SlideShare a Scribd company logo

Vii vezba bol. jabucastih vocaka 2018

•Download as PPTX, PDF•
•
L
LazzarrBro

.

1 of 129
Ascomycota Končaste Askomycetes fam. Erysiphales Podosphaera leucotricha Anamorf: Oidium farinosum Prouzrokovač pepelnice jabuke (Powdery mildew of apple)
Odlike roda Podosphaera Kleistotecije sa jednim askusom Apendicesi dihotomo razgranati
Poreklo: S. Amerika (1871.g.) Redovno se javlja Štete: velike Jonatan – bez zaštite-štete 100% Sorte koje se danas gaje su osetljive
Štetnost • Masa mladara ostaje gola (samo nekoliko listova na vrhu) • Manji broj cvetnih pupoljaka • Sterilnost cvetova • Zaražena stabla kraći životni vek • Proređivanje krune • Nekroza i sušenje listova, cvetova i letorasta • Smanjen kvalitet plodova
Ako se jabuka štiti pa prestane u 1. godini nastaje: -Procenat zaraženog lišća se povećava za 19% -Smanjuju se porast izdanaka za 32% -Smanjuje se broj listova za 19% -Smanjuje se količina plodova za 27% -Smanjuje se težina ploda za 15% -Ukupna vrednost ploda pada za 33%
Domaćini • Jako specijalizovan parazit na Malus vrste • Pored jabuke, kruška, dunja, mušmula • Breskva Simptomi  Svi zeljasti delovi biljke  Variraju u zavisnosti od: sorte, od nivoa infekcije, od godine do godine
Pepelnica utiče na smanjanje fotosinteze i trenspiracije biljaka
Iz zaraženih pupoljaka, u proleće, letorasti i cvetovi se pojavljuju kasnije -Potpuno su pokriveni micelijom i konidijama gljive
Lišće pravi “oluke” od naličja prema licu, kovrdža se, zaostaje u porastu
Zaražen letorast sa belom prevlakom i osušenim listovima
Listovi osetljivih sorti- veoma obilna, pepeljasta navlaka List kao umočen u brašno Micelija raspoređena na celoj površini lista
Na lišću manje osetljivih sorti – pepeljasta navlaka u vidu manjih ili većih ostrvaca
Smanjen porast mladara iz pupoljaka koji su prethodne godine zaraženi, ali preživeli
Izumiranje mladara iz zaraženog pupoljka
Delimično zahvaćeni pupoljci dostižu određeni porast tokom nekoliko nedelja, a zatim odbacuju listove.
“Beli mladari” Zaraženi još u pupoljku Sistemičan tip zaraze
Zdravi i zaraženi cvetovi
Mladi plodovi nekih sorti (Jonatan i njegovi srodnici) vrlo su osetljivi. Na njima dolazi do mrežaste nekroze, koja je poznata kao "mrežavost plodova"
“Mrežavost plodova"
“Mrežavost plodova"
“Net russeting” Jonatan mrežasta nekroza - mrežavost plodova
Kruška – nije značajan patogen na kruški kod nas - plodovi su veoma osetljivi - nekrotične tačke i mrežavost mladih plodova - gljiva ne prezimljava u pupoljcima kruške - primarne infekcije su iz susednog jabučnjaka - u nas nije problem
Patogen: Oidije 22-30 x 15-20 µm Kleistotecije 75-96 µm Apendicesi 3-5 (3-11), dihotomo razgranati Askusi 55-70x44-55µm Askospore 22-36 x12-14µm Heterotalusna gljiva
• Kleistotecije – sferičnog oblika potpuno zatvorena. • Kleistotecije se nalaze uglavnom ispod kore ili na granama tako da raznošenje vetrom nije presudno. • Na površini izraštaji - apendicesi
Apendicesi – na vrhu dihotomo razgranati Podosphaera sp. – jedan askus Microsphaera sp. – nekoliko askusa
1. Micelija u pupoljcima = beli mladari 2. Retko - kleistotecije Prezimljavanje
Prezimljavanje • Micelijom u pupoljcima zaraženim u prethodnoj vegetaciji • Uloga kleistotecija nije značajna (retko se formiraju) • Gljiva se razvija na otvorenim zaraženim pupoljcima i formira konidije • Konidije raznosi vetar i vrše sekundarnu zarazu • Cvetni pupoljci obezbeđuju prve izvore inokuluma za list koji se kasnije pojavljuje
Znaci bolesti • Podosphaera leucotricha je lako vidljiva po beloj navlaci na bilo kom zeljasatom organu biljke. • Ako se bolje pogleda (mikroskop)-vidi se tanka micelija na kojima se razvijaju konidije u nizu koje nazivamo oidije • U početku razvoja micelija je bela, kasnije tamnosmeđa • Kleistotecije- mala crna plodonosna tela, formiraju se pri kraju vegetacije na: drvenastom delu jako zaraženih mladara ili u terminalnim pupoljcima • Kleistotecije se mogu videti golim okom
Uslovi za jači napad pepelnice jabuke • Osetljiva sorta • Obilna produkcija oidija (promenljivo vreme, bez jakih kiša) • Maj-jun t oko 20 °C • Odsustvo jakih kiša i zahlađenja • Prisustvo mladih organa jabuke u vreme sporulacije parazita • Miran vazduh, bez jačih suvih vetrova
Ekologija • Uslovi koji pogoduju infekciji – Pepelnica se masovno javlja kad je relativna vlažnost veća od 90% i kad je temperatura između 10-25°C. • Optimalna temperatura 19 - 22°C • Iako je potrebna velika relativna vlažnost vazduha, konidija neće klijati ako je potopljena u kap vode. • U optimalnim uslovima - bela micelijska navlaka biće vidljiva golim okom 48 časova po infekciji • Nova infekcija stvara spore nakon 5 dana • Spore mogu da podnesu toplo i suvo vreme i opstaju do pojave povoljnih uslova za klijanje • Kiša oštećuje površinsku miceliju
“Pepelnica ne zna šta hoće” • Klasična prognoza nije moguća • Gljiva sposobna da ostvari zarazu u uslovima koji se bitno razlikuju od optimalnih • Teško prognozirati • Na osnovu broja zaraženih mladara u toku vegetacije, moguće proceniti zarazu pupoljaka i učestalost pojave belih mladara sledećeg proleća
Mere kontrole • Nema zadovoljavajućih otpornih sorti • Osetljive: Jonatan, Ajdared, Greni Smit... • Orezivanje “belih mladara”- spaljivanje • U toku vegetacije-ukloniti zaražene letoraste (jer oni predstavljaju izvor zaraze za sledeću godinu) • Nove zasade ne podizati pored starih Ove mere pomažu, ali ne rešavaju problem Osnovna mera – Fungicidi Prognoziranje pojave otežano-jer nisu potrebni strogo definisani uslovi za klijanje konidija
Uloga fungicida • Tretiranjem fungicidima se omogućava: 1) redukovanje broja spora na novonastalom zaraženom tkivu u proleće (primarna infekcija) 2) sprečavanje zaraze novih mladara, pupoljaka, lišća u toku vegetacije (sekundarna zaraza) 3) sprečavanje zaraze plodova. Program tretiranja: I tretiranje Počinje u fazi kad su pupoljci u zbijeni u cvasti
Nastaviti tretiranje svakih 5-7 dana sve do precvetavanja i 12-14 dana posle precvetavanja II tretiranje, fenofaza roze pupoljak III tretiranje, početak cvetanja
IV tretiranje, fenofaza precvetavanja V tretiranje- 2 nedelje kasnije (posle opadanja kruničnih listića) VI tretiranje- 2 nedelje posle prethodnog U zasadima sa intenzivnijom pojavom pepelnice: posle precvetavanja svakih 6-8 dana Intervali tertiranja: 1. Svakih 7 dana dok list raste pre opadanja čašičnih listića; 2. Svakih 12-14 dana u periodu posle precvetavanja.
Važno je kako primeniti fungicid! Prskanje u vidu kupanja (da čitava površina jabuke bude navlažena) • Protektivni fungicidi – sumpor, dinokap (koristi se obično za prva tretiranja, obratiti pažnju na niske t, koje onemogućavaju delovanje sumpora) • Sistemici – triadimefon (sprečava formiranje konidija), heksakonazol, flusilazol... • Sistemike primenjivati kada je formirana zelena biljna masa • Sumporni preparati: S-krečna čorba, elementarni sumpor (Cosan, Sumpor prah, Kvašljivi sumpor) • Sumpor isparava Na nižim t - delovanje S slabo deluje Na višim t - S stvara ožegotine Temperature delovanja: 180C-280C
Fungicidi (u nas registrovani) dinokap, difenkonazol, flusilazol, heksakonazol, trifloksistrobin, krezoksim-metil, dinikonazol, miklobutanil, fenarimol, penkonazol, pirazofos, sumpor, triflumizol,, triforin, triadimefon tolifluanid + tebukonazol
49/33 Erwinia amylovora (Burrill) Winslow et al. Prouzrokovač bakteriozne plamenjače jabuke, kruške i drugih Rosaceae dr Milan Ivanović Poljoprivredni fakultet Beograd, 2018.
50/33 Osnovne odlike fitopatogenih bakterija • Jednoćelijski mikroorganizmi, mikroskopski sitni • Prokariote (nemaju diferencirano jedro) • Heterotrofan način ishrane (nemaju hlorofil) • Imaju flagele, bičeve • Bakterioze, bakteriologija • Sve f.p. bakterije su štapićastog oblika • Razmnožavanje – prostom deobom (za 24h od jedne ćelije nastane 17 miliona jedinki
51/33 Bakteriozna plamenjača (B.P.) • Jedna od najznačajnijih bakterioza gajenih biljaka • Istorijski značaj E. amylovora i B.P.  Prvi simptomi primećeni krajem 18. veka (1780, dolina reke Hadson, Njujork, SAD) na divljim, autohtonim sortama gloga, divlje jabuke i oskoruše
52/33 Bakteriozna plamenjača (B.P.)  U početku etiologija obolenja je bila nepoznata (delovanje gljiva, insekata, niske temp.)  1880. T. Burill je utvrdio bakterioznu prirodu obolenja  1884. J. Arthur kroz Kohove postulate dokazao postojanje patogena  Prva bolest bakteriozne prirode koja je konstatovana u istoriji fitopatologije  Prva bolest biljaka kod koje su, kao vektori obolenja, dokazani insekti
53/33 Ekonomski značaj E. amylovora i B.P.  E. amylovora parazitira oko 190 biljnih vrsta iz 39 rodova i 4 botaničke podfamilije  Najveće štete B.P. izaziva na jabuci, kruški i dunji  Stepen zaraze i do 90%  1998. Vašington (SAD) usled gubitka prinosa - šteta 68 miliona $  1997-2000. u Italiji iskrčeno preko pola miliona stabala kruške
54/33 Ekonomski značaj E. amylovora i B.P. Od 1995. u Hrvatskoj je iskrčeno preko 340 hiljada stabala kruške i jabuke  1993-1997. u Rumuniji iskrčeno 580 hiljada stabala kruške, jabuke i dunje
55/33
56/33 1968., Danska, lokalizovanje bolesti- spaljivanje i krčenje obolelih voćaka i gloga - 2 000 000 kruna Ekonomski značaj E. amylovora i B.P.
57/33 Voćnjak - kruška cv. Krystali - jak napad
58/33 Voćnjak – jabuka cv. 'Honey Gold' – jak napad
59/33 Ekonomski značaj E. amylovora i B.P.  Velike štete u rasadničkoj proizvodnji ukrasnih biljaka. U Holandiji u toku samo jedne godine uništeno 2 miliona biljaka dunjarice
60/33 Ekonomski značaj E. amylovora i B.P.
61/33 Rasprostranjenost B.P. • 46 zemalja u svetu • 29 zemalja u Evropi, • srednja Amerika, • severni deo Afrike, • Azija (Turska, Iran, Izrael, Liban, Jordan, Japan), • Novi Zeland Kako se E. amylovora proširila po celom svetu???
62/33 Pravci širenja B.P.  1958. u Engleskoj Pravac širenja B.P. u zapadnoj Evropi i Sredozemlju • 60ih godina prošlog veka: Holandija, Danska, Poljska... • 70ih Nemačka, Francuska...  1964. u Egiptu • 70ih Izrael, Jordan, Liban, Iran...
63/33 Bakteriozna plamenjača u Srbiji • U Srbiji su simptomi B.P. prvi put primećeni krajem 80ih godina prošlog veka • Prisustvo E.amylovora zvanično utvrđeno 1990.g. na kruški i dunji • Od tada se B.P. u Srbiji neprestano širi, kako teritorijalno, tako i u broju novih domaćina • Novi domaćini: jabuka, mušmula, glog, vatreni trn, polegla dunjarica, japanska kruška i oskoruša • E. amylovora je karantinski patogen, nalazi se na A2 EPPO listi • Ekonomske štete koje prouzrokuje vrlo su značajne
64/33 Rasprostranjenost B.P. 1994 1996 Rasprostranjenost B.P. u Srbiji i Crnoj Gori 2016 B.P. prisutna praktično u svim voćarskim regionima u Srbiji
65/33 Erwinia amylovora, zvanično kod nas 1990. god.  JABUKA I mesto- Venturia inaequalis II mesto- Erwinia amylovora  KRUŠKA I ili II mesto Venturia pirina/Erwinia amylovora  DUNJA I mesto Erwinia amylovora
66/33
67/33 Ciklus razvoja bolesti • Bakterija prezimljava u rak ranama zaraženih biljaka • U proleće, sa kretanjem sokova, počinje i aktiviranje bakterija (po obodu rak rana u proleće se formiraju bakterijske kolonije • Širenje patogena: insektima, kapima kiše, rezidbom... • Sekundarne zaraze nastaju tokom cele vegetacije
68/33 Simptomi bakteriozne plamenjače • Infekcija se ostvaruje preko cveta i prirodnih otvora (stome, lenticele, hidatode) i povrede • Pojava mrke, a zatim crne boje cvetova – nekroza cvasti • U početku izgledaju vlažni i venu, a potom se suše i izumiru • Parazit napada sve delove voćaka: cvet plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren • Nije ih teško uočiti jer su dosta karakteristični • Najuočljiviji u periodu od početka cvetanja pa do sredine leta Simptomi na cvetu
69/33 • Cvetovi u početku imaju vlažan izgled, zatim venu, i na kraju izumiru i suše se. • Pojava mrke, a zatim crne boje cvetova – nekroza cvasti
70/33 Bakaterijska sluz u vidu mlečnih kapi na spoljnoj strani plodnika (pri vlažnim uslovima)
71/33
72/33
73/33 Klasični simptomi sušenja cvetova. Infekcija prelazi sa cveta na lišće i grančice. Spržen izgled vrha rodne grančice
74/33 Spržen izgled plodova i rodnih grančica - jabuka
75/33 Simptomi na listovima i mladarima • Sa cveta, kroz cvetnu dršku patogen dospeva do listova i mladara • Obolelo lišće dobija mrku boju, suši se i izumire • Ne otpada, već ostaje na granama “Pastirski štap”
76/33 “Pastirski štap”
77/33 “Pastirski štap”
78/33 Simptomi se teže uočavaju na drvenastim delovima Kora zaraženih grana tamnija i vlažna Unutrašnje tkivo vodenasto, crvenkasto-mrke boje Zahvaćena kora ulegnuta, vidljiva granica između zaraženog i zdravog dela Jabuka
79/33 Simptomi na plodovima Bakterijski eksudat • Plodovi se smežuravaju, postaju crni a iz njih, u slučaju jake zaraze i povoljnih uslova, “cure” bakterije • One se vremenom sasuše i nastaju bakterijske niti Bakterijske niti
80/33 Plod jabuke
81/33 Iz zaraženih plodova curi mlečni bakterijski eksudat Kasnije: crvenkast, mrk i svetlucav kad se osuši
82/33 Plod kruške
83/33 Kad se zaraza obavi preko lista, list se sasuši i potamni
84/33 Simptomi na granama Zaraženi deo Nezaraženi deo Kora postaje mekša i dobija mrku boju, bubri, nabira se, a potom i puca. Širenje zaraze insektima (sekundarne zaraze)
85/33
86/33 Simptomi na korenovom vratu Karakteristična mrko-ljubičasta boja
87/33 Rak rane su: različitog oblika i veličine, tamne, ulegnute, nepravilno pucanje kore po ivicama (pukotine u kori). Iz raka rana curi bakterijski eksudat (dijagnostički znak, izvor inokuluma)
