Namenjeno Tehničarima drumskog saobraćaja IV razred

1. ПРЕДМЕТ: ИНТЕЛИГЕНТНИ ТРАНСПОРТНИ
СИСТЕМИ
(Смер: Техничар друмског саобраћаја – IV разред)
Области рада:
I. Саобраћај и информационо комуникационе технологије 6
II. Савремене информационо комуникационе технологије 20
III. Примена интелигентних система и саобраћају 36
Наставне јединице:
1. Појам о информационо комуникационим технологијама
2. Историјски развој информационо кумуникационих технологија
3. Развој и примена информационо комуникационих технологија у саобраћајау
4. Појам географског информационог система (GIS)
5. Примена географског информационог система у саобраћају
6. Појам глобалног система за позиционирање (GPS)
7. Примена глобалног система за позиционирање у саобраћају
8. Појам радио фреквенцијске индентификације (RFID)
9. Појам глобалног система мобилне комуникације (GSM)
10. Појам и примена нaмeнскe кoмуникaциje крaткoг дoмeтa V2V и V2I
11. Појам и примена нaмeнскe кoмуникaциje крaткoг дoмeтa у саобраћају (V2V, V2I)
12. Примена интелигентних система на возилима
13. Врсте интелигентних система возила
14. Технологија аутономних возила
15. Предности аутономних возила
16. Развој аутономних возила
17. Паметни пнеуматици
18. Интелигентне саобраћајнице
19. Паметни ауто-пут
20. Примена интелигентних система на управљање саобраћајем у градовима
21. Примена интелигентних система на управљање јавним градским превозом
22. Примена интелигентних система за кориснике јавног градског превоза
23. Примена интелигентних система за управљање возним парком
24. Примена интелигентних система у контроли саобраћаја
25. Електронска наплата путарине
26. Аутоматско препзнавање регистарских таблица

2. Час број 1: Појам о информационо комуникационим технологијама
ПОЈАМ О ИНФОРМАЦИОНО
КОМУНИКАЦИОНИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА
Веома брз развој науке, унапређење и ширење нове технологије, имају велики
утицај готово у свим сферама људске делатности.
Технички проналасци и технолошка знања у последњих педесетак година из
основа мењају не само човеково окружење већ и начине човековог сазнања.
Поред квантитативних предности које пружа информациона технологија кроз
ефикасну и брзу обраду података, она из основа мења квалитет пословања
мењањем старих и стварањем нових метода пословног управљања и
одлучивања.
Појам информација представља стимуланс који има неко значење за некога
ко прима ту информацију.
Информација која уђе у рачунар је податак.
Након уношења, форматирања или обраде друге врсте и штампања, излазни
податак поново постаје информација.
Када се информација уобличи и користи за разумевање и схватање неких
радњи, она представља знање.
Информација је мера неизвесности: што је мање очекивана, количина
информације је већа. Информација је данас основа за доношење одлука, има
своју цену и важан је ресурс.
Информационе технологије су научна дисциплина која се јавља крајем
прошлог века, са преласком друштва из индустријског у информатичко доба.
Изузетно се брзо развија и шири њена употреба, са непрекидним
појављивањем нових технологија. Има огроман утицај на људско друштво у
свим аспектима.

3. Тешко је дати праву дефиницију шта су информационе технологије, али
можемо рећи да информационе технологије обухватају све облике технологија
које се користе за креирање, чување и размену информација у различитим
видовима (пословни подаци, говор, звук, слике, мултимедија и др.).
Информационе технологије се дефинишу као „изучавање, дизајн, развој,
имплементација и подршка или управљање рачунарским информационим
системима, софтверским апликацијама и хардвером“.
Информационе технологије користе рачунаре и рачунарске програме за
безбедну конверзију, складиштење, заштиту, обраду, пренос и претраживање
информација.
Конверзија података подразумева претварање рачунарских података из једног
у други облик, на пример, претварање текст фајла из једног у други кодни
облик.
Складиштење података представља смештање података на одређени медијум
ради памћења и/или обраде.
Заштита података подразумева средства за заштиту података од оштећења и
контролу њиховом приступу.
Обрада података је било који рачунарски процес којим се конвертују подаци у
информације или знање.
Пренос података се често врши са једног места на друго.
Претраживање информација данас је све заступљеније, олакшава приступ
жељеним информацијама у документима, тражење докумената, претраживање
у базама података, на веб-у, итд.
Термин информационе технологије често обухвата и знатно шире поље
области технологије.
Све оне активности којима се ИТ професионалци баве, од инсталације
апликативних програма до пројектовања сложених рачунарских система.
Неке од тих активности су: умрежавање и инжењеринг рачунарског хардвера,
дизајнирање софтвера и база података, као и управљање и администрација
информационим системом.
Термин информационе технологије први је употребио Џим Домсик из
Мичигена, новембра 1981. године.

4. У последње време термин информационе технологије се проширује да се
нагласи употреба комуникација, посебно електронских. Информационо -
комуникационе технологије обухватају технологије као што су стони и
преносни рачунари, софтвер, периферни уређаји и уређаји за повезивање на
Интернет који су намењени за обраду информација и комуникацију.
Најважнију компоненту информационо - комуникационих технологија
представљају рачунари.
У исто време, применом и развојем дигиталних комуникација омогућен је лак,
брз, ефикасан и јефтин начина размене информација.
ИКТ имају фундаменталан утицај на модерно друштво јер начини размене и
преноса, као и количина најразличитијих информација данас су већи него
икада пре и историји.
Данас пословне организације користе ИКТ за побољшање квалитета
производа и услуга, повећање продуктивности рада, уштеду енергије и новца и
на крају за повећање профита.
Веома је широка, сложена и динамична област.
Захтева непрекидно праћење новина и стално учење током целог живота
(Lifelong learning), односно професионално усавршавање.
Дакле, информационо - комуникационе технологије су током само једне
људске генерације револуционарно промениле начин живота, учења, рада и
забаве.
ИКТ све дубље трансформишу начин интеракције људи, предузећа и јавних
институција. Укупне промене у свим аспектима друштва које су омогућене
применом ИКТ чине развој информационог друштва.
Успешан развој информационог друштва захтева одговарајући степен знања и
вештина како код стручњака разних професија тако и код свих грађана.

5. Поред повећања потребе за вештинама у вези примене ИКТ, Интернет је
променио начин ширења знања и информација у свим областима.
Питање из лекције:
1. Шта је информација?
2. Шта је податак?
3. Како дефинишемо информационе технологије?
4. Шта обухватају информационо комуникационе технологије?
Тачни одговори су:
1. Појам информација представља стимуланс који има неко значење за
некога ко прима ту информацију,
2. Информација која уђе у рачунар је податак
3. Информационе технологије се дефинишу као „изучавање, дизајн, развој,
имплементација и подршка или управљање рачунарским
информационим системима, софтверским апликацијама и хардвером“.,
4. Информационо - комуникационе технологије обухватају технологије
као што су стони и преносни рачунари, софтвер, периферни уређаји и
уређаји за повезивање на Интернет који су намењени за обраду
информација и комуникацију.
Препорука за вежбу
Ученици би после обраде лекције могли да наброје које информационо
комуникационе технологије они користе и опишу на који начин и у коју сврху
их користе.

