INFORMATIČKO UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZEĆA - PREDAVANJE 10- LJILJANA PECIĆ-2020

1. dr Ljiljna Pecić, dipl.ing.maš.
profesor strukovnih studija

5. • Kroz istoriju, IS je prošao nekoliko razvojnih faza.
• Uvođenjem računara, dolazi do promene značaja i mesta IS u preduzeću,
• Tokom 60-tih godina, računski centri su organizaciono bili locirani uz službu
koja je najviše koristila njihove usluge (najčešće standardizacija ili
računovodstvo),
• Tokom 70-tih godina se oni organizaciono osamostaljuju i postaju samostalni
sektori.
• Osamdesete i devedesete godine donose stvaranje informatičkih jezgara i
specijalizovanih softverskih kuća.
• Danas je IS servisna funkcija koja integriše sve strukture u preduzeću, a
neke aktivnosti ove funkcije se prebacuju na outsourcing.

6. 9.1 OSNOVNI ZADACI INFORMATIČKE FUNKCIJE U
PREDUZEĆU
❖ Definisanje i realizacija koncepta razvoja informacionog sistema
preduzeća,
❖ Definisanje internih standarda vezanih za nabavku, korišćenje i
održavanje informatičke opreme, tehnologija i aplikacija na nivou
preduzeća,
❖ Istraživanje i razvoj u oblasti specifičnih aplikacija i mogućnosti
primene novih informacionih tehnologija za potrebe preduzeća,
❖ Obezbeđenje izrade aplikacija za potrebe preduzeća,
❖ Obezbeđenje održavanja informatičke opreme (hardvera, softvera i
komunikacija),
❖ Organizovanje i realizacija obuke za rad sa IS preduzeća.

7. • Inkorporacija interneta i e-trgovine u
poslovanje,
• Prilagođavanje poslovnog modela novim
mogućnostima (Web 1.0, Web 2.0, Web 3.0 =
www....),
• Upravljanje sistemima integracije,
• Organizovanje i realizacija obuke i
permanentnog obrazovanja iz oblasti IT za
sve strukture u preduzeću,
• Edukacija zaposlenih informatičara o
poslovanju,
• Podrška krajnjim korisnicima računara,
• Partnerstvo sa izvršnim menadžmentom,
• Upravljanje outsoursingom,
• Inovacije
• Povezivanje sa odeljenjima za razvoj IS
drugih organizacija.

8. POTREBNI KAPACITETI FUNKCIJE ZA RAZVOJ IS
❑ Sistemska znanja – iz teorije sistema,
teorije organizacije, teorije informacija i
makroekonomije,
❑ Informatička znanja – projektovanje IS,
baza podataka, objektno i modularno
programiranje, softverski alati, operativni
sistemi, ICT,
❑ Matematička znanja – kvantitativne
metode, tehnike optimizacije,
ekonometrijske, numeričke i statističke
metode,
❑ Znanja iz oblasti računarskih komunikacija,
❑ Znanja iz oblasti menadžmenta i
ekonomije.
Za razvoj IS su neophodna sledeća znanja – u kvalitetu i kvantitetu:

9. POZICIJA (MESTO) INFORMATIČKE FUNKCIJE U
ORGANIZACIONOJ ŠEMI PREDUZEĆA

10. Tip organizacije: funkcionalni,
➢ Forma: veliki računski centri,
➢ Unos podataka kao i operateri su u računarskom centru,
➢ Odgovornost za podatke je nedefinisana

11. Tip organizacije: matrični
➢ Forma: sektor, odeljenje, odsek,
➢ Unos podataka: u organizacionim jedinicama gde se i generišu,
➢ Odgovornost: samo za podatke u sistemu,

12. Minimalna organizaciona struktura deljenja IS
➢ Forma: Nezavisna organizaciona jedinica,
➢ Uloga: Organizacija razvoja i održavanja IS,
➢ uz korišćenje usluga drugih kompanija (outsourcing),
➢ Unos podataka: u organizacionim jedinicama,
➢ Odgovornost: samo za podatke u sistemu

14. OS kompanije za proizvodnju softvera

15. - Ovim načinom organizovanja se centralizuje IKT kao funkcija na najvišem nivou.
- Izveštaje o radu IS podnosi top menadžmentu korporacije.
- Zbog stroge kontrole i moć se centralizuje u tačkama IKT organizacione jedinice (najčešće
sektor), što sa sobom povlači prednosti centralizacije.
- Sa druge strane, ovakva struktura ima problem sa dinamikom i brzinom odgovora na
specifične zahteve i pokazuje mane centralizovane strukture
- Ne voli outsourcing (jer se upotrebom outsoursinga diskredituje uloga IS),
- Ovo izaziva nezadovoljstvo internih korisnika, koji su navikli na autonomiju, na spoljne
usluge ili oboje.