88/33 Bakteriološke odlike Erwinia amylovora 1. Patogene odlike • Izrazito polifagna vrsta • Među f.p. bakterijama (ukupno 300 vrsta) svega 4 vrste mogu se, u pogledu spektra domaćina, porediti sa E . amylovora (E. carotovora, Agrobacterium tumefaciens, Pseudomonas solanacearum i Xanthomonas campestris) • Parazitira biljke familije Rosaceae (4 podfamilije): I. Maloideae (Pomoideae) (jabuka, kruška, dunja, glog...) II. Rosoideae (malina, kupina) III. Amygdaloideae (Prunoideae) (Japanska šljiva) IV. Spiraeoideae (suručica) • E. amylovora prouzrokuje H.R. duvana • Nekrozu nesazrelih plodova kruške 24 h 48 h K6 dana
89/33 Bakteriološke odlike Erwinia amylovora 2. Morfološke odlike • Bakterije E.amylovora su štapićastog obika Elektronski snimak E. amylovora (10000). • Aktivno kretanje omogućeno je flagelama ili cilijama. • Ćelije E. amylovora imaju peritriho raspoređene flagele • Veličina ćelija 0,6-3,2  0,5-1,5 µm (dužina  širina)
90/33 Bakteriološke odlike Erwinia amylovora 3. Odgajivačke odlike Fluorescentnost na Kingovoj podlozi B posmatrana pod UV svetlom. Levo - pozitivan rezultat; Desno (Erwinia amylovora) - negativan rezultat. Karakterističan izgled kolonija Erwinia amylovora (bele, ispupčene i sjajne kolonije (Levan tip) na mesopeptonskoj podlozi obogaćenoj sa 5% saharoze (NAS podloga). Na podlozi od hranljivog agara dva dana nakon zasejavanja kolonije su krem-bele boje, sitne, prečnika 1-2 mm, okrugle, ravnih ivica, blago ispupčene,
91/33 Test Soj Reakcija po Gramu Levan Fluoresc. pigm. na KB Aktivnost oksidaze O/F test Red. nitrata Trulež kromp. Korišć. citrata Hidr. želatina Kis. iz glukoze Red. supst. iz sahar. H2S iz cist. KFB 146 - + - - OF - - + + + + - KFB 147 - + - - OF - - + + + + - KFB 148 - + - - OF - - + + + + - KFB 149 - + - - OF - - + + + + - KFB 150 - + - - OF - - + + + + - KFB 151 - + - - OF - - + + + + - KFB 152 - + - - OF - - + + + + - KFB 153 - + - - OF - - + + + + - KFB 154 - + - - OF - - + + + + - KFB 155 - + - - OF - - + + + + - KFB 156 - + - - OF - - + + + + - KFB 158 - + - - OF - - + + + + - KFB 159 - + - - OF - - + + + + - KFB 160 - + - - OF - - + + + + - KFB 161 - + - - OF - - + + + + - KFB 162 - + - - OF - - + + + + - KFB 163 - + - - OF - - + (+) + + - KFB 164 - + - - OF - - + + + + - KFB 165 - + - - OF - - + + + + - KFB 166 - + - - OF - - + + + + - KFB 167 - + - - OF - - + + + + - KFB 168 - + - - OF - - + + + + - KFB 169 - + - - OF - - + + + + - KFB 170 - + - - OF - - + + + + - KFB 172 - + - - OF - - + + + + - KFB 173 - + - - OF - - + + + + - KFB 174 - + - - OF - - + + + + - KFB 175 - + - - OF - - + + + + - KFB 176 - + - - OF - - + (+) + + - KFB 177 - + - - OF - - + + + + - KFB 178 - + - - OF - - + + + + - KFB 179 - + - - OF - - + + + + - KFB 180 - + - - OF - - + + + + - KFB 181 - + - - OF - - + + + + - KFB 182 - + - - OF - - + + + + - KFB 183 - + - - OF - - + (+) + + - KFB 184 - + - - OF - - + + + + - KFB 185 - + - - OF - - + (+) + + - KFB 186 - + - - OF - - + + + + - KFB 187 - + - - OF - - + + + + - KFB 188 - + - - OF - - + + + + - Legenda: + pozitivna reakcija; - negativna reakcija; (+) slabo-pozitivna reakcija; OF - oksidativno-fermentativni tip metabolizma O/F test a - K+; b - KFB 172; c - K- Elektronski snimak (10000x) Levan-tip kolonija KFB 156 Fluorescentnost na KB P. fluorescens - levo KFB 184 - desno Korišćenje citrata a - K+, b - KFB 169; c - K- Stvaranje kis. iz glukoze a- K+; b - KFB 146; c - K-Stvaranja H2S iz cisteina: a - K+; b - KFB 146; c - K- 4. Biohemijsko-fiiološke odlike
92/33 Epidemiologija • Širenje zaraze u vočnjaku potpomažu: 1. Kišne kapi 2. Vetar 3. Insekti (pčele, muve, ose i lisne vaši...) 4. Čovek orezivanjem voćaka • Širenje zaraze na veća rastojanja: 1. Ptice selice 2. Ambalaža • Vlažno i toplo vreme pogoduje razvoju patogena • Optimalna temp. razvoja B.P. od 20 - 25°C
93/33 Uticaj meteoroloških činilaca na patogenezu  Da bi se neka bolest razvila, osim prisustva parazita i biljke domaćina nepohodno je i postojanje određenih uslova spoljne sredine Meteorološki faktori: • temperatura • vlažnost vazduha • vetar • svetlost Biljka Patogen Okolina
94/33 Uticaj vlažnosti vazduha na pojavu bakteriozne plamenjače  Osim temperature i vlažnost vazduha je jedan od najbitnih činilaca za nastanak b.p.  Većina bakterioza najbolje se razvija u uslovima povećane vlažnosti  Vlažnost vazduha povećava predispoziciju domaćina prema bakterioznoj plamenjači Kod voćaka čiji su intercelulari neposredno posle infekcije bili zasićeni vodenom parom, grančice su bile gotovo do vrha zahvaćene bolešću (kriva F), prema samo 30% dužine grančica kod kontrole (kriva T) Vlažnost vazduha: T – 70% F – 100% F
95/33 Uticaj kiše na pojavu bakteriozne plamenjače  Kiša ima veliki značaj na pojavu i razvoj b.p.  Smatra se da je kiša glavni vektor bakterije E.a. jer spira bakterijski eksudat prouzrokovača b.p. i na taj način raznosi bakterije po stablu  U kišnim kapima nošenim vetrom bakterije dospevaju do susednih, nezaraženih stabala ostvarujući nove infekcije Uticaj grada na pojavu bakteriozne plamenjače  Oštećenja biljna tkiva nastala delovanjem grada imaju važnu ulogu u procesu infekcije b.p.  Ozlede načinjene zrnima grada predstavljaju idealna mesta za prodiranje patogena u biljku  Kiša koja neizbežno prati grad prenosi patogena do ozleda  Nagle i intenzivne pojave bakteriozne plamenjače su česte posle gradobitnih oluja
96/33 Uticaj vetra na pojavu bakteriozne plamenjače  Uloga vetra u poljoprivrednoj proizvodnji je dvojaka: Pozitivna: omogućava oprašivanje anemofilnih biljaka Negativna: usled jakog pritiska vetra nastaju povrede biljkaka  U patogenezi b.p. uloga vetra je uglavnom negativna: 1. Jaki vetrovi izazivaju oštećenja listova, mladara i grana 2. Vektorska uloga vetra: prenošenjem kišnih kapi sa bakterijama, ili prenošenjem bakterijskih niti (vrpci) 3. Pozitivna uloga: sprečavaju let pčela-vektora b.p.  Posredan uticaj preko domaćina  Biljke gajene pod uslovima nedovoljne osvetljenosti slabije se razvijaju, postaju nežne i etiolirane, a samim tim i manje otporne prema parazitu i obrnuto  Sve fitopatogene bakterije, skoro po pravilu, brzo gube svoju vitalnost pod uticajem direktnih sunčevih zraka Uticaj svetlosti na pojavu bakteriozne plamenjače
97/33 Kontrola i suzbijanje B.P. 1. Preventiva:  Karantinske mere, tamo gde nije utvrđena  Stalna kontola zasada  Ukoliko se bolest pojavi izolacija površina i sprečavanje daljeg širenja  Zabrana distribucije sadnica, podloga i kalemgrančica iz tog lokaliteta  Uništavanje biljaka krčenjem i spaljivanjem  Uništavanje i drugih domaćina bakterije E. amylovora (glog, ukrasne biljke itd.) • Suzbijanje nije jednostavno ni lako • Nedostatak adekvatnih pesticida za suzbijanje E.amylovora • Preparati na bazi bakra – nedovoljno efikasni
98/33 2. Agrotehničke mere  Odstranjivanje prezimljujućeg inokuluma u toku mirovanja vegetacije:  Orezivanje svih grana sa rak-ranama 3. Hemijska zaštita  Tretiranje u fazi mirovanja (kad otpadne lišće do dok ne počnu da “pucaju” pupoljci)  Bakarni preparati (da se smanji inokulum zaostao posle orezivanja); najbolja bordovska čorba koja se pravi *što više puta (2-3 X) Preparati na bazi Cu (2-3X u toku cvetanja)  Sprečavanje zaraze cvetova (pčele i drugi insekti); U SAD-antibiotici (streptomicin sulfat 200 g/ha); u Evropi-zabranjeni Kontrola i suzbijanje B.P.
99/33  Sprečavanje zaraze letorasta Zelenom rezidbom odstraniti zaražene letoraste (20cm ispod mesta zaraze, alat dezinfikovati - preparati na bazi Cu, varikina, alkohol) Uništavanje insekata koji povređuju letoraste  Sprečavanje zaraze posle grada (traumatska plamenjača)  Protivgradne mreže  Uništavanje izdanaka dunje (ako je podloga) da ne bi došlo do zaraze korena i sušenja voćke Kontrola i suzbijanje B.P.
100/33
101/33 Kontrola i suzbijanje B.P. • U Evropi (i u Srbiji) upotreba antibiotika u Z.B. nije dozvoljena • Postoje izuzeci u Evropi (legalni-spec. dozvole i nelegalni-upotreba bez odobrenja) • Korišćenje otpornih sorti i podloga Idared Granny Smith
102/33 Otpornost različitih sorti jabuke i kruške na B.P. Najotpornije Umereno otporne Osetljive Jabuka Red Delicious Liberty Enterprise Freedom Golden Delicious Empire Granny Smith McIntosh Mutsu (Crispin) Spartan Summered Gold Rush Nova Easygro Paulared Jersey Mac Vista Bella Braeburn Fuji Gala Ginger Gold Idared Jonagold Rome Winter Banana Golden Russet Podloge za jabuku M.7 MM.106 MM.111 M.4 M.9 M.26 M.27 Mark Ottawa 3 B.9 Kruška Harrow Delight Harrow Sweet Harvest Queen AC Harrow Crisp AC Harrow Gold Seckel Anjou Bartlett Bosc Cascade Flemish Beauty Starkrimson Clapp's Favorite Podloge za krušku Old Home (OH) Old Home x Farmingdale (except OHxF 51) Bartlett seedling Quince
103/33
104/33 Prognoza bakteriozne plamenjače  Prvi pokušaji da se prognozira pojava b.p. obavljeni su polovinom prošlog veka u SAD  Sve ove metode polaze od osnovnih saznanja vezanih za: 1. patogenu bakteriju (optimalna temp., vlažnost.vazduha, prisustvo kapi vode...); 2. ciklusa bolesti (gde i kako bakterija prezimljava, kada se oktivira...); 3. epidemioloških karakteristika b.p. (primarni izvor inokuluma, kako se bakt. prenosi...) i 4. prikupljanja meteoroloških i klimatskih podataka  Tokom poslednjih pola veka proučavani su i predloženi različiti sistemi praćenja, predviđanja i prognoze bakteriozne plamenjače 1. BOS – sistem prognoze 2. Sistem srednje temperaturne linije u prognozi b.p. 3. Kompjuterizovan Maryblyt™ sistem prognoze
105/33 Šta nas očekuje u budućnosti??? Ekonomski značaj bakteriozne plamenjače će se u budućnosti, najverovatnije, povećavati, i to iz nekoliko razloga: 1. Ova bolest se i dalje širi u nova područja gajenja kruške i jabuke. U Evropi se bakteriozna plamenjača širi od zapada ka istoku, ali i u zemljama oko Sredozemnog mora (Bonn i van der Zwet, 2000). 2. Izuzev streptomicina, još uvek ne postoji ni jedan registrovani proizvod koji efikasno kontroliše bakterioznu plamenjaču (Psallidas i Tsiantos, 2000). 3. Dalje, razvoj streptomicin-rezistentnih sojeva E. amylovora (Jones i Schnabel, 2000) otežava upotrebu antibiotika u zemljama gde je njegova upotreba još uvek dozvoljena. 4. Na kraju, novi sistemi gajenja biljaka u vidu guste sadnje, korišćenja osetljivih podloga i novih, osetljivih sorti ubuduće će imati veliki uticaj na ekonomski značaj bakteriozne plamenjače. Čelarevo, Srbija 2008.
106/33 Hvala na pažnji
Ascomycota Končaste Askomycetes Pyrenomicetes Nectria galligena Anamorf: Cylindrocarpon heteronemum Prouzrokovač rak rana jabučastog voća Eng.: Nectria canker of apple
• Uglavnom u starim i nenegovanim zasadima • Manje značajan patogen • Parazit prohladnih i vlažnih regiona (jesen, zima i proleće) • Parazit rana-pukotine na letorastima: mraz, jaki vetrovi, mehaničke povrede, rezidba, sunce, drugi patogeni... • Štetnost: • Oboleli deo grane se suši i propada • Ako su zahvaćene osnovne grane-sušenje celog stabla • Otvoreni i zatvoreni tip raka-rana Nectria galligena Prouzrokovač rak rana jabučastog voća
• Domaćini: • Voćke: jabuka, kruška • Šumsko drveće: bukva, javor, jasen…
Simptomi: •Najznačajniji simptomi se pojavljuju na letorastima i granama, dok listovi, pupoljci i plodovi bivaju ređe napadnuti. •Zaraza se obično razvija na mestu odvajanja lista ili pupoljka od letorasta. •Mlade rak rane su u početku u vidu ulegnutih zona na kori, koje se povećavaju i postaju eliptične. •Ivice rak rana nadrastaju okolno zdravo tkivo kore. •Pošto se parazit razvija i širi, on često napadnutu granu zahvata prstenasto i grana se suši.
Rak rane na stablu, ali i na tanjim granama voćaka
• Na površini kore voćaka pojavljuju se svetle ili krem sporodohije sa svetlim ili crvenim peritecijama. • One mogu biti pojedinačne ili grupisane duž ivice rak rane.
• Dozrele peritecije su ovalno kruškaste, veličine 300-400 µm u prečniku. • Askusi su izduženi, cilindrični ili kesičasti • Sadrže po 8 askospora
Patogen Jastučaste sporodohije Crvenkaste peritecije Askusi Askospore Mikrokonidije Makrokonidije
• Okolno tkivo nadrasta mesto infekcije • Na starijem drvetu, širenje parazita dovodi do formiranja izduženih rak- rana sa serijom neravnih koncentričnih krugova, nalik na školjku
• Micelija u rak ranama • Peritecije se formiraju u jesen • Dozrevaju u toku zime i proleća • Izbacivanje askospora-kiša • Širenje askospora i konidija-kiša, vetar • Najznačajnije zaraze u jesen • Zaraza se obavlja u jesen na mestu otpadanja listova Prezimljavanje
Mere kontrole • Sasecanje zaraženih grana i spaljivanje • Krčenje zaraženih stabala • Zdrav sadni materijal • Pravilna agrotehnika (đubrenje, navodnjavanje, rezidba) • Jesenje “plavo prskanje” (3% bordovska čorba) (ovo prskanje omogućava da se bakar nađe na granama kad askospore dođu) • Otporne sorte
Ascomycota Končaste Askomycetes Pyrenomicetes Nectria cinnabarina Prouzrokovač sušenja grana i grančica jabučastog voća
Kod nas je značajnija Nectria cinnabarina Domaćini: jabuka, ribizla, orah, šumsko drveće...
Prouzrokovač sušenja grana i grančica
Sušenje i lomljenje grančica
U vegetaciji – strome i 1- ćel. konidije
Peritecije
Askus i uglavnom 2-ćel. askospore ulegnute po centralnoj septi
Prezimljava – 1. micelijom u zaraženim granama; 2. peritecijama Prodire – kroz rane
- Pojavljuje se samo na granama i grančicama - Grane su lake, suše se - Stroma=sporodohije=micelija sa konidijskim stadijumom, - Kasnije se javljaju peritecije sa askusima - Patogen slabosti - Kruženje materije u prirodi, truljenje starih grana Suzbijanje • Sasecanje i uništavanje zaraženih grana • Povrede dezinfikovati sa 5% plavim kamenom+kalemarski vosak • Suzbijanje štetočina i parazita grana i grančica