6. Час број 2: Историјски развој информационо кумуникационих
технологија
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ИНФОРМАЦИОНО
КУМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА
Интернет је инфраструктура која повезује рачунаре путем телекомуникација.
Настао је 1969. Године када је псеудо-назависна Агенција за напредне
истраживачке пројекте (АРПА) које је оснаовала америчка влада при
Министарству одбране Сједињених Држава у циљу развоја стратешких
комуникација, финансирала малу групу рачунарских програмера и
електронских инжењера да редизајнирају начин на који рачунари
функционишу.
Резултат ових напора био је АРПАНЕТ, прва рачунарска мрежа.
АРПАНЕТ је замишљен као мрежа која је требало да обезбеди комуникацију
војних лабораторија, владиних бироа и универзитета, на којима се реализују
бројни пројекти од интереса за армију.
Током седамдесетих година АРПАНЕТ је постојано растао, да би га 1975. у
потпуности преузело Министарство одбране.
Интернет, наследник АРПАНЕТ–а, оснобан је 1980. Године од стране
Националне фондације за науку, а обухватио је на десетине хиљада
истраживача и студената, из приватног сектора и са универзитета, који су били
повезани на ову мрежу преко рачунарских центара у својим институцијама.

7. Седам година касније, Интернет је повезан са АРПАНЕТ/ДДН мрежом и тако
је настао НСФНЕТ.
Ова мрежа је у почетку окупљала углавном академске институције широм
Сједињених Америчких Држава, а прикључиле су јој се и НАСА и друге
државне агенције.
Отприлике у исто време, 1978. и 1979. Године, ширио се и Усенет,
конференцијски систем преко кога су (у почетку) студенти и професори
америчких универзитета рамењивали мишљења о разним стручним и
неформалним темама. IBM је 1977. године основао је 1977. БИТНЕТ, мрежу
на коју је прикључио најпре универзитетске рачунаре из Сједињених Држава,
а касније и из Европе (пројекат ЕАРН) и других крајева света.
Повезивање рачунара у мрежу је, наравно, било интересантно и
комерцијалним организацијама које су се, током осамдесетих година,
повезивале на разне начине.

8. Национална фондација за науку (НСФ) је 1990. Године представила пројекат
умрежавања разних организација и њихових постојећих мрежа, најпре на
националном, а потом и на глобалном нивоу.
Историја Интернета почиње 1961. године са теоријом пакетног пребацивања.
Те године је Леонард Клеинроцк из МИТ-а објавио први рад на ту тему у коме
образлаже теоретске могућности рачунарског комуницирања коришћењем
пакета уместо класичних кола.
Године 1965. први пут су повезана два рачунара, један у Масачусетсу а други
у Калифорнији коришћењем споре телефонске линије на бирање.
Тако је настала прва мреже широког подручја — ЊАН — ма колико имала
ограничене могућности.
Експеримент је показао да рачунари који раде у расподељеном времену могу
лепо да раде заједно, да по потреби извршавају програме и претражују податке
на удаљеној машини, али да је телефонски систем заснован на успостављању
кола потпуно неадекватан те је потреба за увођењем система са пакетним
пребацивањем потврђена.

9. Рад на установљавању мреже АРПАНЕТ је почео 1966. године.
Развој је финансирала ДАРПА, огранак Министарства одбране САД-а који је
задужен за расподелу средстава.
Одувек се сматрало, премда није јавно речено, да је интерес за стварањем
овакве мреже лежао у изградњи мреже која може да издржи евентуални
нуклеарни рат.
Сами реализатори мреже признају да је као резултат добијена робусна и
отпорна мрежа која је у стању да поднесе и губитак великог дела мрежне
инфраструктуре.
Као први чвор у АРПАНЕТ-у изабран је рачунар у Университетy Калифорнија
(UCLA) а као други рачунар у Станфорд Институту. Истраживачи из
Стенфорда бавили су се питањима из области вештачке интелигенције
На Стенфорду је организован Нетњорк Информатион Центер који је био
задужен за обављање функција као што су одржавање табела имена хостова и
мапирање адреса.
У наредним годинама рачунари су се убрзано прикључивали АРПАНЕТ-у, а
посао се настављао на изради функционално комплетног хост-то-хост
протокола.
Тиме је омогућен развој мрежних апликација.

10. Прва апликација која је временом постигла велику популарност је е-маил, или
електронска пошта, лансирана 1972. године.
Оригинални АРПАНЕТ је временом прерастао у Интернет.
Интернет се заснива на новој идеји да ће постојати више независних мрежа од
којих свака може бити произвољно дизајнирана, док је АРПАНЕТ предвиђао
постојање једне мреже.
Кључна идеја на којој се заснива Интернет је отворена архитектура
умрежавања у којој се индивидуалне мреже могу дизајнирати и развијати
независно, а свака може да има сопствени интерфејс који нуди корисницима и
другим мрежама.
Свака мрежа може да се развија независно, у складу са специфичним
захтевима окружења и корисника мреже.
Не постоје ограничења на тип мреже која се може укључити нити на њену
географску распрострањеност.
Најважнија мотивација за настанак АРПАНЕТ-а и Интернета је дељење
ресурса: у том тренутку, у периоду од 1972. до 1974. године, се пре свега
мислило на трансфер датотека (ФТП) и удаљено пријављивање (Телнет) али је
ипак е-маил, чији је формат спецификован 1977. године остварио најшири
утицај од свих иновација у овом периоду.
За Интернет је кључно да он није дизајниран за само једну апликацију већ је
он једна општа инфраструктура над којом ће се рађати нове апликације (што је
касније потврђено настанком WWW. 1993. године).

11. Историја и развој ИКТ-а
Алекандер Грахам Белл
Настанак ИКТ-а креће од проналаска телефона Алекандер Грахам Белл 1875.
што је био уједно и почетак стварање комуникационе мреже помоћу каблова.
У почетку је ова телефонска мрежа покривала само америчку регију, али се
полако почела развијати у трансатлантску и на крају је постала глобални медиј
комуникације (готово покривајући цео свет).
Развој ИКТ-а се наставља у 20. веку тачно између година 1910. до 1920. године
када се почела појављивати технологија бежичне комуникацијске мреже која
се манифестовала у првом АМ радио преносу.

12. Ова бежична говорна комуникација даље је развијена у аудио-визуелну
комуникацију и манифестовала се на телевизијском апарату који је откривен
око 1940.
А свој врхунац је имао 1943. године и први електронски рачунар који све више
допуњава примену информационе и комуникационе технологије у целом
свету.
Занимљивост:
Индонезија је такође почела да препознаје и примењује информационе и
комуникационе технологије чак и пре независности.

