада утврђују се мерна места , начин и учесталост систематског мерења нивоа комуналне
буке, као и одговарајуће оцењивање индикатора буке, укључујући евентуалне штетне
ефекте.
Мерења се врше на мерним местима која су одабрана као репрезенти појединачних
градских зона различите намене (подручја за одмор и рекреацију, стамбена подручја, зона
градског центра и градских саобраћајница, индустријска подручја).
Мерни интервали су изабрани тако да се њима обухвати цео циклус промена нивоа
мерене буке у току дневног, вечерњег и ноћног периода.
Слика 8: Мерна места јачине буке на подручју Града 2012. године

30
Табела 8: Резултати мерења комуналне буке
Назив мерног места
Меродавни годишњи ниво комуналне буке (dB)
2009. 2010. 2011. 2012. 2014.
Ул Ђорђа
Магарашевића
68,3 68,5 69,1 / /
Подбара 66 65,5 65,1 59,5 /
Улица Цара Душана 71,8 71,3 71 69,7 /
Сајмиште 67,8 66,1 65,2 64 64,5
Партизанска улица-
Салајка
73,3 73 70,5 68,8 69
Лиман III 68,1 67,3 68,9 67,8 /
''СПЕНС'' 70 69 69,3 71,7 /
Булевар Михајла
Пупина
69 68,1 / 64,1 75,5
Његошева улица 66 64,8 68,2 / /
Ново насеље 65,5 65 60,1 58,3 58,5
Нова Детернала 69,8 69,1 64,3 57,6 /
Кеј 70,7 69,8 71 69,2 /
Булевар Ослобођења 70,3 69 / 66,4 67,6
Футошка улица 69,7 68,7 68,5 67,4 /
Петроварадин 66,4 65,5 68,8 68,8 70
Телеп 65,5 64,5 68,5 66,8 59,6
Руменачка улица 70,2 69,2 72,5 72,3 /
Ул. Народног Фронта 69,8 69 / / /
Године 2008, на подручју Новог Сада, јачина буке се мерила на 20 мерних места,
2012. године на 16, а од 2014 године (за месеце јануар, фебруар, март, април, мај, јун, јул,
август), ниво буке се мери на само 7 мерних места:
 Сајмиште (подручја за одмор и рекреацију),
 Ново насеље, Телеп, Петроварадин (стамбена подручја),
 Градски центар (Влада), Градски центар (зона градског центра и градских
саобраћајница) и
 Салајка (индустријска зона).
На основу табеле можемо закључити да ниво буке скоро на свим мерним местима
премашује дозвољени ниво. Највећи ниво буке од 75,5 dB је у самом центру града,
односно у Булевару Михајла Пупина где се ниво буке и повећао у односу на 2009. годину.

31
График 3: Дневна, вечерња и ноћна бука у животној средини – Градски центар
Из графикона се види да на мерном месту ''Градски центар'' премашује и граничне
вредности за дневну, вечерњу а и за ноћну буку. Иста је ситуација и на осталим мерним
местима.
2.5 Анализа и оцена стања управљања отпадом
Један од великих проблема Града Новог Сада је проблем управљања урбаним
отпадом. На територији Града издвајају се различите врсте отпадних материја:
 Комунални отпад;
 Индустријски и хазардни отпад;
 Метални отпад;
 Амбалажни отпад (стакло, пластика, папир, картон) и;
 Зелени отпад из башти и окућница и јавних површина.
Отпад из домаћинстава (комунални отпад) се уобичајено не сматра опасним отпадом.
Међутим, ова врста отпада може веома да варира у саставу, а то у великој мери зависи од
начина живљења. Амбалажа чини значајан део комуналног отпада. Присутно у
комуналном отпаду је и следеће: батерије и други електро материјал, канте и конзерве
са остацима боје, уља, хемикалијама за домаћинства, агенсе за стерилизацију, лекове итд.
Иако ове компоненте представљају мали удео у комуналном отпаду, оне су нарочито
проблематичне зато што имају карактеристике опасног отпада, хемијски су нестабилне, а
поступак њихове рециклаже или регенерације је веома скуп. Због тога се указује на
потребу да је неопходна контрола и посебна пажња у вези са управљањем комуналним
отпадом.

Monitoring zivotne sredine u gradu Novom Sadu2

Monitoring zivotne sredine u gradu Novom Sadu2

Recommended

Recommended

More Related Content

Similar to Monitoring zivotne sredine u gradu Novom Sadu2

Similar to Monitoring zivotne sredine u gradu Novom Sadu2 (6)

Monitoring zivotne sredine u gradu Novom Sadu2