Recommended

Viii vezba bol. kosticavih vocaka 2017
Viii vezba bol. kosticavih vocaka 2017Viii vezba bol. kosticavih vocaka 2017
Viii vezba bol. kosticavih vocaka 2017
LazzarrBro
 
Vi vezba bol. jagodastih vocaka 2018
Vi vezba bol. jagodastih vocaka 2018Vi vezba bol. jagodastih vocaka 2018
Vi vezba bol. jagodastih vocaka 2018
LazzarrBro
 
Ix vezba bol. jezgrastih vocaka 2017
Ix vezba bol. jezgrastih vocaka 2017Ix vezba bol. jezgrastih vocaka 2017
Ix vezba bol. jezgrastih vocaka 2017
LazzarrBro
 
X vezba bol. vinove loze 2017
X vezba bol. vinove loze 2017X vezba bol. vinove loze 2017
X vezba bol. vinove loze 2017
LazzarrBro
 
Sremski karlovci savetodavci
Sremski karlovci savetodavciSremski karlovci savetodavci
Sremski karlovci savetodavci
instituttam
 
Modul 4 pčelarstvo
Modul 4 pčelarstvoModul 4 pčelarstvo
Modul 4 pčelarstvo
instituttam
 
Golosemenice-raznovrsnost
Golosemenice-raznovrsnostGolosemenice-raznovrsnost
Golosemenice-raznovrsnost
Ena Horvat
 
Paprati
PapratiPaprati
PapratiDamjan Vitorovic
 

Recommended

Viii vezba bol. kosticavih vocaka 2017
Viii vezba bol. kosticavih vocaka 2017Viii vezba bol. kosticavih vocaka 2017
Viii vezba bol. kosticavih vocaka 2017
LazzarrBro
 
Vi vezba bol. jagodastih vocaka 2018
Vi vezba bol. jagodastih vocaka 2018Vi vezba bol. jagodastih vocaka 2018
Vi vezba bol. jagodastih vocaka 2018
LazzarrBro
 
Ix vezba bol. jezgrastih vocaka 2017
Ix vezba bol. jezgrastih vocaka 2017Ix vezba bol. jezgrastih vocaka 2017
Ix vezba bol. jezgrastih vocaka 2017
LazzarrBro
 
X vezba bol. vinove loze 2017
X vezba bol. vinove loze 2017X vezba bol. vinove loze 2017
X vezba bol. vinove loze 2017
LazzarrBro
 
Sremski karlovci savetodavci
Sremski karlovci savetodavciSremski karlovci savetodavci
Sremski karlovci savetodavci
instituttam
 
Modul 4 pčelarstvo
Modul 4 pčelarstvoModul 4 pčelarstvo
Modul 4 pčelarstvo
instituttam
 
Golosemenice-raznovrsnost
Golosemenice-raznovrsnostGolosemenice-raznovrsnost
Golosemenice-raznovrsnost
Ena Horvat
 
Paprati
PapratiPaprati
PapratiDamjan Vitorovic
 
Gljive dora natalija
Gljive dora natalijaGljive dora natalija
Gljive dora natalijaDragodora7
 
Carstvo Gljiva Pitanja i Odgovori
Carstvo Gljiva Pitanja i OdgovoriCarstvo Gljiva Pitanja i Odgovori
Carstvo Gljiva Pitanja i OdgovoriIva Bujanic
 
1..pdf
1..pdf1..pdf
1..pdf
EnesEminovic1
 
abutilon_bella1.pdf
abutilon_bella1.pdfabutilon_bella1.pdf
abutilon_bella1.pdf
BozicaPetrovic
 
цвет плод-семе
цвет плод-семецвет плод-семе
цвет плод-семе
Dragana Djuragin
 
163194587.pdf
163194587.pdf163194587.pdf
163194587.pdf
ssuserd8926a1
 

More Related Content

Similar to Vii vezba bol. jabucastih vocaka 2018

Gljive dora natalija
Gljive dora natalijaGljive dora natalija
Gljive dora natalijaDragodora7
 
Carstvo Gljiva Pitanja i Odgovori
Carstvo Gljiva Pitanja i OdgovoriCarstvo Gljiva Pitanja i Odgovori
Carstvo Gljiva Pitanja i OdgovoriIva Bujanic
 
1..pdf
1..pdf1..pdf
1..pdf
EnesEminovic1
 
abutilon_bella1.pdf
abutilon_bella1.pdfabutilon_bella1.pdf
abutilon_bella1.pdf
BozicaPetrovic
 
цвет плод-семе
цвет плод-семецвет плод-семе
цвет плод-семе
Dragana Djuragin
 
163194587.pdf
163194587.pdf163194587.pdf
163194587.pdf
ssuserd8926a1
 

Similar to Vii vezba bol. jabucastih vocaka 2018 (6)

Gljive dora natalija
Gljive dora natalijaGljive dora natalija
Gljive dora natalija
 
Carstvo Gljiva Pitanja i Odgovori
Carstvo Gljiva Pitanja i OdgovoriCarstvo Gljiva Pitanja i Odgovori
Carstvo Gljiva Pitanja i Odgovori
 