13. То је доказано у најави проглашења независности Републике Индонезије,
коришћењем радио посредника у свим деловима Индонезијског архипелага.
У самој Индонезији познат је и термин телематика који има исто значење као
ИКТ (информациона и комуникациона технологија).
Питање из лекције:
1. Шта је интернета?
2. Када је настала прва интернет апликација?
3. Када је формиран први рачунар?
Тачни одговори су:
1. Интернет је инфраструктура која повезује рачунаре путем
телекомуникација,
2. Прва апликација која је временом постигла велику популарност је е-
маил, или електронска пошта, лансирана 1972. године
3. 1943. године је формиран први електронски рачунар који све више
допуњава примену информационе и комуникационе технологије у целом
свету,
Препорука за вежбу
Ученици би после обраде лекције могли да претраже и да напишу есеј о
почецима информационо комуникационих технологија.

14. Час број 3: Развој и примена информационо комуникационих технологија
у саобраћајау
РАЗВОЈ И ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО
КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У
САОБРАЋАЈАУ
Саобраћај је активност везана за свакодневни живот и производњу, чији
је задатак да превози људе и робу с једног на друго место.
Због гужви у саобраћају, у развијенијим деловима света возачи и
путници у возилима проведу неколико милијарди сати и потроше десетине
милијарди долара годишње.
За гужве у саобраћају решења се, углавном, проналазе кроз пројекте
засноване на употреби рачунарских система и симулацијама различитих
саобраћајних случајева, односно у обједињавању информатичких и
саобраћајних инфраструктура.

15. Применом савремених информационих технологија подстиче се
успостављање нове инфраструктуре коју чине мреже путева, пруга, аеродрома,
станица и лука повезаних системима заснованим на интернету.
На ефикасност и квалитет битно утичу интелигентни системи који
побољшавају мобилност и безбедност учесника у саобраћају, јер обезбеђују
активно одржавање и бржу и квалитетнију дијагностику.
Поменута напредна решења, иначе, повећавају продуктивност
пословања предузећа, скраћују време путовања и смањују загађење животне
средине.
Применом ИТ решења регулација саобраћаја утиче на снижење
трошкова и повећање задовољства путника, чиме се посредно смањује број
саобраћајних незгода.
Будућа решења биће утемељена на примени паметнијих и еколошки
здравијих возила и њиховом повезивању са инфраструктурним објектима, као
што су бензинске пумпе, паркинзи, гараже и сл.

16. Шира примена напредних информационих технологија, осим
комуникације возила са инфраструктуром, омогућиће и међусобну
комуникацију возила (аутоматско одржавање минималног растојања како би
се избегли судари).
Примери имплементације интелигентних транспортних система су
интеграција система контроле саобраћаја:
1. управљање токовима саобраћаја,
2. управљање семафорима,
3. променљиве саобраћајне поруке,
4. контролу приступа аутопуту,
5. проверу брзине кретања,
6. управљање паркирањем итд.
Управљање јавним превозом (усмеравање саобраћаја, управљање
инцидентима, идентификација прекршилаца, одржавање транспортне
инфраструктуре) и информације за путнике (достављање информација).

17. Информације које савремени системи испоручују (праћење возила,
навигација, е наплата путарине и сл.) најчешће се преносе преко 3Г, 4Г или 5Г
мобилне мреже или других система комуникације.
Једна од услуга ИТС а јесте праћење саобраћаја у реалном времену;
најчешће се реализује као део система за лоцирање и навигацију возила.
У ваздушном саобраћају може битно допринети побољшању
безбедности у ваздухопловима и отклањању узрока евентуалних отказа.
У аутомобилској индустрији поред система за надгледање и
извештавање о раду појединих делова возила, омогућује пружање
информација о растојању од осталих учесника у саобраћају, стању на
путевима, информисању о тренутном стању возила и др.

18. Принцип рада паметног паркинга јесте да се коришћењем мреже сензора
(магнетни, сензор ултразвучних таласа и лед сензор) проверава доступност
паркинг места и информација, поруком, прослеђује кориснику.
Након пријема корисник поруком резервише слободно место и касније
се паркира уз подршку ИПА система.
Развој паметних возила почео је са електронским убризгавањем горива,
контролом расподеле снаге за сваки точак, рачунарском дијагностиком,
напредним аир баг системима и сателитском навигацијом па све до мессаге
центра, могућност аутономног паркирања (без возача), итд.

19. Питање из лекције:
1. Како решавамо гужву у саобраћају?
2. Коко интелигентни системи утичу на ефикасност и квалитет?
3. Преко чега се преносе информације које савремени системи испоручују?
Тачни одговори су:
1. За гужве у саобраћају решења се, углавном, проналазе кроз пројекте
засноване на употреби рачунарских система и симулацијама различитих
саобраћајних случајева, односно у обједињавању информатичких и
саобраћајних инфраструктура.
2. На ефикасност и квалитет битно утичу интелигентни системи који
побољшавају мобилност и безбедност учесника у саобраћају, јер
обезбеђују активно одржавање и бржу и квалитетнију дијагностику.
3. Информације које савремени системи испоручују (праћење возила,
навигација, е наплата путарине и сл.) најчешће се преносе преко 3Г, 4Г
или 5Г мобилне мреже или других система комуникације.
Препорука за вежбу
Ученици би после обраде лекције могли да наброје и опишу неке примене
интелигентних транспортних система у друмском саобраћају.

20. Час број 4: Појам географског информационог система (GIS)
ПОЈАМ ГЕОГРАФСКОГ ИНФОРМАЦИОНОГ
СИСТЕМА (GIS)
Географски информациони систем (ГИС) је рачунарски систем који је
направљен за снимање, складиштење, манипулацију, анализу, управљање и
приказивање свих врста просторних или географских података.
ГИС је апликација која омогућава корисницима да прављењем простих
упита раде комплексне анализе, креирају планове или карте са статистичким
подацима и презентују резултате својих истраживања, генерисањем графичких
и нумеричких извештаја у интегрисаном окружењу.

21. Компоненте ГИС-а су:
1. Људи - Људи морају да развијају процедуре и да дефинишу задатке
ГИС-а. Људи често морају да савладају недостатке осталих
компоненти ГИС-а
2. Подаци - Расположивост и тачност може утицати на резултате неког
упита или анализу
3. Хардвер - Хардверске могућнсти утичу на брзину процеса,
једноставност коришћења и врсту излазног продукта
4. Софтвер - Ова компонента не укључује само ГИС софтвер, него и
различите друге софтверске базе података, статичке, цртачке, као и
софтвере за обраду фотографија итд.
5. Процедуре - Анализа захтева добро дефинисане, усклађене методе
како би произвела коректне, репродуктивне информације (податке)
Функције ГИС-а су:
1. Прикупљање података - ГИС мора да омогући методе за унос
географских (координате) и табеларних података. ГИС је онолико
разноврстан колико могућих метода уноса података омогући
2. Чување података - Постоје два основна модела чувањња
географских података: векторски и растер. ГИС би требало да
омогући чување географких података на оба начина
3. Упити - ГИС мора да обезбеди помоћне програме за проналажење
одређених просторних карактеристика на основу њихове локације
или описне вредности
4. Анализирање података - ГИС мора да има способност да одговори
на питања која се односе на интеракцију просторнох веза, односа
између многострукних всетова података
5. Приказивање података - Морају постојати алати за визуелизацију
географских фичера користећи различите симболе