16. IT ORGANIZOVAN KAO INTERNI BIRO:
- interni biro je centralizovan, profitni centar kontrole sa širim ovlašćenjima
ali manje privilegija,
- moraju se pratiti tržišna kretanja,
- prednosti ovakve organizacije se ogledaju kroz to da korisnici više pažnje
obraćaju na troškove u sferi IKT, i poredeći interne cene ostvaruju uštede.
- Efikasno motiviše korisnike, ali se mogu javiti trzavice zbog mešanja
politike u određivanju cena IKT usluga.
- Ukoliko korisnici kao primarni kriterijum uzimaju cenu, može doći do
pojave nekompatibilnosti i integriteta celog sistema, problema sa
održavanjem i unapređivanjem sistema,
- Zanemaruju se transakcioni troškovi
- Da bi adekvatno funkcionisao, zahteva određivanje internih cena koje
prate IKT usluge. Te cene treba što više standardizovati.

17. IT KAO POSLOVNI PODUHVAT
- Formira se kao nezavisna poslovna jedinica, koja u potpunosti posluje po tržišnom principu,
- Fokus je na troškovima i servisu, a interni korisnici usluga se tretiraju na isti način kao i spoljni korisnici,
- Dešava se da se ovaj deo organizaciono totalno odvaja da mu se postavljaju posebna misija i finansijski
ciljevi,
- Problem ovde može nastati što se javlja niska kompetetivnost u odnosu na spoljno tržište, jer se opisana forma
može distorzirati i u praksi preduzeće može biti autonomno samo ako prihoduje, a i dalje se može oslanjati na
podršku centrale, što smanjuje kompetitivnost
IT KAO DECENTRALIZOVANA STRUKTURA
- U ovom slučaju, svaka jedinica, specijalizovanapo funkciji, proizvodu, tržištu ili nekom drugom kriterijumu
osniva svoju sopstvenu jedinicu koja zadovoljava njene IKT potrebe,
- Korisnici mnogo više pažnje poklanjaju troškovima koji nastaju u domenu IKT usluga, jer se kao mesto
nastanka troška ne gleda neka druga jedinica, već samo njihova,
- Mogući problemi u ovom modelu nastaju kao posledica decentralizovane obrade podataka - niska
komunikacija i nisko deljenje informacija i znanja, povećanje troškova zbog dupliranja resursa, smanjenje
stepena iskorištenja
- U praksi se javljaju problemi vezani sa integracijom tih sistema,

18. IT KAO FEDERALANA JEDINICA
- Ova struktura centralizuje skup važnijih IKT funkcija i postavlja osnovne standarde i pravila,
- Dislocirane autonomne funkcije u organizacionim jedinicama donose svoje sopstvene odluke u okvirima
određenim tim standardima i pravilima,
- Potiče iz koncepta koji je još 1964.god. predložio Piter Drucker, a koji je kasnije razradio Hendi 1992.god.,
- Model karakteriše specifični sistem izveštavanja, u kome centralizovana jedinica izveštava korporativni vrh,
dok dislocirani autonomni delovi u različitim poslovnim jedinicama izveštavaju IKT centralu,
- U praksi, ovaj balans između centralizacije i decentralizacije, prilično dobro funkcioniše,
- Centralizovani deo, najčešće, zauzima veću veću orjentaciju ka strateškim pitanjima, dok se dislocirane IKT
jedinice, pridružene izdvojenim organizacionim jedinicama, više orjentišu ka operativi.