1..pdf
1..pdf1..pdf
1..pdf
 
abutilon_bella1.pdf
abutilon_bella1.pdfabutilon_bella1.pdf
abutilon_bella1.pdf
 
цвет плод-семе
цвет плод-семецвет плод-семе
цвет плод-семе
 
163194587.pdf
163194587.pdf163194587.pdf
163194587.pdf
 

Vii vezba bol. jabucastih vocaka 2018

  • 1. Ascomycota Končaste Askomycetes fam. Erysiphales Podosphaera leucotricha Anamorf: Oidium farinosum Prouzrokovač pepelnice jabuke (Powdery mildew of apple)
  • 2. Odlike roda Podosphaera Kleistotecije sa jednim askusom Apendicesi dihotomo razgranati
  • 3. Poreklo: S. Amerika (1871.g.) Redovno se javlja Štete: velike Jonatan – bez zaštite-štete 100% Sorte koje se danas gaje su osetljive
  • 4. Štetnost • Masa mladara ostaje gola (samo nekoliko listova na vrhu) • Manji broj cvetnih pupoljaka • Sterilnost cvetova • Zaražena stabla kraći životni vek • Proređivanje krune • Nekroza i sušenje listova, cvetova i letorasta • Smanjen kvalitet plodova
  • 5. Ako se jabuka štiti pa prestane u 1. godini nastaje: -Procenat zaraženog lišća se povećava za 19% -Smanjuju se porast izdanaka za 32% -Smanjuje se broj listova za 19% -Smanjuje se količina plodova za 27% -Smanjuje se težina ploda za 15% -Ukupna vrednost ploda pada za 33%
  • 6. Domaćini • Jako specijalizovan parazit na Malus vrste • Pored jabuke, kruška, dunja, mušmula • Breskva Simptomi  Svi zeljasti delovi biljke  Variraju u zavisnosti od: sorte, od nivoa infekcije, od godine do godine
  • 7. Pepelnica utiče na smanjanje fotosinteze i trenspiracije biljaka
  • 8.
  • 9.
  • 10.
  • 11. Iz zaraženih pupoljaka, u proleće, letorasti i cvetovi se pojavljuju kasnije -Potpuno su pokriveni micelijom i konidijama gljive
  • 12.
  • 13. Lišće pravi “oluke” od naličja prema licu, kovrdža se, zaostaje u porastu
  • 14. Zaražen letorast sa belom prevlakom i osušenim listovima
  • 15. Listovi osetljivih sorti- veoma obilna, pepeljasta navlaka List kao umočen u brašno Micelija raspoređena na celoj površini lista
  • 16. Na lišću manje osetljivih sorti – pepeljasta navlaka u vidu manjih ili većih ostrvaca
  • 17.
  • 18. Smanjen porast mladara iz pupoljaka koji su prethodne godine zaraženi, ali preživeli
  • 19. Izumiranje mladara iz zaraženog pupoljka
  • 20. Delimično zahvaćeni pupoljci dostižu određeni porast tokom nekoliko nedelja, a zatim odbacuju listove.
  • 21.
  • 24. Mladi plodovi nekih sorti (Jonatan i njegovi srodnici) vrlo su osetljivi. Na njima dolazi do mrežaste nekroze, koja je poznata kao "mrežavost plodova"
  • 27. “Net russeting” Jonatan mrežasta nekroza - mrežavost plodova
  • 28. Kruška – nije značajan patogen na kruški kod nas - plodovi su veoma osetljivi - nekrotične tačke i mrežavost mladih plodova - gljiva ne prezimljava u pupoljcima kruške - primarne infekcije su iz susednog jabučnjaka - u nas nije problem
  • 29. Patogen: Oidije 22-30 x 15-20 µm Kleistotecije 75-96 µm Apendicesi 3-5 (3-11), dihotomo razgranati Askusi 55-70x44-55µm Askospore 22-36 x12-14µm Heterotalusna gljiva
  • 30.
  • 31. • Kleistotecije – sferičnog oblika potpuno zatvorena. • Kleistotecije se nalaze uglavnom ispod kore ili na granama tako da raznošenje vetrom nije presudno. • Na površini izraštaji - apendicesi
  • 32. Apendicesi – na vrhu dihotomo razgranati Podosphaera sp. – jedan askus Microsphaera sp. – nekoliko askusa
  • 33.
  • 34. 1. Micelija u pupoljcima = beli mladari 2. Retko - kleistotecije Prezimljavanje
  • 35. Prezimljavanje • Micelijom u pupoljcima zaraženim u prethodnoj vegetaciji • Uloga kleistotecija nije značajna (retko se formiraju) • Gljiva se razvija na otvorenim zaraženim pupoljcima i formira konidije • Konidije raznosi vetar i vrše sekundarnu zarazu • Cvetni pupoljci obezbeđuju prve izvore inokuluma za list koji se kasnije pojavljuje
  • 36.
  • 37.
  • 38. Znaci bolesti • Podosphaera leucotricha je lako vidljiva po beloj navlaci na bilo kom zeljasatom organu biljke. • Ako se bolje pogleda (mikroskop)-vidi se tanka micelija na kojima se razvijaju konidije u nizu koje nazivamo oidije • U početku razvoja micelija je bela, kasnije tamnosmeđa • Kleistotecije- mala crna plodonosna tela, formiraju se pri kraju vegetacije na: drvenastom delu jako zaraženih mladara ili u terminalnim pupoljcima • Kleistotecije se mogu videti golim okom
  • 39. Uslovi za jači napad pepelnice jabuke • Osetljiva sorta • Obilna produkcija oidija (promenljivo vreme, bez jakih kiša) • Maj-jun t oko 20 °C • Odsustvo jakih kiša i zahlađenja • Prisustvo mladih organa jabuke u vreme sporulacije parazita • Miran vazduh, bez jačih suvih vetrova
  • 40. Ekologija • Uslovi koji pogoduju infekciji – Pepelnica se masovno javlja kad je relativna vlažnost veća od 90% i kad je temperatura između 10-25°C. • Optimalna temperatura 19 - 22°C • Iako je potrebna velika relativna vlažnost vazduha, konidija neće klijati ako je potopljena u kap vode. • U optimalnim uslovima - bela micelijska navlaka biće vidljiva golim okom 48 časova po infekciji • Nova infekcija stvara spore nakon 5 dana • Spore mogu da podnesu toplo i suvo vreme i opstaju do pojave povoljnih uslova za klijanje • Kiša oštećuje površinsku miceliju
  • 41. “Pepelnica ne zna šta hoće” • Klasična prognoza nije moguća • Gljiva sposobna da ostvari zarazu u uslovima koji se bitno razlikuju od optimalnih • Teško prognozirati • Na osnovu broja zaraženih mladara u toku vegetacije, moguće proceniti zarazu pupoljaka i učestalost pojave belih mladara sledećeg proleća
  • 42. Mere kontrole • Nema zadovoljavajućih otpornih sorti • Osetljive: Jonatan, Ajdared, Greni Smit... • Orezivanje “belih mladara”- spaljivanje • U toku vegetacije-ukloniti zaražene letoraste (jer oni predstavljaju izvor zaraze za sledeću godinu) • Nove zasade ne podizati pored starih Ove mere pomažu, ali ne rešavaju problem Osnovna mera – Fungicidi Prognoziranje pojave otežano-jer nisu potrebni strogo definisani uslovi za klijanje konidija
  • 43.
  • 44. Uloga fungicida • Tretiranjem fungicidima se omogućava: 1) redukovanje broja spora na novonastalom zaraženom tkivu u proleće (primarna infekcija) 2) sprečavanje zaraze novih mladara, pupoljaka, lišća u toku vegetacije (sekundarna zaraza) 3) sprečavanje zaraze plodova. Program tretiranja: I tretiranje Počinje u fazi kad su pupoljci u zbijeni u cvasti
  • 45. Nastaviti tretiranje svakih 5-7 dana sve do precvetavanja i 12-14 dana posle precvetavanja II tretiranje, fenofaza roze pupoljak III tretiranje, početak cvetanja
  • 46. IV tretiranje, fenofaza precvetavanja V tretiranje- 2 nedelje kasnije (posle opadanja kruničnih listića) VI tretiranje- 2 nedelje posle prethodnog U zasadima sa intenzivnijom pojavom pepelnice: posle precvetavanja svakih 6-8 dana Intervali tertiranja: 1. Svakih 7 dana dok list raste pre opadanja čašičnih listića; 2. Svakih 12-14 dana u periodu posle precvetavanja.
  • 47. Važno je kako primeniti fungicid! Prskanje u vidu kupanja (da čitava površina jabuke bude navlažena) • Protektivni fungicidi – sumpor, dinokap (koristi se obično za prva tretiranja, obratiti pažnju na niske t, koje onemogućavaju delovanje sumpora) • Sistemici – triadimefon (sprečava formiranje konidija), heksakonazol, flusilazol... • Sistemike primenjivati kada je formirana zelena biljna masa • Sumporni preparati: S-krečna čorba, elementarni sumpor (Cosan, Sumpor prah, Kvašljivi sumpor) • Sumpor isparava Na nižim t - delovanje S slabo deluje Na višim t - S stvara ožegotine Temperature delovanja: 180C-280C
  • 48. Fungicidi (u nas registrovani) dinokap, difenkonazol, flusilazol, heksakonazol, trifloksistrobin, krezoksim-metil, dinikonazol, miklobutanil, fenarimol, penkonazol, pirazofos, sumpor, triflumizol,, triforin, triadimefon tolifluanid + tebukonazol
  • 49. 49/33 Erwinia amylovora (Burrill) Winslow et al. Prouzrokovač bakteriozne plamenjače jabuke, kruške i drugih Rosaceae dr Milan Ivanović Poljoprivredni fakultet Beograd, 2018.
  • 50. 50/33 Osnovne odlike fitopatogenih bakterija • Jednoćelijski mikroorganizmi, mikroskopski sitni • Prokariote (nemaju diferencirano jedro) • Heterotrofan način ishrane (nemaju hlorofil) • Imaju flagele, bičeve • Bakterioze, bakteriologija • Sve f.p. bakterije su štapićastog oblika • Razmnožavanje – prostom deobom (za 24h od jedne ćelije nastane 17 miliona jedinki
  • 51. 51/33 Bakteriozna plamenjača (B.P.) • Jedna od najznačajnijih bakterioza gajenih biljaka • Istorijski značaj E. amylovora i B.P.  Prvi simptomi primećeni krajem 18. veka (1780, dolina reke Hadson, Njujork, SAD) na divljim, autohtonim sortama gloga, divlje jabuke i oskoruše
  • 52. 52/33 Bakteriozna plamenjača (B.P.)  U početku etiologija obolenja je bila nepoznata (delovanje gljiva, insekata, niske temp.)  1880. T. Burill je utvrdio bakterioznu prirodu obolenja  1884. J. Arthur kroz Kohove postulate dokazao postojanje patogena  Prva bolest bakteriozne prirode koja je konstatovana u istoriji fitopatologije  Prva bolest biljaka kod koje su, kao vektori obolenja, dokazani insekti
  • 53. 53/33 Ekonomski značaj E. amylovora i B.P.  E. amylovora parazitira oko 190 biljnih vrsta iz 39 rodova i 4 botaničke podfamilije  Najveće štete B.P. izaziva na jabuci, kruški i dunji  Stepen zaraze i do 90%  1998. Vašington (SAD) usled gubitka prinosa - šteta 68 miliona $  1997-2000. u Italiji iskrčeno preko pola miliona stabala kruške
  • 54. 54/33 Ekonomski značaj E. amylovora i B.P. Od 1995. u Hrvatskoj je iskrčeno preko 340 hiljada stabala kruške i jabuke  1993-1997. u Rumuniji iskrčeno 580 hiljada stabala kruške, jabuke i dunje
  • 55. 55/33
  • 56. 56/33 1968., Danska, lokalizovanje bolesti- spaljivanje i krčenje obolelih voćaka i gloga - 2 000 000 kruna Ekonomski značaj E. amylovora i B.P.
  • 57. 57/33 Voćnjak - kruška cv. Krystali - jak napad
  • 58. 58/33 Voćnjak – jabuka cv. 'Honey Gold' – jak napad
  • 59. 59/33 Ekonomski značaj E. amylovora i B.P.  Velike štete u rasadničkoj proizvodnji ukrasnih biljaka. U Holandiji u toku samo jedne godine uništeno 2 miliona biljaka dunjarice
  • 60. 60/33 Ekonomski značaj E. amylovora i B.P.
  • 61. 61/33 Rasprostranjenost B.P. • 46 zemalja u svetu • 29 zemalja u Evropi, • srednja Amerika, • severni deo Afrike, • Azija (Turska, Iran, Izrael, Liban, Jordan, Japan), • Novi Zeland Kako se E. amylovora proširila po celom svetu???
  • 62. 62/33 Pravci širenja B.P.  1958. u Engleskoj Pravac širenja B.P. u zapadnoj Evropi i Sredozemlju • 60ih godina prošlog veka: Holandija, Danska, Poljska... • 70ih Nemačka, Francuska...  1964. u Egiptu • 70ih Izrael, Jordan, Liban, Iran...
  • 63. 63/33 Bakteriozna plamenjača u Srbiji • U Srbiji su simptomi B.P. prvi put primećeni krajem 80ih godina prošlog veka • Prisustvo E.amylovora zvanično utvrđeno 1990.g. na kruški i dunji • Od tada se B.P. u Srbiji neprestano širi, kako teritorijalno, tako i u broju novih domaćina • Novi domaćini: jabuka, mušmula, glog, vatreni trn, polegla dunjarica, japanska kruška i oskoruša • E. amylovora je karantinski patogen, nalazi se na A2 EPPO listi • Ekonomske štete koje prouzrokuje vrlo su značajne
  • 64. 64/33 Rasprostranjenost B.P. 1994 1996 Rasprostranjenost B.P. u Srbiji i Crnoj Gori 2016 B.P. prisutna praktično u svim voćarskim regionima u Srbiji
  • 65. 65/33 Erwinia amylovora, zvanično kod nas 1990. god.  JABUKA I mesto- Venturia inaequalis II mesto- Erwinia amylovora  KRUŠKA I ili II mesto Venturia pirina/Erwinia amylovora  DUNJA I mesto Erwinia amylovora
  • 66. 66/33
  • 67. 67/33 Ciklus razvoja bolesti • Bakterija prezimljava u rak ranama zaraženih biljaka • U proleće, sa kretanjem sokova, počinje i aktiviranje bakterija (po obodu rak rana u proleće se formiraju bakterijske kolonije • Širenje patogena: insektima, kapima kiše, rezidbom... • Sekundarne zaraze nastaju tokom cele vegetacije
  • 68. 68/33 Simptomi bakteriozne plamenjače • Infekcija se ostvaruje preko cveta i prirodnih otvora (stome, lenticele, hidatode) i povrede • Pojava mrke, a zatim crne boje cvetova – nekroza cvasti • U početku izgledaju vlažni i venu, a potom se suše i izumiru • Parazit napada sve delove voćaka: cvet plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren • Nije ih teško uočiti jer su dosta karakteristični • Najuočljiviji u periodu od početka cvetanja pa do sredine leta Simptomi na cvetu
  • 69. 69/33 • Cvetovi u početku imaju vlažan izgled, zatim venu, i na kraju izumiru i suše se. • Pojava mrke, a zatim crne boje cvetova – nekroza cvasti
  • 70. 70/33 Bakaterijska sluz u vidu mlečnih kapi na spoljnoj strani plodnika (pri vlažnim uslovima)
  • 71. 71/33
  • 72. 72/33
  • 73. 73/33 Klasični simptomi sušenja cvetova. Infekcija prelazi sa cveta na lišće i grančice. Spržen izgled vrha rodne grančice
  • 74. 74/33 Spržen izgled plodova i rodnih grančica - jabuka
  • 75. 75/33 Simptomi na listovima i mladarima • Sa cveta, kroz cvetnu dršku patogen dospeva do listova i mladara • Obolelo lišće dobija mrku boju, suši se i izumire • Ne otpada, već ostaje na granama “Pastirski štap”
  • 78. 78/33 Simptomi se teže uočavaju na drvenastim delovima Kora zaraženih grana tamnija i vlažna Unutrašnje tkivo vodenasto, crvenkasto-mrke boje Zahvaćena kora ulegnuta, vidljiva granica između zaraženog i zdravog dela Jabuka
  • 79. 79/33 Simptomi na plodovima Bakterijski eksudat • Plodovi se smežuravaju, postaju crni a iz njih, u slučaju jake zaraze i povoljnih uslova, “cure” bakterije • One se vremenom sasuše i nastaju bakterijske niti Bakterijske niti
  • 81. 81/33 Iz zaraženih plodova curi mlečni bakterijski eksudat Kasnije: crvenkast, mrk i svetlucav kad se osuši
  • 83. 83/33 Kad se zaraza obavi preko lista, list se sasuši i potamni
  • 84. 84/33 Simptomi na granama Zaraženi deo Nezaraženi deo Kora postaje mekša i dobija mrku boju, bubri, nabira se, a potom i puca. Širenje zaraze insektima (sekundarne zaraze)
  • 85. 85/33
  • 86. 86/33 Simptomi na korenovom vratu Karakteristična mrko-ljubičasta boja