22. 6. Излаз - Приказани резултати треба да се прикажу као излазни у
разним форматима као што су мапе, извештаји, графички прикази
итд.
Примена ГИС софтверске технологије:
• Саобраћај
• Телекомуникација
• Катастарске непокретности
• Геофизичка истраживања
• Комуналне огранизације
• Државне агенције и организације
• Локална самоуправа
• Службе хитне помоћи
• Војска
• Трговина
• Финансијска огранизација
• Разне друге огранцизације

23. Шта све можемо урадити са ГИС-ом
1. Мапирање где су ствари - Ми можемо мапирати просторну локацију
реалних функција и визуализирати просторне односе међу њима.
Пример: доле видимо мапу пољопривредних округа (зелено) слојевитог
типа тла.
Ми видимо визуелне обрасце података који ће нам рећи који
типови тла припадају одређеним окрузима.
2. Мапирање количина - Људи мапирају количине, где се нешто најмање
или највише налази, да пронађу места која испуњавају критеријуме или
да виде везе између места.
Пример: доле је мапа локација банака.
Мапа приказује локације банака као тачке (густоћа тачака), а свака
област је означена бојама како би показала где су највише и најмање
(светлије плаве значи мање банака).

24. 3. Мапирање густине - Понекад је важније да се мапирају концентрације
или количина нормализована по површини или укупном броју.
Пример: У наставку смо мапирали густину насељености Менхетна
4. Проналажење онога што је унутра - Ми можемо користити ГИС да
одредимо шта се дешава или које се функције налазе у одређеној
области / региону.
Особине "унутра" можемо одредити стварањем специфичних
критеријума за дефинисање подручја интереса.
Пример: доле је представљена мапа која показује јачину буке близу
аеродрома у Минеаполису.
Ако додамо демографске податке из пописа на ову мапу, можемо
утврдити социоекономске карактеристике људи који живе у оквиру
дефинисаног подручја "буке".

25. 5. Проналажење онога што је у близини - Можемо сазнати шта се
дешава унутар одређене удаљености функције или догађаја тако што
ћете мапирати оно што се налази у близини помоћу алатки за геопроцес
Пример: доле видимо могуће ефекте и правац ширења симулиране
експлозије.
Употреба алата за генерисање одређених удаљености може помоћи у
хитним реакцијама на такве несреће
6. Мапирање промене - Ми можемо мапирати промене у одређеном
географском подручју како би предвидели будуће услове, одлучили о
току акције или проценили резултате акције или политике.
Пример: у даљем тексту видимо мапе за коришћење земљишта који
показују промене у стамбеном развоју од 1951. до 1999. године.
Тамно зелена показује шуму, а жута приказује стамбени развој.
Такве апликације могу помоћи у информисању процеса и политици
планирања заједнице

26. Питање из лекције:
1. Шта је географски информациони систем?
2. Шта омогућава корисницима географски информациони систем?
Тачни одговори су:
1. Географски информациони систем (ГИС) је рачунарски систем који је
направљен за снимање, складиштење, манипулацију, анализу,
управљање и приказивање свих врста просторних или географских
података.
2. ГИС је апликација која омогућава корисницима да прављењем простих
упита раде комплексне анализе, креирају планове или карте са
статистичким подацима и презентују резултате својих истраживања,
генерисањем графичких и нумеричких извештаја у интегрисаном
окружењу.
Препорука за вежбу
Ученици би после обраде лекције могли да наброје и опишу примену
географског информационог система у саобраћају.

27. Час број 5: Примена географског информационог система у саобраћају
ПРИМЕНА ГЕОГРАФСКОГ ИНФОРМАЦИОНОГ
СИСТЕМА У САОБРАЋАЈУ
Географски информациони систем је рачунарски систем способан за
интеграцију, похрањивање, допуњавање, анализирање, дељење и приказивање
географских информација.
Географски информациони системи су веома млада област примењене
информатике.
Свој изузетан развој они дугују пре свега развоју рачунарске технике,
периферних уређаја и пратећег софтвера.
Ови системи се интензивно развијају у последњих 20 година, а
најзначајнији продори су постогнути у последњих 10 година.
Без обзира на изузетну актуелност и на импресиван потенцијал за
решавање актуелних проблема у простору, данас, чак и у развијеном свету,
има врло мало информационих система ове врсте који су у пуној
експлоатацији, или који су у комерцијалној употреби.

28. ГИС је систем који без проблема може дигиталне информације које нису
у облику мапе, претворити у облик којег може лагано препознати и с којима
може радити.
ГИС је допринео промени и саме географске оријентације, која се
кретала од дескриптивне и информативне ка проблемској.
Зато се стално и наглашава важност овог алата у процесу доношења
одлука и решавању географски постављених проблема у реалном окружењу.
Сама дефиниција саобраћаја се везује за промену места у простору, па
сходно томе значајан део података у области друмског саобраћаја садржи
просторну одредницу (информацију) због чега су погодни за представљање у
простору коришћењем ГИС алата.

29. Паметне технологије, а посебно ГИС могу значајно допринети еколошки
прихватљивијем, безбеднијем, јефтинијем и ефикаснијем транспорту људи и
средстава у урбаним срединама.
Оно што је кључно, развојем иновативних и револуционарних решења у
саобраћају могу се задовољити све веће потребе грађана за другачијим
врстама услуга које саобраћајни систем треба да им пружи.
Целокупан инвентар саобраћајне и урбанистичке инфраструктуре за цео
град може се развијати на основу ГИС платформи.
Превоз моторним возилима, јавним превозом или шетња и вожња
бицикла, могу постати директнији и логичнији коришћењем нових
иновативних паметних мера.
Интегрисане информације које се односе на мобилност, као што је ред
вожње јавног превоза, доступност инфраструктуре за бицикле на неким
дестинацијама, локације објеката за изнајмљивање бицикала и подаци у
реалном времену, који се односе на услове саобраћаја у граду, могу помоћи
грађанима да изаберу зеленије и паметније начине превоза у градским
насељима.

30. Такође, захваљујући ГИС софтверу могу се обухватити све врсте
објеката и садржаја, укључујући опис коловоза, опис раскрснице, осветљења,
паркинг простора, паркинг трошкова и параметара везаних за оперативно
одржавање и управљање, системе дељења аутомобила и или паметни системи
издавања карата.
Пример употребе ГИС-а можете видети у пројекту урбане мобилности
ГИС удружења Србије “Сигурне стазе и путање кретања ученика основних и
средњих школа у Бору” који је подржан од Програма Уједињених нација за
развој и Канцеларије за информационе технологије и електронску управу.

