3. UVOD
• Celokupan razvoj društva se zasniva na tehnološkim inovacijama.
• Tehnološki razvoj čovekove potrebe
• Tehnološke inovacije mogu biti:
– inovacije proizvoda ili
– inovacije procesa,
• Danas - bez tehnološke inovacije u oblasti IT se danas ne može zamisliti
savremeno društvo i preduzeće.
• Sve teže sagledati i pratiti neku tehnologiju kao celinu, a posebno je teško
kontrolisati i upravljati svim fazama nastanka i primene.
• Tehnologije sve više izmiču kontroli čoveka, da postaju autohtona sila, koja
počinje sve više da dominira i sve je manje vidljiva prvobitna zamisao da
tehnologije nastaju da bi pre svega služile čoveku u zadovoljenju njegovih
najrazličitijih potreba.
• Transfer opasnih, nedovoljno ispitanih tehnologija koji se svesno odvija ka
nedovoljno razvijenim državama.
4. • POTREBA:
– da se razviju kvalitetni kriterijumi za ocenjivanje projekata na nivou svetske zajednice, ali
i da se razviju mehanizmi za strateško upravljanje inovacijama.
• Dvadeseti vek je bio vek velike akceleracije u oblasti novih tehnologija,
proizvoda i samih procesa.
• Pokazatelj rasta tehnoloških inovacija (kvalitativno i kvantitativno) i po sve
većoj stopi najčešće se u međunarodnim statističkim edicijama navode
podaci o broju i vrsti prijavljenih patenata, kao oblik zaštite
intelektualne/industrijske svojine.
• Nivo ocene tehnološke razvijenosti
- rešavanja negativnih nus-proizvoda
- zagađenost, fluktuacije u privrednoj aktivnosti, inflacija,
monopolostička praksa,
- manipulisane potrošačima kroz veštačku zastarelost
proizvoda,
5. Sve se više govori o potrebi uspostavljanja :
❑ ekonomije znanja (Knowledge based Economy- KBE) i
❑ društva zasnovanog na znanju (Knowledge based Society- KBS).
6. Kompleksnost tehnološkog razvoja se može sagledati kroz
sledeće procese i aktivnosti:
I. Inovativni procesi obuhvataju generisanje novih tehnologija, njihovu difuziju i
implementaciju.
II. razvoj nauke i intenzitet naučno-istraživačkih aktivnosti
III. Institucionalna podrška tehnološkom razvoju je krucijalna,
- zgradnji adekvatnih mreža komunikacije između institucija i aktera u nacionalnom sistemu inovacija. -
- važna saradnja i visok stepen povezanosti sa međunarodnim okruženjem,
IV. Tehnološki razvoj prati rast produktivnosti.
V. Procesi obrazovanja i razvoja kadrova su međusobno povezani i uslovljeni –T
VI. Tehnološki razvoj u preduzeću iziskuje promene u organizaciji
- nova znanja traže nova zanimanja,
- nova tehnologija je najčešće povezana sa primenom ICT, pa se gube neka radna mesta, Na ovaj način se tehnološki razvoj
poistovećuje sa razvojem organizacije i upravljanja, razvojem menadžmenta i specifičnih menadžment znanja povezanih,
pre svega, sa razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija.
VII. Značaj usluga raste
- posebno IT usluge
VIII Tehnološki razvoj značajno povećava kvalitet života ljudi, ali donosi i niz
nus pojava,
IX Ekološka dimenzija tehnološkog razvoja postaje sve značajnija i održivi
razvoj (koncept ostvarivog tehnološkog, ekonomskog i društvenog razvoja),
postaje jedina alternativa za čovečanstvo.
7. 3.1 NAUČNO-ISTRAIVAČKI RAD, NAUKA I
TEHNOLOGIJA
• Doprinos naučno – tehnološkog progresa ukupnom povećanju stope privrednog
rasta u razvijenim državama poslednjih decenija je 60-80%,
• Na rast produktivnost utiče sa 85%.
- Između nauke, razvoja tehnologije i primene postoji kašnjenje
- Tehnologija može da nastane kao rezultat slučajnog otkrića, ali što je brži
tehnološki razvoj, to su slučajnosti sve manje.