  • 87. 87/33 Rak rane su: različitog oblika i veličine, tamne, ulegnute, nepravilno pucanje kore po ivicama (pukotine u kori). Iz raka rana curi bakterijski eksudat (dijagnostički znak, izvor inokuluma)
  • 88. 88/33 Bakteriološke odlike Erwinia amylovora 1. Patogene odlike • Izrazito polifagna vrsta • Među f.p. bakterijama (ukupno 300 vrsta) svega 4 vrste mogu se, u pogledu spektra domaćina, porediti sa E . amylovora (E. carotovora, Agrobacterium tumefaciens, Pseudomonas solanacearum i Xanthomonas campestris) • Parazitira biljke familije Rosaceae (4 podfamilije): I. Maloideae (Pomoideae) (jabuka, kruška, dunja, glog...) II. Rosoideae (malina, kupina) III. Amygdaloideae (Prunoideae) (Japanska šljiva) IV. Spiraeoideae (suručica) • E. amylovora prouzrokuje H.R. duvana • Nekrozu nesazrelih plodova kruške 24 h 48 h K6 dana
  • 89. 89/33 Bakteriološke odlike Erwinia amylovora 2. Morfološke odlike • Bakterije E.amylovora su štapićastog obika Elektronski snimak E. amylovora (10000). • Aktivno kretanje omogućeno je flagelama ili cilijama. • Ćelije E. amylovora imaju peritriho raspoređene flagele • Veličina ćelija 0,6-3,2  0,5-1,5 µm (dužina  širina)
  • 90. 90/33 Bakteriološke odlike Erwinia amylovora 3. Odgajivačke odlike Fluorescentnost na Kingovoj podlozi B posmatrana pod UV svetlom. Levo - pozitivan rezultat; Desno (Erwinia amylovora) - negativan rezultat. Karakterističan izgled kolonija Erwinia amylovora (bele, ispupčene i sjajne kolonije (Levan tip) na mesopeptonskoj podlozi obogaćenoj sa 5% saharoze (NAS podloga). Na podlozi od hranljivog agara dva dana nakon zasejavanja kolonije su krem-bele boje, sitne, prečnika 1-2 mm, okrugle, ravnih ivica, blago ispupčene,
  • 91. 91/33 Test Soj Reakcija po Gramu Levan Fluoresc. pigm. na KB Aktivnost oksidaze O/F test Red. nitrata Trulež kromp. Korišć. citrata Hidr. želatina Kis. iz glukoze Red. supst. iz sahar. H2S iz cist. KFB 146 - + - - OF - - + + + + - KFB 147 - + - - OF - - + + + + - KFB 148 - + - - OF - - + + + + - KFB 149 - + - - OF - - + + + + - KFB 150 - + - - OF - - + + + + - KFB 151 - + - - OF - - + + + + - KFB 152 - + - - OF - - + + + + - KFB 153 - + - - OF - - + + + + - KFB 154 - + - - OF - - + + + + - KFB 155 - + - - OF - - + + + + - KFB 156 - + - - OF - - + + + + - KFB 158 - + - - OF - - + + + + - KFB 159 - + - - OF - - + + + + - KFB 160 - + - - OF - - + + + + - KFB 161 - + - - OF - - + + + + - KFB 162 - + - - OF - - + + + + - KFB 163 - + - - OF - - + (+) + + - KFB 164 - + - - OF - - + + + + - KFB 165 - + - - OF - - + + + + - KFB 166 - + - - OF - - + + + + - KFB 167 - + - - OF - - + + + + - KFB 168 - + - - OF - - + + + + - KFB 169 - + - - OF - - + + + + - KFB 170 - + - - OF - - + + + + - KFB 172 - + - - OF - - + + + + - KFB 173 - + - - OF - - + + + + - KFB 174 - + - - OF - - + + + + - KFB 175 - + - - OF - - + + + + - KFB 176 - + - - OF - - + (+) + + - KFB 177 - + - - OF - - + + + + - KFB 178 - + - - OF - - + + + + - KFB 179 - + - - OF - - + + + + - KFB 180 - + - - OF - - + + + + - KFB 181 - + - - OF - - + + + + - KFB 182 - + - - OF - - + + + + - KFB 183 - + - - OF - - + (+) + + - KFB 184 - + - - OF - - + + + + - KFB 185 - + - - OF - - + (+) + + - KFB 186 - + - - OF - - + + + + - KFB 187 - + - - OF - - + + + + - KFB 188 - + - - OF - - + + + + - Legenda: + pozitivna reakcija; - negativna reakcija; (+) slabo-pozitivna reakcija; OF - oksidativno-fermentativni tip metabolizma O/F test a - K+; b - KFB 172; c - K- Elektronski snimak (10000x) Levan-tip kolonija KFB 156 Fluorescentnost na KB P. fluorescens - levo KFB 184 - desno Korišćenje citrata a - K+, b - KFB 169; c - K- Stvaranje kis. iz glukoze a- K+; b - KFB 146; c - K-Stvaranja H2S iz cisteina: a - K+; b - KFB 146; c - K- 4. Biohemijsko-fiiološke odlike
  • 92. 92/33 Epidemiologija • Širenje zaraze u vočnjaku potpomažu: 1. Kišne kapi 2. Vetar 3. Insekti (pčele, muve, ose i lisne vaši...) 4. Čovek orezivanjem voćaka • Širenje zaraze na veća rastojanja: 1. Ptice selice 2. Ambalaža • Vlažno i toplo vreme pogoduje razvoju patogena • Optimalna temp. razvoja B.P. od 20 - 25°C
  • 93. 93/33 Uticaj meteoroloških činilaca na patogenezu  Da bi se neka bolest razvila, osim prisustva parazita i biljke domaćina nepohodno je i postojanje određenih uslova spoljne sredine Meteorološki faktori: • temperatura • vlažnost vazduha • vetar • svetlost Biljka Patogen Okolina
  • 94. 94/33 Uticaj vlažnosti vazduha na pojavu bakteriozne plamenjače  Osim temperature i vlažnost vazduha je jedan od najbitnih činilaca za nastanak b.p.  Većina bakterioza najbolje se razvija u uslovima povećane vlažnosti  Vlažnost vazduha povećava predispoziciju domaćina prema bakterioznoj plamenjači Kod voćaka čiji su intercelulari neposredno posle infekcije bili zasićeni vodenom parom, grančice su bile gotovo do vrha zahvaćene bolešću (kriva F), prema samo 30% dužine grančica kod kontrole (kriva T) Vlažnost vazduha: T – 70% F – 100% F
  • 95. 95/33 Uticaj kiše na pojavu bakteriozne plamenjače  Kiša ima veliki značaj na pojavu i razvoj b.p.  Smatra se da je kiša glavni vektor bakterije E.a. jer spira bakterijski eksudat prouzrokovača b.p. i na taj način raznosi bakterije po stablu  U kišnim kapima nošenim vetrom bakterije dospevaju do susednih, nezaraženih stabala ostvarujući nove infekcije Uticaj grada na pojavu bakteriozne plamenjače  Oštećenja biljna tkiva nastala delovanjem grada imaju važnu ulogu u procesu infekcije b.p.  Ozlede načinjene zrnima grada predstavljaju idealna mesta za prodiranje patogena u biljku  Kiša koja neizbežno prati grad prenosi patogena do ozleda  Nagle i intenzivne pojave bakteriozne plamenjače su česte posle gradobitnih oluja
  • 96. 96/33 Uticaj vetra na pojavu bakteriozne plamenjače  Uloga vetra u poljoprivrednoj proizvodnji je dvojaka: Pozitivna: omogućava oprašivanje anemofilnih biljaka Negativna: usled jakog pritiska vetra nastaju povrede biljkaka  U patogenezi b.p. uloga vetra je uglavnom negativna: 1. Jaki vetrovi izazivaju oštećenja listova, mladara i grana 2. Vektorska uloga vetra: prenošenjem kišnih kapi sa bakterijama, ili prenošenjem bakterijskih niti (vrpci) 3. Pozitivna uloga: sprečavaju let pčela-vektora b.p.  Posredan uticaj preko domaćina  Biljke gajene pod uslovima nedovoljne osvetljenosti slabije se razvijaju, postaju nežne i etiolirane, a samim tim i manje otporne prema parazitu i obrnuto  Sve fitopatogene bakterije, skoro po pravilu, brzo gube svoju vitalnost pod uticajem direktnih sunčevih zraka Uticaj svetlosti na pojavu bakteriozne plamenjače
  • 97. 97/33 Kontrola i suzbijanje B.P. 1. Preventiva:  Karantinske mere, tamo gde nije utvrđena  Stalna kontola zasada  Ukoliko se bolest pojavi izolacija površina i sprečavanje daljeg širenja  Zabrana distribucije sadnica, podloga i kalemgrančica iz tog lokaliteta  Uništavanje biljaka krčenjem i spaljivanjem  Uništavanje i drugih domaćina bakterije E. amylovora (glog, ukrasne biljke itd.) • Suzbijanje nije jednostavno ni lako • Nedostatak adekvatnih pesticida za suzbijanje E.amylovora • Preparati na bazi bakra – nedovoljno efikasni
  • 98. 98/33 2. Agrotehničke mere  Odstranjivanje prezimljujućeg inokuluma u toku mirovanja vegetacije:  Orezivanje svih grana sa rak-ranama 3. Hemijska zaštita  Tretiranje u fazi mirovanja (kad otpadne lišće do dok ne počnu da “pucaju” pupoljci)  Bakarni preparati (da se smanji inokulum zaostao posle orezivanja); najbolja bordovska čorba koja se pravi *što više puta (2-3 X) Preparati na bazi Cu (2-3X u toku cvetanja)  Sprečavanje zaraze cvetova (pčele i drugi insekti); U SAD-antibiotici (streptomicin sulfat 200 g/ha); u Evropi-zabranjeni Kontrola i suzbijanje B.P.
  • 99. 99/33  Sprečavanje zaraze letorasta Zelenom rezidbom odstraniti zaražene letoraste (20cm ispod mesta zaraze, alat dezinfikovati - preparati na bazi Cu, varikina, alkohol) Uništavanje insekata koji povređuju letoraste  Sprečavanje zaraze posle grada (traumatska plamenjača)  Protivgradne mreže  Uništavanje izdanaka dunje (ako je podloga) da ne bi došlo do zaraze korena i sušenja voćke Kontrola i suzbijanje B.P.
  • 100. 100/33
  • 101. 101/33 Kontrola i suzbijanje B.P. • U Evropi (i u Srbiji) upotreba antibiotika u Z.B. nije dozvoljena • Postoje izuzeci u Evropi (legalni-spec. dozvole i nelegalni-upotreba bez odobrenja) • Korišćenje otpornih sorti i podloga Idared Granny Smith
  • 102. 102/33 Otpornost različitih sorti jabuke i kruške na B.P. Najotpornije Umereno otporne Osetljive Jabuka Red Delicious Liberty Enterprise Freedom Golden Delicious Empire Granny Smith McIntosh Mutsu (Crispin) Spartan Summered Gold Rush Nova Easygro Paulared Jersey Mac Vista Bella Braeburn Fuji Gala Ginger Gold Idared Jonagold Rome Winter Banana Golden Russet Podloge za jabuku M.7 MM.106 MM.111 M.4 M.9 M.26 M.27 Mark Ottawa 3 B.9 Kruška Harrow Delight Harrow Sweet Harvest Queen AC Harrow Crisp AC Harrow Gold Seckel Anjou Bartlett Bosc Cascade Flemish Beauty Starkrimson Clapp's Favorite Podloge za krušku Old Home (OH) Old Home x Farmingdale (except OHxF 51) Bartlett seedling Quince
  • 103. 103/33
  • 104. 104/33 Prognoza bakteriozne plamenjače  Prvi pokušaji da se prognozira pojava b.p. obavljeni su polovinom prošlog veka u SAD  Sve ove metode polaze od osnovnih saznanja vezanih za: 1. patogenu bakteriju (optimalna temp., vlažnost.vazduha, prisustvo kapi vode...); 2. ciklusa bolesti (gde i kako bakterija prezimljava, kada se oktivira...); 3. epidemioloških karakteristika b.p. (primarni izvor inokuluma, kako se bakt. prenosi...) i 4. prikupljanja meteoroloških i klimatskih podataka  Tokom poslednjih pola veka proučavani su i predloženi različiti sistemi praćenja, predviđanja i prognoze bakteriozne plamenjače 1. BOS – sistem prognoze 2. Sistem srednje temperaturne linije u prognozi b.p. 3. Kompjuterizovan Maryblyt™ sistem prognoze
  • 105. 105/33 Šta nas očekuje u budućnosti??? Ekonomski značaj bakteriozne plamenjače će se u budućnosti, najverovatnije, povećavati, i to iz nekoliko razloga: 1. Ova bolest se i dalje širi u nova područja gajenja kruške i jabuke. U Evropi se bakteriozna plamenjača širi od zapada ka istoku, ali i u zemljama oko Sredozemnog mora (Bonn i van der Zwet, 2000). 2. Izuzev streptomicina, još uvek ne postoji ni jedan registrovani proizvod koji efikasno kontroliše bakterioznu plamenjaču (Psallidas i Tsiantos, 2000). 3. Dalje, razvoj streptomicin-rezistentnih sojeva E. amylovora (Jones i Schnabel, 2000) otežava upotrebu antibiotika u zemljama gde je njegova upotreba još uvek dozvoljena. 4. Na kraju, novi sistemi gajenja biljaka u vidu guste sadnje, korišćenja osetljivih podloga i novih, osetljivih sorti ubuduće će imati veliki uticaj na ekonomski značaj bakteriozne plamenjače. Čelarevo, Srbija 2008.
  • 107. Ascomycota Končaste Askomycetes Pyrenomicetes Nectria galligena Anamorf: Cylindrocarpon heteronemum Prouzrokovač rak rana jabučastog voća Eng.: Nectria canker of apple
  • 108. • Uglavnom u starim i nenegovanim zasadima • Manje značajan patogen • Parazit prohladnih i vlažnih regiona (jesen, zima i proleće) • Parazit rana-pukotine na letorastima: mraz, jaki vetrovi, mehaničke povrede, rezidba, sunce, drugi patogeni... • Štetnost: • Oboleli deo grane se suši i propada • Ako su zahvaćene osnovne grane-sušenje celog stabla • Otvoreni i zatvoreni tip raka-rana Nectria galligena Prouzrokovač rak rana jabučastog voća
  • 109. • Domaćini: • Voćke: jabuka, kruška • Šumsko drveće: bukva, javor, jasen…
  • 110. Simptomi: •Najznačajniji simptomi se pojavljuju na letorastima i granama, dok listovi, pupoljci i plodovi bivaju ređe napadnuti. •Zaraza se obično razvija na mestu odvajanja lista ili pupoljka od letorasta. •Mlade rak rane su u početku u vidu ulegnutih zona na kori, koje se povećavaju i postaju eliptične. •Ivice rak rana nadrastaju okolno zdravo tkivo kore. •Pošto se parazit razvija i širi, on često napadnutu granu zahvata prstenasto i grana se suši.
  • 111.
  • 112.
  • 113. Rak rane na stablu, ali i na tanjim granama voćaka
  • 114. • Na površini kore voćaka pojavljuju se svetle ili krem sporodohije sa svetlim ili crvenim peritecijama. • One mogu biti pojedinačne ili grupisane duž ivice rak rane.
  • 115. • Dozrele peritecije su ovalno kruškaste, veličine 300-400 µm u prečniku. • Askusi su izduženi, cilindrični ili kesičasti • Sadrže po 8 askospora
  • 116.
  • 118. • Okolno tkivo nadrasta mesto infekcije • Na starijem drvetu, širenje parazita dovodi do formiranja izduženih rak- rana sa serijom neravnih koncentričnih krugova, nalik na školjku
  • 119. • Micelija u rak ranama • Peritecije se formiraju u jesen • Dozrevaju u toku zime i proleća • Izbacivanje askospora-kiša • Širenje askospora i konidija-kiša, vetar • Najznačajnije zaraze u jesen • Zaraza se obavlja u jesen na mestu otpadanja listova Prezimljavanje
  • 120. Mere kontrole • Sasecanje zaraženih grana i spaljivanje • Krčenje zaraženih stabala • Zdrav sadni materijal • Pravilna agrotehnika (đubrenje, navodnjavanje, rezidba) • Jesenje “plavo prskanje” (3% bordovska čorba) (ovo prskanje omogućava da se bakar nađe na granama kad askospore dođu) • Otporne sorte
  • 122. Kod nas je značajnija Nectria cinnabarina Domaćini: jabuka, ribizla, orah, šumsko drveće...
  • 125. U vegetaciji – strome i 1- ćel. konidije
  • 127. Askus i uglavnom 2-ćel. askospore ulegnute po centralnoj septi
  • 128. Prezimljava – 1. micelijom u zaraženim granama; 2. peritecijama Prodire – kroz rane
  • 129. - Pojavljuje se samo na granama i grančicama - Grane su lake, suše se - Stroma=sporodohije=micelija sa konidijskim stadijumom, - Kasnije se javljaju peritecije sa askusima - Patogen slabosti - Kruženje materije u prirodi, truljenje starih grana Suzbijanje • Sasecanje i uništavanje zaraženih grana • Povrede dezinfikovati sa 5% plavim kamenom+kalemarski vosak • Suzbijanje štetočina i parazita grana i grančica