31. Захваљујући својим компонентама, географски информациони системи
могу ефикасно да послуже као недвосмислено средство комуникације између
свих актера у сфери саобраћајног и урбанистичког пројектовања, као и у
двосмерној комуникацији струке и „политике“, уз активно укључење грађана.
Улогу ГИС-а можемо сагледати и из концепта “Хуманог инжињеринга”
који се код нас практично не примењује, а који захтева другачији приступ
решавању проблема и другачије обликовање саобраћајног и урбанистичког
простора, уз примену иновативних, практичних и једноставних решања која би
задовољила све учеснике у саобраћају.

32. Другим речима, ГИС нам омогућава управљање и уређење простора који
се фокусира на човека и окреће стварним захтевима и потребама које имају
крајњи корисници.
У случају утицаја на животну средину саобраћајница моторних возила,
постоје исто тако бројни модели и алгоритми за прорачун и приказ њиховог
утицаја на загађење честицама, гасовима и буком.
Потребно је само узети познате средње вредности загађења за које знамо
да важе за одређено подручје, јер познате су карактеристике свих
регистрованих возила, број возила које се крећу неком саобраћајницом у некој
временској јединици, применити опет спреман, проверен и бесплатно
доступан нам просторни алгоритам и долазимо до прецизних модела мреже
линијских загађивача неког града.

33. Питање из лекције:
1. Који је задатак географског информационог система?
2. Зашто је саобраћај погодан за примену ГИС алата?
3. Које користи имамо од примене ГИС-а у саобраћају?
Тачни одговори су:
1. ГИС је систем који без проблема може дигиталне информације које нису
у облику мапе, претворити у облик којег може лагано препознати и с
којима може радити.
2. Сама дефиниција саобраћаја се везује за промену места у простору, па
сходно томе значајан део података у области друмског саобраћаја
садржи просторну одредницу (информацију) због чега су погодни за
представљање у простору коришћењем ГИС алата..
3. Паметне технологије, а посебно ГИС могу значајно допринети еколошки
прихватљивијем, безбеднијем, јефтинијем и ефикаснијем транспорту
људи и средстава у урбаним срединама.
Препорука за вежбу
Ученици би после обраде лекције могли да истраже и у кратком есеју прикажу
по један пример примене ГИС-а у саобраћају у Србији.

34. Час број 6: Појам глобалног система за позиционирање (GPS)
ПОЈАМ ГЛОБАЛНОГ СИСТЕМА ЗА
ПОЗИЦИОНИРАЊЕ (GPS)
Глобални позициони систем (GPS; engl. Global Positioning System) је
први потпуно функционалан глобални навигациони сателитски систем
(GNSS), развијен од стране Министарства одбране САД, првобитно коришћен
у војне сврхе, да би касније био стављен на располагање свима као јавно добро
и у комерцијалне сврхе.
Поред овог система у функцији су и руски систем ГЛОНАСС, европски
Галилео, као и кинески систем, сваки са специфичним ограничењима.
ГПС има велику примену као глобални сервис у разним областима, у
комерцијалне и научне сврхе: навигација на мору, земљи и у ваздуху,
мапирању земљишта, прављењу карата, одређивању тачног времена,
откривању земљотреса и слично.
Као прва компонента система ГПС се састоји (по првобитној замисли)
од 24 сателита, распоређених, по 4 у 6 фиксних орбита, на удаљености од око
19.000км, који шаљу радио сигнал на површину земље.

35. Сваки од сателита обиђе своју орбиту за 12 часова. ГПС пријемници на
основу ових радио сигнала могу да одреде своју тачну позицију – географску
ширину и дужину, као и надморску висину, на било ком месту на планети
дању и ноћу, при свим временским условима.
Број сателита је у пракси већи, као потреба да се одређене области боље
покрију сигналом и као превенција од испада из рада старијих уређаја.
Реално, у свакој тачки земљине површине, доступно је преко 8 сателита.

36. Као друга, контролна, компонента система чине станице за праћење
сателита, наменски сателити и земљишне станице, које у међусобној
комуникацији и са сателититима, ажурирају податке о њиховој тачној
позицији и времену, чиме се врше прецизна подешавања система.
Трећу, корисничку компоненту чине ГПС пријемници на земљи.
Пријемници могу бити или самостални уређаји (примарно) или
компоненте укључене у друге уређаје, као нпр. мобилни телефон, часовник и
слично, а могу обављати и функцију предајника, за потребе праћења позиције
корисника.
ГПС пријемник прорачунава своју позицију на основу одређивања
удаљености од три или више ГПС сателита.
Сваки сателит емитује микроталасну секвенцу радио сигнала која је
позната пријемнику, на основу које у стању да одреди време које протекне од
емитовања радио сигнала са сателита до пријема на својој позицији.
Удаљеност пријемника од појединог сателита се прорачунава на основу
тог времена, будући да радио сигнал путује познатом брзином.
Сигнал такође носи информацију о тренутном положају сателита са ког
се емитује.
Ако се зна удаљеност пријемника од најмање 3 сателита и сама позиција
сателита, поступком трилатерације се може одредити позиција пријемника.

37. Трилатерација се базира на чињеници да се три сфере секу у највише две
тачке (од којих се једна занемарује, јер није на површини земље).
Увођењем мерења са 4. сателита и математичком корекцијом одступања
пресека сфера се одређује позиција пријемника.
ГПС пријемник ће примарно обрађивати податке са сателита са најјачим
сигналом, при чему отвара по један канал за сваки сателит у домету (до броја
ограниченог хардвером пријемника), а зависно од услова на терену избор
сателита се мења.
На прецизност одређивања позиције пријемника утиче неколико
фактора: квалитет антене и електронике пријемника , квалитет софтвера који
обрађује примљене податке са сателита, утицај јоносфере и топосфере,
рефлектовање сигнала са разних површина, утицај радио сигнала са
земаљских репетитора, итд.
Постоје одређени системи земаљских емитера ГПС сигнала за
побољшање прецизности (аугментацију), као што је у Европи ЕГНОС, који се
углавном користе на аеродромима.

38. ВРСТЕ ГПС УРЕЂАЈА И ПРИМЕНА
Уређаји уграђени у све врсте превозних средстава и ручни уређаји.
Сви данашњи ГПС уређаји имају могућност размене података са
рачунарима и/или другим ГПС уређајима.
Ручни уређаји могу бити у облику сата (углавном без приказа мапа),
наменски и у склопу мобилних телефона (са мапама).
Предности и мане сваке од ових врста (и подврста – модела) треба
сагледати при одлуци о набавци, превасходно спрам начина и учесталости
примене и врсте активности за које ће се ГПС уређај користити.
ГПС сатове углавном користе тркачи, за потребе рачунања утрошене
енергије и слично и за једноставно праћење претходно учитаног трека, са
опцијом звучног аларма при напуштању руте.
Кад се користе уређаји са приказом мапа на екранима, могућности су
много веће.
Ако поседујемо довољно детаљну мапу одређеног подручја, можемо се
кретати пратећи путеве и стазе из мапе, а ако не, можемо пратити претходно
учитане поуздане трекове.

