2. • Rasprostranjena širom sveta
• Kod nas pojedinih godina štetna
• Požegača veoma osetljiva
• Kraj leta, početak jeseni - epidemije
• Napada: šljivu, kajsiju, nektarine, breskvu, badem, ponekad višnju,
divlje Prunus vrste
• Napada: list, mladare, ponekad plodove
• Prvi simptomi početkom leta
3. Simptomi na licu lista
Sitne poligonalne
pege
Liče na ubod insekata
Žuto limunaste boje
4.
5. Simptomi na naličju lista
Okrugli, eliptični uredosorusi rđaste
boje (uredosorusi-plodonosna struktura
gljiva prouzrokovača rđa u kojima se
formiraju uredospore)
Uredospore se raznose vetrom
(sekundarne zaraze)
Kasnije se razvijaju teleutosorusi
(tamni, crni) – služe za prezimljavanje
gljive
6. - Defolijacija
- Grane sa plodovima bez listova
- Ponovno listanje, iscrpljivanje
voćke
Avgust
9. Razlike:
• P. pruni-spinoasae var. typica
• dvoćelijske teleutospore
• loptaste uredospore
• bradavičasti izraštaji na površini
• boje kafe
• lako se odvajaju
• zaražava gajene Prunus vrste
• P. pruni-spinosae var. discolor
• dvoćelijske teleutospore
• kruškolike ili ovalne uredospore
• gornja ćelja ista kao kod var. typica
• donja glatka, svetlije boje
• ne odvajaju se lako
• zaražava divlje Prunus vrste
10. Ciklus razvoja
- Heteroksena vrsta (ima dva domaćina)
- uredospore i teleutospore na Prunus spp.
- spermagonije i ecidije na Anemona spp.
- Uredospore klijaju ako je RH visoka (100%)
- Primarne zaraze dosta kasno, jun ili jul
Sasa - Pulsatilla grandis
11. Prezimljavanje: teleutosorusima u opalom lišću šljive
- Teleutospore → bazid → bazidiospore (2+ i 2 -)
- Bazidiospore (nošene vetrom) zaražavaju Anemona spp.
- Spermagonije i ecidije na Anemona spp.
- Ecidiospore zaražavaju šljivu
- Uredospore (za sek. zaraze) i
- teleutospopre (za prezimljavanje) na Prunus spp.
Međutim!!! Kod nas se gljiva može održati i micelijom
u zeljastim lastarima šljive
U proleće se formiraju uredospore koje šire zarazu
U ovom slučaju ne formiraju se teleutospore
12.
13. Mere kontrole
Hemijska zaštita
- Kada?
- Čim se bolest uoči (uredospore)
- Dva prskanja u razmaku od 10 dana
- Čime?
- Ditiokarbamati, folpet, mankozeb, ciram
- Otporne sorte?
15. Domaćini
• Šupljikavost lista koštičavih voćki je prvi put
opisana u Francuskoj sredinom 19. veka.
• Koštičave voćke širom sveta
Kajsija
Breskva
Nektarina
Trešnja
Višnja
Šljiva-manje
16. Napada
• Listove (pegavost, šupljikavost)
• Lisne peteljke (propada ceo list)
• Plodove (“šugavi plodovi”)
• Letoraste (ulegnute lezije, purpurne pege
koje se šire u izdužene rak rane, pokrivene
gumoznim eksudatom, ulegnute pege liče
na oštećenja od grada
• Pupoljke (uništava spavajuće pupoljke u
toku vlažnih zimskih meseci)
17. Na listu su pege u početku sitne, crvenkasto smeđe ili sivo
ljubičaste, oivičene uskom zonom svetlo zelene ili žute boje.
18. Pege se vremenom povećavaju i dostižu 3-10 mm u prečniku.
Tkivo u okviru pega, tokom vegetacije, izumire, postaje
nekrotično i ispada pa nastaju šupljine.
19. Pri kasnijim zarazama, zahvaćeno tkivo ne ispada, tako da se
ređe javlja šupljikavost, već samo pegavost.
20. Trešnja: Ako je lisna peteljka zaražena ugine ceo
list.
Zaraza uglavnom sa gornje strane lista. Zašto?
29. Krastavost plodova sa gornje strane
Jer se inokulum raznosi kišom!!!
Kapi vode moraju da odvoje konidiju od konidiofore
30.
31.