Editor's Notes

  1. “Tema” današnjeg predavanja je jedna, za našu zemlju relativno nova, ali ekonomski značajna bolest jabučastih voćaka čiji je prouzrokovač bakterija Erwinia amylovora.
  2. “Tema” današnjeg predavanja je jedna, za našu zemlju relativno nova, ali ekonomski značajna bolest jabučastih voćaka čiji je prouzrokovač bakterija Erwinia amylovora.
  3. Bakteriozna plamenjača jabučastih voćaka i ukrasnog bilja, koju prouzrokuje bakterija Erwinia amylovora je jedna od najznačajnijih bakterioza gajenih biljaka koje su se do sada pojavile. E. amylovora parazitira veliki broj biljaka, procenjuje se oko 190 biljnih vrsta iz 39 rodova i 4 botaničke familije. Najznačajniji domaćini su jabuka, kruška i dunja iz familije Rosaceae, podfamilije Pomoideae, ali ova bakterija parazitira i veliki broj ukrasnih biljaka i biljaka iz spontane flore.
  4. Bakteriozna plamenjača jabučastih voćaka i ukrasnog bilja, koju prouzrokuje bakterija Erwinia amylovora je jedna od najznačajnijih bakterioza gajenih biljaka koje su se do sada pojavile. E. amylovora parazitira veliki broj biljaka, procenjuje se oko 190 biljnih vrsta iz 39 rodova i 4 botaničke familije. Najznačajniji domaćini su jabuka, kruška i dunja iz familije Rosaceae, podfamilije Pomoideae, ali ova bakterija parazitira i veliki broj ukrasnih biljaka i biljaka iz spontane flore.
  5. U toku poslednjih 230 godina od kada je otkrivena u SAD, bakteriozna plamenjača se proširila po celom svetu. Tako je danas ova bolest prisutna u 46 zemalja, od toga 29 zemalja u Evropi, zatim u srednjoj Americi, severnom delu Afrike, Aziji, a na južnoj hemisferi prisutna je na Novom Zelandu. Ova bolest najveće štete izaziva na jabuci, kruški i dunji. Kolike štete mogu nastati najbolje pokazuju podaci da je, na primer, samo u toku jedne sezone u dve države SAD-a, usled gubitka prinosa šteta iznosila 68 miliona dolara. U Italiji je, usled delovanja patogena, za četiri godine iskrčeno preko pola miliona stabala kruške, u Rumuniji 580 hiljada stabala jabuke i dunje, a u susednoj Hrvatskoj od 1995.te godine iskrčeno je 340 hiljada stabala kruške i jabuke. Ovde su prikazani voćnjaci kruške i jabuke u uslovima jake zaraze gde je došlo do potpunog sušenja stabala.
  6. U toku poslednjih 230 godina od kada je otkrivena u SAD, bakteriozna plamenjača se proširila po celom svetu. Tako je danas ova bolest prisutna u 46 zemalja, od toga 29 zemalja u Evropi, zatim u srednjoj Americi, severnom delu Afrike, Aziji, a na južnoj hemisferi prisutna je na Novom Zelandu. Ova bolest najveće štete izaziva na jabuci, kruški i dunji. Kolike štete mogu nastati najbolje pokazuju podaci da je, na primer, samo u toku jedne sezone u dve države SAD-a, usled gubitka prinosa šteta iznosila 68 miliona dolara. U Italiji je, usled delovanja patogena, za četiri godine iskrčeno preko pola miliona stabala kruške, u Rumuniji 580 hiljada stabala jabuke i dunje, a u susednoj Hrvatskoj od 1995.te godine iskrčeno je 340 hiljada stabala kruške i jabuke. Ovde su prikazani voćnjaci kruške i jabuke u uslovima jake zaraze gde je došlo do potpunog sušenja stabala.
  7. U toku poslednjih 230 godina od kada je otkrivena u SAD, bakteriozna plamenjača se proširila po celom svetu. Tako je danas ova bolest prisutna u 46 zemalja, od toga 29 zemalja u Evropi, zatim u srednjoj Americi, severnom delu Afrike, Aziji, a na južnoj hemisferi prisutna je na Novom Zelandu. Ova bolest najveće štete izaziva na jabuci, kruški i dunji. Kolike štete mogu nastati najbolje pokazuju podaci da je, na primer, samo u toku jedne sezone u dve države SAD-a, usled gubitka prinosa šteta iznosila 68 miliona dolara. U Italiji je, usled delovanja patogena, za četiri godine iskrčeno preko pola miliona stabala kruške, u Rumuniji 580 hiljada stabala jabuke i dunje, a u susednoj Hrvatskoj od 1995.te godine iskrčeno je 340 hiljada stabala kruške i jabuke. Ovde su prikazani voćnjaci kruške i jabuke u uslovima jake zaraze gde je došlo do potpunog sušenja stabala.
  8. U toku poslednjih 230 godina od kada je otkrivena u SAD, bakteriozna plamenjača se proširila po celom svetu. Tako je danas ova bolest prisutna u 46 zemalja, od toga 29 zemalja u Evropi, zatim u srednjoj Americi, severnom delu Afrike, Aziji, a na južnoj hemisferi prisutna je na Novom Zelandu. Ova bolest najveće štete izaziva na jabuci, kruški i dunji. Kolike štete mogu nastati najbolje pokazuju podaci da je, na primer, samo u toku jedne sezone u dve države SAD-a, usled gubitka prinosa šteta iznosila 68 miliona dolara. U Italiji je, usled delovanja patogena, za četiri godine iskrčeno preko pola miliona stabala kruške, u Rumuniji 580 hiljada stabala jabuke i dunje, a u susednoj Hrvatskoj od 1995.te godine iskrčeno je 340 hiljada stabala kruške i jabuke. Ovde su prikazani voćnjaci kruške i jabuke u uslovima jake zaraze gde je došlo do potpunog sušenja stabala.
  9. U toku poslednjih 230 godina od kada je otkrivena u SAD, bakteriozna plamenjača se proširila po celom svetu. Tako je danas ova bolest prisutna u 46 zemalja, od toga 29 zemalja u Evropi, zatim u srednjoj Americi, severnom delu Afrike, Aziji, a na južnoj hemisferi prisutna je na Novom Zelandu. Ova bolest najveće štete izaziva na jabuci, kruški i dunji. Kolike štete mogu nastati najbolje pokazuju podaci da je, na primer, samo u toku jedne sezone u dve države SAD-a, usled gubitka prinosa šteta iznosila 68 miliona dolara. U Italiji je, usled delovanja patogena, za četiri godine iskrčeno preko pola miliona stabala kruške, u Rumuniji 580 hiljada stabala jabuke i dunje, a u susednoj Hrvatskoj od 1995.te godine iskrčeno je 340 hiljada stabala kruške i jabuke. Ovde su prikazani voćnjaci kruške i jabuke u uslovima jake zaraze gde je došlo do potpunog sušenja stabala.
  10. U toku poslednjih 230 godina od kada je otkrivena u SAD, bakteriozna plamenjača se proširila po celom svetu. Tako je danas ova bolest prisutna u 46 zemalja, od toga 29 zemalja u Evropi, zatim u srednjoj Americi, severnom delu Afrike, Aziji, a na južnoj hemisferi prisutna je na Novom Zelandu. Ova bolest najveće štete izaziva na jabuci, kruški i dunji. Kolike štete mogu nastati najbolje pokazuju podaci da je, na primer, samo u toku jedne sezone u dve države SAD-a, usled gubitka prinosa šteta iznosila 68 miliona dolara. U Italiji je, usled delovanja patogena, za četiri godine iskrčeno preko pola miliona stabala kruške, u Rumuniji 580 hiljada stabala jabuke i dunje, a u susednoj Hrvatskoj od 1995.te godine iskrčeno je 340 hiljada stabala kruške i jabuke. Ovde su prikazani voćnjaci kruške i jabuke u uslovima jake zaraze gde je došlo do potpunog sušenja stabala.
  11. Imajući u vidu brzo širenje B.P. u severozapadnoj i juguistočnoj Evropi u drugoj polovini XX veka, kao i prisustvo Erwinia amylovora u nekim susednim zemljama, očekivala se njena nemonovna pojava i na području naše zemlje... U Srbiji su simptomi B.P. prvi put primećeni krajem 80ih godina prošlog veka, a prisustvo patogena je eksperimentalno potvrđeno 1990.godine na kruški i dunji. Od tada je registrovano 7 novih domaćina, kako gajenih i ukrasnih biljaka tako i biljaka iz spontane flore. Trenutno je E. amylovora karantinski patogen koji se nalazi na A2 listi EPPO-a, a ekonomske štete koje nanosu vrlo su značajne.
  12. U toku poslednjih 230 godina od kada je otkrivena u SAD, bakteriozna plamenjača se proširila po celom svetu. Tako je danas ova bolest prisutna u 46 zemalja, od toga 29 zemalja u Evropi, zatim u srednjoj Americi, severnom delu Afrike, Aziji, a na južnoj hemisferi prisutna je na Novom Zelandu. Ova bolest najveće štete izaziva na jabuci, kruški i dunji. Kolike štete mogu nastati najbolje pokazuju podaci da je, na primer, samo u toku jedne sezone u dve države SAD-a, usled gubitka prinosa šteta iznosila 68 miliona dolara. U Italiji je, usled delovanja patogena, za četiri godine iskrčeno preko pola miliona stabala kruške, u Rumuniji 580 hiljada stabala jabuke i dunje, a u susednoj Hrvatskoj od 1995.te godine iskrčeno je 340 hiljada stabala kruške i jabuke. Ovde su prikazani voćnjaci kruške i jabuke u uslovima jake zaraze gde je došlo do potpunog sušenja stabala.
  13. U toku poslednjih 230 godina od kada je otkrivena u SAD, bakteriozna plamenjača se proširila po celom svetu. Tako je danas ova bolest prisutna u 46 zemalja, od toga 29 zemalja u Evropi, zatim u srednjoj Americi, severnom delu Afrike, Aziji, a na južnoj hemisferi prisutna je na Novom Zelandu. Ova bolest najveće štete izaziva na jabuci, kruški i dunji. Kolike štete mogu nastati najbolje pokazuju podaci da je, na primer, samo u toku jedne sezone u dve države SAD-a, usled gubitka prinosa šteta iznosila 68 miliona dolara. U Italiji je, usled delovanja patogena, za četiri godine iskrčeno preko pola miliona stabala kruške, u Rumuniji 580 hiljada stabala jabuke i dunje, a u susednoj Hrvatskoj od 1995.te godine iskrčeno je 340 hiljada stabala kruške i jabuke. Ovde su prikazani voćnjaci kruške i jabuke u uslovima jake zaraze gde je došlo do potpunog sušenja stabala.
  14. Simptomi, pa i sam naziv bolesti “bakteriozna plamenjača“, predstavljaju karakterističan znak ove bakterioze. Usled delovanja patogena nastaju promene u vidu plamenjače, odnosno nalik na plamenom spaljene cvetove, lišće i grančice. Obolele voćke osnovni su izvor zaraze, pogotovu rak-rane koje su na njima formirane prethodne godine. U proleće, s kretanjem vegetacije i biljnih sokova počinje i aktiviranje bakterija koje se brzo šire kroz intercelulare do osetljivog, mladog biljnog tkiva. Značajnu ulogu u širenju bakterija imaju i insekti, kiša i sam čovek prilikom rezidbe. Sekundarne zaraze nastaju tokom cele vegetacije. Izvori inokuluma mogu biti bakterijski eksudat ili bakterijske niti koje raznosi kiša, vetar insekti pa čak i ptice. U odnosu na primarne infekcije sekundarne su daleko brojnije i obično su od većeg značaja za obolele voćke. Patogen napada sve delove voćaka: cvet, list, rodne grančice, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren, a simptomi su najuočljiviji u periodu od cvetanja pa do sredine leta. Rano u proleće, u prisustvu patogena cvetovi postaju najpre vlažnog izgleda, zatim venu i na kraju nekrotiraju (pokazati na sliku a). Sa cveta, koz cvetnu dršku, patogen dospeva na mladare i lišće (pokazati na sliku b). Pri povoljnim uslovima za razvoj patogena dolazi do jakih zaraza (klik za tekst c i d) kada se na nekrotiranim plodovima formiraju kapi beličastog (klik) ili tamno-smeđeg bakterijskog eksudata (klik). Ovakvi plodovi kasnije ne opadaju već ostaju na voćki (enter crtica koja pokazuje na sliku e i g). Još jedan karakterističan simptom bakteriozne plamenjače su kukasti savijeni vršni deo mladara u vidu pastirskog štapa. Na deblu kora bubri, nabira se i na kraju puca, a ovakva stabla izumiru.