39. Већина ГПС уређаја има могућност, поред снимања трага сопственог
кретања (трека) и снимање појединачних интересантних тачака на траси
. Трекови не заузимају пуно меморијског простора и можете имати на
сопственом уређају стотине трекова и хиљаде тачака, али углавном не постоји
могућност функционалног и каталошког уређења.
КАРАКТЕРИСТИКЕ ГПС УРЕЂАЈА
Кад се ради о ГПС уређајима на мобилним телефонима, постоје десетине
програма (углавном бесплатних), различитих могућности и сложености
примене.
Неки од њих имају могућност учитавања и других формата мапа, сем
примарног.
Препоручује се коришћење мапа снимљених у меморију телефона, јер
“онлине” мапе подразумевају интернет конекцију уређаја, што није могуће ако
вам телефон није у домету репетитора оператера мобилне телефоније.
Сем тога то подразумева велик утрошак енергије батерије уређаја, па је
и при коришћењу интерних мапа, препоручљиво искључити ТФ конекцију,
нарочито у планини, далеко од репетитора мобилне телефоније.
Коришћење мобилних телефона, као ГПС уређаја, је веома комфорно
због великог екрана високе резолуције, па су мапе веома прегледне.

40. Веома је корисна функција Интернет, WiFi, Блуетоотх и УСБ конекције,
па имате заокружен систем за скоро све примене ГПС технологије. Такође је
исплативо јер улагањем у телефон новије генерације добијате и ГПС уређај.
Мане су мала аутономија (без додадтних извора напајања), осетљивост
уређаја на удар и тешке временске услове. Такође, антене ГПС пријемника у
телефонима имају слабији пријем од наменских уређаја.
Наменски ГПС уређаји су погоднији за примену за типичне планинарске
акције, нарочито вишедневне, кад сте удаљени од урбаних подручја и извора
електричног напајања.
Користе се углавном стандардне батерије, које је лако заменити, уређаји
су робусни и мање осетљиви на временске неприлике, а уређаје са класичним
дугмићима је једино могуће користити у рукавицама при високогорским и
алпинистичким акцијама.
Наменски уређаји имају антене високе осетљивости и квалитетну
електронику, али по софтверу знају да заостају за наменским ГПС
апликацијама на мобилним телефонима.
Наменски уређаји размењују податке углавном УСБ конекцијом, а
новији и WiFi и Блуетоотх бежичном конекцијом.
Већина наменских уређаја, као и мобилних телефона, има могућност
уградње додатне меморијске картице, ако вам расположива системска
меморија није довољна за додатне мапе и слично. Већина мобилних телефона
и неки наменски ГПС уређаји имају могућност снимања геопозиционираних
фотографија.

41. Питање из лекције:
1. Шта је GPS?
2. Како се одрежује позиција пријемника на земљи?
3. Који су најчешће у примеми ручни уређаји GPS?
Тачни одговори су:
1. Глобални позициони систем (GPS) је први потпуно функционалан
глобални навигациони сателитски систем, развијен од стране
Министарства одбране САД, првобитно коришћен у војне сврхе, да би
касније био стављен на располагање свима као јавно добро и у
комерцијалне сврхе..
2. GPS пријемник прорачунава своју позицију на основу одређивања
удаљености од три или више GPS сателита.
3. Ручни уређаји могу бити у облику сата (углавном без приказа мапа),
наменски и у склопу мобилних телефона (са мапама).
Препорука за вежбу
Ученици би после обраде лекције могли да истраже и у кратком есеју прикажу
по један пример примене GPS-а у саобраћају.

42. Час број 7: Примена глобалног система за позиционирање у саобраћају
ПРИМЕНА ГЛОБАЛНОГ СИСТЕМА ЗА
ПОЗИЦИОНИРАЊЕ У САОБРАЋАЈУ
Примена ГПС-а
ГПС технологија од свог настанка до данас је знатно проширила
делокруг своје примене.
Од почетних примена у војсци, до данас када се не може замислити
свакодневни живот без њене примене.
Основне примене ГПС система су:
• Лоцирање
• Навигација
• Праћење
• Мапирање
• Прецизно одређивање времена
Лоцирање
Најзначајнија примена ГПС-а технологије је једноставно одређивање
позиције или локације.
Лоцирање је поступак одређивања координата одређеног објекта:
географске дужине, географске ширине и надморске висине.

43. Ово је први систем за позиционирање који нуди врло прецизне податке о
локацији, за било коју тачку на планети, по било каквом времену.
Знање прецизне локације нечега или некога, је посебно важно кад
последице непрецизности могу бити од пресудног значаја.
Навигација
Поред одређивања локације, некада је веома важно и како стићи до
жељеног места.
ГПС је оригинално развијен за пружање навигационих података, за
бродове и авионе.
Сада је незамисливо одвијање водног саобраћаја без њега. Пловила
широм света поседују ГПС –пријемнике.
Данас се ГПС веома успешно користи за навигацију и у ваздуху и на
земљи. Од нарочитог је значаја навигација у отежаним временским условима,
по снегу и леду, у условима смањене видљивости и навигације у пустињи.
Праћење
Уколико се навигација означи као процес премештања са једне локације
на другу, онда је праћење процес надзирања кретања током тог пута.
Многе компаније користе овај систем за праћење возила свог возног
парка. Тиме се обезбеђује контрола возила и возача, и боље кретање кроз град.
Обавештавање клијената када ће пакет стићи, прављење најбољег
распореда пружања услуга, упућивање најближих амбулантних кола на место
саобраћајне незгоде, или помагање танкерима да избегну катастрофу су такође
веома значајни.
Овај сегмент ГПС-а је изузетно значајан у полицији, хитној помоћи,
ватрогасним службама, агрокултури, транспорту, јавној безбедности.
На овај начин диспечери имају јасну визуелну слику ситуације, и могу
да реагују правовремено и на најбољи начин.
Мапирање
Прављење мапа је данас веома једноставно захваљујући ГПС-у и
његовим коришћењем се остварују велике уштеде у времену и новцу, у односу
на раније коришћене методе.
Прецизно одређивање времена
Још једна у низу веома битних је примена за прецизно одређивање
времена,временских интервала и фреквенција.