32. Patogen
- višećelijske, ovalne, svetlo-zelenkasto-
žućkaste konidije (hlamidospore)
-u Francuskoj je opisan teleomorfni stadijum
(Ascospora beijerinckii)
33. Ciklus razvoja W. carpophylus
Sličan kod breskve, nektarine, kajsije i drugih domaćina.
Pezimljava:
1. Konidijama u spavajućim lisnim i cvetnim pupoljcima i grančicama
zaraženim u prethodnoj vegetaciji
2. U toplijim krajevima u vidu hifa u zaraženim grančicama
• U proleće konidije klijaju stvarajući posle izvesnog vremena sporodohije
sa sporama. Na ovaj način dolazi do nagomilavanja inokuluma.
• Gljiva i tokom zime sporuliše ako je temperatura iznad 2 °C, a vlaženje
duže od 24 sata.
• Vazdušne struje ne odvajaju lako konidije sa konidiofora, ali ih redovno
raznose kišne kapi.
• Pošto gljiva zaražava mlado tkivo, listovi bivaju napadnuti od aprila do
juna, mladari u junu i julu, ali i kasnije tokom leta i jeseni.
34. Ciklus razvoja W. carpophylus
• Da bi došlo do infekcije mladara, potrebno je da su vlaženi 24 sata.
• Prodiranje patogena u biljno tkivo vrši se direktno, pošto se prethodno
formira apresorija
• Plodovi bivaju zaraženi odmah po zametanju. Mlađi plodovi su osetljiviji
prema zarazi, dok sa starošću njihova otpornost raste.
• U uslovima suvlje klime, gljiva prestaje sa razvojem u toku leta. Čim
padnu prve jesenje kiše, ona se ponovo aktivira.
• Tada nastaje zaraza pupoljaka i letorasta, a razvoj bolesti se odvija tokom
zime na temperaturi iznad tačke mržnjenja.
• U proleće nastaje infekcija novonastalih delova biljke.
• Kritična faza za nastanak infekcije je pozna jesen, početak zime i proleće,
u vreme otvaranja pupoljaka.
• Prodiranje parazita vrši se i kroz stome. U toku vegetacije ima više
sekundarnih zaraza. → policiklični parazit.
35.
36. Kontrola
- Orezati zaražene grančice i spaliti
- Hemijski tretmani: zasniva se na zaštiti spavajućih pupoljaka, letorasta
i plodova
1. Jedno prskanje u jesen, posle opadanja lišća „bordovskom čorbom“
ili drugim bakarnim jedinjenjima (opciono) ili “plavo prskanje”
bakarnim jedinjenjima uoči bubrenja pupoljaka
2. Drugo (odmah po precvetavanju)
3. Treće prskanje (ukoliko ima kiše) (2-3 nedelje posle 2.)
Fungicidi: ciram, ditianon, kaptan, folpet, propineb, tiram
38. Kovrdžavost lista je vrlo karakteristična i lako uočljiva bolest
breskve.
Poreklo: Japan
Evropa – 1821.
Značaj: Najznačajnija bolest breskve u nas
Domaćini: breskva, nektarina, retko badem i kajsija
Specijalizacija:
T. deformans var. persicae breskva i nektarina
T. deformans var. amygdali badem
40. Najozbiljnije posledice na listu. Zaraženi list jako zadeblja, deformiše
se, nabora i ukovrdža, pa otuda i sam naziv bolesti
41. Simptomi se javljaju oko mesec dana posle infekcije. Liska može biti
zahvaćena u celosti ili, u slučaju poznijih zaraza, samo delimično.
Početni simptomi kovrdžavosti lišća
43. Jače zaraze: oboleli delovi lista u potpunosti gube hlorofil, postaju
zelenožuti, a kod nekih sorti pojavljuje se crvenkasto-ljubičasta boja
mezofila
44. T. deformans ne stvara sekundarne zaraze, jer osetljivo tkivo
domaćina brzo postaje visoko otporno prema dejstvu patogena.
46. Oko 3 nedelje po pojavi zaraženog lišća pojavljuje se
Sivkasto-pepeljasta navlaka obično na licu lišća
Lišće dobija mrku boju (nekrotira)
Otpadanje lišća
Krajem maja lišće masovno opada
Ponovno listanje u junu i julu (iscrpljivanje voćke,
izmrzavanje)
49. NEKTARINA
Micelija gljive brzo raste interćelijski, ispod gornjeg epidermisa,
stimulišući intenzivni porast ćelija, što dovodi do porasta i povećanja
lista i pojave karakterističnih simptoma.