  15. U toku poslednjih 230 godina od kada je otkrivena u SAD, bakteriozna plamenjača se proširila po celom svetu. Tako je danas ova bolest prisutna u 46 zemalja, od toga 29 zemalja u Evropi, zatim u srednjoj Americi, severnom delu Afrike, Aziji, a na južnoj hemisferi prisutna je na Novom Zelandu. Ova bolest najveće štete izaziva na jabuci, kruški i dunji. Kolike štete mogu nastati najbolje pokazuju podaci da je, na primer, samo u toku jedne sezone u dve države SAD-a, usled gubitka prinosa šteta iznosila 68 miliona dolara. U Italiji je, usled delovanja patogena, za četiri godine iskrčeno preko pola miliona stabala kruške, u Rumuniji 580 hiljada stabala jabuke i dunje, a u susednoj Hrvatskoj od 1995.te godine iskrčeno je 340 hiljada stabala kruške i jabuke. Ovde su prikazani voćnjaci kruške i jabuke u uslovima jake zaraze gde je došlo do potpunog sušenja stabala.
  16. U toku poslednjih 230 godina od kada je otkrivena u SAD, bakteriozna plamenjača se proširila po celom svetu. Tako je danas ova bolest prisutna u 46 zemalja, od toga 29 zemalja u Evropi, zatim u srednjoj Americi, severnom delu Afrike, Aziji, a na južnoj hemisferi prisutna je na Novom Zelandu. Ova bolest najveće štete izaziva na jabuci, kruški i dunji. Kolike štete mogu nastati najbolje pokazuju podaci da je, na primer, samo u toku jedne sezone u dve države SAD-a, usled gubitka prinosa šteta iznosila 68 miliona dolara. U Italiji je, usled delovanja patogena, za četiri godine iskrčeno preko pola miliona stabala kruške, u Rumuniji 580 hiljada stabala jabuke i dunje, a u susednoj Hrvatskoj od 1995.te godine iskrčeno je 340 hiljada stabala kruške i jabuke. Ovde su prikazani voćnjaci kruške i jabuke u uslovima jake zaraze gde je došlo do potpunog sušenja stabala.
  17. U toku poslednjih 230 godina od kada je otkrivena u SAD, bakteriozna plamenjača se proširila po celom svetu. Tako je danas ova bolest prisutna u 46 zemalja, od toga 29 zemalja u Evropi, zatim u srednjoj Americi, severnom delu Afrike, Aziji, a na južnoj hemisferi prisutna je na Novom Zelandu. Ova bolest najveće štete izaziva na jabuci, kruški i dunji. Kolike štete mogu nastati najbolje pokazuju podaci da je, na primer, samo u toku jedne sezone u dve države SAD-a, usled gubitka prinosa šteta iznosila 68 miliona dolara. U Italiji je, usled delovanja patogena, za četiri godine iskrčeno preko pola miliona stabala kruške, u Rumuniji 580 hiljada stabala jabuke i dunje, a u susednoj Hrvatskoj od 1995.te godine iskrčeno je 340 hiljada stabala kruške i jabuke. Ovde su prikazani voćnjaci kruške i jabuke u uslovima jake zaraze gde je došlo do potpunog sušenja stabala.
  18. U toku poslednjih 230 godina od kada je otkrivena u SAD, bakteriozna plamenjača se proširila po celom svetu. Tako je danas ova bolest prisutna u 46 zemalja, od toga 29 zemalja u Evropi, zatim u srednjoj Americi, severnom delu Afrike, Aziji, a na južnoj hemisferi prisutna je na Novom Zelandu. Ova bolest najveće štete izaziva na jabuci, kruški i dunji. Kolike štete mogu nastati najbolje pokazuju podaci da je, na primer, samo u toku jedne sezone u dve države SAD-a, usled gubitka prinosa šteta iznosila 68 miliona dolara. U Italiji je, usled delovanja patogena, za četiri godine iskrčeno preko pola miliona stabala kruške, u Rumuniji 580 hiljada stabala jabuke i dunje, a u susednoj Hrvatskoj od 1995.te godine iskrčeno je 340 hiljada stabala kruške i jabuke. Ovde su prikazani voćnjaci kruške i jabuke u uslovima jake zaraze gde je došlo do potpunog sušenja stabala.
  19. Proučavanjem bakterioloških karakteristika utvrđeno je da su svi sojevi Gram-negativni, stvaraju levan, ali ne i fluorescentni pigment na Kingovoj podlozi B, ne stvaraju oksidazu, imaju fakultativno-anaerobni metabolizam, ne redukuju nitrate, ne stvaraju pektolitičke fermente, koriste citrate, i hidrolizuju želatin, s tim što je kod četiri soja ova reakcija bila slabo pozitivna. Svi sojevi stvaraju kiselinu iz glukoze i redukujuće supstance iz saharoze i ne stvaraju H2S iz cisteina.
  20. Simptomi, pa i sam naziv bolesti “bakteriozna plamenjača“, predstavljaju karakterističan znak ove bakterioze. Usled delovanja patogena nastaju promene u vidu plamenjače, odnosno nalik na plamenom spaljene cvetove, lišće i grančice. Obolele voćke osnovni su izvor zaraze, pogotovu rak-rane koje su na njima formirane prethodne godine. U proleće, s kretanjem vegetacije i biljnih sokova počinje i aktiviranje bakterija koje se brzo šire kroz intercelulare do osetljivog, mladog biljnog tkiva. Značajnu ulogu u širenju bakterija imaju i insekti, kiša i sam čovek prilikom rezidbe. Sekundarne zaraze nastaju tokom cele vegetacije. Izvori inokuluma mogu biti bakterijski eksudat ili bakterijske niti koje raznosi kiša, vetar insekti pa čak i ptice. U odnosu na primarne infekcije sekundarne su daleko brojnije i obično su od većeg značaja za obolele voćke. Patogen napada sve delove voćaka: cvet, list, rodne grančice, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren, a simptomi su najuočljiviji u periodu od cvetanja pa do sredine leta. Rano u proleće, u prisustvu patogena cvetovi postaju najpre vlažnog izgleda, zatim venu i na kraju nekrotiraju (pokazati na sliku a). Sa cveta, koz cvetnu dršku, patogen dospeva na mladare i lišće (pokazati na sliku b). Pri povoljnim uslovima za razvoj patogena dolazi do jakih zaraza (klik za tekst c i d) kada se na nekrotiranim plodovima formiraju kapi beličastog (klik) ili tamno-smeđeg bakterijskog eksudata (klik). Ovakvi plodovi kasnije ne opadaju već ostaju na voćki (enter crtica koja pokazuje na sliku e i g). Još jedan karakterističan simptom bakteriozne plamenjače su kukasti savijeni vršni deo mladara u vidu pastirskog štapa. Na deblu kora bubri, nabira se i na kraju puca, a ovakva stabla izumiru.
  21. Simptomi, pa i sam naziv bolesti “bakteriozna plamenjača“, predstavljaju karakterističan znak ove bakterioze. Usled delovanja patogena nastaju promene u vidu plamenjače, odnosno nalik na plamenom spaljene cvetove, lišće i grančice. Obolele voćke osnovni su izvor zaraze, pogotovu rak-rane koje su na njima formirane prethodne godine. U proleće, s kretanjem vegetacije i biljnih sokova počinje i aktiviranje bakterija koje se brzo šire kroz intercelulare do osetljivog, mladog biljnog tkiva. Značajnu ulogu u širenju bakterija imaju i insekti, kiša i sam čovek prilikom rezidbe. Sekundarne zaraze nastaju tokom cele vegetacije. Izvori inokuluma mogu biti bakterijski eksudat ili bakterijske niti koje raznosi kiša, vetar insekti pa čak i ptice. U odnosu na primarne infekcije sekundarne su daleko brojnije i obično su od većeg značaja za obolele voćke. Patogen napada sve delove voćaka: cvet, list, rodne grančice, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren, a simptomi su najuočljiviji u periodu od cvetanja pa do sredine leta. Rano u proleće, u prisustvu patogena cvetovi postaju najpre vlažnog izgleda, zatim venu i na kraju nekrotiraju (pokazati na sliku a). Sa cveta, koz cvetnu dršku, patogen dospeva na mladare i lišće (pokazati na sliku b). Pri povoljnim uslovima za razvoj patogena dolazi do jakih zaraza (klik za tekst c i d) kada se na nekrotiranim plodovima formiraju kapi beličastog (klik) ili tamno-smeđeg bakterijskog eksudata (klik). Ovakvi plodovi kasnije ne opadaju već ostaju na voćki (enter crtica koja pokazuje na sliku e i g). Još jedan karakterističan simptom bakteriozne plamenjače su kukasti savijeni vršni deo mladara u vidu pastirskog štapa. Na deblu kora bubri, nabira se i na kraju puca, a ovakva stabla izumiru.
  22. Simptomi, pa i sam naziv bolesti “bakteriozna plamenjača“, predstavljaju karakterističan znak ove bakterioze. Usled delovanja patogena nastaju promene u vidu plamenjače, odnosno nalik na plamenom spaljene cvetove, lišće i grančice. Obolele voćke osnovni su izvor zaraze, pogotovu rak-rane koje su na njima formirane prethodne godine. U proleće, s kretanjem vegetacije i biljnih sokova počinje i aktiviranje bakterija koje se brzo šire kroz intercelulare do osetljivog, mladog biljnog tkiva. Značajnu ulogu u širenju bakterija imaju i insekti, kiša i sam čovek prilikom rezidbe. Sekundarne zaraze nastaju tokom cele vegetacije. Izvori inokuluma mogu biti bakterijski eksudat ili bakterijske niti koje raznosi kiša, vetar insekti pa čak i ptice. U odnosu na primarne infekcije sekundarne su daleko brojnije i obično su od većeg značaja za obolele voćke. Patogen napada sve delove voćaka: cvet, list, rodne grančice, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren, a simptomi su najuočljiviji u periodu od cvetanja pa do sredine leta. Rano u proleće, u prisustvu patogena cvetovi postaju najpre vlažnog izgleda, zatim venu i na kraju nekrotiraju (pokazati na sliku a). Sa cveta, koz cvetnu dršku, patogen dospeva na mladare i lišće (pokazati na sliku b). Pri povoljnim uslovima za razvoj patogena dolazi do jakih zaraza (klik za tekst c i d) kada se na nekrotiranim plodovima formiraju kapi beličastog (klik) ili tamno-smeđeg bakterijskog eksudata (klik). Ovakvi plodovi kasnije ne opadaju već ostaju na voćki (enter crtica koja pokazuje na sliku e i g). Još jedan karakterističan simptom bakteriozne plamenjače su kukasti savijeni vršni deo mladara u vidu pastirskog štapa. Na deblu kora bubri, nabira se i na kraju puca, a ovakva stabla izumiru.
  23. Simptomi, pa i sam naziv bolesti “bakteriozna plamenjača“, predstavljaju karakterističan znak ove bakterioze. Usled delovanja patogena nastaju promene u vidu plamenjače, odnosno nalik na plamenom spaljene cvetove, lišće i grančice. Obolele voćke osnovni su izvor zaraze, pogotovu rak-rane koje su na njima formirane prethodne godine. U proleće, s kretanjem vegetacije i biljnih sokova počinje i aktiviranje bakterija koje se brzo šire kroz intercelulare do osetljivog, mladog biljnog tkiva. Značajnu ulogu u širenju bakterija imaju i insekti, kiša i sam čovek prilikom rezidbe. Sekundarne zaraze nastaju tokom cele vegetacije. Izvori inokuluma mogu biti bakterijski eksudat ili bakterijske niti koje raznosi kiša, vetar insekti pa čak i ptice. U odnosu na primarne infekcije sekundarne su daleko brojnije i obično su od većeg značaja za obolele voćke. Patogen napada sve delove voćaka: cvet, list, rodne grančice, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren, a simptomi su najuočljiviji u periodu od cvetanja pa do sredine leta. Rano u proleće, u prisustvu patogena cvetovi postaju najpre vlažnog izgleda, zatim venu i na kraju nekrotiraju (pokazati na sliku a). Sa cveta, koz cvetnu dršku, patogen dospeva na mladare i lišće (pokazati na sliku b). Pri povoljnim uslovima za razvoj patogena dolazi do jakih zaraza (klik za tekst c i d) kada se na nekrotiranim plodovima formiraju kapi beličastog (klik) ili tamno-smeđeg bakterijskog eksudata (klik). Ovakvi plodovi kasnije ne opadaju već ostaju na voćki (enter crtica koja pokazuje na sliku e i g). Još jedan karakterističan simptom bakteriozne plamenjače su kukasti savijeni vršni deo mladara u vidu pastirskog štapa. Na deblu kora bubri, nabira se i na kraju puca, a ovakva stabla izumiru.