44. Сваки ГПС сателит је опремљен атомским сатом. ГПС пријемници на
земљи се синхронизују са овим сатовима, што значи да је сваки од ових
пријемника у основи сат са атомском прецизношћу.
Прецизно мерење времена је од великог значаја у астрономији,
компјутерским мрежама, комуникационим системима, банкама, радио и
телевизијским станицама.
ГПС је широку примену је проначао у свим областима науке и
технологије, које користе просторно дефинисане информације.
Неке од ообласти примене ГПС-а су:
• Војска - ГПС систем је развијен за потребе војске. Примењује се за
праћење мобилних објеката, управљање бродовима, авионима,
беспилотним летелицама.
• Хитне услуге - Праћење возила чини да хитне услуге као што су
ватрогасци, хитна помоћ и полиција буду ефективније. Помаже у
лоцирању најближег слободног возила које може да одговори на
позив и проналази најкраћи пут којим се стиже на одредишно место.
• Полиција - Полиција скоро свих држава користе ГПС за налажење
украдених возила. ГПС систем за праћење ефикасно помаже у
заштити возила од крађе значајно скраћује време проналажења
украденог возила.
• Градске власти - Помаже државним службама у бољој организацији
пружања социјалних услуга.
• Транспорт - Показао се као одличан комуникациони систем у
транспортој индустрији у поглављу постављања рута за возача,
надгледање запослених, као и за одржавање возила, праћење
километраже, брзине и радних часова мотора. У логистици се
ефикасно користи за праћење испоруке контејнера у реалном
времену, што утиче на повећање ефиксности и продуктивности.

45. • Банке - Возила за превоз новца се могу пратити током читавог пута.
Посебна погодност је постојање паничног дугмета, којима возач
може позвати помоћ у било којој ситуацији.
• Возила јавног градског и приградског превоза - Омогућена је стална
комуникација са возачем, добијање информација о стању возила,
евентуалним кваровима, застојима и кашњењима у одвијању превоза.
• Такси - Пошто се у сваком тренутку знају локације свих возила,
најближи такси се може упутити на локацију корисника одмах по
позиву.
• Рент-а-цар предузећа - За праћење сваког изнајмљеног возила, да би
у сваком тренутку имали увид распоред возила на мрежи, податке о
исправности возила, пређеном путу.
• Осигурање - Минимизовање ризика да се украде ауто који је
осигуран је веома важно да би се максимизовао профит
осигуравајућих компанија.
• Приватна возила - Ризик од крађе возила је велика брига сваког
власника аутомобила. Овим системом се ауто може пронаћи ма где
се налазио.
ГПС за праћење возног парка
ГПС је технолошки напредан метод за даљинско праћење и надзор
возила. Транспортне компаније имају велике новчане издатке због недостатка
ефикасне
контроле у управљању флотом/возним парком.
Коришћењем ГПС система компаније које поседују возне паркове са
великим бројем возила, могу да надгледају активност возила, пројектује
ефикасне руте и распоред послова, потврде часова рада, обезбеде већи
квалитет пружања услуга и још много тога.
ГПС систем за праћење возила дозвољава корисницима и компанијама
надгледање перформанси и локације возила, путем интернета или мобилног
телефона, 24 часа дневно, седам дана у недељи.

46. Пословни партнери веома често желе да знају тачно време приспећа
пошиљке у одређени објекат. Да би добили такве информације, запослени у
компанији би морали да појединачно зову сваког возача камиона и да их
питају о тренутној локацији.
Ово је прилично захтеван, скуп и спор посао. Такође је и непоуздан јер
се заснива на искрености возача и његовој субјективној процени о положају.
Само уштеде на трошковима разговора са возачима могу да покрију
трошкове праћења возног парка. Поред тога информација коју пружа систем
далеко тачније и при том не омета возача у његовом послу.
Да би се обављао ГПС надзор возног парка, свако возило треба да буде
опремљено мобилном ГПС јединицом и подешено је да прима сигнале од
сателита и израчунава прецизну географску позицију, брзину и правац. ГПС
јединица која се поставља на возилу, треба континуално да шаље своју
локацију помоћу ГПС комуникационе мреже до централног софтверског
система.
Различити произвођачи на тржишту нуде посебне особине, које
укључују различите сигурносне функције за возило. У случају квара возила,
помоћ се може послати на тачну локацију, и тиме знатно уштедети на времену.
Коришћењем ГПС технологије за праћење возила постоји могућност
добијања следећих података:
• Приказ позиције возила у реалном времену
• Индентификација возача
• Време стартовања и заустављања возила
• Локација стартовања и заустављања возила
• Време које је возило провело на раду и у мировању
• Израду путних налога

47. • Очитавање броја обрта мотора, брзине, кретање возила, радни сати
мотора и пређених километара возила
• Мерење потрошње горива
• Мерење нивоа горива у резервоару
• Контрола температуре товарног простора и отварања врата товарног
простора
• Генерисање звучног сигнала о прекорачењу унапред одређене
брзине, броја окретаја мотора
• Подсетник за сервис, унос сервисних параметара возила и додатних
параметара
• Праћење начина вожње и на основу тога доношење оцене о раду
возача ГПС праћење флоте је свеобухватан, флексибилан и доступан
начин за ефикаснију организацију возног парка, која ће на крају
реализовати смањењем трошкова од ефикаснијег управљања флотом,
побољшању услуга за кориснике и пораст безбедности и сигурности
рада.
Генералне користи примене ГПС технологије које остварују компаније
са сопственим возним парком су:
• Повећање профита
• Повећање продуктивности
• Смањење плата и прековременог рада
• Смањење трошкова горива
• Смањење трошкова комуникације
• Побољшање услуге корисницима
• Повећање одговорности возача
• Повећање сигурности возила и возача
На основу информација које пружа ГПС уређај за праћење возила
могуће је формирати разне врсте извештаја о историји кретања возила, о нивоу
горива у резервоару, о коришћењу возила, проблемима са возилом.

48. ГПС за праћење приколица и контејнера
Транспорт контејнера, поред реализације транспорта између две
одређене тачке, обухвата и велики број манипулација и комплексних
међусобних утицаја између произвођача, различитих пловних путева, лука,
морских бродова, теретних оператора и других учесника у транспортном
ланцу.
Интермодални транспорт је још комплекснији ако се контејнер
транспортује комбиновањем видова транспорта и преко интернационалних
граница са различитим законима у погледу транспортне одговорности.
Два основна разлога због којих је неопходна примена система који
омогућава његово праћење у реалном времену су обезбеђење сигурности
товара и непрекидног тока ланца снадбевања.
Примена ГПС технологије за праћење терета је веома погодна јер су
ГПС подаци доступни у свим деловима света и свакоме ко поседује
одговарајући систем.
У продаји се могу наћи ГПС уређаји, чија је инсталација веома
једноставна: пројектовани су за брзо и лако постављање. И могу се поставити
унутар или споља контејнера/приколице.

49. Повратак уложених инвестиција коришћењем система за праћење се
може лако израчунати; често је менаџеру флоте веома тешко да лоцира
контејнере/приколице када напусте депо.
Са праћењем покретне имовине, менаџер флоте може у сваком
треенутку да види локацију свих контејнера/приколица без телефонирања
било коме.
Ово омогућава брже извршавање операција, чинећи транспортне
јединице
продуктивнијим.
Праћење такође помаже да се спречи коришћење ресурса за обављање
приватних послова возача. Без ГПС праћења не постоји поуздан начин за
мониторинг покретне имовине.
У случају да се ради о вредној роби, ГПС уређај може помоћи у
повраћају украдених или изгубљених приколица и товара чак и када се прелазе
интернационалне границе.
Постоје уређаји који имају могућност памћења последње валидне
позиције контејнера, за случај да се нађе у подручју без ГПС сигнала. Овај
систем је помогао многим компанијама да поједноставе процес проналажења
терета, помогао им је да буде много ефикасније, и да зараде више новца.
Поред основне функције коју обавља ГПС уређај-праћење терета, може
бити опремљен одговарајући сензорима, који пружају додатне информације о
роби која се прати.