- Zaključak: napredak nastaje zahvaljujući programiranoj, usmerenoj
istraživačko-razvojnoj aktivnosti, koja iziskuje ulaganje značajnih resursa
8. • Tehnološke inovacije predstavljaju srž tehnološkog napretka
• Tehnološki napredak se ostvaruje kroz:
– tehnološki napredak koji se ostvaruje kroz nove procese i
– tehnološki napredak koji se ostvaruje kroz uvođenje
novih proizvoda/usluga.
• Tehnološki napredak zasnovan na promenama procesa znači razvoj
metoda, načina, postupaka i operacija, koji dovode do stvaranja nove
vrednosti u obliku proizvoda/usluga.
• Tehnološki napredak zasnovan na promenama proizvoda/usluga
podrazumeva usavršavanje postojećih i razvoj novih proizvoda/usluga
orjentisanih ka zadovoljenju raznovrsnih identifikovanih potreba potrošača
ili usmerenih ka još jasno ne definisanim potrebama potrošača za novim
proizvodom/ulugom.
9. 3.2 TEHNOLOŠKI, EKONOMSKI I DRUŠTVENI RAZVOJ
• Tehnološki napredak se ostvaruje putem prenosa tehnologije (vertikalnog i
horizontalnog).
• Ne donosi svaki transfer znanja napredak,
• ne mora svaka promena tehnologije da dovede do tehnološkog i ekonomskog
napretka.
• Samo dobro odmerena, tržišno verifikovana tehnološka promena dovodi do
željenih ekonomskih efekata i znači napredak u odnosu na prethodno stanje.
• Društveni napredak, koji obuhvata napredak i pojedinca i društva u celini,
• Međutim, ne mora da znači da svaki tehnološki napredak vodi i društvenom
napretku (slučaj kada se uvode opasne, štetne tehnologije po društvo-
• npr. slučaj Bopal u Indiji, kada je zbog primene štetne tehnologije sa Zapada
oslepelo više ljudi).
10. • Analize su pokazale da se između 40-90% ekonomskog rasta i razvoja ostvaruje zahvaljujući
napretku i promenama tehnologije,
• Ova istraživaja su ukazala i na značajna kašnjenja između ulaganja u istraživaje i razvoj,
pojave novih tehnologija i pozitivnih ekonomskih efekata koji treba da uslede – prost rast i
produktivnost
• Nus-pojave intenzivnog tehnološkog razvoja neprekidno otežavaju brži napredak svih zemalja sveta.
• Ove nus-pojave se odnose, na:
– rasipanje prirodnih resursa država u razvoju (cene ovih resursa su depresirane),
– monopol nad tehnološkim informacijama,
– uvođenje embarga na njihovu distribuciju od strane razvijenih država,
– orjentisanost na najbogatije i najdostupnije resurse (npr.izbegavanje onih na velikim dubinama, ispod
mora),
– varvarski odnos prema prirodi,
– velika orjentacija na tehničke inovacije proizvodnog asortimana,
FINANSIJSKI I EKONOMSKI CILJEVI TEHNOLOŠKI I PROIZVODNI CILJEVI DRUŠTVENI I ORANIZACIONI CILJEVI
povećati profitabilnost poboljšati obradu zadovoljstvo u radu
ostvariti konkurentnost na tržištu povećati fleksibilnost unapređenje veština i nova znanja
ostvariti uštede u troškovima povećati kontrolu i konzistentnost
prevazići probleme u vezi sa
nedostatkom adekvatnog kadra
poboljšati proizvod, proces i sigurnost
11. 3.3 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKIH
PROMENA
• Glavne tehnološke promene, koje su obeležile razvoj u svetu krajem prošlog veka su bile u
sledećim oblastima:
1. Novi materijali – nove plastične mase, lepkovi itd. Ove tehnološke promene su bile u duhu na
zadovoljenje potrebe štednje prirodnih resursa i energije i zštite prirodnog okruženja. Razvoj novih
materijala se spiralno ubrzava,
2. Novi oblici energije i štednje energije – intenzivira se upotreba nuklearne energije, korišćenje
štedljivih mašina, veća upotreba uglja kao energetskog izvora, pojava mašina za upotrebu
obnovljive (reciklirane) energije – solarni izvori, energija vetra, morskih talasa itd,
3. Tehnologija u informatici – napredak informacionih tehnologija je doveo do:
• sve veće upotrebe robota,
• mašina za obradu teksta (wordprocesor),
• razvoj interneta,
• telekomunikacione mreže itd..