  24. Simptomi, pa i sam naziv bolesti “bakteriozna plamenjača“, predstavljaju karakterističan znak ove bakterioze. Usled delovanja patogena nastaju promene u vidu plamenjače, odnosno nalik na plamenom spaljene cvetove, lišće i grančice. Obolele voćke osnovni su izvor zaraze, pogotovu rak-rane koje su na njima formirane prethodne godine. U proleće, s kretanjem vegetacije i biljnih sokova počinje i aktiviranje bakterija koje se brzo šire kroz intercelulare do osetljivog, mladog biljnog tkiva. Značajnu ulogu u širenju bakterija imaju i insekti, kiša i sam čovek prilikom rezidbe. Sekundarne zaraze nastaju tokom cele vegetacije. Izvori inokuluma mogu biti bakterijski eksudat ili bakterijske niti koje raznosi kiša, vetar insekti pa čak i ptice. U odnosu na primarne infekcije sekundarne su daleko brojnije i obično su od većeg značaja za obolele voćke. Patogen napada sve delove voćaka: cvet, list, rodne grančice, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren, a simptomi su najuočljiviji u periodu od cvetanja pa do sredine leta. Rano u proleće, u prisustvu patogena cvetovi postaju najpre vlažnog izgleda, zatim venu i na kraju nekrotiraju (pokazati na sliku a). Sa cveta, koz cvetnu dršku, patogen dospeva na mladare i lišće (pokazati na sliku b). Pri povoljnim uslovima za razvoj patogena dolazi do jakih zaraza (klik za tekst c i d) kada se na nekrotiranim plodovima formiraju kapi beličastog (klik) ili tamno-smeđeg bakterijskog eksudata (klik). Ovakvi plodovi kasnije ne opadaju već ostaju na voćki (enter crtica koja pokazuje na sliku e i g). Još jedan karakterističan simptom bakteriozne plamenjače su kukasti savijeni vršni deo mladara u vidu pastirskog štapa. Na deblu kora bubri, nabira se i na kraju puca, a ovakva stabla izumiru.
  25. Simptomi, pa i sam naziv bolesti “bakteriozna plamenjača“, predstavljaju karakterističan znak ove bakterioze. Usled delovanja patogena nastaju promene u vidu plamenjače, odnosno nalik na plamenom spaljene cvetove, lišće i grančice. Obolele voćke osnovni su izvor zaraze, pogotovu rak-rane koje su na njima formirane prethodne godine. U proleće, s kretanjem vegetacije i biljnih sokova počinje i aktiviranje bakterija koje se brzo šire kroz intercelulare do osetljivog, mladog biljnog tkiva. Značajnu ulogu u širenju bakterija imaju i insekti, kiša i sam čovek prilikom rezidbe. Sekundarne zaraze nastaju tokom cele vegetacije. Izvori inokuluma mogu biti bakterijski eksudat ili bakterijske niti koje raznosi kiša, vetar insekti pa čak i ptice. U odnosu na primarne infekcije sekundarne su daleko brojnije i obično su od većeg značaja za obolele voćke. Patogen napada sve delove voćaka: cvet, list, rodne grančice, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren, a simptomi su najuočljiviji u periodu od cvetanja pa do sredine leta. Rano u proleće, u prisustvu patogena cvetovi postaju najpre vlažnog izgleda, zatim venu i na kraju nekrotiraju (pokazati na sliku a). Sa cveta, koz cvetnu dršku, patogen dospeva na mladare i lišće (pokazati na sliku b). Pri povoljnim uslovima za razvoj patogena dolazi do jakih zaraza (klik za tekst c i d) kada se na nekrotiranim plodovima formiraju kapi beličastog (klik) ili tamno-smeđeg bakterijskog eksudata (klik). Ovakvi plodovi kasnije ne opadaju već ostaju na voćki (enter crtica koja pokazuje na sliku e i g). Još jedan karakterističan simptom bakteriozne plamenjače su kukasti savijeni vršni deo mladara u vidu pastirskog štapa. Na deblu kora bubri, nabira se i na kraju puca, a ovakva stabla izumiru.
  26. Simptomi, pa i sam naziv bolesti “bakteriozna plamenjača“, predstavljaju karakterističan znak ove bakterioze. Usled delovanja patogena nastaju promene u vidu plamenjače, odnosno nalik na plamenom spaljene cvetove, lišće i grančice. Obolele voćke osnovni su izvor zaraze, pogotovu rak-rane koje su na njima formirane prethodne godine. U proleće, s kretanjem vegetacije i biljnih sokova počinje i aktiviranje bakterija koje se brzo šire kroz intercelulare do osetljivog, mladog biljnog tkiva. Značajnu ulogu u širenju bakterija imaju i insekti, kiša i sam čovek prilikom rezidbe. Sekundarne zaraze nastaju tokom cele vegetacije. Izvori inokuluma mogu biti bakterijski eksudat ili bakterijske niti koje raznosi kiša, vetar insekti pa čak i ptice. U odnosu na primarne infekcije sekundarne su daleko brojnije i obično su od većeg značaja za obolele voćke. Patogen napada sve delove voćaka: cvet, list, rodne grančice, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren, a simptomi su najuočljiviji u periodu od cvetanja pa do sredine leta. Rano u proleće, u prisustvu patogena cvetovi postaju najpre vlažnog izgleda, zatim venu i na kraju nekrotiraju (pokazati na sliku a). Sa cveta, koz cvetnu dršku, patogen dospeva na mladare i lišće (pokazati na sliku b). Pri povoljnim uslovima za razvoj patogena dolazi do jakih zaraza (klik za tekst c i d) kada se na nekrotiranim plodovima formiraju kapi beličastog (klik) ili tamno-smeđeg bakterijskog eksudata (klik). Ovakvi plodovi kasnije ne opadaju već ostaju na voćki (enter crtica koja pokazuje na sliku e i g). Još jedan karakterističan simptom bakteriozne plamenjače su kukasti savijeni vršni deo mladara u vidu pastirskog štapa. Na deblu kora bubri, nabira se i na kraju puca, a ovakva stabla izumiru.
  27. Simptomi, pa i sam naziv bolesti “bakteriozna plamenjača“, predstavljaju karakterističan znak ove bakterioze. Usled delovanja patogena nastaju promene u vidu plamenjače, odnosno nalik na plamenom spaljene cvetove, lišće i grančice. Obolele voćke osnovni su izvor zaraze, pogotovu rak-rane koje su na njima formirane prethodne godine. U proleće, s kretanjem vegetacije i biljnih sokova počinje i aktiviranje bakterija koje se brzo šire kroz intercelulare do osetljivog, mladog biljnog tkiva. Značajnu ulogu u širenju bakterija imaju i insekti, kiša i sam čovek prilikom rezidbe. Sekundarne zaraze nastaju tokom cele vegetacije. Izvori inokuluma mogu biti bakterijski eksudat ili bakterijske niti koje raznosi kiša, vetar insekti pa čak i ptice. U odnosu na primarne infekcije sekundarne su daleko brojnije i obično su od većeg značaja za obolele voćke. Patogen napada sve delove voćaka: cvet, list, rodne grančice, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren, a simptomi su najuočljiviji u periodu od cvetanja pa do sredine leta. Rano u proleće, u prisustvu patogena cvetovi postaju najpre vlažnog izgleda, zatim venu i na kraju nekrotiraju (pokazati na sliku a). Sa cveta, koz cvetnu dršku, patogen dospeva na mladare i lišće (pokazati na sliku b). Pri povoljnim uslovima za razvoj patogena dolazi do jakih zaraza (klik za tekst c i d) kada se na nekrotiranim plodovima formiraju kapi beličastog (klik) ili tamno-smeđeg bakterijskog eksudata (klik). Ovakvi plodovi kasnije ne opadaju već ostaju na voćki (enter crtica koja pokazuje na sliku e i g). Još jedan karakterističan simptom bakteriozne plamenjače su kukasti savijeni vršni deo mladara u vidu pastirskog štapa. Na deblu kora bubri, nabira se i na kraju puca, a ovakva stabla izumiru.
  28. Simptomi, pa i sam naziv bolesti “bakteriozna plamenjača“, predstavljaju karakterističan znak ove bakterioze. Usled delovanja patogena nastaju promene u vidu plamenjače, odnosno nalik na plamenom spaljene cvetove, lišće i grančice. Obolele voćke osnovni su izvor zaraze, pogotovu rak-rane koje su na njima formirane prethodne godine. U proleće, s kretanjem vegetacije i biljnih sokova počinje i aktiviranje bakterija koje se brzo šire kroz intercelulare do osetljivog, mladog biljnog tkiva. Značajnu ulogu u širenju bakterija imaju i insekti, kiša i sam čovek prilikom rezidbe. Sekundarne zaraze nastaju tokom cele vegetacije. Izvori inokuluma mogu biti bakterijski eksudat ili bakterijske niti koje raznosi kiša, vetar insekti pa čak i ptice. U odnosu na primarne infekcije sekundarne su daleko brojnije i obično su od većeg značaja za obolele voćke. Patogen napada sve delove voćaka: cvet, list, rodne grančice, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren, a simptomi su najuočljiviji u periodu od cvetanja pa do sredine leta. Rano u proleće, u prisustvu patogena cvetovi postaju najpre vlažnog izgleda, zatim venu i na kraju nekrotiraju (pokazati na sliku a). Sa cveta, koz cvetnu dršku, patogen dospeva na mladare i lišće (pokazati na sliku b). Pri povoljnim uslovima za razvoj patogena dolazi do jakih zaraza (klik za tekst c i d) kada se na nekrotiranim plodovima formiraju kapi beličastog (klik) ili tamno-smeđeg bakterijskog eksudata (klik). Ovakvi plodovi kasnije ne opadaju već ostaju na voćki (enter crtica koja pokazuje na sliku e i g). Još jedan karakterističan simptom bakteriozne plamenjače su kukasti savijeni vršni deo mladara u vidu pastirskog štapa. Na deblu kora bubri, nabira se i na kraju puca, a ovakva stabla izumiru.
  29. U toku poslednjih 230 godina od kada je otkrivena u SAD, bakteriozna plamenjača se proširila po celom svetu. Tako je danas ova bolest prisutna u 46 zemalja, od toga 29 zemalja u Evropi, zatim u srednjoj Americi, severnom delu Afrike, Aziji, a na južnoj hemisferi prisutna je na Novom Zelandu. Ova bolest najveće štete izaziva na jabuci, kruški i dunji. Kolike štete mogu nastati najbolje pokazuju podaci da je, na primer, samo u toku jedne sezone u dve države SAD-a, usled gubitka prinosa šteta iznosila 68 miliona dolara. U Italiji je, usled delovanja patogena, za četiri godine iskrčeno preko pola miliona stabala kruške, u Rumuniji 580 hiljada stabala jabuke i dunje, a u susednoj Hrvatskoj od 1995.te godine iskrčeno je 340 hiljada stabala kruške i jabuke. Ovde su prikazani voćnjaci kruške i jabuke u uslovima jake zaraze gde je došlo do potpunog sušenja stabala.