50. Додавањем различитих сензора у јединицу која се прати омогућено је
бележење догађаја и упозоравање чим услови изађу ван дозвољених граница.
Неки од сензора којима може бити опремљен ГПС уређај су:
• Сензор температуре
• Детектор отварања врата
• Отварање застора
• ЦО2 сензор за детекцију слепих путника
• Детекција радиоактивности, одржавање безбедности
• Сензор за детекцију гаса и хемикалија
• Аларм за узбуну за возаче који раде појединачно и заштиту од
обијања
• Близинска детекција за снимање који возач користи који тракторску
јединицу да помери приколицу
• Надгледање шта се дешава са робом, а не само са возилима.
Финансијске користи које се остварују имплементацијом ГПС система за
праћење контејнера/приколица су веома велике.
Могућности примене ГПС-а и користи које се могу тиме остварити су
следеће:
• Извештавање о сатима који су проведени у кретању. Помаже при
одређивању искоришћења и ефикасности флоте.
• Време проведено у мировању показује потенцијално некоришћење
приколице или контејнера и помаже при идентификацији могућих
уштеда у капацитету флоте. Ствара могућност ослобађања од
сувишног дела флоте или ангажовања за нови посао.
• Извештавање о почетку и крају радног дана, прегледност где се
јединице налазе на почетку и на крају дана, прегледност по имену
депоа.

51. • Искоришћење контејнера/приколица. Прегледност колико јединица
не напушта депо и колико контејнера/приколица заиста раде.
Брижљива оптимизација флоте може да помогне у смањењу издатака
за нове јединице.
• Смањење потрошње горива. Брижљива контрола потрошње возила у
флоти ће смањити број потребних путовања за транспорт до места
одлагања или места на коме се терет већ налази и треба га преузети.
• Смањење губитака логистичких јединица. Уколико је јединица
изгубљена кроз погрешно смештање или ако је украдена, могуће је
предузети акцију за спречавање њеног губитка.
• Побољшање услуге корисницима тиме што их одржава
информисаним о боравишту њихове робе за време транспорта.
• Смањење величине флоте. Смањење величине флоте за 5% до 25% и
обављање исте количине посла са флотом ефикаснијим управљањем
флотом, поседујући информације како флота заиста функционише.
• Заштита од крађе и отимања за запослене и бежични сензори за робу
укључују аларм за узбуну могу да буду повезани са уређајем за
праћење.
• Скраћење ланца снадбевања, праћењем где су палете, терет,
пошиљке или ствари које су премештене из контејнера/приколице.
Могућност аутоматске детекције да ли је товар одвезен на другу
локацију а не на планирану.
• Смањење премије за осигурање.
• Лоцирање флоте помаже заказивање одржавања и инспекције.
• Додатне сигурносне могућности.

52. Питање из лекције:
1. Које су основне примене ГПС система?
2. Која је најзначајнија примена ГПС технологије?
3. На који начин примењујемо ГПС код возила јавног градског превоза?
Тачни одговори су:
1. Основне примене ГПС система су: Лоцирање, Навигација, Праћење,
Мапирање, Прецизно одређивање времена.
2. Најзначајнија примена ГПС-а технологије је једноставно одређивање
позиције или локације.
3. Возила јавног градског и приградског превоза - Омогућена је стална
комуникација са возачем, добијање информација о стању возила,
евентуалним кваровима, застојима и кашњењима у одвијању превоза.
Препорука за вежбу
Ученици би после обраде лекције могли да истраже и у кратком есеју прикажу
по један пример примене GPS-а у саобраћају.

53. Час број 8: Појам и примена радио фреквенцијске индентификације
(RFID)
ПОЈАМ И ПРИМЕНА РАДИО ФРЕКВЕНЦИЈСКЕ
ИНДЕНТИФИКАЦИЈЕ (RFID)
Историја RFID плочица
Као претеча RFID технологије узима се изум Лава Теремина, руског
проналазача, који је 1945. констурисао шпијунски алат — врсту бубице која је
користила енергију радио-таласа да би слала сигнале. Као такав, овај уређај
није могао да буде детектован осим када је даљински напајан и ослушкиван.
Таква конструкција давала му је и својство теоријски неограниченог века
трајања.
Слична технологија коришћена од стране Британаца у Другом светском рату
јесте IFF развијена 1939. и коришћена од стране савезника да идентификује
авионе као савезничке и непријатељксе коришћењем кодираних радарских
сигнала и идентификационих тагова. Сврха ове технологије била је да се
избегну напади између савезничких авиона као и напади на цивилне летелице,
а остварене су и предности у погледу аутоматског информисања станица на
земљи преко одзивног сигнала и боље координације.
У апликацијама за праћење, RFID се појавио 1980 их година и брзо задобио
велику пажњу због своје способности да прати покретне објекте. Као
префињена технологија, са неслућеним могућностима примене, он се стално
развија и спектар могућих употреба ове технологије се стално шири.
Претпоставља се да је први истраживачки рад који је објављен дело Хари
Стокман-а (Harry Stockmann) који је тај рад објавио 1948. године под насловом
“Комуникација као одраз моћи”. Стокман је већ тада предвидео да до широке
примене RFID плочица предстоји дуг и мукотрпан рад на истраживању и

54. иразвоју на пољу радио фреквенционих комуникација. И као што смо видели
било је потребно више од 30 година да би RFID плочице заживеле у пракси.
ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ RFID
ТЕХНОЛОГИЈЕ
RFID је скраћеница од Радио Фреqуенцy Идентифицатион што у слободном
преводу значи – Идентификација путем радио фреквенције и представља
систем даљинског слања и пријема података помоћу RFID одашиљача.
RFID је термин везан за радио технологију кратког домета која уз помоћ
дигиталних информација омогућава комуникацију између стационарних
локација и мобилних објеката или између мобилних објеката. У ту сврху
коришћене су различите фреквенције и технике.
RFID технологија на једној вези садржи веома једноставан и јефтин уређај
који се назива транспондер или тзв. таг, док на другој страни су комплекснији
и способнији уређаји – интерогатори тј. читачи. Тагови, као мали уређаји, су
прилепљени на објекте, док су читачи повезани на компјутер или мрежу. Осим
носилаца информације, RFID систем захтева и средство којим ће те
информације бити прочитане, и затим пренесене рачунару односно
информационом систему.
RFID уређај (читач, односно терминал за прикупљање информација) користи
радио трансмисију за слање енергије у транспондеру (RFID таг) који онда
емитује повратну информацију у виду јединственог идентификационог код
и/или низа података, раније смештених у самом транспондеру. Тако
прикупљене податке, као и у случају бар-кода, могуће је даље обрађивати.