• Ovu oblast karakteriše neprekidan pad cena, smanjenje veličine delova/uređaja, niža
upotreba energije uz rast pouzdanosti sistema itd.
- Napredak u oblasti hardvera,
- Napredak u oblasti softvera
(50%)
12. ICT Napredak:
• na polju hardvera mnogo zavisi od napretka u elektronici
– (primer: generacije računara: 1 .generacija: katodne cevi (50.te godine XX veka), 2.
Generacija: tranzistori (60-te godine), 3.gneracija: integrisana kola (70-te godine),
4.generacija: visoko integrisana kola (80-te godine), 5.generacija: visoko integrisana
kola čije je funkcionalno obeležje sposobnost obrade znanja
• Napredak u oblasti softvera, je povezan sa razvojen ali nije direktno zavistan
od razvoja elektronike, već je vezan sa logikom (deo matematike) i zasniva se
na Bulovoj algebri.
– Svaki kompjuter se javlja sa svojim programima koji omogućavaju korišćenje
hardvera – kreiranje, obrada, ili druga primena sadržaja je nemoguća bez hardvera.
– Tržište paketa softvera na godišnjem nivou ostvaruje rast od oko 50% (gruba
procena).
– Peta generacija računara obrađuje znanje.
Tehnologije u informatici i komunikacijama obuhvataju:
1) Pojavu mikroprocesora (elektronska komponenta malih dimenzija, sastavljena od
više hiljada logičkih kola ili računarskih kola sa velikim mogućnostima primene),
2) informatika u domovima (za automatizaciju i upravljanje mašinama u
domaćinstvu, kontrolu stanja u domovima itd
3) razvoj robotike (mašine zamenjuju rad ljudi, posebno značajno kod nezgodnih
poslova),
4) razvoj telekomunikacija i interneta,
5) razvoj mobilnih telekomunikacionih uređaja.
13. 4.) Bilogija i biotehnologija
– razvoj u oblasti genetskog
inženjeringa,
– delovanja na hromozomski paket, kako bi se razvili novi korisni mikroorganizmi:
antibiotici, vakcine, zaštita od štetočina itd.
– U ovim inovacijama se koriste znanja iz oblasti: biohemije, mikrobiologije, procesne
tehnologije utd
5.) Poljoprivreda i agroindustrija
- razvoj pesticida, genetski inženjering
6.) Valorizacija okeana
7.) Svemir.
14. •
Tehnologija Sektor na koji utiče
1. Genetsko inženjerstvo Poljoprivreda, farmaceutska kompanija, zdravstvo, šumarstvo, ribarstvo
1. Novi čipovi/galijum arsenid Proizvodnja (naučna i elektronska oprema), komunikacije, odbrana
1. Veštačka inteligencija Usluge, proizvodnja
1. Ćelija/kultura tkiva Zdravstvo, proizvodnja lekova i hrane, poljoprivreda, šumarstvo
1. Mikrokompjuteri Usluge, privreda, vojska
1. CAD/CAM/CAP/CAE poizvodnja, usluge, komunikacije
1. Robotika Proizvodnja, rudarstvo
1. Kompozitni materijali Proizvodnja (auto i avio industrija)
1. Daljinski senzori Šumarstvo, poljoprivreda, rudarstvo, usluge, odbrana
1. Ekranizacija Proizvodnja (elektronika), usluge, rudarstvo, komunikacije
1. Optička vlakna Komunikacije, proizvodnja (elektronika)
1. Monoklonalna antitela Zdravstvo, proizvodnja (lekovi), poljoprivreda
1. Kompjuterski softveri Proizvodnja, usluge, komunikacije, odbrana
1. Novi polimeri Proizvodnja
1. Laseri Proizvodnja (elektronika, transport, medicinski instrumenti), usluge, komunikacije
1. Sntetička goriva Proizvodnja (hrana, hemikalije)
1. Iridacija hrane Proizvodnja (hrana, hemikalije), poljoprivreda
1. Sintetička goriva Energetika, proizvodnja (rafinacija), usuge (transport)
1. Telekomunikacije Komunikacije, usluge, građevinarstvo