50. Nekroza
• Svi zaraženi listovi požute,
zatim postaju mrki, venu,
suše se i opadaju nekoliko
nedelja posle zaraze.
• Toplo i suvo vreme
ubrzava njihovo opadanje.
57. Patogen
Askusi: 17-25 µm (“goli”, sivkasti sloj)
Askospore: 3-7 x 3-7 µm
Micelija se razvija interćelijski
58. Red. Taphrinales
• Micelija endofitna
• Micelija često višegodišnja (micelija prezimi u granama)
• Odsustvo konidija, nema sekundarnih zaraza
(monociklični patogen)
• Blastospore = “neka” vrsta konidija, nastaju pupljenjem
askospora
• Blastospore klijaju u miceliju
• Imaju samo polni stadijum ASKUSNI stadijum
• Izazivaju 2 vrste simptoma:
a) klobučavost i kovrdžavost (hiperplazija)
b) veštičine metle (poremećaj u morfogenezi)
60. • Ispod kutikule se formira gust splet micelije.
• Svaka ćelija micelije se deli uzdužnom pregradom na dve ćelije, od
kojih se spoljna razvija u askuse, koji izdižu kutikulu i izbijaju na
površinu. Stvoreni sivkasti sloj askusa zapaža se čak i golim okom.
64. Zaraza se dešava u momentu kretanja pupoljaka. Pri
prohladnim i vlažnim vremenskim uslovima rano u proleće
(optimum 5-18 °C), u fazi bubrenja i otvaranja pupoljaka,
spore klijaju i inficiraju mlade listove i cvetne pupoljke.
Breskva je osetljiva u periodu od bubrenja do
otvaranja pupoljka
Vreme za tretiranje
67. Da li je kasno tertirati ?
• Kiša-DA- kasno
• Kiša-NE- nije kasno
“Mišje uši”
68. Ukoliko Taphrina deformans prodre u tkivo i
ostvari infekciju
zaštita breskve više nije moguća
Zato su važna preventivna prskanja
69. Zaštita
• Kovrdžavost lista breskve se uspešno suzbija fungicidima.
• U vreme mirovanja breskve u jesen ili rano u proleće, pre
bubrenja pupoljaka, omogućava skoro potpunu zaštitu.
Preventivna prskanja
• Fungicidi: bordovska čorba - “Plavo prskanje”
Način prskanja: Stabla bi trebalo temeljno isprskati
("okupati"), tako da svaka grančica bude nakvašena.
• Bakarna jedinjenja (mirovanje)
• Ciram, cineb, tiram, kaptan, kaptafol, ferbam, dodin,
ditianon i dr. (kretanje vegetacije)
70.
71. Zaštita
Vreme tretiranja: rano u proleće ili u jesen, zašto?
1998.g. simptomi na listu breskve se pojavili već 20. februara.
Pošto je ta zima bila veoma blaga, infekcija breskve se ostvarila
u januaru kada su vremenske prilike bile povoljne.
Ukoliko se takvi vremenski uslovi budu i u buduće javljali, zaštitu
breskve bi trebalo obavljati u jesen.
U zasadima u kojima se kovrdžavost jače javlja neophodna su
dva prskanja: jedno u jesen ili u proleće pre kretanja vegetacije, i
drugo po kretanju vegetacije.
Jesenje prskanje je korisno, jer se ponekad prolećno ne može
izvesti zbog kišnog vremena.
72. Zaštita
Ako do zaraze ipak dođe šta bi trebalo učiniti?
1.Prihraniti voćke azotom da bi se formirali novi listovi
2.Zalivati biljke
3.Odstraniti plodove da se biljka ne iscrpljuje
73. Antraknoza višnje i trešnje (i
gorka trulež jabuke)
Prouzrokovač: Glomerella cingulata
Anamorf: Colletotrichum gloeosporioides
(i Colletotrichum acutatum??)
74. Značaj
Patogen toplije klime (suptropske i tropske) (banane)
Norveška ???
Širok krug domaćina: jabuka, kruška, badem, višnja, maslina,
jagoda, ukrasne biljke, šumske biljke i dr.
Saprofitno se održavaju na velikom broju biljaka
U nas: jabuka i višnja - povremeno velike štete
85. Patogen
Peritecije Ø 85-300 μm
Askusi: 35-80 x 8-14 μm
Askospore: 12-22 x 3,5 – 5 μm
Acervule
Konidije: 9-24 x 3-6 μm
86. Prezimljavanje:
1. U obliku peritecija
2. U obliku acervula
3. Micelijom u zaraženom, izumrlom drvetu i rak-ranama
Tokom vegetacije iz peritecija se oslobađaju askospore (šire se vetrom),
a iz acervula konidije (šire se kišnim kapima)
u mumificiranim plodovima
87.