19. IT TIMOVI U PREDUZEĆIMA
Tim se može definisati kao grupa ljudi, okupljena da uz korišćenje komplementarnih
veština koje poseduju, postigne zajednički cilj, za koji dele kolektivnu odgovornost.
Sa aspeklta uloge koju mogu da imaju, timovi se mogu podeliti na:
1. Timove za rešavanje problema – sastoje se od zaposlenih iz istih oblasti
ili odeljenja i stvoreni su za rešavanje određenih problema. U IT oblasti je reč o
projektnim timovima,
2. Samoupravni timovi – ovo je posebna vrsta timova, koja obavlja posao
bez nadzora menadžera i odgovorna je za celokupno izvršenje zadatka,
3. Međufunkcionalni timovi – najčešća vrsta timova i čine ih zaposleni iz
različitih poslovnih odeljenja. Stručnjaci iz različitih oblasti rade u njima zajedno na
rešavanju problema i
4. Virtuelni timovi – timovi koji komuniciraju korišćenjem elektronskih
komunikacija. Ovo je veoma čest oblik IT timova

20. Dobar vođa tima je vođa koji je dobar i za poslodavca
(menadžera), za zaposlene i za struku.
Svako od ovih entiteta ima svoja očekivanja, pa je:
- Za poslodavca dobar onaj IT menadžer koji realizuje projekat na
vreme i u okviru predviđenog budžeta,
- Za člana projektnog tima dobar onaj IT menadžer koji održava
ugodnu radnu atmosferu i
- Za struku dobar onaj IT menadžera koji detaljno poznaje tehnologiju
koja se razvija, metodologiju i alate, ali i ima razvijene sposobnosti analize i
rešavanja problema. Osim toga, ovaj menadžer mora da ima odlično razvijene
komunikacione veštine, veštine za međuljudske odnose i da bude vizionar.

21. • Izbor članova IT tima
• Svaki novooformljeni tim prolazi kroz nekoliko faza:
I. Faza formiranja – tim nije siguran šta tačno treba da se radi, članovi tima se
ne poznaju dobro, još uvek nisu upoznati sa načinom kako vođa tima i ostali
članovi funkcionišu.
II. Faza komešanja –članovi tima počinju da pronalaze svoje mesto u timu,
- opušteniji, daju svoja mišljenja i reaguju na autoritet i preporuke vođe tima
- Neki članovi tima postaju nezadovoljni i prigovaraju
- početak konflikata u timu,
III. Faza normiranja –
- Ova faza treba da rezultira kreiranjem internih procedura za rešavanje konflikata,
donošenje odluka i izbor metoda za ostvarivanje ciljeva tima.
IV. Faza izvođenja –
- harmoniju, definisao zadatke, uspostavio i razradio odnose i počeo da proizvodi
rezultate.
- Članovi su naučili kako da rade zajedno, da upravljaju sukobima i doprinose
zadovoljenju potreba tima.
V. Faza raspuštanja ili ponovnog orjentisanja – tim se raspušta kada se
projekat završi.

22. Za rad tima - dokument koji se zove TEAM
CHARTER – Povelja tima.
Pisani dokument kojim - misija tima, ciljevi,
obim i uslovi rada, vremenski okvir i
posledice.
Ovaj dokument može biti dopunjavan tokom
realizacije projekta i koristiti se za naredne
(slične) projekte.

23. Za ostvarivanje maksimalne koristi od virtuelnih
timova je potrebno:
❑ uzeti u obzir interpersonalne, komunikacione i
multikulturalne faktore.
❑ voditi računa o nivou poznavanja
komunikacionih tehnologija od strane svih
eksperata, pa se pažljivo treba pristupiti izboru
i tehnologija koje će se koristiti za različite
zadatke,
❑ obezbediti redovnost plaćanja za sve pružene
usluge i obavljene zadatke,
❑ obezbediti sobu za ćaskanje (chatroom), koja
poboljšava komunikaciju i interakciju,
❑ omogućiti timu da slavi uspeh (web strana koja
objavljuje uspeh ima).
PREDNOSTI:
❑ mogućnost kombinovanog rada
(blended learning/blended virtual
team),
❑ poreske prednosti (agencija),
❑ fleksibilnost u dodatnom
angažovanju,
❑ smanjeni troškova života,
❑ smanjeni troškovi putovanja na
posao,
❑ podizanje kvaliteta privatnog života
(lakša dnevna organizacija).