1. Površinska hemijska obrada/tehnologija plazme Proizvodnja, energetika, poljoprivreda, usluge
1. Biomasa Proizvodnja (hemijska industrija), poljoprivreda, šumarstvo, energetika
1. Tehnologija hidrogenske energije Proizvodnja, energetika
1. Tehnologije separacije i membrana Proizvodnja (hrana i hemijska industrija)
1. Fermentacija Proizvodnja (hrana) i poljoprivreda
1. Strukturalna keramika Proizvodnja metala i transport
1. Optoelektronika/sistemi za čuvanje Proizvodnja (elektronika), komunikacije
1. Nove tehnologije u građevinarstvu Građevinarstvo, rudarstvo
1. prepoznavanje govora proizvodnja, usluge
1. Fotovoltaža proizvodnja (elektronika), komunikacije
1. Nove legure komunikacije, proizvodnja (elektronika)
15. 3.4 LINEARNI MODELI ISTRAŽIVANJA,
INOVACIJA I RAZVOJA
- PLANIRANI, STRUKTURIRANI INOVACIONI
RAZVOJ
- Osnovna istraživanja šire granice nauke
sa postojećim invencijama i tehnološkim
informacijama
• stvaraju osnovu za ostvarenje primenjenih
istraživanja, koja dovode do nastanka
invencija (koje se mogu patentirati).
• Neke od ovih invencija mogu doživeti
preobražaj, preko informacija, čime se
smanjuje neizvesnost u pogledu
ekonomskih i tehničkih karakteristika.
• Ovo se postiže kroz: laboratorijska
istraživanja, prototipsku proizvodnju,
istraživanje tržišta, troškova itd.
• Ukoliko u jednom trenutku informacije
pokažu da će invencija naći mesto na
tržištu, ona kreće u komercijalizaciju, čime
postaje inovacija.
• Dalji proces primene i difuzije inovacije je
praćen učenjem, procesom kojim se
obezbeđuje nesmetana primena i
delovanje u skladu sa željenim efektima.
• U isto vreme se prikupljaju informacije o
inovaciji, pa se time ostvaruje i
horizontalna difuzija, koja dovodi do
ekonomskih efekata.
16. 3.5 MODELI INOVACIJE TEHNOLOGIJE
PROIZVODA I PROCESA U PREDUZEĆU
U XXI VEKU
- Između invencije i inovacije postoji
vremensko kašnjenje,
- vremensko kašnjenje između inovacije i
njene difuzije
Invencija je dolazak do ideje i u
osnovi svake invencije se nalazi
osnovna ideja, zamisao.
Daljom razradom invencije se
dolazi do inovacije, koja znači
primenu, korištenje- prenos
invencije u praksu, privredu
- Veoma je važno smanjiti kašnjenja
između pojave invencije i njenog
pretvaranja u inovaciju.
• Tehološki lideri su vrlo zainteresovani da
povećaju vreme kašnjenja između pojave
inovacije i njene difuzije u ostale kompanije.
• žele da zadrže ekskluzivnost i primat u svoju
korist.
17. • Upravljanje procesom tehnološke inovacije u preduzeću znači da se pažnja
podjednako usmerava na upravljanje i procesima invencije i procesima
inovacije
• Za ostvarivanje konkurentnosti po pitanju asortimana, cene i kvaliteta podjednako su
važne:
❑ tehnološke inovacije proizvoda/usluga
❑ i tehnološke inovacije procesa.
✓ Informacione tehnologije se danas smatraju još jednim oblikom
tehnoloških inovacija u organizacijama, koje omogućavaju veću
fleksibilnost, viši stepen unutrašnje integrisanosti.
• U XXI veku je sve veća okrenutost ka inovacijama, pa je stoga važno u preduzeću
stvoriti mogućnost da:
– Preduzeće radi ono što do sada nije radilo,
– Ono što radi, radi na efikasniji način.
• Nova tehnologija, inače, može da se koristi za:
– Prodor ili osvajanje novog tržišta,
– Poboljšavanja komunikacije sa zainteresovanim stranama,
– skraćivanje ciklusa nabavka-prodaja,
– povećanja diversifikacije proizvoda/usluga.
