1. ПапратиПапрати
 Стефан МиловановићСтефан Миловановић
 Иван СпасићИван Спасић
 I-1I-1

2. ПапратиПапрати
Папрати или папратњачеПапрати или папратњаче
припадају једној од најстаријихприпадају једној од најстаријих
групагрупа вишихвиших биљакабиљака са јасноса јасно
израженом сменом бесполне (израженом сменом бесполне (
спорофитспорофит) и полне () и полне (гаметофитгаметофит) фазе) фазе
као и јако крупним листовима (као и јако крупним листовима (
макрофилијамакрофилија) и одсуством) и одсуством
секундарне грађе исекундарне грађе и семенасемена..

3.  Спорофит фаза јеСпорофит фаза је
изразито доминантна иизразито доминантна и
сложеније грађе усложеније грађе у
односу на гаметофитодносу на гаметофит
генерацију. Угенерацију. У карбонукарбону
(периоду, пре око 300(периоду, пре око 300
милиона година) онемилиона година) оне
су заједно сасу заједно са
дрвенастимдрвенастим
раставићима и другимраставићима и другим
биљкама сабиљкама са спорамаспорама
градиле великеградиле велике
влажне шуме, чијивлажне шуме, чији
фосилнифосилни остаци садаостаци сада
представљају наслагепредстављају наслаге
каменог угља.каменог угља.

4.  Фосилни остациФосилни остаци
папратњача се налазе ипапратњача се налазе и
у стенама које су стареу стенама које су старе
неколико стотинанеколико стотина
милиона година.милиона година.
 Већина папрати расте наВећина папрати расте на
тлу, на влажним,тлу, на влажним,
сеновитим местима, мадасеновитим местима, мада
постоји мали број врстапостоји мали број врста
које се развијају накоје се развијају на
лишћу и стабљикамалишћу и стабљикама
других биљака.других биљака.
Углавном су копненеУглавном су копнене
биљке, али има ибиљке, али има и
папратњача које живе упапратњача које живе у
води.води.

5.  Има их у скоро свим влажним крајевимаИма их у скоро свим влажним крајевима
наше земље. Данас су папратњаченаше земље. Данас су папратњаче
зељасте биљке којих има око 12.000зељасте биљке којих има око 12.000
врста, изузев неколико врста које суврста, изузев неколико врста које су
дрвенасте као што су тзв.дрвенасте као што су тзв. папратипапрати
дрвећедрвеће заступљене само у тропскимзаступљене само у тропским
крајевима.крајевима.
 Папратњаче (спорофит генерација) суПапратњаче (спорофит генерација) су
биљке које могу бити високе и до 25 m,биљке које могу бити високе и до 25 m,
а њихово дрвенастоа њихово дрвенасто стаблостабло може иматиможе имати
пречник и до 50 cm. Правипречник и до 50 cm. Прави коренкорен, који, који
се развија из коренка клице, брзосе развија из коренка клице, брзо
престаје са растом, па његову улогупрестаје са растом, па његову улогу
преузимајупреузимају адвентивниадвентивни кореновикоренови који секоји се
развијају на подземном стаблу.развијају на подземном стаблу.

6.  Стабло кодСтабло код
папратњача можепапратњача може
имати различитимати различит
облик иоблик и
анатомску грађу ианатомску грађу и
најчешће је коднајчешће је код
зељастих папратизељастих папрати
увучено у земљу.увучено у земљу.
ТиТи ризомиризоми могумогу
бити кратки,бити кратки,
дугачки илидугачки или
задебљали каозадебљали као
кртоле.кртоле.

7.  Стабло кодСтабло код
папратњача можепапратњача може
имати различитимати различит
облик и анатомскуоблик и анатомску
грађу и најчешћеграђу и најчешће
је код зељастихје код зељастих
папрати увучено упапрати увучено у
земљу.земљу.
 ТиТи ризомиризоми могумогу
бити кратки,бити кратки,
дугачки илидугачки или
задебљали каозадебљали као
кртоле.кртоле.

8.  Маса листова димензије папрати, знатноМаса листова димензије папрати, знатно
су веће од масе и димензије стабла.су веће од масе и димензије стабла.
Листови могу бити перасто урезани,Листови могу бити перасто урезани,
перасто дељени или цели, а основно јеперасто дељени или цели, а основно је
да су јако крупни. На њиховом наличјуда су јако крупни. На њиховом наличју
налазе сеналазе се спорангијеспорангије, обично близу, обично близу
главног нерва. Спорангије су у групама-главног нерва. Спорангије су у групама-
сорусимасорусима. Кад сазри, спорангија пуца и. Кад сазри, спорангија пуца и
из ње испадају споре. Спореиз ње испадају споре. Споре
папратњача су хаплоидне, као ипапратњача су хаплоидне, као и
гаметофит који се развија из њих.гаметофит који се развија из њих.

9.  Папратњаче се могуПапратњаче се могу
размножаватиразмножавати
вегетативно,вегетативно,
помоћу подземнихпомоћу подземних
изданака, кадаизданака, када
старији деловистарији делови
подземног изданкаподземног изданка
изумру, младиизумру, млади
постану самосталнипостану самостални
и из њих сеи из њих се
развијају новеразвијају нове
биљке. Ипак, кодбиљке. Ипак, код
већине папратњачавећине папратњача
долази до сменедолази до смене
генерација.генерација.

10.  После низа митотичких деоба одПосле низа митотичких деоба од зиготазигота настајенастаје
организам чије су све ћелије диплоидне. Уорганизам чије су све ћелије диплоидне. У
одређеном делу живота код таквог организмаодређеном делу живота код таквог организма
долази до редукционе деобе, при чему настајудолази до редукционе деобе, при чему настају
хаплоидне споре. Овакав организам ствара ихаплоидне споре. Овакав организам ствара и
носи споре и припада бесполној, спорофитноси споре и припада бесполној, спорофит
генерацији.генерацији.
 Код неких папрати споре су исте (Код неких папрати споре су исте (изоспореизоспоре) и) и
из њих се развија двополн гаметофит, док суиз њих се развија двополн гаметофит, док су
код других различите (код других различите (хетероспорехетероспоре). Међу). Међу
хетероспшорама разликују се:хетероспшорама разликују се:
 микроспоре, сићушне споре из којих семикроспоре, сићушне споре из којих се
развијају мушки гаметофити којиразвијају мушки гаметофити који
носе антеридијеносе антеридије
 мегаспоре, крупне споре из којих настајумегаспоре, крупне споре из којих настају
жески гаметофити са архегонијама.жески гаметофити са архегонијама.