88. Suzbijanje
• Higijena zasada (uklanjanje mumificiranih plodova, rak-rana i
mrtvih grana)
• Uklanjanje zaraženih plodova tokom vegetacije
• Hemijska borba: primena fungicida u prvom delu vegetacije u
intervalu 10-14 dana (prohloraz)
• U Norveškoj: po precvetavanju + još jednom u naredne 3-4
nedelje (ditianonom)
• U Mađarskoj: benzimidazoli (difenkonazol, tebukonazol,
penkonazol itd.)
94. • Veoma značajna bolest
• Pojavljuje se svake godine
• Svake 3-4 god. epidemije
• Jača pojava u uslovima obilne vlage
• Domaćini:
1. Višnja
2. Trešnja
3. Magriva
4. Šljiva
5. Kajsija
...breskva otporna!
95. Krajem maja i poč. juna na licu lista sitne, crvenkasto-
ljubičaste pege, 3mm u prečniku
110. Ciklus razvoja.
• Kod nas je, u više lokacija utvrđeno postajanje teleomorfnog stadijuma B. jaapii,
pomoću koga gljiva prezimljava. Stoga se smatra da je kod nas askusni stadijum
značajniji kao izvor primarnih zaraza od konidijskog stadijuma.
• U područjima u kojima nije utvrđen teleomorfni stadijum, gljiva se održava
bespolnim putem.
• U proleće, pri kišnom vremenu, vrši se izbacivanje askospora koje traje 6-7 nedelja
počevši od precvetavanja.
• Sa 1 mm2 pege, dnevno se, u proseku, izbaci od 12 do 40 askospora.
• Primarne zaraze, osim askospora, ponekad vrše i konidije koje se formiraju u starim
acervulama na opalom lišću.
• Ako ima dovoljno vlage, konidije na listovima klijaju za nekoliko časova.
• Za klijanje konidija i askospora i infekciju neophodno je da list bude vlažen tokom
određenog perioda.
• Na listu se, u okviru pega formiraju acervule, a u njima konidije, koje omogućuju više
sekundarnih ciklusa u toku vegetacije.
112. Acervuli – subepidermalno, tanjirasto, bespolno
plodonosno telo u kome, na kratkim konidioforama nastaju
konidije. Nalaze se u okviru pega na naličju lista
113. Patogen
Apotecije: Ø 0,1-0,2 mm
Askusi: 50-60 x 12-14 µm
Askospore: 30-50 x 3,5-4,5 µm
Konidije: 60-75 x 3,0 µm
Konidiofora: 45 x 3,5-3,0 µm
114. U našim uslovima, krajem proleća na naličju zaraženog
lišća opalog lišća iz prethodne godine formiraju se
apotecije (400 apotecija/cm2). U apotecijama se nalaze
askusi sa po 8 askospora
116. Mere kontrole
Sakupljanje i uništavanje lišća
Otporne sorte ??? (Rusija – otporne populacije
višnje)
Kosovo i metohija: trešnja August supreme ☻
Španska višnja ☻
117. Hemijska zaštita
1. Tretiranje – opadanje kruničnih listića (precvetavanje)
2. i 3. tretiranje tretiranje u vreme intenzivnog porasta
lista u razmaku 10-14 dana
Fungicidi:
1. ditiokarbamati: ciram, kaptan, mankozeb
2. Guanidini: dodin
3. Imidazoli: prohloraz
Editor's Notes
P. pruni spinosae prezimljuje u obliku teleutospora na otpalom lišću. U proleće teleutospore počinju da klijaju pa iz njih nastaju bazidiospore. Nošene vetrom, bazidiospore inficiraju sekundarne biljke domaćina ove gljive (Anemone sp., Ranunculus sp.). U proleće na naličju lišća razvijaju se u sitnim skupinama ecidije s ecidiosporama. Ecidiospore nošene vetrom dospevaju na lišće šljive koju inficiraju. Tada dolazi do prve generacije. Nakon prve, razmnožavanjem nastaje sekundarna infekcija uredosporama. Iz ovog ciklusa vidljivo je da je gljivica uzročnik rđe ima više biljaka domaćina.
